| </p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да |
| у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" / |
| не признају „чистилиште“ (пургаторију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, |
| а хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, н |
| ца, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима.{S} Осињача с |
| ви је <hi>милос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</hi>...</p> <pb n="29" /> <p>— |
| ли да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су то |
| Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али |
| ри, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка |
| братимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, |
| ежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се же |
| одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако |
| Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, |
| вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навик |
| ори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прили |
| {S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер ј |
| валоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брн |
| вши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да та |
| орила.{S} Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стуб |
| ма у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! ј |
| лугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на |
| ирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да |
| и би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи нап |
| а из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни |
| је чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљега |
| па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> |
| га на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Је |
| ана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и по |
| под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети т |
| S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</ |
| вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше мог |
| Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај |
| својски приватимо, збогу млого разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, да |
| рилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније; али нак |
| ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, кад |
| љива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише н |
| S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полиг |
| ам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, н |
| вић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јер |
| а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, |
| дити, како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није |
| , Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијеп |
| ко сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара.{S} |
| ави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређуј |
| као света лоза, томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, |
| тасте плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи |
| тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из мл |
| при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} |
| је и Чагаљ и Шунда и Кљако и Рора и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду с њим!{S |
| рет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде |
| /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне |
| м код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалос |
| ћи се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... |
| дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати, како су сви правос |
| p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> < |
| воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу |
| — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка |
| е сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода |
| ене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога |
| > <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S |
| бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се распознати, какве је масти. <pb n="83" /> |
| , и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што |
| ча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, а |
| и на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Т |
| рошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Ње |
| аљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} |
| ин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о |
| образу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, |
| ј, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> |
| е ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго мило |
| ледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија овол |
| ворило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође д |
| {S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да |
| уп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{ |
| оче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала п |
| к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> <p>— Нико се утоп |
| у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје |
| Кожна му пашњача, сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули |
| овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду н |
| е припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи ј |
| тезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож или <pb n="195" /> пушку.{S} Н |
| >Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на |
| дина, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си с |
| коња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гом |
| аље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једног |
| да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Вели |
| е тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из жит |
| фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну |
| p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „ |
| рковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина.{S} Не само по жупама св. Фране, него |
| е мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> < |
| ну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламт |
| а силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо |
| ћу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега |
| аг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! ре |
| <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Ф |
| еленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два |
| {S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је |
| е свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: ту је Сти |
| сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и ск |
| Разумите ли?...{S} Коњушка је отворена, а нема коња!</p> <p>Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња не |
| — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; ч |
| е он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, н |
| старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас зад |
| {S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави |
| p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ва |
| д села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за |
| н њекијех педесет корака, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, изди |
| тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред свега тога, кук |
| меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у |
| јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ В |
| о шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смију |
| набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком |
| ма помислија!{S} И ја сам одма посумња, а знате на кога?</p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, |
| вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У циј |
| аћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и |
| граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Једва једвице изгов |
| дул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Ј |
| да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру |
| есне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лиј |
| ле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној о |
| је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Ба |
| да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљев |
| рајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> < |
| вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо |
| и.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стиго |
| је зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна суд |
| е у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манасти |
| рантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Посл |
| ски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а |
| би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке р |
| ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ного |
| ишћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве?{S} |
| е о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде з |
| у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни би |
| у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који |
| огаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, про |
| сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он да |
| сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили |
| а цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су |
| S} Иза тијех кућа, пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој стра |
| рвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и ма |
| нових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин |
| је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовник |
| чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у ње |
| и у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере |
| му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није б |
| те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p> <p>Цонтрона запоји |
| Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Го |
| p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Бо |
| , да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се н |
| разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се заг |
| нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву с |
| послинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека |
| лски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бо |
| p> <p>— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си |
| дник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се уго |
| ћи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не прет |
| Мачак ђацима.{S} Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{ |
| знијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога |
| друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} |
| жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! по |
| омишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати |
| .{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху |
| није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај ред |
| S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буков |
| риц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, кој |
| ц око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ че |
| једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лон |
| {S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке к |
| азно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене |
| у ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да преглед |
| митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао |
| Магаре од магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, не |
| Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званиц |
| — Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овам |
| моју ложницу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, ка |
| селити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; ал |
| м с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ |
| пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка |
| збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цур |
| ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p |
| трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачудише кад |
| је, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оц |
| о <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, та |
| Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> < |
| здануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какв |
| "191" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи |
| аст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те |
| ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, |
| и здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију!{S} На растанку рече му Срдар:< |
| шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад |
| Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га т |
| p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, п |
| пече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће ва |
| ли и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је |
| се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети <pb n="237" /> њене меке и топле у својима |
| пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци по |
| богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред |
| цкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и |
| јепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старог |
| глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при |
| шћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није б |
| двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти |
| <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n=" |
| е.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо б |
| мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црве |
| рипушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу ис |
| оји други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ни |
| да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p> |
| S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала |
| о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то |
| а на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла |
| лицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне ш |
| цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда |
| а Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години с |
| о одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову к |
| д онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о том |
| /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био |
| тегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па п |
| дравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти се примакне, љуби ти руку и |
| едан мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела.</p> <p>Одат |
| > <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те |
| е привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су |
| } Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак приша |
| да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од |
| а та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, шт |
| ш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: го |
| {S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кув |
| (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S |
| ја?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му сијају п |
| !</p> <p>Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи с |
| е.{S} Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвиц |
| а дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти |
| о ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијет |
| ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на дв |
| у, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> < |
| бују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђа |
| ња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио |
| а звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастир |
| а.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи о |
| а сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час пре |
| јетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих |
| њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осиња |
| је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зо |
| ж! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче св |
| ати се муштрају, — полигају, па потрче, а све пуцајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и |
| мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје плам |
| вођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглуш |
| њем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе п |
| /p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошт |
| та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што |
| b n="123" /> сви се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од г |
| ибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица.{S} Сједнувши назва Исуса, па |
| тиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Ср |
| о.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p> <pb n="166" /> <p>— На, ј |
| је, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета, чатећи молитве.{S} Ба |
| пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо н |
| се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој |
| вати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.< |
| а.</p> <p>— Па како људи? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Б |
| д, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке гот |
| {S} Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца н |
| Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад прв |
| ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћа |
| у.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико д |
| ешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије св |
| здуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>Предавање обич |
| је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, |
| риба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> |
| , чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачка |
| шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, т |
| ије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му |
| су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога учинити човик који је подуже овдинак борав |
| ува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког |
| пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала |
| и.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетн |
| велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- |
| да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!. |
| пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани оп |
| p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тј |
| Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бако |
| алу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, |
| змијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као м |
| ио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да д |
| етати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, глед |
| и пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (п |
| зарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.< |
| о кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио.{S} Најпослије смјести коња, пак оде у |
| Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако б |
| кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше < |
| нај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Шт |
| м, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да |
| ко заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у |
| ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?< |
| Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, з |
| же потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, д |
| исли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је |
| о да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљиц |
| лије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на шт |
| ’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, |
| се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </bo |
| е у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају?{S} Је ли тако?{S} Е, |
| , јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај се |
| агарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>К |
| на међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави з |
| е сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тад |
| то тако!{S} Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шт |
| а, који нијесу кадри ни себе одбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га дру |
| лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скоч |
| и зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи |
| есам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А н |
| {S} Може се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне |
| желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затек |
| би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а к |
| Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам зде |
| е од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичиц |
| граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу.{S} |
| даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, |
| ј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} |
| служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, к |
| Умра је таман у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и |
| јеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње вели |
| , кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p> <p>Кењо поблиједи.</ |
| преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, |
| га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви |
| како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те |
| {S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} На ногама м |
| S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа в |
| не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испре |
| исто поступаше и са питањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога |
| удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге ф |
| {S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуг |
| , у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њој |
| .{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдем |
| ен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаг |
| врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватра |
| лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац |
| Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <p |
| >— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! |
| ушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више ко |
| млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се с |
| ко здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да с |
| било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађу |
| .</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и |
| рдар, неопажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта |
| уриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежа |
| о.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и |
| и мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, јер је Маша л |
| кле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа |
| е!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној но |
| удуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бак |
| ље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјакт |
| /p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима.{S} Сви се радо сјећаху Ст |
| ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шклоц! шкљ |
| укао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја.</p> <p>— Какав је ово з |
| , па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити? |
| врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У вој |
| си донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди з |
| } Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} |
| јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардиј |
| , те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима |
| шла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекије |
| лико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет |
| тадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њ |
| времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти о |
| аслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p |
| и орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезим |
| несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоњ |
| <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S |
| {S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у |
| воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, пре |
| S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него |
| а миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим |
| ја млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{ |
| ши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао |
| дочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше з |
| под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога |
| S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци.{S} Обојица зача |
| размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар уда |
| ндија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихо |
| кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац к |
| се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, |
| дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покуша |
| је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје т |
| на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки |
| .{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... није, него ново... |
| Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb |
| .{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За ди |
| ечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија б |
| пи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући н |
| , који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његов |
| , него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, |
| на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n |
| а.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Ма |
| ло.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка по |
| а би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста н |
| >Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-к |
| ш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толи |
| него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу!{S} Па однијело испред ње |
| рани бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много в |
| Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, |
| о.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакн |
| у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По |
| те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидат |
| се окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вије |
| з ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је п |
| д повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите мој |
| Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Н |
| вардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је теби |
| д сокола!{S} Први пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро д |
| ели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на |
| стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.< |
| варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па г |
| е умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си |
| е цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви |
| > <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворит |
| ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> < |
| <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у |
| лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао |
| му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда по |
| е ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну |
| , зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди к |
| а Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име свију.< |
| <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, |
| и.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићи |
| нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S |
| леда у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, |
| ма по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу о |
| ну.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода |
| или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи |
| очетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше |
| галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бак |
| р сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај |
| оје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да |
| ом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p |
| ном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега свет |
| <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у оч |
| а, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— |
| иноћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта с |
| није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи п |
| у честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га поми |
| урке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствова |
| д ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на об |
| којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораш |
| увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетн |
| стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, |
| ћеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на |
| ј.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући п |
| и често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне |
| а, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели |
| литвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, |
| се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад диг |
| твари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна но |
| pb n="208" /> <p>— Сиди ти и пиј своју, а ја ћу одлити стрицу! поврну кувар, па љевајући ђацима |
| која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама |
| рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђа |
| це на лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше з |
| него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној |
| је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, мана |
| <p>— Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, |
| ута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрање |
| жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у г |
| па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За |
| а га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} |
| би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под с |
| ли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом |
| не, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка в |
| аше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекак |
| </p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на |
| ух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, мл |
| еплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на |
| не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица раки |
| сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Те |
| ти из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш |
| , па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ак |
| ртало, те умукоше, и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли |
| ујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати ок |
| јзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он |
| ијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана д |
| о их затече фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњаво |
| в. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као д |
| да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњ |
| новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бит |
| е своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но |
| ате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све |
| легану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Буја |
| Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог зв |
| сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док н |
| оручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, |
| ао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да |
| је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} |
| е тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и ув |
| ху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{ |
| он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој |
| бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плави |
| фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и |
| е неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у ман |
| и се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама.</p> <p>— Па како |
| ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.{S} Могао је појести п |
| и’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за |
| чка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обич |
| ви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену |
| „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће |
| велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и слугама служаше з |
| р!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их гр |
| сника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога тренутка излаз |
| новита“).{S} Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би д |
| вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао д |
| за фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; |
| аркеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га |
| , па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отв |
| <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили |
| начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и з |
| е дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} |
| } Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинциј |
| >— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу |
| настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не суко |
| врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића.... |
| ште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се да |
| , и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико |
| , горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обуве |
| де га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудро |
| дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је |
| је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, |
| стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а |
| Јерковићи наслагаше иза њега.</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листови |
| и мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!< |
| ви.</p> <p>— Останите... јо... ш ма.... а... ло, још мало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а |
| лостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега ш |
| p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! |
| њака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, п |
| и фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповјед |
| и, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист |
| ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, к |
| о, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, |
| рид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у |
| арод, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи пом |
| афратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако |
| барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p |
| парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и |
| брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{ |
| и, а највише Пињатина!... <pb n="78" /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> |
| р није разболио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, |
| тир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Шунду и стаде на |
| дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како п |
| а, а издрељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћ |
| ече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Р |
| говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобож, о |
| тер, како се приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му |
| ајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да |
| ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало п |
| ијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушме |
| и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све |
| да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакл |
| ија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чува |
| Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце.... |
| .{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се заф |
| ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, п |
| ли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет ше |
| њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од |
| ља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разго |
| налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, |
| Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити па |
| прид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> |
| {S} Не знаш ти како је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и м |
| дан с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити |
| дос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, ви |
| ху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили |
| а дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, би |
| а двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња виш |
| имо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пивалица зар оста у камари.{S} Је ли се испов |
| оче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли ве |
| <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијехање преки |
| а нека иђе сутра са мном.{S} Таа-ко!{S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обј |
| мотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло ј |
| идње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јев |
| издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам |
| ољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си |
| ега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповид |
| ким хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и оста |
| ли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манаст |
| брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га оди |
| де:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У |
| а, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце о |
| ину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> |
| ају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у догов |
| , вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледа |
| покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а ку |
| Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску |
| кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудиј |
| рло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!. |
| кле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, ч |
| .{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је спива ту писмицу, а? |
| <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— За |
| о ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољу |
| арити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли |
| магарета!{S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти че |
| ш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> |
| милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за стричеве!{S} Шта раде?{S} Шта и несриће једн |
| је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза |
| те да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце....</p> |
| а у сав трк, а сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили |
| теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна |
| </p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</ |
| сва поучења шалернитанске скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Бр |
| еш само шта моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Бр |
| сло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам |
| еда нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите |
| бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жа |
| за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, |
| сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта ј |
| нога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове |
| је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи ре |
| јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по |
| ли два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А ка |
| {S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p> |
| не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу |
| да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> < |
| да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} К |
| ан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа |
| ја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и д |
| увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова ду |
| вик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не |
| ра извалило се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, |
| у.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још |
| , задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. |
| , кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> |
| упежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n=" |
| и, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и |
| сванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико ври |
| раморне стубице испред седам олтара.{S} А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, к |
| ца, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас |
| ада, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, дода |
| мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољав |
| м, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекид |
| богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда |
| зорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, |
| "77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на |
| а, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да за |
| знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> < |
| својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како |
| њих распрострије се и међу кметиће.{S} А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави д |
| рстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је |
| — Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово ј |
| е отпјева мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, ко |
| м, колико је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда вољ |
| , па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, т |
| ка, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који |
| о, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки о |
| је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му |
| ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зов |
| ош за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>По |
| Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ов |
| и, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчи |
| "23" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабу |
| као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особина |
| трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта си ија оноли |
| разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није ш |
| шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, н |
| вица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није |
| о обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као свет |
| ма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учин |
| ер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка |
| дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} |
| са Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали |
| ћи се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке цил |
| та без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?). |
| " /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити |
| одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брн |
| а, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да б |
| реба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, д |
| ш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздра |
| тирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да ј |
| илуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда с |
| Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како с |
| ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, |
| топа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом триј |
| скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ с |
| бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да |
| Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар |
| >— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сјед |
| е стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето си ископнија, |
| икад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А |
| /> нема, кад ми је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесе |
| А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба |
| бачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду. |
| .</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта онако побиж |
| ати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и заш |
| поди помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, |
| ему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику за |
| ?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из куће, на овај начин!{S} Ми јесмо у њег |
| љина.{S} Јесам ли ја река шта рђаво?{S} А јесам ли и мислија шта рђаво?{S} А он нас тира из кућ |
| и барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш с |
| мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Ш |
| на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, |
| почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Б |
| лије подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би |
| одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је |
| о је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити |
| Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада |
| не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Она |
| човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам |
| Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заб |
| и Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, |
| ила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему? прекиде Осињача, питајући фратра.</p> <p> |
| Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је п |
| крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ри |
| у из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисл |
| доци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом |
| <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му ј |
| вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора и |
| сам му мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, кој |
| око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} |
| p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — нем |
| с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ра |
| и Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, |
| , све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! |
| ли Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе |
| ли није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да са |
| а не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S |
| ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, бола |
| Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S |
| астир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из |
| кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушме |
| миш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb |
| ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам |
| исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> |
| за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им забранити!...{S} У манастир, можемо да и |
| , обрћући капицу међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <p |
| смијех, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита хара |
| Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта |
| кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па |
| ја ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, |
| уја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре |
| /p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели |
| ране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, о |
| ћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возар |
| су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко в |
| >— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, |
| допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошт |
| — Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се.{S} Мислија сам |
| та Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на до |
| уге поустајаше и скидоше капе.</p> <p>— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ друго |
| /p> <p>Манастирци се згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаш |
| се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, д |
| !</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p |
| Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мисл |
| војица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши |
| <p>— Живили! заграјише млађи.</p> <p>— А шта је с Ловрићем?{S} Је ли му ко каву понија? запита |
| мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођан |
| а умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присветога? запита шапћући Бакоња.< |
| мо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> |
| ада се и кнезу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна |
| овезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} К |
| <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нис |
| ррррр!... па потону као олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетр |
| у! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама смета, што је сукла |
| p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви ос |
| > <p>Кнез је погледа зачуђено.</p> <p>— А шта си издрељија те очурине у мене!?</p> <p>Зар ја не |
| од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленград |
| поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!< |
| „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стра |
| леган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека. |
| имена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бит |
| мијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза он |
| а се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш ти? пита Срдар Мачка.</p> <p>— Ја... онај... |
| p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— А шта си радија код куће?</p> <p>— Паса је козе!{S} А о |
| и ће Тртак, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од д |
| лина погледа презирно Стипана:</p> <p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, |
| ичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, пок |
| пређашње мјесто, па ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пу |
| ундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо к |
| а!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. |
| ве....{S} Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели к |
| Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предуш |
| оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичани |
| Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</ |
| о! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мис |
| ијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ |
| не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде нап |
| по свој прилици „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је п |
| Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> |
| ца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике ви |
| али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изнен |
| ед, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме п |
| исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели мл |
| је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња |
| и велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго врем |
| ако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S} Па, послије, чу како јој др |
| ли крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда |
| шем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња |
| слије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави |
| г противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се |
| е иђе.{S} Тица лети стол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, п |
| бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражав |
| ју, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се |
| та.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да |
| , ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим прије |
| као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан нами |
| дамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће |
| ави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Б |
| ели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с п |
| се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, |
| ди?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Ку |
| ипан па поче љуштити јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Је |
| есели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с |
| S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p |
| , има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се значајно накашља, што учинише и с |
| многим стварима од ћаће!..</p> <p>— Та-а-ко!</p> <p>Јаче кашљање међу Јерковићима.</p> <p>— Од |
| о се утопија! мисли Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бит |
| p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би при |
| ало!</p> <p>Посједаше опет.</p> <p>— Та-а-ко!{S} А како је сад ов... ов..?{S} - И опет му зијех |
| > <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од мага |
| и Пирија.</p> <p>— Та-а-а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта дру |
| би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазил |
| ође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l>„Тешко теби, Тодорино кл |
| му пара!{S} Е, у твоје здравље! </p> <p>А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају |
| , видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића |
| — Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара из |
| икоме, а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љ |
| овида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица изл |
| раденијех ствари моћи повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише сти |
| ико њешто, чему се Кушмељ надао.</p> <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање нећ |
| , пошто осташе с њим на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име |
| на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанст |
| чи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</ |
| одаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Оси |
| е Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођ |
| овника?{S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Св |
| м!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.... „А зашта нема млика?“.... — Зато што су приковођани пове |
| су приковођани повели краве, шјор!.... „А зашта су и’ повели?“ — Зато што нису имали своји’, шј |
| уждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ с |
| тирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гриза |
| да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му |
| којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљев |
| од сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{ |
| главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то же |
| Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p |
| е било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га ј |
| регула“.{S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да |
| же се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а је |
| } Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало |
| алио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико |
| пињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц |
| овским „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Б |
| то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нел |
| не!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио |
| рош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га |
| мо почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше до |
| у, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик |
| ше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Бон |
| иказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковчаваше и отк |
| јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња с |
| сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досј |
| /p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници |
| мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на |
| е онај погурени куљеша?</p> <p>— Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, |
| аголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да на |
| е налажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес- |
| А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећ |
| е <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизм |
| к није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу |
| Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија с |
| а:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нит |
| ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет |
| у ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је до |
| шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште |
| е га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p |
| ко...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би чови |
| ра, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити |
| Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Ч |
| зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{S} И мин монжемо |
| >— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљ |
| те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у |
| ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Г |
| одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако т |
| Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{ |
| p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге |
| о разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њ |
| носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом се |
| Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбржи.... ајд потеци, па и |
| о баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бак |
| а хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прс |
| лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја и |
| да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали с |
| и се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окуш |
| о!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти |
| ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити |
| во“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема бра |
| ли... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! |
| гу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинит |
| љете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова п |
| его за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манасти |
| крила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми з |
| дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти |
| ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш о |
| јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, |
| то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ |
| ели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по Кењу Кркотића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p |
| ипоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p> |
| Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остав |
| Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине |
| <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала вр |
| један олтар, јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да |
| мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде прав |
| липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод с |
| <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> |
| /p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврн |
| е кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, с |
| и нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, п |
| му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> < |
| свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати с |
| у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракиј |
| м чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, све остале...</p> < |
| о је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно с |
| <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка ( |
| S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу с тобом, |
| } Зашта си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од црк |
| помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледа |
| ви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и о |
| ша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ајде, прођи се предикања! прекиде Мачак, па крену пут м |
| ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се г |
| онови оно што је причао Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} В |
| одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Ба |
| з.</p> <p>Опет се зачу лупање.</p> <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На в |
| — Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заб |
| ушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта гово |
| .</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од |
| Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стри |
| је дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му пле |
| тића.</p> <p>— Штаа?{S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса |
| и-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кр |
| тка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући |
| си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се за |
| у по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! реко |
| видија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, к |
| ева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} |
| p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а дв |
| </p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триба, а јево мен |
| Остави се, ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рећи!</p> <p>— Па јето шт |
| ....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, нес |
| ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу Цвиту за то спреми |
| још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тијем млинар искоч |
| ња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Н |
| ећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одма |
| <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јеча |
| а слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије н |
| д долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, |
| е крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покај |
| њма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што |
| " /> изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Је |
| тобом не могу нашалити?{S} Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик оч |
| обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се |
| товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па |
| искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> |
| бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још ц |
| ....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухват |
| е човику искалити, а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n |
| Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумара |
| , да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвока |
| ли Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Св |
| естити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој гор |
| аповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар |
| дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар |
| очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјех |
| а и читава, а ниси прснуја ка мијур.{S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Бр |
| рава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође. |
| рзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истур |
| о триба, а јево мене за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, па |
| који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате ск |
| ак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати, |
| , тада му се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба на |
| , а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се |
| воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за дан |
| ама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! в |
| и, ка нико твој!{S} Ти си приличнији за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута о |
| је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме суср |
| ша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи ка ка |
| е Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p>— Кутлача је онда жарија и палија, реч |
| ти антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив |
| страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрт |
| 774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ |
| <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брн |
| којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје н |
| је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисл |
| ћи св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, ко |
| Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Рад |
| не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!.. |
| уза зид, а издрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!.. |
| дрељија очи на менека!{S} Ајме мени!{S} Ајме мени!{S} Како нисам умра на мисту!...</p> <pb n="8 |
| едар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона |
| рану, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, д |
| и.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Ср |
| ше сви заједно.{S} Крава нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „ |
| воме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стуб |
| , и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече |
| Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а |
| е учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам |
| ти, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губи |
| николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!</p> <p>Пошто пр |
| а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!...{S} Па он |
| не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазил |
| де, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, бли |
| ка.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче |
| е и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за |
| же људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - на |
| довника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху |
| учка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својим |
| викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па одгура <pb n="114" /> фр |
| а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не б |
| воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нар |
| ?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара |
| куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дуј |
| ори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има |
| ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавит |
| призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све |
| убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> < |
| ма овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ о |
| дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзив |
| ећ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене п |
| ред запита за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он |
| не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не мо |
| у:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! по |
| им?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Ди |
| и већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Д |
| јети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“</p> <p>Пред подне се народ р |
| кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би |
| е га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} О |
| тка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ |
| > <p>— Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора |
| не, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да |
| И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама миц |
| ио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са |
| шта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазниј |
| ријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали |
| ди су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што |
| вши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити, једва изговори Кењо, а зној му |
| ли кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших б |
| свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са с |
| што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} К |
| прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покаја |
| сусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас сви |
| не! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не |
| pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Т |
| <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> < |
| /> А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} |
| шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....< |
| !{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа ру |
| је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој дон |
| вареву камару, па ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи о |
| — као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађа |
| шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати |
| то збогу јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Д |
| .{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Н |
| а велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „ |
| итар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутроске, посл |
| рани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, |
| вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испр |
| ке....{S} Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то |
| дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића за |
| све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бак |
| у наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрс |
| Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра |
| оружја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја |
| рат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му |
| S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам |
| n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину |
| Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p |
| амириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући во |
| ом изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, ако ти само хоћеш, умијеша Крива.</p> <p>— А шта ту „кр |
| с.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујућ |
| у тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњуша |
| его ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове године, како је |
| {S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, да скине |
| ема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.< |
| у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ако је у |
| </p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" |
| а реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издер |
| тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја |
| м тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и |
| јопета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам |
| бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Ба |
| устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио. |
| ред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али |
| <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p |
| не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му изађу шклопци по тилу, онда је на сугреб, и оздр |
| лије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, |
| , а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} И |
| тите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледин |
| ка и ја.{S} Он ће и спавати овди....{S} Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков.{S} Па, најпосли, п |
| ија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сј |
| јте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија |
| То је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђак |
| жем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је п |
| е покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет та |
| гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисн |
| могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, |
| ика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; |
| е, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за |
| /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, о |
| ва, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! в |
| и из мантије рукописни свезак.</p> <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем једа |
| али ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.< |
| ошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— |
| {S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за |
| неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манас |
| кајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући |
| гословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Б |
| увати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња в |
| до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се |
| ше, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити к |
| се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми |
| p>— Па јест, прилично.... мало и одвише ако хоћете, одговори Тетка, разумјевши мимику.</p> <p>— |
| е пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било |
| е вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањ |
| са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се |
| Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p |
| му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... з |
| ара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекн |
| болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један пут кад он синовцу |
| .{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати |
| о чељаде има надимак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи т |
| има.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Г |
| тје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> < |
| бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се т |
| а-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана |
| о.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије кру |
| џије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је |
| позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сеља |
| а, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> < |
| њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је тр |
| шаше све што је мушко и соколасто, те и ако се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још |
| о леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто заба |
| , па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповиди |
| "107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— |
| ако је тешко живити!{S} А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, ка што смо <hi>и ми</hi> чинили, к |
| и сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Бу |
| ло цилцато?</p> <p>— Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекај |
| ци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њег |
| о усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! |
| } Ркалина зашкргута зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем |
| хнувши.</p> <p>— Шта наопако?....{S} Та-ако!....{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена? |
| снивала....</p> <pb n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајд |
| у оби придње.</p> <pb n="97" /> <p>— Та-ако!{S} А ти ајде одма!!{S} Нека се нареди све што триб |
| кните, тако!</p> <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па... |
| д тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић |
| вати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам засл |
| по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, |
| ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци вел |
| з.</p> <p>— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека |
| моја није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не ужива!</l> <l>„Ти си радос у жалости,</l> < |
| ми је Иве, одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти |
| а и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Ча |
| једи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и |
| ко воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нов |
| ’ Крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и лада |
| нмити конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћ |
| они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живиј |
| тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омје |
| се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“ |
| е ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лице |
| од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Б |
| моли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестад |
| оњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је б |
| који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп н |
| а, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сум |
| утро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикр |
| p> <p>Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред |
| > <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена....</p> <p>Манастирци се |
| бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претури |
| и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n |
| „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</h |
| најем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми д |
| акленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и |
| а је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти к |
| никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те |
| ре нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће |
| а је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван прос |
| за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и з |
| а, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нити се могао |
| н другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, |
| аре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је |
| је сад жалио за којекаквијем ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри |
| >Сви потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, забора |
| и се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече брату Кушме |
| врши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље |
| о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замиш |
| икоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћ |
| ина настави:</p> <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмељ |
| ина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} И |
| ме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно |
| ни њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише му се ни |
| , браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ј |
| штења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској |
| лио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире и |
| ра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме ни ријеч |
| .</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" |
| шати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је |
| има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зв |
| д цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} М |
| у по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га в |
| тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, |
| S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вр |
| -Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, |
| тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Б |
| литве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће |
| У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се пре |
| иру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизн |
| та.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико тренутака С |
| овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацврча, али не потону. „Је ли Чврља Ожегова?“ наставља Цонтрона |
| а дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче припли |
| најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и |
| а бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе п |
| ледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је св |
| е већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак |
| </p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одл |
| ушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ к |
| наду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{ |
| св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да |
| ардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим к |
| ци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди |
| рицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњ |
| брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како ј |
| говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор ним |
| Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазд |
| ма пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту |
| и?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је |
| је не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не |
| “, прожвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К.< |
| и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по |
| ..{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</ |
| дан дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи |
| Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти пр |
| кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?. |
| по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко в |
| малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити |
| ! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... ка |
| њу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Ст |
| осто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пук |
| лаве, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> |
| авом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силаж |
| ар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> |
| је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-к |
| сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докл |
| ања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — |
| сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, |
| аменом изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне |
| аше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да по |
| по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p |
| о цркву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, ка |
| ју.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крад |
| цом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манасти |
| {S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и каја |
| удионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије до |
| спита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, ви |
| .{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педес |
| S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> < |
| о како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, |
| рича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов ро |
| свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са |
| ца, па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ |
| коња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, по |
| ве своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога старијега.{S} Запамти |
| и ка обаћетан пас,“ затече их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се |
| ага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврља |
| и.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати п |
| тику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се |
| вај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све ос |
| зда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, р |
| ме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху њ |
| {S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, наред |
| о нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било ра |
| годило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло су |
| по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе тр |
| лементу, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра па коњу, па и улом |
| о ново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове веч |
| а не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, |
| таре навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљед |
| Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало |
| овај начин!{S} Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да реч |
| , да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискивати глагољаше |
| још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња! |
| гану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но м |
| јстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена |
| .{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити |
| се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући уздах, затв |
| оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивш |
| ућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради как |
| диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам п |
| врти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шк |
| ако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми....</p> <p>— А шта, крижа т |
| испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде п |
| а грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гв |
| е нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико намири штету |
| на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста, од зијехања, застадоше |
| ти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић! |
| оњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му |
| у Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетј |
| слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не с |
| у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара. |
| а.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасо |
| кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у ку |
| тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (пока |
| правду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награји |
| ак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хи |
| Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да го |
| то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је |
| ком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сиј |
| који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болест |
| то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о то |
| е једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, |
| ви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах посли |
| та навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увред |
| твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко |
| тама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други |
| , а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, ко |
| еће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијало |
| чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, јед |
| и преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.< |
| ти.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и м |
| испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> |
| S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак |
| <p>— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ак |
| обра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да |
| рећи ће: „Нагазија јест, то је цигурно, али се не зна, је ли на сугреб или на чини!{S} Ако му и |
| се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па с |
| чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А |
| анац камен.</p> <p>То је све чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила н |
| узе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, о |
| /p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице |
| рохиску кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а н |
| Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не |
| , ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} |
| гама тежа цила тежина тила!{S} То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је |
| и му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зи |
| змеђу „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у ле |
| кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по триј |
| а откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у кама |
| обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад |
| ше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину. |
| . Фране није заповједни празник народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ћ |
| ски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Т |
| уд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворни |
| вар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнин |
| Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова |
| орје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} |
| .</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у |
| е зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дј |
| ављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ н |
| , поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“< |
| p> <p>Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем |
| н је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавањ |
| коме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив |
| p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да |
| не дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би з |
| се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујет |
| ажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Т |
| p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дот |
| пет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламен |
| још њеколико постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама.{S} |
| жити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што о |
| очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледа |
| {S} - И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> < |
| ађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам ва |
| дговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Ниј |
| и његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим |
| преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи зачаврљ |
| ез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Ба |
| телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{ |
| вај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по го |
| с“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он |
| инама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпост |
| ом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритв |
| ед свима.{S} Па онда сила пође зорније; али након помањег размака, угледаше високе планине и по |
| био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да с |
| то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар три |
| и стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша тако немарно и као узгред з |
| врљаху молитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, о |
| оћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....< |
| ко је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли та |
| гласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по |
| ста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је зап |
| n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разговор међу намикарце!{S} Сутра ј |
| {S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно. |
| примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с в |
| манима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље |
| онда је на сугреб, и оздравиће лако!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јо |
| је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови стра |
| држа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па чини, како знаш.{S} А истина је |
| недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјет |
| но здружили, те раде против њега!...{S} Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{ |
| 139" /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...< |
| је зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} |
| пушку.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, а |
| фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда ба |
| верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу ти проштити једну |
| и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, |
| да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра- |
| дан под, пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокр |
| а то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех год |
| преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешај |
| ко је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко |
| ри уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на к |
| роју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, |
| на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послу |
| е то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек к |
| се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде са |
| унда, а како и сви остали Јерковићи.{S} Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој л |
| с, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не в |
| нам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Н |
| ао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дун |
| читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо ради |
| а уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви |
| је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се |
| крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, |
| се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јав |
| тар то није ни кад изрично потврдио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише п |
| ња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим по |
| а види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>к |
| о, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} Каква је то приша?</p |
| друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање, |
| е, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет а |
| , те се призивали свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се |
| стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обуз |
| пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви |
| не осврћући се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> < |
| вши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазил |
| , гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му |
| ру, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија |
| а-ко!{S} Па шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>К |
| > <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не з |
| , јето све једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си |
| триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p>— Али, шта сам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блаже |
| га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— |
| ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија.</p> <p>— Ниси пија, али |
| {S} Одите наприд, ако оћете, и сидите!“ Али, мало по мало, поста љубазнији и тако се загрија у |
| S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>В |
| оји, истина, имају много посла по цркви али, тек у тишми налазе промјене, а њему се ноге укочањ |
| пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киша, што пастирима продире до |
| два дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда не чу то, но настави, као у њекој гр |
| ас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бак |
| дбранити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њ |
| сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени |
| у, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шк |
| ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине |
| ви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по м |
| иде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку висок |
| р, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану на то, пак састави руке на крсти и ре |
| мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те |
| вор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде |
| <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше |
| , Т. Пилотић, капитан у...;{S} Р. Патак Алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога ф |
| олико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја. |
| ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима |
| ји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар н |
| Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер на |
| али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се свет |
| а посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њи |
| винцијал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће |
| ља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, |
| бокаре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> |
| и пут к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте |
| За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> <p>— Како шта је |
| и са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p> |
| не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија |
| е по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учи |
| и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запојаше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди |
| аши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде |
| крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> <p>Пошто изађе, |
| а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> |
| .{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! в |
| p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња |
| стир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пу |
| ааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби с |
| о писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма |
| > <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с |
| , браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо |
| д тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— |
| ... — А каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су |
| амац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коно |
| чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад |
| говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте св |
| тиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“< |
| иориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак |
| дало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једн |
| а зубма.</p> <p>— Таа-ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, К |
| е, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се дана |
| колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас |
| те како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопали ћускијама прагове, па и’ заје |
| .{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> |
| се удаје....</p> <p>— Шта?{S} Удаје се Антица!{S} За кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Ба |
| дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију и Јовицу и Рока, па и стричеве....{S} З |
| , фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући је |
| е!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, оди амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Б |
| пећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељ |
| ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има ли му пара!{S} Е, у твоје здравље! |
| ш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљд |
| ушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда свемогући крив! |
| г Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> <quote> <l> |
| ину, ајде се поајдучи ка какав ркаћ, па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за |
| оловину од онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јо |
| ки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас |
| ичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је |
| н.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, |
| и меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем д |
| аже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном з |
| рснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет |
| и се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па престаде |
| Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Б |
| Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на сто |
| ви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао |
| а, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпур |
| изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем, много читао, то је |
| , па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар |
| оме има још много записах) речени ф.{S} Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на м |
| е га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево |
| та се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? |
| ти је чувени народни ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је |
| га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево не |
| се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пи |
| под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема |
| е догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита |
| Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће |
| ћи“ уђоше у манастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старог |
| а штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар, смијали су се |
| другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже.{S} |
| p> <p>Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим по |
| и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Б |
| та: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фран |
| ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прсну |
| обичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше свакога прич |
| ом мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране |
| ри, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени |
| ориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да |
| ву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педесет их потекоше, д |
| а с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{ |
| уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова при |
| ије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога др |
| у, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу |
| S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ом |
| очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је ду |
| тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче дола |
| рње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изве |
| >Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допр |
| же, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не |
| .</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, |
| се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „стру |
| оље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој п |
| е да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, |
| дине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пропуштено чешкање.</p> < |
| мјесту.</p> <p>Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, к |
| н као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђ |
| рмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. |
| ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да ле |
| ем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. |
| његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како |
| еко прага.{S} Пошто се са свим раздани, Бакоња узјаха на <pb n="61" /> кулаша, а отац пође пред |
| јеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дије |
| тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоња, у памет се.{S} Ми смо, јево, овако чинили прије |
| ати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости |
| ога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини |
| бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу |
| аћа, него само мало ричи!{S} И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене, које ће настати, и своја |
| тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа |
| ..</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, |
| д, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, |
| ј.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стрич |
| тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У с |
| лудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу.{S} У исти мах Тетка се упут |
| пога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момка пред |
| ега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бакоња, из Зврљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вр |
| не.{S} Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у |
| ће!</p> <p>Заиста како је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам |
| на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну |
| х тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је |
| љуби ти руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не |
| да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотс |
| итињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се п |
| хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишали |
| у трку, па ма оби ноге сломија!“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи уп |
| Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекакв |
| га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то јест шта кажу Јероним, Агу |
| кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па |
| , него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га |
| шно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио |
| у шпагу, занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под |
| ир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га п |
| ни зрнаца прашине излетјеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка |
| алове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје и |
| инка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у с |
| али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добр |
| лике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те |
| ика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па |
| ше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек в |
| е да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} |
| рже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога |
| овца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здр |
| <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се |
| рави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму.{S} Н |
| оји му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да |
| сим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и |
| о; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца |
| дина дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да зам |
| , оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га |
| ве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега |
| онтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да |
| едва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода |
| } Они се сад препадоше од пошљедица.{S} Бакоња склопи руке и начини жалосно лице.{S} То привуче |
| ђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад |
| ајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, |
| ишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколик |
| тече онамо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а д |
| је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бод |
| се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња |
| отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" |
| е збише око кревета, чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - |
| е и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне |
| аше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао |
| у, те се и не мрднуше кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Б |
| е погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, |
| ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} Зора је.{S} Бакоња спава у предњој стричевој соби, као и увијек.{S} |
| Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из |
| јих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда |
| ело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније.{S} Ко |
| ма, — манастир <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у мно |
| рата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истр |
| ре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, оти |
| у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, ко |
| ата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} |
| жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олт |
| се у црквене хаљине и служба отпоче.{S} Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балег |
| с без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта.</p> <p>— Јес разумија шта сам нареди |
| е убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — стропошта на клупу и |
| река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави |
| поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле |
| Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта |
| чића мало се <pb n="46" /> одмакоше.{S} Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог |
| чје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица нос |
| о ржући.{S} Али му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Ср |
| а говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије |
| да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му пр |
| ш!“ — Од тада неста сваке опасности.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово сваког |
| обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам ч |
| ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запи |
| е бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, |
| у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита |
| , као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како |
| и о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од п |
| кад је препливао ријеку са Срдарем.{S} Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне с |
| ху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на скоро изађе у стихар |
| {S} Остали сви истијем редом за њим.{S} Бакоња сустопице за Срдаром.{S} Кад стигоше испод русја |
| кога ркаћског попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек |
| ок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</ |
| грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта |
| здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, |
| и, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи |
| који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у реше |
| тренутка излазио из куће и изгледао.{S} Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но |
| , над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, ал |
| Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, д |
| од њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па |
| ање посуђа и онда мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред н |
| овор <pb n="229" /> него оно јутрос.{S} Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нек |
| котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујас |
| си ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вр |
| е их на осами, али се учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намр |
| гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето |
| е сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага п |
| миваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече ра |
| а Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем |
| ећ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али |
| алена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, |
| и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи с |
| Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је |
| ива уз матицу.{S} Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не с |
| славне цркве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да м |
| а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> |
| е научи „одговарати“ јутрењу и мису.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома |
| n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све же |
| на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примиј |
| рока лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је |
| коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, |
| акоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плије |
| и жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко |
| дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Ч |
| на Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пре |
| и младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му је Срдар прич |
| њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди ј |
| гао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.</p> <p>— К |
| бељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му пис |
| ницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, |
| однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама.< |
| шли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу.{S} Њеко |
| тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житиј |
| тра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Вра |
| око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече Кушмељ чешк |
| ђе.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљ |
| ање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и би |
| ати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледај |
| лону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Б |
| ија.{S} Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове |
| жао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао с |
| пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече:</p> <p>— Ј |
| го као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђо |
| а.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим се опасују фрањевц |
| па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако |
| ....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди |
| стави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби |
| ишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену да |
| је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... не |
| ог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, диј |
| а....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити стр |
| Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се р |
| син јој Томо послуживаше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде |
| румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би м |
| њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p |
| е препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Б |
| , не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} |
| едавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би |
| м, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да м |
| не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвај |
| афу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него о |
| више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" |
| /p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло |
| — О! она ркаћина, рече и шкргутну зубма Бакоња, полазећи у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтар |
| да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече никоме |
| сврну са цесте.</p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видј |
| ли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћвар, који ми не |
| зу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, |
| е од чуда.</p> <p>— Ма шта је ово? пита Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак |
| усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита Бакоња намрштено...{S} Казујте чисто и јасно како то да |
| >— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! |
| !</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то какве ружне ричи?{S} |
| ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му |
| — Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p |
| ели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће из |
| зан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да |
| све његово не припада манастиру? запита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Ср |
| најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, пог |
| ме посли ручка иза мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! |
| бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили пре |
| Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онда, наду образе и настави:{S} |
| <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра |
| ом, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли |
| вима.{S} И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Буја |
| ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоц |
| прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та дво |
| {S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} |
| е је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема |
| ва у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушит |
| акоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога д |
| усе мој! шта ли је оно? запита сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји |
| њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би |
| ево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан |
| носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, |
| <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, |
| че Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, т |
| уо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као |
| фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се |
| то свједочи похара манастира, у коме је Бакоња, и похара једне православне цркве у сусједству п |
| ћи и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, |
| учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до рук |
| ус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се |
| , „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња о |
| о марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p |
| пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</ |
| би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разгово |
| писа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, зн |
| и лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличин |
| p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но |
| ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас т |
| у је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем |
| годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц |
| штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из к |
| к, опет су се сељаци чудили, на кога се Бакоња увргао.</p> <pb n="250" /> <p>Послије празника д |
| Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита.{S} Сад, за накнаду, машта му |
| носе такијем работама!...</p> <p>Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те вид |
| ају, и све, све остале...</p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провин |
| због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био |
| музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковачем, који |
| лони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фр |
| „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би |
| рака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати |
| мирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађ |
| /p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган. |
| Рору и остале сељане.{S} Са свакијем се Бакоња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{ |
| да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} |
| олио, па поручио што у село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се с |
| е рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету вр |
| тедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који |
| је празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, |
| ун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху |
| ишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благосл |
| , давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија н |
| оба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију.</p> |
| т?</p> <p>— Ово је проста картина! рече Бакоња развивши лист неписане хартије.</p> <p>— О Исусе |
| е крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река д |
| е, то је само ркаћ кадар учинити! рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара, у |
| аш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! рече Бакоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гл |
| ландра...</p> <p>— Јево пуно наши! рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити с |
| обро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно.{S} Па шта онда?</p> <p>— Како: па шта о |
| ајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести |
| сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни трошити р |
| а би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење. |
| да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p> |
| она најпослије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} |
| кога?{S} Па шта то одма не кажеш? рече Бакоња, сједајући по ново.</p> <p>— Јето са срићом испр |
| ашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор |
| спрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви прио |
| ву, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши ма |
| а свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од с |
| /p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p |
| они сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Те |
| е га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четир |
| ћемо о томе разговарати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с дес |
| гну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!... |
| знао по танко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме н |
| онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он пог |
| уђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писм |
| сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче.{S} |
| иш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, |
| Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Ркалина настави:</p> |
| е, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а |
| већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, з |
| соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуњ |
| ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која св |
| но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Ив |
| на траг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња.{S} Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, п |
| г.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја м |
| цу одма!</p> <p>Момак изађе, а за њим и Бакоња.</p> <p>Чагљина се накашља, онако, како се чини, |
| њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, до |
| омак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом ј |
| ру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху с |
| малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка |
| и) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све |
| ав, а измаче се на сапи.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад |
| приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њи |
| ром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му Срда |
| глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За |
| Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости |
| ренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погл |
| у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се |
| мињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди |
| јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем п |
| трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то |
| шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, |
| /p> <p>— У солдате, разумиш ли, настави Бакоња, јер је стриц највише на тебе киван.{S} Овако је |
| А је ли комишијун још овдинак? настави Бакоња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана. |
| и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица у руку.</p> <p>— Тако, мој |
| сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди чудно, све!{S} З |
| ражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се |
| је, ко посли.</p> <p>— Тако је! потврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу су |
| настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! |
| , па арај цркве и манастире.</p> <p>Али Бакоња не хајаше за те ријечи, него узе сухе хаљине, па |
| и стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, |
| мој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар |
| пе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нису ни |
| е к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шт |
| , само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, |
| /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Да |
| ћи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одле |
| мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест |
| ују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану црк |
| И ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (п |
| >— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче |
| Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" |
| </p> <p>— Ја нисам ништа каза, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи |
| 56" /> <p>— За менека је умра, одговори Бакоња, строваливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу ви |
| вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећ |
| сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговори Бакоња отварајући прозоре.{S} Нисам пушија, него сам си |
| p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлет |
| оговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Тетка ок |
| другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb |
| ије украло и присветога? запита шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, тако |
| га вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покојног стрица |
| обувати.{S} За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се |
| свјетина му пљеска рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, сва |
| снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да |
| чно <pb n="228" /> имућна.{S} Од једном Бакоња се трже и устави.{S} Средином улице иђаху:{S} Цо |
| е свети!“</l> </quote> <p>Тијем начином Бакоња по ново напредоваше у стричевој милости, али га |
| пан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након по |
| му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље |
| покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо ст |
| повријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} |
| остајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице сво |
| ви свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спав |
| , пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак б |
| и?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више |
| чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, з |
| оже му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n |
| а бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одма |
| о писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главо |
| нате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га г |
| да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не |
| трица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то |
| акве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац с |
| одговори Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{ |
| } Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше к |
| огађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за с |
| } Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад |
| а Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С |
| а пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујас |
| кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Ко |
| рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то |
| те говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њем |
| о у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе б |
| коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије |
| в! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, д |
| : гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика, па с |
| „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозг |
| /p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији с |
| дим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну са цесте.</p> |
| умријети.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Му |
| јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они |
| ош шест седам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше неп |
| {S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} |
| ана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати ка |
| коњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само ш |
| у цијени.{S} Иван купи кућу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица |
| " /> </front> <body> <pb n="1" /> <head>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div t |
| мо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, ста распремати собу.{S} Једна неугодн |
| у: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, |
| } Зашта се тучете?</p> <pb n="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да |
| итају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми |
| ead>IV.{S} УВОД У НОВИ ЖИВОТ.</head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајах |
| м дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка, и нађе с |
| е дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету |
| у бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде п |
| } Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим: |
| ...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, |
| и убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку.</p> <p>— А куда ћеш |
| де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе:</p> <quote |
| } Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунц |
| мена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир, предавши |
| .{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устав |
| его двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад |
| м, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, д |
| ајд потеци, па и’.... изведи....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема че |
| два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва мог |
| -Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хв |
| вим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли |
| је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зубима и погну се, као лав кад се спре |
| к?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p |
| налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бј |
| ако су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи једа |
| мозак пролити! и маши се оружја.</p> <p>Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет споп |
| У сјени од коњушке лежаше стока.</p> <p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на |
| р диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стрицу, па их, трчећи, стиже пред мађупни |
| које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, |
| на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мрт |
| а велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит |
| не, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговори |
| на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички |
| зефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаш |
| ио на јело, па зинуо пут стрица.</p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како |
| а, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, ка |
| Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S |
| мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа |
| подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манас |
| ваху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, а |
| пасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти |
| дном загњури, па настави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до С |
| т обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p |
| ки кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине врат |
| ви.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они |
| и још славнијега стрица Јурете.</p> <p>Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у у |
| вац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих |
| ко се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фу |
| и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Премда је спавао око четир |
| викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се |
| } Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отв |
| } Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у к |
| е и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је проте |
| и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S |
| , а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало по мал |
| руги, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, уст |
| амо, од’, од’, од’! рече фратар.</p> <p>Бакоња пољуби стрица у руку.</p> <p>— Па шта мислиш, а? |
| требе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња је све то слушао њекако расијано, од кад у новој |
| плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом дош |
| будити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка |
| ! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p |
| љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прек |
| овоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, пок |
| држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> < |
| е раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове ку |
| > <p>4 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p |
| није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значи |
| стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у |
| о си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те се ижљубише.</p |
| ...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, |
| ри...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му сјактиле.{S} На |
| {S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Ј |
| се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст ње |
| не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фратра.{S} Слушао је он много и мног |
| ека се мени јави, ако је кадар!“</p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све ш |
| а да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о |
| бу и умисити какво посно тисто.“</p> <p>Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше |
| у. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па |
| удове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљ |
| аквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.< |
| Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња сми |
| днога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, мален |
| јеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао се Шимета.{S} Ба |
| е дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Ба |
| гљиво очине пријекоре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или |
| мо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио д |
| бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прошлијех пр |
| Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим |
| з мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те |
| га, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе гр |
| , друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он зажмури и звеке |
| ву мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага |
| уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га оп |
| е једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, нег |
| што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињал |
| вајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове |
| оке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијеп |
| , о стрицу Јурети и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без |
| , а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учини му се да му се ка |
| провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике ври |
| странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— |
| као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупн |
| али Јерковић, што онако липо пива?... — Бакоњи све кика растијаше ма ту помисао, пак се толико |
| хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но |
| се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад не рече грке риј |
| то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао м |
| уљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну к |
| дијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, |
| "50" /> и кожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талија |
| ста мучаљив.{S} Сви су се чудили шта је Бакоњи.{S} Срдар је залуду тражио свакијем начином да г |
| убављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; по |
| штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> оби |
| ити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и |
| а убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати?</p> <p>— Ја нисам н |
| асу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то р |
| добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растах |
| може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да |
| а се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо |
| ијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећање |
| аше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако |
| ео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бако |
| ви вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разјапио уста и избуљио очи.</p> |
| љубио му руке....</p> <p>Стриц поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крен |
| ви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па |
| баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с |
| Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је с |
| ра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бако |
| укоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудит |
| /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц |
| ете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња бл |
| мимику.</p> <p>— Камо торба? рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој <p |
| задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и |
| азумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, — јер кад се тицаше казне за немарност према цр |
| к, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде |
| м је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, |
| бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повра |
| } О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стриц |
| на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело |
| а, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p> |
| учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас ви |
| сет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак н |
| ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега и |
| и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, ка |
| , одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, од |
| часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црв |
| е, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња о |
| га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије |
| о вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па |
| тране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само гл |
| ече један кнез ришћанин.</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не сам |
| </head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напун |
| — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{ |
| забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тог |
| ао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њ |
| рпезарије.{S} Мачак је читао житије.{S} Бакоњине се очи крадом устављаху на <hi>провинцијалу</h |
| ићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, |
| у за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту та |
| аше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, а |
| нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и |
| еше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише |
| мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобраз |
| и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковчег.</p> <p>Од тада, св |
| е.{S} Подаље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом |
| и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} |
| ти коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и о |
| клони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта |
| паса, па, смијући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, ко |
| зрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски |
| еликом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Ч |
| шљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Посл |
| Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је |
| на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико м |
| де прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, |
| у се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као помоћника на парохији), па Врт |
| е ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, т |
| како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад се Бако |
| већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четв |
| исповидити, показа му Тетка, па изађе с Бакоњом.{S} Тетка растјера свијет са тријема, па се уст |
| о добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало |
| {S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак |
| оће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприј |
| ити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово ј |
| p> <p>Бакоња је пио ријечи Срдарове.{S} Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те и ако |
| што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, затвори г |
| е, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, |
| ..., али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с |
| мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе |
| ви све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, |
| своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бако |
| часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у |
| е, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше.{S} Бакоња затражи педесет ци |
| и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједил |
| варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и др |
| >Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он |
| т, све је то, мало по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Ј |
| и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање |
| атраг.{S} Је ли све коње повело? запита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— |
| ј да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти ћеш се, тако лип и шестан, зафратрити? |
| згласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, на |
| а посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије |
| то талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка с |
| у се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из снијевања.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стри |
| ив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо мог |
| е чудновато, али је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двиј |
| јаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискуп |
| ше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу.{S} |
| р, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb |
| ће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.</p> <p>— |
| шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Зн |
| дицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово гото |
| рао се.{S} Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дива |
| језди.</p> <p>Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запа |
| молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну |
| срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађ |
| у да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> |
| коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета г |
| , познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за р |
| како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се |
| иво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој тр |
| S} Мрш! с очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив ра |
| !</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није се могао повратити од смијеха, |
| зађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па о |
| на, срце материно? пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55 |
| блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту |
| аго нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говори |
| пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{ |
| тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тр |
| поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна |
| шчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта р |
| и сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде, покло |
| обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа н |
| n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Б |
| Срдара, што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дан |
| ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу |
| јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{ |
| нице, па истура Кења пред собом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} |
| еларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари њего |
| јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, |
| ме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се вр |
| ином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао К |
| икој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— И |
| Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одгов |
| о чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке |
| ритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути п |
| старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, |
| и одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и |
| ачак, у стихарима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкај |
| } Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бут |
| је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетк |
| а забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу ж |
| но, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене о |
| рими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: мли |
| и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, |
| рви олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три четири п |
| е, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико јабука, и пошто понуди служинч |
| </p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} Зашта |
| >— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад |
| луду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у ску |
| а по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, |
| еном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно |
| ња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А шта си то н |
| м кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јето ти к |
| р, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти м |
| слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Та |
| ицијана Фелицијановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Трт |
| један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Н |
| а“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар и |
| кара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све |
| га затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, п |
| о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на |
| грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му |
| е потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балегана, који је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викн |
| Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— |
| му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Врат |
| преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири недјеље са стрицем у ви |
| ет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, |
| ачини жалосно лице.{S} То привуче пажњу Балеганову, те ућута.</p> <p>— Стрико мој! поче Бакоња |
| hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Ка |
| <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у |
| р је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше |
| путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару, па од њег |
| ње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу |
| затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече |
| завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о несрећном Букар |
| Онда Бакоња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта, и сми |
| а не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бак |
| емао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пу |
| а, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} |
| е пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, |
| Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у стопала.{S} Он |
| з ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико! |
| амо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да доб |
| говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Доб |
| баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</h |
| крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S |
| а му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутах |
| изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и |
| е, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још је |
| љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по |
| отов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису |
| замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богос |
| предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, |
| еља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p> |
| иреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњев |
| е и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још м |
| бере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечер |
| </p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина |
| њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Рора.{S} |
| и.</p> <p>Чагљима примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу.</p> <p>Сви поустајаше и по |
| ака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се.</p> <p>Сви |
| и.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи |
| емој ти завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти |
| осједаше.</p> <p>— Како, Јуре?{S} Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пи |
| агање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Ис |
| е, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и п |
| зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... |
| ишном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња |
| у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде ус |
| > <p>— Та-ако?...{S} Је ли то таако фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је сви |
| ежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко |
| , рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати |
| ли буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад спомену име св |
| <p>— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви ред |
| по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђ |
| од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Д |
| бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А је ли чему |
| Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, |
| шај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере |
| ино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јут |
| њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле |
| ада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и |
| и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и |
| врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, д |
| гмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="160" /> <p |
| јеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху: „Осињача“ (због зел |
| е.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо |
| да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кулашу, па погледав |
| ице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица уставши.</p> <p>— Немој стрико, казаћу све, ако |
| , шта се још на свиту неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо |
| же бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави се, ћаћа, |
| p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стри |
| Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p>Бакоња одријеши из једног крајичка од уб |
| има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, |
| мах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говор |
| > <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p |
| рат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причи |
| г!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе су |
| атим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, |
| ...{S} Жалокањ ти сам шта нисам послуша Барицу!{S} Она ме одма слала, прије него је Јурић да зл |
| е рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје....</p> <p>— Шта?{ |
| зу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је и |
| едњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: <hi>Кушмеља</hi>, <h |
| и ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су |
| ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брн |
| тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у ру |
| е и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака |
| ведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n |
| .{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу глед |
| ши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађ |
| зад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива |
| " /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пе |
| м пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху к |
| ди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} |
| врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпниј |
| буну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Ш |
| им сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— |
| и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учи |
| сем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учини |
| а, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb |
| оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, т |
| а наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из њ |
| које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов кова |
| онај из Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече |
| коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, |
| трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из п |
| ај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, д |
| љ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш |
| суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз |
| <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу |
| Зеленграда, што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардиј |
| да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам |
| е најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдј |
| ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> < |
| ед мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> < |
| ринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ј |
| није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошто она троји |
| а очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> |
| Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да |
| јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвит |
| ећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја н |
| пита Бакоња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је |
| дити сутра.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка бли |
| , већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати док |
| р сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њи |
| , те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па каж |
| увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је |
| им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започел |
| ујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева сва |
| се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не |
| манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете |
| амо да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом и у манастиру и по жупама! |
| вардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му |
| о би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупни |
| баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди.</p> <p>Кушме |
| Бакоња снијеваше све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па |
| и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали |
| губија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га |
| {S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна ми липота, жалосно ми |
| ди нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> |
| ти ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</p> <p>— Остави с |
| ену — кревет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се к |
| послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушме |
| ра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Хе |
| нутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с обра |
| ава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви |
| та ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим име |
| вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спр |
| кељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сл |
| понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! |
| е мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Б |
| сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћ |
| , а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који |
| а прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња усп |
| рала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Б |
| у мало коју рич разумија!</p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не |
| </p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на |
| сило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих че |
| т к нама на посило, а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!... |
| сли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш нека пође одма!{S} Пека иђе!....{S} Баш нека иђе од |
| че мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати |
| јек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је о |
| урлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала његова љутња дос |
| дње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за миса шта је са сиромајом!</p> <p>— Не триба му с |
| и?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу |
| јербо је није мога поднити, <hi>што је баш један чудан секрет од нарави</hi>!“</p> <p>„<hi>Фра |
| штија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није |
| Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! одговори кнез Кушмељ, толико се б |
| што учинише и сви његови.</p> <p>— Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, |
| аци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жеравак: цвр |
| ази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри....</p> <p>Стипан и Бакоња по |
| /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, |
| врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Ба |
| у, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје,“ кад ли Бакоњино т |
| ава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка |
| воје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма |
| је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којим |
| за њима и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p> |
| коњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењ |
| ли Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{ |
| ме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим!{S} Тако ми је наређено, |
| >— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми смо сви слуге свет |
| ом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздрж |
| сви редовници овди?</p> <p>— Јесу, јено баш сиде пред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну |
| ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништ |
| ле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— М |
| га закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Зад |
| трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је црка од шиб |
| смета, што је суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљах |
| е братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегле |
| не караше никога.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он |
| какве модре пјеге.{S} У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она т |
| ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаш |
| ркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња је лио четвороструке сузе и није |
| S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити м |
| сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и |
| и, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца се поче јављати још чешће.{S} Најза |
| покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе н |
| ијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле |
| а, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат |
| амити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин |
| чку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и |
| его све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедру млинара!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг |
| , брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би м |
| је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Ј |
| и ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше се |
| сали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже с |
| Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче к |
| покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> <p>— У звон |
| она! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише о конопе, те за |
| </p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p |
| ше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је пр |
| ЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста |
| Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> |
| пак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта |
| обро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Ба |
| кметова, то нису никако могли учинити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не |
| ратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушм |
| а...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, |
| и то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста ист |
| лије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се |
| акрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фрат |
| /p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} |
| ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има де |
| у „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и |
| ј избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи |
| к?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студ |
| бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} |
| е, па потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на ври |
| p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва че |
| прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача |
| !{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту т |
| Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш |
| анин амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и |
| прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, т |
| ло ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! по |
| инило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као как |
| ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пит |
| оше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шетао по д |
| има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога. |
| и Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би |
| озора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљ |
| лаву, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p>Послије то |
| :</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се уздрхта |
| што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапато |
| есу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна и провинцијал и сви оста |
| ост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад |
| у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ј |
| те:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше |
| дности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом р |
| в разговор између фратара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви сми |
| раше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— А ко је онај погурени куљеша |
| и лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, |
| причања:</p> <p>— Ископа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за с |
| ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово |
| мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме д |
| између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један до друг |
| о к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава |
| } Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, |
| сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се завр |
| /p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онда ајдукова?</p> <p> |
| рече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући проти |
| нај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, бо |
| сугранија се човик малика, рече озбиљни Бељан, предушујући од пића.{S} Посли онакога покора, ни |
| ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија коленди |
| „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и |
| а четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, то ми знамо, ал |
| е и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече |
| ган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира |
| ма, а у њу задјенуо кубуру и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покри |
| ибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне.{S} |
| ћи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у с |
| а, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p>— Ма мој синко, и то је |
| :</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе |
| МО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ |
| S} За четири или пет недјеља, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Б |
| онаквоме стању.</p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Б |
| се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратк |
| дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег не |
| рати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Кад Бакоња први пут поведе |
| р бакочи изван села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити похо |
| све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гв |
| и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет н |
| јех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> чес |
| ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" |
| егове ране, покраде се манастир!....{S} Берија!{S} Бее-ри-јааа!{S} Амо-те, амо, бее-ри-ја!</p> |
| њача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође |
| „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</ |
| они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче |
| послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.</p> |
| та је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом |
| најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу н |
| и, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од др |
| је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интерес |
| {S} Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љу |
| м Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху посла |
| алији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, |
| а још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх м |
| оворе: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ Ану, сад реците: има |
| ш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме |
| прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати! |
| дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> |
| ли.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу |
| је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо л |
| вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, |
| аг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка! рече тихо Осињача.{S} Зар се канделорица |
| {S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуд |
| се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу |
| {S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакше и разговарали смо се и смијали.{S} Још рече |
| а вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели ма |
| дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а прости ка старији и паметнији.{S} Јево шта |
| ош доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека трпија!{S} Али је ово послидњи разгов |
| така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне та |
| е лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, скинув капу и при |
| латко пије.{S} Послије ручка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, |
| <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разу |
| ика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, б |
| >— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога, рече Тетка намрште |
| ло га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленик |
| о, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле |
| да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S |
| Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, п |
| ња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњ |
| Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари пет |
| најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одма |
| д њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она ве |
| рдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али му С |
| ли Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је д |
| ажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога |
| а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Таа |
| } Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, ка |
| али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да |
| } Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар к |
| се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом растав |
| по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} |
| ити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да в |
| шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направит |
| ко ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type=" |
| о и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у сел |
| Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да |
| ао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева |
| н није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само |
| Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Так |
| те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> |
| нуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх п |
| најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се ма |
| ештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша |
| Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— |
| он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Дед |
| ку не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам п |
| {S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипо |
| е је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ |
| , који је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, |
| ко Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</ |
| трењу и поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да |
| окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог п |
| тио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако пет |
| д њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, он |
| а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски н |
| не хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијан |
| и.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљењ |
| обудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би оти |
| а би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} Кувар се управ ачио својом |
| а земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, онога тренутка скочија би |
| адах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и |
| ли оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, |
| и!...</p> <p>— Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри да |
| Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, к |
| у....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет ј |
| јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варо |
| и јопет, липо је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смиј |
| е фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с |
| с посука жлицом! одазва се Чагаљ.{S} Ја би река....</p> <p>Опет сви заграјаше.{S} Бакоња њешто |
| и, старом пријатељу твога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са ф |
| рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, |
| вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци! |
| других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинск |
| штогод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, прен |
| <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и н |
| е сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба |
| е.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак ч |
| топија.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све п |
| се, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, |
| жели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> |
| о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га |
| ива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост бе |
| еше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао пру |
| јица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио пут |
| дње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маш |
| а окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више |
| S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, нас |
| ила је, каже, у лицу ка земља.{S} Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија.{S} Одма, оног |
| тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, што је има на свијету, и сва стока, |
| .{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почни овако тепати:</p> < |
| би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb |
| .</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је |
| купа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се н |
| квијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опклади |
| га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра |
| олико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наре |
| ао какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, |
| к, намигујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, п |
| им би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отп |
| о прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим при |
| ећу с тобом, јер је Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, п |
| није пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу |
| комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или о |
| гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отиш |
| питиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би |
| , да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вече |
| Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја х |
| асови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па |
| лушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по лис |
| ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и |
| аја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге диг |
| м и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку де |
| S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане.{S} Зато |
| цима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки, који је предавао пјевање.</ |
| г! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом |
| а иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио |
| {S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на |
| шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одат |
| вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} |
| види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је |
| је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да |
| своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталије |
| а чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечер |
| и ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјаха |
| х прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу.{S} У проласку |
| и се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} |
| ка „спавнули“ би сви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше... |
| је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимарити коње? пита Наћвар.</p> <p>— Ја? |
| одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као шт |
| к с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовник |
| мало што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу |
| е, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вр |
| нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп.. |
| шта, крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах. |
| да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те кр |
| јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— |
| бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{ |
| но, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће ост |
| па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, прв |
| слија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је пр |
| Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али и |
| да се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени д |
| есто изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза трој |
| ке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаго |
| а пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би с |
| ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је са |
| задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо |
| тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{ |
| не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, к |
| и ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу |
| м сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особит |
| његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима |
| вак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заг |
| то их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се з |
| а није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак |
| {S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олтару, онда је Бакоњ |
| нову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца... |
| ну даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао в |
| јем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би х |
| ) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би |
| ле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха |
| тина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крај |
| а најмање светој лози!...</p> <p>А кад би љетина издала?</p> <pb n="10" /> <p>А кад би љетина |
| видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да |
| кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отв |
| е ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, |
| јеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, т |
| олитве, као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Б |
| овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с |
| ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто |
| ао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као |
| е образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>С |
| , — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једро |
| и отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те |
| , по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху по |
| има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је |
| ћа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се |
| на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отиша |
| , па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, тачн |
| сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} Сваки |
| дно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читај |
| ош већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше д |
| њега, па комендијај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући с |
| исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, |
| {S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим с |
| дар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из бачве, то је примного |
| ма причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Б |
| ни марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слобод |
| Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} |
| p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, |
| огу, па би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипа |
| ђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би |
| лупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар |
| причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, реч |
| се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, д |
| на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо р |
| еговој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугам |
| је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> |
| е Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару звр |
| , пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари |
| аса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у слу |
| друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав |
| о гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија |
| ли госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање нег |
| плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љет |
| но, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не |
| то говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па |
| лека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде с |
| ни у сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до па |
| ду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S |
| ам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n |
| ући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p> |
| едне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини....</p> <p>— А шта чини? пита гов |
| бљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спрем |
| и држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, |
| живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и у |
| ијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је заси |
| , кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће |
| и!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p> |
| елом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело б |
| ја сам и сам ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте виров |
| чи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца? рећи ће Трта |
| ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер |
| биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озби |
| не стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, |
| ћуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! реч |
| јало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да зас |
| на још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се п |
| ретјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!? |
| или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер во |
| ије за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па |
| на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао |
| му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмје |
| ни.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за |
| ази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио шт |
| S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не в |
| би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац |
| јема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гва |
| посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом |
| у коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се кујас не ја |
| и! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми |
| руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем |
| е приподобија!{S} Сирома!{S} А џигерице би ти извадија за крајцару.{S} Ето, мати му прича, како |
| послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли в |
| ије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, |
| година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече д |
| се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, |
| амоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и он |
| вану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко |
| дећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаревијем, али |
| инио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клел |
| е потресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник |
| вао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је |
| о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{S} Не знаш ти како |
| ницу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручк |
| } За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по со |
| сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како зн |
| реко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новч |
| у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо |
| хови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p>Из тијех црнијех м |
| , и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је |
| ој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд уна |
| енио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замије |
| n="149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуш |
| асова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али ј |
| не.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се |
| ајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би св |
| аше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црниц |
| јех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите |
| ослуживао.</p> <p>Послије ручка, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, г |
| ти!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не |
| за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци.{ |
| му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу |
| Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче је |
| >— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер како, да те |
| ти би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се |
| аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би умија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допит |
| е би ни један назва: “фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n= |
| реко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњи |
| јерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Б |
| ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према прос |
| рије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје т |
| и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо как |
| /p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но |
| руком, те Кушмељ пође за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нараст |
| то не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога час |
| им пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два ш |
| а и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесје |
| Ки-и-и-пи-је елејсон!...</p> <p>И тијем би се свршило предавање.</p> <p>Срдар се није мијешао у |
| о вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ај |
| бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза |
| јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одго |
| апомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила гру |
| наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допа |
| n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може разумити?</p> <p> |
| дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се |
| мало ослободи свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, и |
| то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра- |
| трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије ј |
| а у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли ме |
| е.{S} Чим би се упутио к њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који м |
| ајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би са |
| си прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Б |
| ну?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би нап |
| ста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Чо |
| боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p |
| ви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође |
| утром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи пр |
| у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поуста |
| , те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу |
| нађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— |
| </hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> <p>Могао би ко, због тијех надимака, помислити, е су Јерковићи п |
| p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А |
| кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном бла |
| ар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А |
| свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уг |
| јеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду |
| ....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би тајац, и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би |
| би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То је све чудноват |
| вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни в |
| али јутром.</p> <p>Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противније |
| глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно |
| ки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} З |
| а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, д |
| уговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бо |
| } Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је |
| мо што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој |
| апиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „ |
| одне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додај |
| дули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече |
| без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу.{S} |
| инцуром; у почетку једанаестога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би |
| анајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаест |
| ош многе манастирске ствари.{S} Сад, ко би у том могао право пресудити?{S} Одиста се претјерива |
| ја да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија ноге?</p> <p>— Па јето Шкељо!{S} Шкељо |
| и.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко ди |
| е би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S} Срећом, жене прођо |
| и благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња |
| је трајало само њеколико минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, |
| тка не знађаше шта би приговорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана посл |
| јесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Крко |
| </p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим пу |
| смо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчин |
| папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да |
| р љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да че |
| бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поиз |
| ст, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим н |
| одне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађа |
| е пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пу |
| толицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не п |
| са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, |
| е?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, |
| о ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли |
| ајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и |
| сти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} |
| у своје руке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихо |
| р не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо на |
| па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са |
| х с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски |
| о у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> < |
| иреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелије |
| S} По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута |
| S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шт |
| це његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би |
| два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприј |
| 3" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манаст |
| допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив |
| ед њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пра |
| арава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи бр |
| вима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не |
| да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и |
| и о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и приш |
| избудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бак |
| е од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу |
| па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{ |
| оња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетк |
| “ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Б |
| 6" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> |
| е првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи на |
| еме и та твоја зебња?</p> <p>— Зато што би могла учинити штагод од себека.{S} Немојте се смијат |
| 7" /> <p>— А од куда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто |
| ки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао та |
| о), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па |
| рве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му |
| Послије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине |
| ѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Је |
| > <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одгов |
| да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си |
| њеки.</p> <p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, |
| " /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не д |
| кла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорил |
| бало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте! јер |
| ј трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, о |
| ина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опе |
| ослије „сијесте“.</p> <p>Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, |
| , који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем ка |
| мо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали |
| — Не, не, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и б |
| стеј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је гов |
| први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незак |
| ле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> |
| е оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> < |
| <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштв |
| у!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље |
| свети оци у помоћ.{S} Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише |
| с коњем, па одједном ђипац на њ.{S} То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом |
| </head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана с |
| о: лупежи су могли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру |
| иру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчу |
| ика фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије |
| јном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше |
| масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, до |
| јека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња се навикну, те |
| ла, које за тијем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, |
| ше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овн |
| у мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, уг |
| рогнаше Турке....{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га н |
| сви су изгинули.{S} Ја једва измака.{S} Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а |
| м се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњ |
| . ✝ 1630.).</p> <p>Жупникова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањ |
| шар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, |
| шпијуна Радека каже: „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Д |
| „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год срит |
| .{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кне |
| >— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је Пи |
| д руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема ни |
| — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: |
| на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који |
| > <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило |
| сет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у |
| азумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дре |
| је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} Има један запи |
| послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се с Њом...{S} К |
| рију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и ту |
| пита харамбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Х |
| гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је да |
| <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Х |
| ада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могућ |
| ц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! поно |
| ус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p> <p>— |
| госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гв |
| лажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Б |
| је дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа |
| а.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и из |
| > <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Оси |
| вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него л |
| астирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим |
| дмах.</p> <p>-- Не, ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се по |
| гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би |
| </p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p |
| младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да |
| ли сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S |
| /p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— По |
| <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у црив |
| нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па како нас је ослободи |
| ву Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси |
| е чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Б |
| p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да с |
| буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кри |
| вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад |
| бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад м |
| .{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се ни |
| омислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!. |
| вар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да с |
| бе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаш |
| дући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли |
| се само трећи заредија...{S} При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љу |
| ци, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија |
| ном никога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига |
| ечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, |
| а ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић |
| ог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у т |
| рицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни |
| м, и кожу би нам здерали....{S} Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да на |
| ру, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје |
| ној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци п |
| гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе |
| бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{ |
| аста.{S} Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафан |
| г него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{ |
| у цркву.</p> <p>Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама.{S} Насред цркве лежаш |
| p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад бијаху на тратини према новој мађупници!{S} А ти, Бакоњ |
| ачудити.{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запит |
| .{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе мало рамен |
| ла ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се |
| астир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека м |
| Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза |
| ња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— |
| ним сажаљењем, или црквене ствари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се по |
| обито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни, и за којом се тако слатко пије.{S} Послиј |
| је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијан |
| матинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточе |
| Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћ |
| ој години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је свагда пуре изобила, свеча |
| ло до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале |
| ионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} |
| пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испреметане.{S} Једини прозорак, на ко |
| ака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно |
| } Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се ни |
| тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јо |
| живијех црнијех очију.{S} Најљепша јој бијаху уста, — месната, али ипак мала, њешто напрћена.{ |
| на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, спо |
| ебе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши нач |
| тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на |
| ако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајали, па чекају вриме, |
| је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{ |
| , Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око дваде |
| p>Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, |
| сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у п |
| или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете |
| ача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>П |
| чкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чис |
| на <hi>провинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, кој |
| S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле |
| придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд т |
| вита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, осим што је об |
| ушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на о |
| знаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као к |
| , за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред омањих зграда.{S} Пред једном поткиваху коња |
| еше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени пр |
| е лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза т |
| није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божић |
| сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвозд |
| укавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворениј |
| ити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам н |
| а је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у нову м |
| д његова изгледа и побјеже.{S} Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста.{S} Куће неједнаке.{ |
| јем и Срдаревијем, али њекако и Осињача бијаше уз мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се догов |
| це, искалила би се на свима у кући, кад бијаше љута, а Бакоњи не <pb n="14" /> само што никад н |
| понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се ње |
| ого и много причати о свему, што му сад бијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него |
| једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа |
| и испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке п |
| ју и чине ширину.{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, поми |
| а тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два |
| драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а |
| ваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше.</p> <p>— |
| којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине рук |
| сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловрићу умрије посли |
| Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Ње |
| (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је В |
| ши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња би помога |
| састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по кроју хаљина, као и зле |
| врх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гле |
| тли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига.</p> <p>Бакоња са |
| чаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није |
| .</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима з |
| о чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанск |
| i>Шунду</hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био су |
| два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на |
| аца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад о |
| ијеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је могао разумјети. |
| просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћел |
| ко је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, |
| p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црни |
| ло при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све |
| јешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан |
| се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стојаше иза фра |
| "81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак |
| приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: |
| овјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Остали, како који, већино |
| е имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат |
| о тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци.{S} Кад би се раж |
| поглед са свију страна!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му |
| Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да |
| ље су разбацане хаљине.{S} На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, о |
| а.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и |
| ди му осмијак, а како је пружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива |
| ругови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опал |
| попа и момка пред њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, про |
| Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?!</p> < |
| пита Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвар |
| и, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... |
| ити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наш |
| па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, д |
| е послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Б |
| његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!</p> <p |
| шина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бако |
| штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и шт |
| млатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је ње |
| а су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели |
| p> <p>Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке.{S} Бакоња |
| ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; чет |
| {S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу |
| а су се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаш |
| у са Машом и Томом у крчми.{S} Цвита је била на прозору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да |
| !{S} Његова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p |
| а их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— |
| замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребр |
| Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, настала похладна јесен.{S} Тетка и Срдар |
| 1776.).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке в |
| и се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука, — као у свијем Срдаревим причама. |
| а дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p |
| је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а но |
| нице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најпр |
| pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци |
| уга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри |
| н, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна |
| /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би јутрос могао учинити манастиру |
| пкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче |
| шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро |
| дбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у в |
| госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах протрча испред њег |
| принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту див |
| е.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> |
| его, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} А |
| домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш |
| S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслони |
| ишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаш |
| тона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће |
| о да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијах |
| се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у н |
| } Прије него шта смо принили мртво тило били су у цркви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да |
| те, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти |
| ку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, Т. Пилотић, кап |
| и на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња |
| /p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би в |
| о!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шап |
| ани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик иза |
| илуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати и сви, осим једнога, имадијаху њеки свијет |
| на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ово...</p> <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, а |
| а ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је п |
| олести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оп |
| имлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се |
| и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се |
| ај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било је почетком септембра.{S} Киша је била престала, н |
| е ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како |
| прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували |
| будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p |
| ти, толико је, са свију страна, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, |
| н је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скор |
| , а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и |
| Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један з |
| ори, те им узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц |
| ога стрица?{S} Ја би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си м |
| диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у парохиску кућу, не осврћући се на Крк |
| вало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што је опис |
| /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни на |
| казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мач |
| гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би м |
| де најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имад |
| готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p |
| Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се канди |
| ати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{ |
| еби Бакоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Бл |
| поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, и које се почињаше:</p |
| 84" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном |
| де и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, ка |
| то одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао.{ |
| се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши |
| ,“ имало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од д |
| је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{ |
| олико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврну |
| ушке?{S} Јето се примичу.{S} Са мном је било још седам људи из мога села, и сви су изгинули.{S} |
| , испред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а |
| } А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави |
| <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} Поп је све то знао по танко, па и он обрну у ш |
| е лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, св |
| а, шта ћу чинити....{S} Јето ти како је било....</p> <p>Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак.< |
| ој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали И |
| а, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли д |
| им је хтио спремити стан.</p> <p>То је било пред црквену славу, која бива у јесен.{S} Тога дан |
| {S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа |
| , <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi |
| буди и запиткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео с |
| ару, одговори Наћвар, па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, ј |
| а, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у лађу.{S} Бако |
| да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> |
| јера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вр |
| чи, а и он због противности.{S} Њему је било име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше |
| колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се з |
| к.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није |
| он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим!{S} Али чим се стриц придиже, први му је пос |
| , а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од једном забру |
| ки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај |
| да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, |
| истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега ств |
| ни чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> |
| већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чу |
| је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна |
| ше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље |
| морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским харти |
| научило?{S} Ма на кога си се уврта, не било те!....</p> <p>Послије тијех ријечи настао би таја |
| је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако се у кући Кушмељевој са |
| ко је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било н |
| оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше |
| е смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње н |
| дају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да |
| и да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да раз |
| с изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S |
| , крижа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p |
| ленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, |
| честимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љ |
| јечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?... |
| пине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се |
| утито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће |
| ше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбуд |
| е морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдња |
| .</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврди |
| S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознад |
| нику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа смиловао с |
| воје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се мог |
| уцкало се о томе, али никоме није криво било, што се млади фратар бакочи изван села...</p> <p>У |
| лици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пута Кушмељу пр |
| ете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекор |
| налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед ви |
| шко, то ја разумим, јер је и мени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провес |
| међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без стрица |
| фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S |
| Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче |
| .{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, |
| и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајати, не би одао, па да га на му |
| вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да |
| Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико постриженика манастирских, али су |
| те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му |
| ом пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се |
| <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја |
| ер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој п |
| д угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“ па пролети преко прљуша, на којима чељад окопава |
| а од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар. |
| а му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина... |
| еву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно |
| -Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> < |
| ко као што и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у по |
| ло <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је |
| дио.{S} Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе, што на крају љета рече б |
| да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хај |
| ући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ов |
| прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић. |
| ак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је ј |
| лије, и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </di |
| е надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! |
| ер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу |
| Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без |
| био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој п |
| е, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је |
| десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1 |
| дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био |
| ила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије њ |
| , свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> |
| ице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест к |
| ру, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога д |
| о смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тоб |
| ако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> < |
| узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да |
| живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кул |
| друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да при |
| ратарску, али је ред слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се вр |
| мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати |
| ља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје то |
| алост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> <p>А ријеч оде |
| правише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима... </p> <pb n="248" /> <p>Послије |
| је, које се излеже без коре.{S} А он је био тако јаје, па је пукао од студени....</p> <p>— Сакр |
| чем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидоше у нову |
| ди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустил |
| е да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас.. |
| уковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>П |
| одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућн |
| ако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону п |
| Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, |
| ома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као кука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је го |
| а је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио с |
| н се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачун |
| у стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.< |
| и избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочит |
| већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Ка |
| коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарен |
| а“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се |
| цем, па касом заоколи село, у коме није био послије похаре.{S} Кад стиже ка једној стази, која |
| а оне људе.{S} Нико ми ништа од њи није био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом. |
| био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али |
| и би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и д |
| свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом осл |
| н слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, |
| ако рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана. |
| е.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он и |
| ељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није |
| И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврст |
| прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Буја |
| о жалио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца |
| душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под |
| , али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак.{S} То знате; али не знате, м |
| вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, |
| људима.{S} Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би |
| о би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима.{S} Кад послије ручка оти |
| нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина |
| чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сења |
| цати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који |
| Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп! |
| и пијанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово |
| — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} |
| цом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но |
| Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p>— Ш |
| не стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, |
| говора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада |
| шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и ка |
| служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко во |
| коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} |
| прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче.</p> <p>За њим бија |
| рће палац око палца.</p> <p>Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло.</p> <p>— Не знам шта ћу! рече К |
| Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стр |
| аше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоњ |
| 40" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мис |
| дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити.{S} Он и Срдар |
| арим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене б |
| е помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! р |
| са у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњ |
| о може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му |
| <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане |
| енађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило |
| уту, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам биск |
| При сврси бија је фра-Јерица исповидник Бискупа и од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Борту |
| рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! |
| ЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет б |
| четком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, паро |
| свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника....</p> <p>Бакоња с |
| де у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на оном |
| е ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко |
| ртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине |
| млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито.{S} У једноме сусриту речени ајдуци < |
| е и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш |
| остидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— |
| , да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па д |
| ј ка оно мало при, него кажи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну бр |
| поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп с |
| старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобразници! викну |
| осрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећ |
| > <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n= |
| ком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за п |
| .{S} Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем п |
| е!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Н |
| ели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) |
| својски.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} |
| окова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах н |
| ијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то |
| бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> |
| вдинак.{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па припови |
| S} Сад, зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна |
| а шта-а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје С |
| једнако, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија не |
| ему.</p> <p>— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се....</p> <p>Срдар изађе, псујући.{S} |
| а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам из |
| ? пита Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром |
| е учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бу |
| е се све то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекн |
| решао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> вл |
| душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је лепорат, у коме се налази све како је б |
| дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p> |
| омаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су мог |
| } О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не |
| прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! ве |
| овинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут.{S} Зато Жвалоња, одма чим се свр |
| Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прођ |
| на, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подагра, ка покојном фра-Фелицијану.</p> <pb n="11 |
| >— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како |
| баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гл |
| још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на |
| те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш |
| или, приповида Шкељо!{S} Ма шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија |
| је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис |
| , да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува |
| рајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је |
| а јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису |
| рукчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у ј |
| .</p> <pb n="28" /> <p>— А њему, шта ће бити од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? в |
| ар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} |
| иновац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учинити!</p> <p>— Али се |
| ма прћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се ч |
| це.{S} Углавише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи |
| ра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи |
| ић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако с |
| почни овако тепати:</p> <p>— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли |
| атегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем |
| а мису у манастирској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би пр |
| , ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" /> Он се уметнуја на покој |
| ије било црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече в |
| твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће |
| ва преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умри |
| дње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та |
| ња.{S} Једино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш |
| ћи!</p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у |
| .{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и п |
| за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му В |
| Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А питаш за |
| речац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божј |
| ка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p |
| Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прс |
| S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако б |
| ао похарати манастир и како је то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекин |
| /p> <p>Бакоња је мислио, како је лијепо бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, води |
| покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали!< |
| могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје в |
| од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал |
| приме, а ја ћу тражити службе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање |
| други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! ре |
| ни у тој прилици рекоше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, |
| дој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостив |
| д сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div |
| S} Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{ |
| аји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице матери |
| пша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа стар |
| с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне лу |
| ласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по ку |
| >Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Оди, Јеро |
| зо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за |
| а, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту |
| су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, п |
| га доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелиција |
| овору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} |
| миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим ок |
| рској цркви.{S} А то ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је |
| то, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати ка свога стар |
| бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран, припоштовани оче!</p> <p>— Е, па липо! |
| него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— |
| н.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби |
| анастир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено |
| {S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> |
| ј, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је ко |
| даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми |
| еш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци. |
| руку.</p> <p>— Тако!{S} А одакле оно ти бише, а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар |
| е фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржему коњу, и да је |
| есет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме за |
| оме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у т |
| ли за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!.. |
| нио без икаква очита узрока, то јест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само к |
| лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, скркл |
| е зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саст |
| Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постаја мало на три |
| та цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} Она читаш |
| у му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе |
| о зашта ћеш ми платити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побј |
| ку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак |
| Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднув |
| да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали.</p> <p>У томе |
| етак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срд |
| потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода. |
| јема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} Између једних |
| ном истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаље |
| и се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не могаше спавати.{S} Један п |
| ча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше |
| цом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.{S} Свијећа се угасн, те Кушмељ рече: |
| манастирима и саборним црквама, у коме бјеху по танко испричане несреће, што задесише дом св. |
| бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ри |
| о, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастиш |
| дмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави т |
| ве тутњи пусто поље под њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина м |
| удрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћ |
| дине од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа |
| планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледат |
| тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то заузело три, |
| и прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нар |
| у се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде, кад многи |
| њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ст |
| ромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то синовац? запи |
| .{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у |
| стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху пред очима, њекако као замишљене и озбиљне, као д |
| чито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше светитељски |
| !{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</ |
| а његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту гла |
| то бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које за тије |
| ла као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, ме |
| м се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обри |
| у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи врати |
| Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не м |
| велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па |
| p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и т |
| текосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење.{S} Сви се погледи стеко |
| упрт стубовима.{S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} |
| брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> |
| {S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела л |
| у очи силна свјетлост из манастира.{S} Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху с |
| он би шмугнуо и затворио се изнутра.{S} Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими |
| } И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њ |
| хије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стој |
| наличјем манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; с |
| оне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, |
| Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} Небо се навунило; од мора |
| уговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лиц |
| Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мје |
| оспојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине.{S} О |
| јеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На малој равни скркле се куће, из кој |
| p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у |
| сијена, којим напуни најбољи кревет.{S} Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буков |
| ав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одер |
| лажаху под сваким словом.{S} Испод „аз“ бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь- |
| о одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Ба |
| Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваље |
| том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то о |
| само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање к |
| њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи Мачк |
| е најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на г |
| у лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кр |
| кроћује зазорљивог младог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако |
| ити је слабо могао.{S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена м |
| кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{ |
| што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: |
| ђу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад |
| ега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од |
| атара и лацмана.{S} Безбрки суђа, канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху.{S} Пристав је |
| , био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљи |
| држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања |
| па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не гово |
| е и поп и Бакоња.{S} На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="2 |
| та „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села |
| јући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак пр |
| ога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Врти |
| > <pb n="116" /> <p>Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи наг |
| Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{S} С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски (За чудо, увијек су мана |
| распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" |
| ем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта |
| захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима.{S} Тријем <pb n |
| у, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај с |
| на зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени |
| Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} Она бјеше пуна прековођана.{S} Људи нагађаху ко је могао по |
| {S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија. |
| >— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, |
| <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио |
| рогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је |
| триц Чагљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјеш |
| пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било је њеколико пост |
| у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста.</p |
| ук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеше завео Тетка прије бербе.</p> <pb n="179" /> <p>Ка |
| е згледаше.</p> <p>— А кажите ми, какав бјеше па очи тај чоек? пита харамбаша.</p> <pb n="140" |
| из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би било, да оти |
| те заспа обучен.</p> <p>Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; |
| о двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са Наћваром, исприча му по танко сву исти |
| не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умје |
| нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке св |
| се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове |
| јим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стј |
| што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} |
| ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, не |
| уче! одговори Наћвар.</p> <p>— А одакле бјеше и чеговић?</p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва с |
| уаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питање: „на кога се уврг |
| е дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Реко |
| да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста на кључаницу, огради |
| у у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се затворио, |
| е не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише |
| ве у сусједству поп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча. |
| а.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу с |
| ва соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабиш |
| у к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањ |
| оња људски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече К |
| с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијат |
| него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах у |
| шмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира |
| Бакоња приону својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио ч |
| извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као ки |
| Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука |
| не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко |
| се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјев |
| би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </ |
| ардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко г |
| било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало ти |
| сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане |
| /p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар то ни |
| акоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака |
| и ново! одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> |
| ј мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити....</p> <p>Послије часова, п |
| S} Пред једном поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипан |
| раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега |
| прековођанин, који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа |
| јима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, с |
| ка је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, з |
| “ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигоше ка ријеци.{S} Ст |
| главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, вид |
| ог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз бр |
| оре...</p> <p>Послије Бакоње, најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од |
| пореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при ула |
| д хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој |
| стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред |
| више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а л |
| јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође оса |
| икну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— П |
| оји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд вр |
| {S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше раз |
| , низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњи |
| , као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по |
| "251" /> са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двад |
| аду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они, који би га најма |
| парен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ |
| пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтар |
| поштанска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом од |
| шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све |
| трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, с |
| ницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца.{S} Бакоња ободе коња на п |
| ђоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је би |
| н.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе.</p> <pb n="252 |
| њи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мисл |
| х, сјећајући се заврзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша |
| , <pb n="220" /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки с |
| ога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруз |
| у му се читаху страшне приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А к |
| е од Бакоњине руке, али и његово тијело бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он |
| ијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у |
| часа, јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да уз |
| валом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага |
| атрима, с тога му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{ |
| виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи |
| а, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо би |
| је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без |
| рива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те у час нас |
| истибаши Шкељу напојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видје |
| слије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе |
| старога куљешу отворено, па понови, што бјеше путем научио од Стипана.</p> <p>— Бићу припокоран |
| нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} Послије то тражаше сваке ноћи |
| Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред |
| , докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за |
| окри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измис |
| повратити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прил |
| десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи |
| ; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на |
| нако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стих |
| до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај п |
| вао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с пр |
| адноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух |
| „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је |
| а.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ру |
| алог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавал |
| змишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он похита |
| учитеља Бакоњу од стрица.{S} Бакоња му бјеше идеал.{S} Што Бакоња рече, то је свето, што се пр |
| ма, а тада се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошета |
| бјеше му чудновато скројена.{S} Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога са |
| векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, мог |
| во руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика, а не може се рас |
| ао од мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, з |
| лија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицал |
| ћој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{ |
| врат.</p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас д |
| ња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијих што крупнијих у шарен |
| аху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку |
| > <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мен |
| о из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп-Илијине парохије, младић вис |
| моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се пок |
| ођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледин |
| 892_C3"> <head>III.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах п |
| е једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, |
| то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров п |
| се највише и мијешали.{S} Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нов |
| широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију.{S} Бакоња се с њом познаде у бе |
| ите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очи |
| да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| тани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му с |
| ање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како |
| p> <p>— Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па.... овај.... ако би то пало у друг |
| њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти |
| немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} |
| и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се |
| „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се ст |
| а, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа |
| ка светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p |
| дути Лис износи ноге.{S} Та то је права благодат.{S} Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га у |
| кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше С |
| ан дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан |
| акоња мантију (поклон Теткин), и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља |
| ерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих ше |
| ки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се |
| па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме |
| рићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, |
| ез бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се |
| очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бак |
| к, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају |
| очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозо |
| ивот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и д |
| акоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш онолико?{S} |
| > <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се ш |
| м ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и по |
| даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви |
| ам ја крив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, бол |
| , према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом.{S} С почетка се чуђах |
| о уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За к |
| п!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p |
| ече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичан |
| Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> < |
| </p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ј |
| ај, за твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p> |
| твоју љубав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалиц |
| е.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опаз |
| реплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Ср |
| мација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и д |
| ер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, по |
| коњу подиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно |
| pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништ |
| , добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А пом |
| 4" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се све обр |
| ио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доход |
| је ли?</p> <p>— Јест! изрече Срдарина, блијед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодор |
| <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p |
| њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише |
| </p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле.</p> <p>Је |
| ла...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погл |
| му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и сав се уздрхта.{S} Не би ја то чинија ни своме |
| p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p |
| е пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели |
| онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да м |
| ао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, п |
| овориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притирава |
| с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догод |
| јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у ман |
| страху посматрао синовца.{S} На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и г |
| стадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о |
| зваху се:</p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било ј |
| раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућу |
| попе у трпезарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грди |
| е Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати с |
| е је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар поче закашњавати у цркву.{S} Тетка је опет ноћу |
| .{S} Пошто су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљев |
| мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био д |
| uote> <p>— Почетак ми се не свиђа! рече Блитвар.</p> <quote> <l>„Свемогући на нас сржбу пушти < |
| замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу....</p> <p> |
| нице!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита |
| више вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меник |
| јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код ка |
| бринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовниц |
| а се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако |
| шао у то, он се бавио привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манаст |
| одмах.</p> <p>— О, о, о! поче тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима |
| ар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с оста |
| ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и |
| и кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарн |
| теље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Бале |
| е бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго |
| {S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози |
| ати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу |
| а?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То кажу и пам |
| а довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш су |
| те му ред бјеше работати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио ч |
| скленице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима деб |
| два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад |
| и толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ј |
| /p> <p>— Сад, нека ишчати молитву! рече Бобан.</p> <p>— Какву молитву!? запита фра-Тетка.</p> < |
| p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо |
| ак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и рад |
| Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар |
| рка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шалу јед |
| би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шке |
| осао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Ха |
| дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и |
| е запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер ј |
| сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, |
| .{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно прича |
| о у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана.{S} Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а |
| тири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> |
| им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „р |
| стао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра п |
| доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, до |
| ружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас |
| .{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јер |
| тричева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, |
| ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одговори фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Н |
| атрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоз |
| и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог ти помого, фратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја |
| ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што тре |
| /p> <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега ф |
| ре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужиј |
| Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!. |
| .</p> <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је |
| ридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поу |
| , од кога се одбијаху сунчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропиња |
| и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, |
| п мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p |
| памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „карабул |
| су.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти |
| , него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не луду |
| и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито. |
| вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми |
| , па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење |
| и, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, |
| ти без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Са |
| вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога човика? п |
| <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу |
| ше: „Лако је оному бити светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушм |
| , коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест фратар К |
| , најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од т |
| ија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Д |
| шњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блит |
| та ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| у је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога гла |
| р, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Ка |
| јали штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којо |
| народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог зна колико од Зврљева!{S} Кад у њекој продолини хтј |
| ’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, |
| ишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са |
| отићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то |
| дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па |
| Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{ |
| /p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћан |
| дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли. |
| еликом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога велико |
| у својски.{S} Јадник се не бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S |
| p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући др |
| твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...< |
| ежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говора |
| у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се |
| ти из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћан |
| о чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакл |
| гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љути |
| — Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај с |
| у међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђе |
| клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме једнако |
| {S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} |
| сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист!...{S} А шта ники |
| имак.{S} Исти фратри, и ако су, послије Бога, највише штовани, не могу измаћи томе народњем крш |
| није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо |
| ="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, к |
| жја.</p> <p>— Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} |
| је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— К |
| <p>— Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако Бога знаш!{S} Немој, због менека...</p> <pb n="137" /> |
| мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивиј |
| трана испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса! |
| и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одак |
| ан као рслан, срчан као хајдук, уз то и богат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те |
| еша Крива.</p> <p>— А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Г |
| оја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јо |
| , Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очиј |
| , а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој лози, и како <pb n= |
| pb n="10" /> <p>А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би т |
| смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p> |
| Наћвар.</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Бик, богме!{S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан |
| итве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле попови |
| мељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ниш |
| ек једно те једно.{S} Не само што сваке боговјетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху ис |
| ти меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда наро |
| овниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога јутра, Наћвар би изређао сва та питања, а |
| тиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); |
| , — јер мудрос, <pb n="22" /> честитос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, |
| е по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p> <p>— Шта је то, запита |
| е пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим бо |
| ос</hi> и <hi>крипос</hi>, а притом <hi>богољубнос</hi>...</p> <pb n="29" /> <p>— Немој тако, н |
| омену име св. Фране, топе се, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и к |
| нога!{S} По том, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја кит |
| ана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гварди |
| /p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заред |
| Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад г |
| кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека на |
| Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па |
| пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка заста |
| ем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поздрави све и ајде за рана!</p> <p>— Не |
| леко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у |
| Та прва најезда опроштеника нареди се с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, |
| а мађупнице, пришапта Бакоња.{S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И |
| S} Ајте с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађош |
| се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, пок |
| S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или ро |
| ш четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ.{S |
| пезарији, за обједом, заврже се жестока богословска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказива |
| е да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах |
| тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предло |
| разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редов |
| змишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се г |
| у нејасну <pb n="182" /> мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пр |
| да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој |
| и митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста |
| јери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“...</p> <p>Те године август бј |
| љ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а |
| главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакл |
| Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како |
| Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, |
| не мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!“ |
| инут?{S} Жа ти је стрица!{S} Е, па фала Богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли.</p> <p>— Тако ј |
| ростите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! |
| гословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло |
| тиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, ка прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико |
| ар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} При Богу, нисам ни познава оне људе.{S} Нико ми ништа од њи |
| а грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди |
| не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смр |
| си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Н |
| ина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му |
| од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по причању, знао како острвљ |
| ичани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, за |
| зу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приручити јаспре, ка св |
| т ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе |
| .{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у |
| али му нисмо ни зла желили, ни чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођа |
| ињача се прекрсти и прошапута: опрости, Боже и мајко Канделорице! па запали свијећу и усади је |
| -Фелицијану.</p> <pb n="119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{ |
| е капљице на све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шт |
| о се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћ |
| <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми него наши!...</p> <p>Хара |
| о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> < |
| > <p>— Па то је онда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја |
| види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без исповисти и без причешћа!</p> <p |
| ир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан... — А |
| и „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих чини!....{S} Кршћанлук их сије |
| а све стране....</p> <p>— О, Боже...{S} Боже!... проговори једва једвице мати.{S} Шта сам ти зг |
| ко залогаја проговори Осињача:</p> <p>— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пу |
| карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога |
| p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, |
| ице мати.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о.. |
| вши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књ |
| о што треба у цркви, али би се јутрења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би од |
| еде и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине! |
| а колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље пр |
| Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијес |
| с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовц |
| <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста при св |
| мељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потр |
| прије, а привијао је репух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глеж |
| а сељака, као ’но <pb n="235" /> ти око Божића.{S} Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а си |
| и: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели |
| га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се |
| ц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} |
| , па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило?{S} Ма на кога си се уврта, не |
| се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За име божје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од |
| цу ракије, пак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштов |
| хвалан... — А ко, најзад, познаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p |
| пну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплоча |
| д који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојно |
| ти врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али м |
| пробесједи слуга Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка |
| од....{S} Ајде, ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдин |
| е, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропируј |
| орише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде |
| и учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, и |
| p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по ново разведри.< |
| ш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ |
| су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, в |
| ођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљи |
| ге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да |
| космо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то |
| е, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p> |
| е са сиромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљи |
| ре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена.</p> |
| ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу |
| рака, који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода.</p> <p>— Ко је то проша?{S} Који су то п |
| ље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријет |
| ид испрорешетала.{S} Капци су свакојаке боје и распадају се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>И |
| н фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље |
| стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био раз |
| та из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанес |
| загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребац |
| лаву — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у |
| припеци?{S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам ник |
| , да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{ |
| му, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас п |
| е знам шта ће с меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти |
| ар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још |
| > <p>— И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљ |
| ја мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да |
| њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада мал |
| ато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар от |
| аху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откр |
| за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Буја |
| т, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким слов |
| цу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши |
| Тодорина, <pb n="152" /> ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога трену |
| } А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва села наоколо |
| д је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адво |
| мо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p |
| авом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема |
| к? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подје |
| још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?...</p> <p>— Ма, приј |
| ?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју |
| ну сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија |
| река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} |
| блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, |
| би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо |
| ’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не |
| сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је ли ја? |
| ша, па поче благо:</p> <p>— Немој тако, болан!{S} Ми сви знамо како је било!{S} Коња су украли |
| по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је |
| —- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с м |
| брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер с |
| рне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по |
| ају памети, зато шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о |
| „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све по |
| А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосли, знаш шта ћ |
| огосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа см |
| још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего дв |
| шаље ружне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак м |
| оворење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је зат |
| шала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о на |
| е оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је т |
| шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је ј |
| д самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па г |
| гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> <p>Бакоња сврати у стару мађупницу.{S} О |
| тиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да и |
| “ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...” |
| противио, наводећи своју <pb n="138" /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина з |
| мо да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се о |
| о ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њ |
| вом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онд |
| од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато тебика особито уди спавање посли ручка. |
| да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванит |
| ивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p> |
| Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у тр |
| га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Бр |
| анко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опе |
| итали!?{S} Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећ |
| а.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима |
| а, кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло |
| <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запа |
| едну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p |
| овој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентиј |
| а више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и |
| p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако б |
| крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши с |
| ш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ |
| ер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, |
| досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече блаже Балеган.{S} А, мој синко, зашта идеш |
| то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да с |
| Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништ |
| олест!{S} По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Б |
| коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је заку |
| кад не само, што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, |
| чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... види |
| аиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође једва с |
| ољују задуху, и њека зрнца што ублажују болове <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало је |
| {S} Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb |
| дри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне нау |
| најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му |
| во готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадоше за жив |
| ке измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечене, и ако ноћу не мога |
| би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али |
| хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагл |
| на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што к |
| нашања.{S} Ићи ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније |
| а га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети |
| га мртвога, него ли стотине живи’.{S} А боље по нас, ако се приковођани припану, особито ове го |
| који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни |
| .</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (П |
| авратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам |
| ор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а |
| морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану се узе кључ |
| 13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка |
| ..</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два |
| е, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада |
| већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до к |
| рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носа |
| <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „ |
| чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, |
| ствари ја боље знам него ти, ка шта су боље знали од мене покојни Шкоранца и Чимавица....</p> |
| /head> <p>Бакоња и Стипан иђаху, што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} |
| Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче С |
| !{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Ма |
| начи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му |
| је могао јести, а у томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња |
| си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благослов |
| скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да ни |
| утрос на чисту сриду!</p> <p>— Тако је, боме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се прико |
| ећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвок |
| а ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, |
| н, а ми сиромаси...</p> <p>У томе изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше види |
| оји је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Б |
| е је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јеркови |
| и, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори |
| у, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоб |
| а-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да |
| и стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога то |
| Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! |
| омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Б |
| о је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по варош |
| његова.{S} По опису на мах познаде фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав |
| r" xml:id="SRP1892_C3"> <head>III.{S} И3БОР.</head> <p>Бјеше у почетку јесени.{S} Једнога радно |
| ушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу испов |
| било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски, бора ми! потврдише Бељан и Тртак...{S} А Кутлача је онд |
| азумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, н |
| га учинити човик који је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Сти |
| а поносе својим „мисницима,“ који су се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији |
| S} Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу.</p> <p>— Лако је за све то, |
| ко двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски било! рече ковач.</p> <p>— Мајсторски |
| ше кулаша, ја одма реко у себика: нису, борме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n=" |
| и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра |
| онтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече Срдар смијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колик |
| од њега пуно љубјен...“</p> <p>„<hi>Фра-Бортул</hi>, (1709. ✝1729. ✝✝ 1776.).{S} Ови славни ред |
| -<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и т |
| послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноце |
| и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и об |
| обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова |
| има и по Приморју, а љети се станује по босанским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до срп |
| ску причесну чашу, сву од злата, прилог босанскога краља Стјепана Томашевића, коју су фратри ње |
| Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да |
| } Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> |
| скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, а њезин топл |
| е свијест поче обртати, те се ухвати за бочину.{S} Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, |
| Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „< |
| да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, |
| душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у толико извадио њеки лист, па стаде читати |
| потекоше за њим.</p> <p>Коња нема, али брава није развртана.</p> <p>— Ти си, Шкељо, заборавија |
| пачки и стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви зап |
| у, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши |
| е бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћа Жмирко Рорин.{S} Кењо |
| >— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На |
| а, лицем ка улици.{S} Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситн |
| и; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које ј |
| , сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паун |
| граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема пе |
| коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је овај јарчић? зап |
| Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном в |
| па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије до |
| ве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је мо |
| е.{S} На лијевој страни чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је с |
| азумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, је |
| оме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако ј |
| едном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака на скоро измиљети мали Јурићи, који ће њега звати |
| а накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез |
| ља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јун |
| пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не |
| ни триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога |
| еби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева |
| сао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питал |
| с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.< |
| се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? преки |
| : „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збој |
| приповида.{S} А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина |
| таде, — по свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не плати |
| је било!{S} Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је от |
| јати око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебе |
| а још једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134 |
| а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од па |
| ључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у |
| -Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле доброд |
| ељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и |
| а, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркал |
| и фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као д |
| с Јерковиће...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Ј |
| <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули |
| Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође |
| ико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се |
| да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Заподједе се жестока богословска парба, те се |
| 38. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао је три брата:{S} Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву звах |
| у скорице, болан.{S} Него сам се узда у брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога ус |
| аш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто:</p> <p>— Ум крантко |
| > <p>— Чмањак није <hi>за то!</hi> Аја, брате, аја, аја, аја!{S} Овако слаб и бедуаст, нити би |
| је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да л |
| и?....{S} Коме липо стоји?</p> <p>— Ма, брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<h |
| ца Кушмељев понос, те ће:</p> <p>— Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нис |
| то?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме! |
| ави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!... |
| даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, би |
| е ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пје |
| је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ |
| но“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{S} Ако нема брат, а о |
| бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрп |
| е!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p |
| , али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад дол |
| зи из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па по |
| сам, од мало при...</p> <p>— Зло ми је, брате!{S} Бије ми у слипим очима, ка маљем, а блишти ми |
| ... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом к |
| ш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, милији су ми н |
| — Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле до |
| нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали |
| гујући ковачу.</p> <p>— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може |
| ке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави Срб! рече један кнез ришћанин.</p> < |
| ridianum</foreign>“.</p> <p>— Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Не |
| одаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса споп |
| оћан, ја не могу....</p> <p>— Ма стани, брате.{S} Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи |
| рељија оволике очи у менека!{S} А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да изм |
| ашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. |
| ти отац, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти к |
| рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S |
| излегла кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик по |
| прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори |
| ала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је смете |
| да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући. |
| Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетк |
| кле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого |
| растанку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а заврт |
| ости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркали |
| лично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито плани |
| нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма о |
| ло вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма |
| ети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> < |
| дном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који з |
| а онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пија |
| игу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћућ |
| потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б- |
| жно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, млого |
| , па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у Исукрсту! прости ми моје увриде!“... „Бог нека |
| е крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за је |
| коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, помож |
| , стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра- |
| оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође.{S} Сви се кренуше.</p> <p>У тај мах њеко |
| и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крв |
| , а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Бук |
| до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладити Тртак.{S} Ми см |
| ране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у |
| рни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дал |
| од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга |
| се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како п |
| е бјеше збунио од љутине због замјерака братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни |
| да настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пру |
| ко провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јеркови |
| ко! рече фратар и настави јести.</p> <p>Братственици извадише луле с кратким камишићима, те зак |
| уса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, — ми ћемо о њему и његовој породици проговори |
| амикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на на |
| .{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донш |
| ако ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шт |
| се кренуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Ф |
| зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али...</p> <p>— Ајде, брајо Јуре, ајде ку |
| ушмељ.{S} Мајци:{S} Осињача.{S} Једноме брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{ |
| највише по томе, што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес |
| алица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А стричеве ти зову:{S} Чагљина и Ш |
| раћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Б |
| ји, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад при |
| ад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га |
| а попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо |
| су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> <p>— То није братски од тебека, поче Бобан м |
| трука, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дје |
| .{S} Баре!...{S} Шимета!{S} Јесте ли ми браћа!{S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, д |
| боље међу својима, а бијаше одијељен од браће.{S} А како богатство није на одмет ни у светој ло |
| ка, једини усталац <pb n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те |
| Јелка немађаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} |
| ица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти?</ |
| .</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p |
| амлијечи очима, пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Сто |
| ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да с |
| а, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле |
| е језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казив |
| - Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљина, с |
| један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако је, тако! заграјише сви.</p> <p>— |
| м злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и су |
| у сељаци.</p> <pb n="197" /> <p>— Јест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ев |
| е уза кревет.</p> <p>— Јесам ли ја међу браћом, или међу ајдуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— |
| , пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То |
| година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад ка |
| Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка.{S} Разговарао се љубазно, па извад |
| > <p>А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ С |
| е; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> |
| љаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша.{S} Тек након њеколико залог |
| ураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, как |
| јевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> < |
| а стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече |
| макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона |
| е.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће ј |
| ужила се равница, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то б |
| а, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под пета |
| ије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут острвца, на коме бијаш |
| да свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му бјеху |
| дје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} О |
| <p>У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{ |
| у проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> |
| р.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За тије |
| за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не мо |
| а си ија онолику рибу синоћке?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p |
| гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те с |
| заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, кр |
| укар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ов |
| настиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије треб |
| нија?{S} Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, |
| а.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бј |
| други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Н |
| не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре |
| <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Разумите ли?...{S} |
| биља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Врти |
| вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече К |
| {S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на |
| ком, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремље |
| колико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи....</p> <p>— Ако заповидате, шјор, знам ништ |
| оњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бако |
| да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ако му се још не бјеху осушиле сузе на об |
| ао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, на поче:< |
| оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе |
| ва, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му доб |
| ешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је |
| замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерко |
| м!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све мијења у свијету!{S} Удаје се Кривица за Ошкоп |
| глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око |
| а то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила....</ |
| а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати он |
| тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћ |
| дне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се |
| а-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</ |
| настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљ |
| мбо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Б |
| спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично |
| три?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</ |
| д не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као |
| зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња |
| .{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај дру |
| да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја |
| унбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље |
| ШМЕЉИЋИ.</head> <p>Јере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, |
| без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S |
| во и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ |
| је: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра |
| за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди ње |
| здрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет.{S} Ме |
| о је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у братству, |
| осељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуња |
| астиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, |
| еле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци</hi> и <hi>Кркоте</hi>...</p> |
| три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па потрче, а све |
| већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, |
| рав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онд |
| амо у крађу!{S} Сви можемо спавати без бриге.</p> <p>— Ка онај, кога је Бог благословија и жив |
| љ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подруг |
| Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S} А, најпослинак, ак |
| од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви су се чудил |
| ну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе |
| и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја.... ја....</p> <p>— Шта: |
| "13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у план, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се рас |
| младо, спремаше се цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао с |
| , Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из |
| ти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке |
| оња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букн |
| та, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајен |
| а знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он |
| наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди м |
| p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо б |
| е.{S} Ти знаш, шта ми у Котарима зовемо бриљузак?{S} То је, знаш, јаје, које се излеже без коре |
| писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се |
| ка ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не |
| причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле б |
| скуле“...{S} А Тетка ће њему тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу |
| ко ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће б |
| трепезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је |
| шек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хи |
| му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад |
| а изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Бијаше осредња, једра, лије |
| бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше палама и свијећа много више |
| дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.< |
| риповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S |
| а, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја |
| чи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво ру |
| ао опарен, и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњав |
| -Тетка.{S} За њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг |
| чела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта |
| ањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, би |
| али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је имати око педесет год |
| ду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p |
| , а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које н |
| >Чуше како крцну кокот на пушци.</p> <p>Брна стаде помагање.</p> <p>— Јере!...{S} Јуре!...{S} Б |
| на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му рас |
| Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па м |
| прхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је с |
| могаше заспати.{S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тет |
| рстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p>— Шалиш |
| о би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изашао тачно у осам часова, па би, једнакијем, |
| камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с нама на ракију.{S} |
| ка му потече у сусрет.</p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— |
| му тужно: „Не брини се за моје здравље, Брне брате!{S} Опрости шта ћу ти рећи, али има причи’, |
| Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче |
| бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако н |
| ар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре не могу, јер ми се ч |
| ојачаше. <pb n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати ко |
| а пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мис |
| е нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњек |
| смућени.{S} Кад би се пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао да |
| ад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Ба |
| јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет |
| ао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате |
| дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заиг |
| пет „штија житије“, па сједе с њима.{S} Брне је погледао синовца и надимао образе.{S} Бакоња се |
| ао што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свиј |
| рицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, стењући:</p> <p>— Ти си јопет пушија, несрит |
| жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му ц |
| етка се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри гла |
| еома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ст |
| да и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње шетње истијем |
| алко тресу и чу како му цокоћу зуби.{S} Брне се згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, б |
| крену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било.{S} Они га |
| </p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоњ |
| , да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светог |
| предушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукопи |
| о фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори в |
| та.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, н |
| Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи ди |
| о шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Моја је памет, фала Богу, здрава, |
| јесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен |
| ...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако |
| е, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне |
| м гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брн |
| в си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи из |
| новца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рик |
| иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу одн |
| мало задржа, па их остави.</p> <p>Тада Брне поче своја нарицања:</p> <pb n="159" /> <p>— Прокл |
| /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што нас |
| > <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више ник |
| би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би било!{S} Штедили би твоју липу |
| и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пита Брне.</p> <p>— А, ништа, ништа, рече он не обзирући се. |
| ратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нем |
| ја човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пив |
| ије био крив.</p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам кр |
| алијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне зијехајући.{S} Изуј се прид камаром, па ћеш онда т |
| <pb n="188" /> <p>— Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта с |
| дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчу |
| клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од сво |
| уком и отиде.</p> <p>Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срда |
| p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се |
| дна јесен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тума |
| eridianum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и п |
| мо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар.</p> < |
| развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је |
| ц, рече Тетка забринут.{S} Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем д |
| е с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га у |
| сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлог |
| нку рече му Срдар:</p> <p>— Јето, брате Брне, ти би нам мога бити мештар у свему, а завртија си |
| де, спремај се, шта си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде |
| .</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се п |
| ер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се маличак.</p> <p>— Тако је! тако! заг |
| видате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и из |
| зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а |
| </p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања.{S} Ићи ћеш |
| братственика.</p> <p>— Како то? — рече Брне.{S} Није ни старо ни ново? па не сачека одговора, |
| га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у |
| ро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не |
| ћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту.</p> <p> |
| те, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепта |
| ија, па ћеш је ти научити на памет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеко |
| ј мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} |
| ијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p |
| 107 минута и крочио 4253 пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше су |
| <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} |
| ло да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и |
| ња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га |
| p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш в |
| болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета н |
| „Бог нека ти прости ка и ја,“ одговори Брне пољубивши се с њим, па и са свијем осталијем.</p> |
| Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Си |
| одао по соби и пушио.</p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вр |
| ете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то |
| а и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од |
| како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио бо |
| оше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену једа |
| , али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну з |
| /p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу....</p> < |
| — Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да |
| е, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затв |
| повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг |
| Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на исповист |
| а појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је свој |
| Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S |
| то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад запо |
| краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? |
| ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевнос |
| , то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и нај |
| дим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем |
| а-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S |
| p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме |
| } О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сло |
| едовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <p |
| S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p |
| о тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија |
| кле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p>— Ко |
| сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти м |
| та шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости.... |
| ас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Јесам |
| кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алву |
| о два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме пр |
| е баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</ |
| о двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најпосли |
| {S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјест |
| јаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Сед |
| <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Баре, и фра- |
| е мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим ра |
| </p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је |
| че лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу.{S} Јутром, пошто б |
| да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога |
| плати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет |
| ио се уз старога слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвент |
| p> <p>Сви искочише из манастира.{S} Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде |
| а дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а д |
| љиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином |
| >Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем |
| ислити, како ли се сви зачудише.{S} Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- |
| он тога распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још чети |
| и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни |
| тече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видј |
| емој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чу |
| S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А |
| са над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће с намикарце у цркву.{S} Ајдемо, |
| свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољс |
| , да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг |
| Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, |
| д смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-П |
| t> <body> <pb n="1" /> <head>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</head> <pb n="2" /> <pb n="3" /> <div type="chapte |
| КА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p |
| коња каза, а па то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали т |
| , он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Т |
| {S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добр |
| икну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир.{S} Сиди, |
| и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се исповидити, показа му Тетка, па изађе |
| p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица |
| рије шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n= |
| анастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у м |
| , метни мало сукна на столицу! рече фра-Брне.</p> <p>Осињача прострије „кличано“ ракно.</p> <p> |
| жи у кратко и бистро шта имаш! рече фра-Брне.</p> <p>Шунда одгурну брата, па ставши на његово м |
| ако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет |
| вач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи |
| , било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са |
| ио је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819. ✝ 1838. ✝✝ ?).{S} Овај пошљедњи имао |
| и да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута днев |
| прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</p> <p>— Зар си ти, магарчино, з |
| болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштариј |
| тир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те клече и исплака се крај п |
| фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{ |
| S} Најзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто в |
| Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично |
| ш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве риј |
| Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.< |
| их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо |
| </p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поче се нећк |
| враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} |
| појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону |
| е врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је јошт шест мјесеца, увијек при свијести, у |
| астирску богословију?{S} А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?...</p> <p>Бакоња, одговара |
| <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стигао је на своју пар |
| манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хо |
| ком.</p> <pb n="68" /> <p>У осталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, и ако фратар |
| с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ри |
| вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разгра |
| тити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кн |
| о је у поменутој књизи:</p> <p>„<hi>Фра-Брне</hi> II, (✝✝ 1519).{S} Привеја је пуно пука из ста |
| арем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима |
| ба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</ |
| коњи ни из близа не поружње.</p> <p>Фра-Брне, једнако пркелаше, погледајући синовца, па кад и т |
| и, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би в |
| , којим се опасују фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушме |
| >— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.</p> <p>— Немој, болан, п |
| Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Б |
| и светац, коме је Бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је Бог, пак ти је лако, Кушмељу!“</p> <p>А и јест |
| настир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Како ти можеш судити кад и не |
| ас побили!?...{S} Штиј фра-Брне!</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше |
| ин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се с |
| свијећу и усади је у чашу жита.</p> <p>Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преп |
| .{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гле |
| овјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, с |
| па ста распремати стричеву собу.</p> <p>Брне је у страху посматрао синовца.{S} На његову блијед |
| аговору Теткину, он отиде одмах.</p> <p>Брне није излазио, нити је пуштао кога к себи на велику |
| у камари.{S} Је ли се исповија?</p> <p>Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, |
| ју!{S} Како се то може разумити?</p> <p>Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га о |
| ера, отиде и не одморивши се људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па |
| шеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два лис |
| ање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара, што |
| епух).{S} Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови рас |
| е их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, |
| } Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бако |
| та ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви |
| ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш г |
| ан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и ако му ноге бјеху отечен |
| јица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак |
| зио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад |
| си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња |
| ко је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер |
| ледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше |
| ије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-То |
| се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш |
| ога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш... |
| тара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па |
| акони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да |
| вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то по |
| } Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто на |
| “ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а сад?</p> <p>С |
| јех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, |
| дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} |
| меља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе пр |
| ак се насмија.</p> <p>То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распро |
| Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино.{S} Адвокат, омален, сух, читајући писмо, заковч |
| ворило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о стар |
| ом седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — „Брате у И |
| а сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p> <p>— Не мож |
| еђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{S} Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту см |
| анства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> < |
| рану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав народ поустаја.{S} Сви он |
| па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Ба |
| 196" /> врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени на |
| бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе |
| коњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш |
| народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се |
| о тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и |
| ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосн |
| енадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S |
| гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога |
| он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стриц и синовац пођо |
| повратку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На п |
| истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац ос |
| чаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb n="198" /> <div type="chapter" xml |
| и: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код |
| вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мач |
| и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну.{S} Узалуд се он томе противио, наводећи своју <pb |
| „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“.{S} Али кад је морала ње |
| </p> <p>То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири < |
| ча о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену остав |
| ао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Ј |
| а.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штите |
| трах усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се ни на томе, не |
| „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје ве |
| > <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиј |
| ика....</p> <p>Бакоња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли т |
| ити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му с |
| уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртире |
| епаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друг |
| понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати |
| еље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, |
| плаве пантале, пак им обрну леђа, а кад бродић <pb n="38" /> уљезе у пристанић, он искочи као в |
| је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то ти |
| међу којима бјеху Срдар и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и ра |
| Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то |
| из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штаго |
| уди.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се год |
| код Брне, који је, на махове, пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се.{S} Кад хтј |
| Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели |
| ду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Дал |
| на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши ц |
| Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегла се кућа, мрке зиди |
| тру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би |
| је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђе |
| .{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намјести уста |
| а одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичј |
| ао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима |
| реблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави:</p> <pb n="16 |
| па се затвори.</p> <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} |
| n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на само. „Наши |
| љевајући ђацима, заторока:{S} Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који |
| коранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Г |
| иреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пушт |
| нати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његово.< |
| а, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, боме |
| > болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била |
| стриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваш |
| двојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} |
| е се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пиња |
| куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не |
| ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дак |
| слије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На |
| с Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето |
| ама уз пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и ла |
| с другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, п |
| чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како |
| Таа-ко!{S} А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> < |
| те цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могл |
| ли, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ си |
| ици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје и |
| - Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и |
| кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупом, про |
| шмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ри |
| неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гри |
| ета навратити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта |
| га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити Срдар.{ |
| е прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.</p> <p> |
| они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да |
| подинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли |
| ти на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да п |
| Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике |
| ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољуби |
| мо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разум |
| е, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S} А шта ми највише потврђује сујму, д |
| .</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> |
| ње; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса с |
| ећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Г |
| едем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, |
| виста!{S} Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? |
| .</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледају |
| благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души о |
| ћ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувал |
| а све погледује фра-Пирију коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар |
| е у свему поучити.{S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се. |
| адими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А |
| и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили поп-Илију.{S} Онда би сви у шетњу на коњима.{S} |
| ја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај ко |
| е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе навике Бакоња се прену и |
| вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан вел |
| сме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је ч |
| жим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и најв |
| вога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одаста |
| <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутр |
| н, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим,“ — рече ми.{S} А јутрос |
| <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, ј |
| њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, |
| идник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад ов |
| мах учинише му се ништави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му по |
| ј шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво село, онда би се |
| стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љ |
| о (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо |
| спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутр |
| поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољ |
| о воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувал |
| ј мађупници, пак се разиђоше.{S} Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фра |
| ку.{S} За њим приђоше ђачићи:{S} Мачак, Бујас, Лис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардиј |
| ? рекоше пошавши к цркви.</p> <p>Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао.</p> < |
| Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је |
| .</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си с |
| е ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица.{S} Балеган је плакао |
| до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак свуче и отплива уз матицу.{S} Срдар |
| вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје д |
| p> <p>На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зи |
| > <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p> |
| .{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак |
| е.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га т |
| арен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, |
| су се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{S} Кушмељ од Кушмеља!{S} Ако н |
| га!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теб |
| поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, д |
| охију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то.{S} У то је |
| ани чела утонула му браздица, у коју се Бујас загледа.</p> <p>— Шта ти је сад?{S} Је ли ти жа ш |
| се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво д |
| ћу се ја и накашљати, ако устриба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, про |
| ћемо му оправити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начино |
| оша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срдарина!{S} Онај Срдарина!. |
| е прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоњ |
| е Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се ш |
| испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљ |
| пити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} Т |
| ит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p>— Ли |
| , него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, а при |
| нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице |
| ио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда |
| ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бу |
| угодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нес |
| рема запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакри |
| меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрси |
| драви гвардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> |
| би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силн |
| о касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он |
| сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Т |
| за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} |
| , иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p> |
| и га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, сам |
| описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред |
| стави пушење.</p> <p>Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу |
| > <p>Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђ |
| де у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S |
| у нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{ |
| ати, одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</ |
| е Иве, скрушено ту малу педипсу!</p> <p>Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.{S} Није |
| оњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше |
| лицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али од к |
| S} Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до |
| жи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију.</p> < |
| али Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што |
| ли је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркв |
| ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче |
| е могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варош |
| S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али |
| адише та нагађања.{S} То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег ст |
| му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вич |
| ше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, к |
| ....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— |
| /p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за н |
| А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметењак један, што је |
| бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, па се забија ни |
| окупиле слуге, сваки омрчен по мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијена |
| очити из бачве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску по |
| ебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њим, |
| е, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме гос |
| } Ајде!</p> <p>— Је л’ ја, је л’!? тепа Букар.{S} Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-к |
| > <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо |
| ! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p |
| , рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо оти |
| уше, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у сан, пак |
| лав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се с |
| творено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</ |
| а и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> |
| рече ковач.</p> <p>— Нисам ја, него је Букар заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну кова |
| ли, по кроју хаљина, као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Б |
| уту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Што се т |
| и је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} |
| шта се они притварају, болан, ка јето и Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивиш |
| Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да ј |
| е.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов страх посо |
| бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</p> <pb n="99" /> <p> |
| крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметени Букар?{S} Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Букови |
| оп!</p> <p>— Ја би ништо река! затутњи Букар у бачви.</p> <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја |
| > <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај |
| је дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p> |
| е, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један |
| бити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, ко може, како је то от |
| ак поскочи малко на страну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну с |
| учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то стане |
| радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху |
| ли Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао |
| коше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане п |
| би ноге сломија.{S} Ајде: оп!...</p> <p>Букар излетје трупачки и стаде право пред њима.</p> <p> |
| ушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заост |
| <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{ |
| одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— |
| .</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мр |
| у духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радеки |
| та „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодор |
| жбу пушти </l> <l>„Пославши нам званога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да |
| 101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвави |
| ду допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quo |
| ијеп новац од фратара за рибу!{S} А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста тр |
| акоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло кр |
| и „какав притајани ркаћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Бић |
| Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их ис |
| шио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграб |
| е грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћ |
| е ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав |
| што <pb n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога уста |
| коњ уграби прије, те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Ка |
| чинили, Боже сачувај!{S} Нити ја мрзим Букара.</p> <p>Прековођани се одбише од цркве, али су њ |
| овао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрад |
| Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другов |
| и онда се сјети како је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ј |
| оше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро! |
| "115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда у Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?... |
| ко је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} |
| нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S} Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, |
| се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се раз |
| 1892_C7"> <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без |
| обро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} Срце је то, памет је то, лукавство је то |
| ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли |
| души, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ — »Ја?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, в |
| S} У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле |
| се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Ј |
| слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак |
| Букар.</p> <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</ |
| кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави:</p> <pb n="170" /> <p>— Али ја сам |
| д ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике ок |
| Чагљина); али је он слабо напредовао у Буквару, чему није био он крив, нити је крив био доброд |
| ицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи |
| бјеше: „а-ки“.{S} Испод <pb n="66" /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-т |
| ошурио „маовину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му |
| кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} |
| одакле си?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Из Буковице, из Зеленграда....</p> <p>— Ма ти си ришћанин? |
| два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук...</p> <p>— Па би ли ти умија тимари |
| коњску потковицу!...{S} Па зар нису ти Буковичани змајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да |
| скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај смете |
| Је ли човик, или пас?</p> <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет |
| у као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали |
| могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет |
| p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у с |
| те ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, |
| то.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ј |
| — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, нема прист |
| о, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравиц |
| ли тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се пов |
| нчине!{S} Колико је хладно, није обукао буковички „аљак“ но се огрнуо њим, а једну руку ставио |
| ика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи |
| на пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања |
| главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздр |
| .{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> обро |
| Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен |
| како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је д |
| то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на |
| S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то |
| осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу.{S} Послије подне, као што сунце распрши маглу, |
| ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли нико |
| ије грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, као што свједочи пох |
| но говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њ |
| и ми мремо.</p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књи |
| те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћску, к |
| {S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па с |
| кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у |
| што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из куће.{S} Обоје му се |
| Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови парохијани стадош |
| н по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње |
| <p>Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис |
| осподин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манаст |
| д главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њек |
| коше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{S} Једно момче К |
| коња се по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Диј |
| лакао и расторокао се у бескрајност.{S} Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке....< |
| е собе, осим у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> |
| b n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао свог |
| , сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} |
| перити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви ост |
| учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, |
| е године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, — а ко није био!{S} То је једна ср |
| их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли- |
| за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан |
| тидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитв |
| бао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао све што се говорило |
| свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одмах јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа н |
| начких образа крстише одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином ка |
| подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле |
| их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, истина, савијесно одзвонио будионицу и поспре |
| малко заустави, пак се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља с |
| ака од обале.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међ |
| жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви али, те |
| е у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ, о |
| леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке |
| падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као |
| пу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојно |
| шљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сј |
| м тога, он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински |
| оше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Муч |
| <p>Бакоња се први разабра.{S} Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зо |
| и, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека до |
| ако...</p> <p>Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} А |
| тну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} За тијем се повра |
| ма!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљу |
| астиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозир |
| стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да |
| а намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешарскоје |
| уки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђакон |
| ј, а прижде патријарш’ства цриориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говори |
| је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“).{S} Фра- |
| који, премда бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науц |
| рљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у кој |
| " /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручи |
| гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи б |
| прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, |
| им гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље! пла |
| љен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрављају фратри.</p |
| , па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Кушмељ и Осињача.{S} Он |
| , кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња |
| ваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, дол |
| аговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што |
| необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Да |
| сједе на сунце и припали.{S} Тако је он вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаж |
| акоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале.{S} З |
| коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио рук |
| /p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, |
| томе бјеше и један крупан узрок, - није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи малич |
| </p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фр |
| жни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, цркли, морају му в |
| боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложњ |
| м довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије |
| нас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с так |
| дарајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} |
| за тобом.</p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђа |
| Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ш |
| а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену п |
| врти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} |
| : „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Крив |
| — Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па к |
| ..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се |
| <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади |
| ше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</p> <p>Ркалина се заплака на поласку |
| ад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чу |
| </p> <p>— На кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше с |
| о тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, |
| рас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кр |
| ац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> |
| одма по сриди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да |
| ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губав |
| ија!</p> <p>И сви се обредише.</p> <p>— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече гове |
| прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не мо |
| нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћ |
| без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Кр |
| трча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан |
| оса.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крс |
| изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гега |
| ушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старије |
| икар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има триде |
| Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне се уздрхта.</p> <p>— Как |
| та је писма?</p> <pb n="173" /> <p>— Не ваља зрно боба, ни та, нити и једна твоја писма!{S} То |
| е, ка шта ти је ликар река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам |
| ути присветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бак |
| ве за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати |
| ардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је све много утјецало |
| тропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза |
| p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако |
| озу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу. |
| еном крпом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочи |
| однијело... а шта није однијело, што је ваљало!</p> <p>— Е, е, е, поче Тетка.</p> <p>— Е, е, не |
| причи’, млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блит |
| и сотона у крв, — увати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубима, а рука ми сама тражи нож |
| > <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган од |
| p>— Е, па зовите и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би |
| ује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи д |
| еди најмлађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроу |
| дрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио.{ |
| је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" |
| Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те почео облијетати око Јелке, |
| на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњиним) прилијепише се за ковче |
| помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! прихватише Ку |
| :</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица |
| развуче усне са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куд |
| ривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, |
| ст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша к |
| , па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардиј |
| у ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Бале |
| а.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше |
| ађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као и прије, о |
| фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве |
| аређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фа |
| >— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S |
| ар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у |
| е, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у м |
| вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати |
| умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти доб |
| шта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда |
| болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати |
| ма, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазда бија фаљен Исус и Марија отпоздрав |
| ло ти се, будало.</p> <p>— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтјед |
| n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвар |
| , па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> |
| да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начи |
| Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очим |
| то вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не до |
| ="210" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу |
| смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бакоња измичући се.{S} Јесу ли то |
| ји се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, |
| а се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (то рекавши |
| ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се |
| а зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је коња!...{S} Р |
| ...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза т |
| римештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар |
| ијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће |
| копа ме из темеља, бездушник!{S} Ка што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира г |
| екавши запе ноктом за зубе).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Ка |
| евеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! |
| бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} |
| господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> < |
| а, кад се заредим, кад будем свој, бити вама, узвикну Бакоња, и опет се пољубише.{S} Поп сврну |
| и, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</ |
| те, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, |
| /> <p>— Ма, ја сам има пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом!{S} Ја морам остати!...</p |
| } Оли сам ја полудија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ај |
| ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нек |
| ири колона пандура, што увика шета тамо вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од |
| је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога, он је с љубављу поучавао |
| е, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али сна |
| ратре!{S} Шта ти радиш, калуђере?{S} Ја варам народ, фратре, а ти?{S} И ја то по мало; а како т |
| } Па онда још око њега лете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на |
| раунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, понови Бакоња, сједнувши опет.{S} Све је овди |
| >— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.</p> <p>— Пајуни и вараунке, пон |
| д њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни морске, ни ричке, јербо је није м |
| пћина на силу „у солдатију,“ јер цијела варош немаде мира од његова бакочења.{S} Кад се, након |
| рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није н |
| ек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, ко |
| Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, к |
| кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па |
| крчмици, па се раздвојише при уласку у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледа |
| да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билц |
| .</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго |
| врши Брне и поче њешто писати.</p> <p>У варош!{S} Чује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да и |
| у, стече се мноштво народа, свећеника и варошана.{S} Међу овијема био је и њеки трговчић из даљ |
| главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила |
| сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, навалив |
| дајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видј |
| у љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила купујући очина |
| у да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они пођоше.{S} Бје |
| а!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широ |
| пујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова |
| и.</p> <p>— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који д |
| рима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица.{S} Бакоњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше |
| ла што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху.{S} |
| ако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обућ |
| овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај човјек |
| живот, те послаше по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што |
| <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, него оне, |
| алаца у стопала.{S} Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али на само, пред Тет |
| вима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушм |
| преко руку њекога трговчића у оближњој варошици.{S} Суд је преметао кућу тога човјека и њега в |
| за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више |
| јепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је д |
| два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пантале, кружат с |
| атима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој нош |
| ук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом.{S} Би |
| а у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетка у чуду.{S} Како је то могуће!</p> |
| идомисли.{S} Знате, нисам никада бија у варошу!</p> <p>— Ниси никада бија у варошу! понови Тетк |
| а нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ни |
| аже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, так |
| ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија |
| циле ноћи, ако и’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема |
| и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, п |
| лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! платити! ако жив буде Јере, го |
| ну ока.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p> |
| S} Јест, ка козе, јер би један наш тира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бу |
| ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху н |
| тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</ |
| о фра-Баре?{S} Ја то нисам заслужија од вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам |
| кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{ |
| д.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло |
| ко, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући |
| > <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није к |
| е кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате ди |
| гих стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске в |
| огод?</p> <pb n="231" /> <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренема |
| Бакоња уђе у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехо |
| и да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затека.{S} Сад како знаш!“ — Од тада неста |
| поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједа |
| питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> < |
| сповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ја?{S} Јесу ли то шкале прико зида об ноћ, па прико |
| парастосе за мртве?{S} Реците ми, молим вас, шта им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не |
| ека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! гал |
| те и њега, јер би он мога ваљати колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фр |
| ’ не разумим!....{S} Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> |
| .{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дунда |
| да) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и та |
| у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето т |
| долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њ |
| слугу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и па |
| нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира |
| лен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење |
| ри тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! попр |
| коран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поно |
| ва гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клије |
| бо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигн |
| рен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ.{S} Осињача залелека.{S} Фратар се укочањи на ст |
| или вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћва |
| изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p |
| ј се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, |
| вори ћелију.</p> <p>— Таа-ко!{S} Уф!{S} Ватрица ме разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра |
| њак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени.{S} Поред све |
| шта учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то с |
| /p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те |
| а ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, |
| је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни в |
| >Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше дра |
| ш с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорег |
| >— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће....</p> < |
| > <p>— Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се нас |
| ... и ја и Јелица.{S} Још смо се чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала д |
| реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слуш |
| > <p>— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет |
| ма.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам.</p> <p> |
| Теткино <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше и |
| махујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана |
| ред прозора, сину муња.{S} Небо је било ведро без мјесеца.{S} Тетка и Срдар се згледаше, а Брне |
| ма.{S} Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, до |
| га непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах о |
| вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик |
| за зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, |
| <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јаре |
| Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камар |
| ви му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком |
| чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита.{S} Богат човик.{S} Можеш замислити записује д |
| опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, дош |
| нлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци. |
| а великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Бр |
| Бакоња слатко спава.</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, који |
| <p>— Брзи су Буковичани, оца им њиова! вели Бобан, али је ово јопет прико мире!</p> <p>Коњ и Б |
| м довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <p>— А твоје ће с |
| т захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бобан смијући се.</p> <p>— Ма ћемо му оправити шал |
| м највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— |
| таје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, |
| !</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} Ајде одма по К |
| ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну г |
| -Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија к |
| <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на б |
| пати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве |
| клем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор |
| рквом.</p> <p>— Овај је почеја за рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра- |
| /p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одлази магарчино!</p> <p>— |
| ије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику иска |
| синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Ј |
| инак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Ј |
| понија Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба |
| — О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами |
| вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, узд |
| е.</p> <pb n="211" /> <p>—- Нема скуле! вели он.{S} Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвар |
| руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! вели Тетка.</p> <p>— Ајде! ајде! рекоше и остали.</p> < |
| знем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо |
| рикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућуташе.{S} Заиста Букар хркаше, как |
| <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{S} Без |
| ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања. |
| и....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата... |
| оњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе |
| и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само ово: лупежи су могли зна |
| учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су то празне ричи, и ја не |
| >— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, |
| годи шта му је. „Нагазија је несритник! вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјеш |
| отиснувши непознатог.</p> <p>— Не знам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако мож |
| и завит.</p> <p>— И ја садак то мислим! вели Бујас.</p> <p>— Какав завит? запита Бакоња.</p> <p |
| с Богом!{S} С Богом!{S} Пошли с Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерко |
| а клупе.</p> <p>— Нема ти што ришћанин! вели Бакоња у себи....{S} Јево овдинак три наша, па нис |
| Јерковићи.</p> <p>— Ко ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> < |
| ак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, ду |
| <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не |
| врнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста свана поткопал |
| јизом, те их не слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли о |
| , шјор, знам ништа ново.</p> <p>— Тако! вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола.{S} |
| га галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати т |
| > и триста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је ист |
| а није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине |
| тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па онда ће блаже: — А како би би |
| очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да мо |
| љ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не пл |
| д кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповид |
| пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{ |
| увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n="28" /> <p>— |
| > <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће |
| ите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иште |
| еднога из Приморја, те је црка од шиба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе |
| м.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, ако се не будеш |
| ена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у ша |
| три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, |
| и сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја ј |
| <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} С |
| амена.</p> <p>— Бија му је ћаћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?< |
| про нобис, па у зобницу!{S} И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп м |
| у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер.{S} Фаљен Исус, калуђере!{S} Бог |
| ал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина |
| постити!“</p> <p>— Оди, Јеролиме, сиди, вели фра-Брне.</p> <p>— Ма, ја... онај.... као... — поч |
| и није, а болести није, па се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало су |
| се.</p> <p>— Немој, болан, притиравати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж иј |
| Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па се припа, |
| лцато, само ако ме не прикинете у ричи, вели Бакоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, заж |
| , „богата“, „старија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра |
| "238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе.{ |
| а.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад остави |
| ти, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи |
| ич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће бити најтеже, јер остали, кад |
| Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну уру посли поноћи, |
| То није кадар!...{S} То није кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо |
| ји му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се о |
| и да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> < |
| — Какав је ово заврзан, ако Бога знаш!? вели Срдар. — Одакле си ти?</p> <p>— Ја!{S} Је ли? рече |
| p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? вели млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а |
| S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније |
| асова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кри |
| дан говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али |
| до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, |
| у.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од ст |
| А кнез ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, бола |
| вукао усне, те му сијају пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли |
| да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> |
| иже образе и брке, а зубе искези, па им вели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди |
| <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p |
| ам шта ли!{S} Имам шта ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} |
| уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу |
| та, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знади |
| привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са |
| та то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари |
| .).{S} Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у |
| ком пут нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге |
| а возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, вели један.</p> <p>— Која ће те изисти, |
| ише како ће.{S} Најприје ће бити сметња велика болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвар |
| .{S} МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ.</head> <p>Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} |
| три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка.{S} Бакоња је са |
| крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист |
| , пак, ниже, зграде за штале.{S} Али је Велика Оштарија знатна била што бјеше на средокраћи изм |
| <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, п |
| ајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S |
| и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Кат |
| аци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мис |
| </p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бак |
| ри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој н |
| руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— |
| рилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{S} Из коњушнице сврнуше у наслон |
| смијући се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> |
| може бити?</p> <p>— Није ништа, и јест велика ствар, — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Д |
| <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као о |
| лца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше |
| оје су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, папа, провинцијала и тако даље на |
| поп Илија, Срдар и Тома, Машин син, са Велике Оштарије.{S} Бакоња им се надао, јер је свакога |
| мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу је |
| и се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и без |
| рне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Ц |
| з пост, замишљајући сама себе, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а |
| м Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, п |
| по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе ноге у манастир.</p> <p>Бакоња |
| </p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху болови, и а |
| авају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала, која га је једнако љуб |
| /p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало |
| удеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} |
| и.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијево |
| мен!“ одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашт |
| неће преко Зврљева, него правце, преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, |
| дио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде |
| и и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста |
| Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се |
| шко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђ |
| слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му ис |
| ед био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођоше и пони |
| оше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на стијени, бјеше разапети |
| и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјен |
| них људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово ври |
| ући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених вели |
| p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад |
| и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож.{S} Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара.{S |
| > <pb n="65" /> <p>Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а |
| једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи св |
| , сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи в |
| Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав с |
| ри четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста |
| штаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе у шакриштију, одакле на |
| еоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја |
| ава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од |
| ста велика тишина, као што бива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао цирк |
| , е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, потресен, прекрст |
| до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још |
| му наусницу!{S} Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златн |
| , и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим |
| се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не поможе ни бдјење.{S} Шкоранца с |
| о, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у |
| р.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и запалише |
| ати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја друг |
| а, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} |
| сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чудо свачије, не п |
| Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица д |
| о са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху |
| алих шест редовника сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од |
| има лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађања <pb n="244" /> женском „у |
| ? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што.... изгуби |
| исма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир“.</p> <p>— Па |
| ва пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и |
| два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња |
| га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет н |
| ше, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} |
| ла.{S} У повратку је опет имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју паро |
| у фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој Оштарији.{S} И Срдар је то приповиједао Бакоњи, |
| у да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се мог |
| књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени, и на катедру под њим, гдје |
| јуче, у очи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на ов |
| један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па зап |
| </p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са |
| и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" |
| ћ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао ј |
| ораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му |
| честитости Кушмеља и Осињаче, и њихову великом имању.{S} Најзад, на велико чудо Бакоњино једно |
| ијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имал |
| ни да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} Тако им је с почетка одговарао, па пр |
| ем правцем, те око осам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сјед |
| излазио, нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на |
| акога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, как |
| p> <p>Послије по часа Бакоња стиже пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{ |
| народу, али фратрима јест, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више. |
| душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духов |
| љко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде. |
| кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта.</p> <p>— Шта?....{S} Зар је п |
| трана, клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена |
| вас молим ка Бога, фра-Јакове, за једну велику љубав, поче он узбуђен.</p> <p>— Е!{S} Шта то?{S |
| нтересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, |
| најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се |
| Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону ку |
| дарина, прекинувши штиоца.</p> <p>— Шта велите? одазва се Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми |
| уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он може у |
| Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не з |
| и ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p> |
| знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Вал |
| па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те |
| у је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? питају родитељи, а на Кењову лиц |
| боко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњ |
| >— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p> |
| еш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу, хоћу, кад велиш!{S} хоћу, одма, на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ј |
| и.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга! |
| во ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња одјаха пут вароши.{S |
| ше.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дунда |
| е.</p> <p>— Ја поша још синоћке.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— |
| му је коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S |
| !...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што |
| ови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар |
| ају.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Трт |
| <p>— Па реци!{S} Шта је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! |
| ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши |
| месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гриш |
| ете кад казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да б |
| S} Каако?</p> <p>— Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али |
| њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу.{S} Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући — нећу |
| као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакле си?</p> <p>— Ја?{ |
| од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу |
| ну да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим т |
| , ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— При |
| нити, без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слу |
| адијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фр |
| могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности.{S} Њему је |
| вори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу |
| јаче осјети комешање у себи.{S} Био је веома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста |
| } Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају |
| наге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима ок |
| 46" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, што се ноћу радило, не рече н |
| </hi>. <hi>Кушмељ</hi>, зато што бијаше веома рутав, <hi>Чагаљ</hi> с тога што је био сух као к |
| о четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан.{S} Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем |
| стима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појача.{S} Брне је мало у |
| мртваца.{S} Он једини у манастиру бјеше веома растужен.</p> <p>У фратарској трпезарији, за обје |
| тку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак |
| и стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на |
| ветоме Франи! вели Бујас.</p> <p>Бакоњу веома изненадише та нагађања.{S} То подјари његову бујн |
| међе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, |
| лизбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, — сву сам Унг |
| Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} |
| латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду.{S} Шта ти сада пада на ум?... |
| а-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве латинске верше! рече Срдар у чуду |
| рупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио рк |
| ета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије, и понуди Кењу.</p> <p>А кн |
| а ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша т |
| ре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору здрава и читава, а ниси п |
| изумре пошљедње зујање звона, и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} |
| лактивши се.{S} Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замиј |
| од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао ка |
| утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манас |
| у.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанин |
| n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпослије, весла ударише и лађа се отисну.{S} Стипан стао на сред |
| <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бје |
| нија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могли прије, оче!{S} Пом |
| оје је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда |
| , па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри се превијаху од |
| и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> |
| кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p> <p>— Е, баш ћу тако учини |
| ...{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV....</ |
| се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, н |
| име!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „ |
| лицу, који је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тије |
| а два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку |
| иваше Брну, а овај бјеше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којим |
| шао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очеку |
| сам часова стиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а к |
| о ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав ш |
| о разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјет |
| нтана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послиј |
| рну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсц |
| p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} |
| арохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и з |
| о то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам ј |
| је подне, нестало искрај посленика, — а већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се |
| и!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бак |
| оња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање |
| сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повјерљи |
| .{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и о |
| овик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога |
| пропалог трговчића у варошици, а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру зад |
| одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Бар |
| демо, момци!{S} Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> |
| даде метлу, рекавши:</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али м |
| де да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лан |
| ога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби пр |
| и заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се ел |
| свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића |
| Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином |
| >— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и з |
| неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас |
| Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, одговори |
| .{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{S} Тетка му потече у сусрет.</p> <p |
| десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне вр |
| тенац.{S} То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољита |
| гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази св |
| кући, жив бија!{S} Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p |
| рати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једно |
| уке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око д |
| ња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одјахаше |
| се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа в |
| њу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, т |
| ту!...</p> <pb n="80" /> <p>— Е, сад се већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија |
| то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога |
| сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Мож |
| разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога |
| е увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу.{S} И постаде настран.{S} Прек |
| доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: |
| ко, магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb |
| {S} А на то ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја у |
| ест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мај |
| то „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни |
| >— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! вели Рдало.</p> <p>— Ма све су |
| кује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпе |
| ка се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вр |
| е размишљао, него осјећао.</p> <p>Сунце већ бјеше нагло ка западу, кад се Бакоња трже.{S} Он по |
| S} Кад се повратио, <pb n="232" /> Маше већ не бјеше.{S} Послије њеколико минута, ето ти из крч |
| арију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по |
| гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, овога још није било! рећи ће Ку |
| — Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n="233" /> < |
| {S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију?{S} А је ли ти ф |
| кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас от |
| каћ.“ А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, |
| о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} И |
| г носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија.{S} Ајде: оп |
| о укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту з |
| рина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилази |
| у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој |
| {S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види |
| p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не м |
| а, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Тетка љутито изађе.</p> <p>Бакоња ступи |
| очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад |
| — Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb n="126" /> <p>— |
| Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он ла |
| отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду |
| притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетни |
| ало је заиста смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре |
| јмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Бук |
| одјахао би зором на Велику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подле |
| хију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомил |
| смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој |
| .{S} И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> |
| ше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше |
| ћи што за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме |
| mnum fuge meridianum...</l> </quote> <p>Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лага |
| ећ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, |
| и Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Ш |
| >— А ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дру |
| а готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци ч |
| ложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз и |
| ата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} |
| сет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, нег |
| прековођана.{S} Наста обични метеж.{S} Већина фратара сјеђаше по исповједницама.{S} Људи и жен |
| х Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p> <p>Из цркве отрча Бакоња у |
| чокота, има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, поч |
| ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити |
| же и питома лица.{S} Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, |
| а столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије |
| имљена уздарја стављаху пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло |
| бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој.{S} Јуначки фра-С |
| зазидан.{S} У трећој страни затече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала |
| по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Б |
| него и старијима; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиш |
| ем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а праш |
| ли знати све, што у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као с |
| требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви дос |
| и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврље |
| бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, у мана |
| ија, па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми |
| на.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посу |
| гањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А то сте знали сви.{S} Баш синоћке, би му лакш |
| свршила, као за опкладу; <pb n="147" /> вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами |
| нце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вече |
| чина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, |
| олести и посрћући ходио.{S} Али једнога вечера, смркло се у велике, а Чмањак не јави стоку кући |
| Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим.{S} То је Чагљина, разумије |
| е!“ одговарао је обично.</p> <p>Једнога вечера, засијала мјесечина кроз омеч, би рекао: прољетњ |
| и!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра |
| ње неће обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само шт |
| и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјес |
| предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати н |
| часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго |
| отивнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и м |
| он.</p> <p>— По свој прилици ушли још с вечера.{S} И није и’ било мало.{S} Једни су чистили овд |
| е одмах именом „<hi>Бутре</hi>“.</p> <p>Вечера је прошла истијем начином као и ручак.{S} Мачак |
| и испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и |
| онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне“...< |
| иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложи |
| о стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светит |
| ти браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-к |
| т, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви те |
| е остављен без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре |
| с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа, да види |
| , губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, валај, мака |
| о је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, |
| ше!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два д |
| а се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу |
| мељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне! |
| аком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињам |
| о, али оста „шака јада“.</p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; |
| ишта није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра |
| р удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана. |
| стиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно мо |
| ест старијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и преда |
| <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Т |
| е рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао тријемом, пијући р |
| ишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне!{S} Е, што |
| то, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу |
| ест не бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му св |
| оворе, баш као какве молитве.</p> <p>По вечери жена би започела:</p> <p>— Чмањак није <hi>за то |
| улетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкладу; <pb n="147" |
| у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шке |
| натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шал |
| о вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је з |
| .</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ ( |
| ет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за опкл |
| а би заједно у скулу.{S} Из школе би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и ч |
| ић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника |
| је пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је на |
| > у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хвата |
| о шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено |
| одоше у трпезарију.{S} Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посј |
| ије ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, п |
| } Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго шт |
| ди ћу коначити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, |
| цу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири |
| а мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онд |
| S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и д |
| каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци!{S} О! о! о!</p> |
| њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и |
| нкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећете?!{S} А ко мени заповида?</p> <p>Кљако отури Ш |
| ?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе |
| је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то сви једанак поустајаше.</p> < |
| одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову кам |
| да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице! |
| >— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи |
| :{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У и |
| га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не по |
| твори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћ |
| сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сје |
| се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу спл |
| че говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} Ти ајде, а ти стани... не, него ајте |
| а навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њега!</p> <p>Букар изведе кулаша, који је пратиоца п |
| го се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити |
| три и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде с |
| м и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ |
| екиде је нестрпљиво син, него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили?</p> <p>— Па на |
| дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону |
| И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n="106" /> <p>— Пол |
| Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ов |
| их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени крш |
| а не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, ј |
| <p>- Таа-ко!{S} Ајте лезите!{S} Ајте и ви, браћо!</p> <p>— Би молија за једну рич! поче Чагљин |
| — Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не помаже ту забашуривати ни |
| дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу! |
| } Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скид |
| ка разумије, како је то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскор |
| ет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p> |
| о из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама |
| ши стари подигли.</p> <p>- Ма који: <hi>ви</hi>? пита Бакоња.</p> <p>— Сви с реда!{S} Први Наћв |
| возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Ба |
| " /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S} Најзад отидо |
| возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За четири или пет недјеља, колико је берба тр |
| то ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p |
| ибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу |
| ратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад ви |
| би.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и н |
| Па је било странијех људи и у млину и у вигњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему |
| .{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се талијански и |
| ена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> <div typ |
| <pb n="218" /> изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа.{S} Навалише у |
| ати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више м |
| нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, |
| } Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Она |
| у навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомена</hi>.{S} |
| ћо, ја се не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја |
| и уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који |
| .</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Т |
| сељака, у писарници такође.{S} Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе.{S} Боне му прик |
| ш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! |
| и, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци на |
| имо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса мл |
| се не може уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу ра |
| ли у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!{S} Црква је још страшније изгледала п |
| у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко узда |
| друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога д |
| рта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, растура гомилу |
| се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимиц |
| то тражаше сваке ноћи редовно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрин |
| с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то ј |
| , Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их ут |
| ер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијал |
| ом!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игру фратарску, али је ред слушати.{S} Кад је |
| и заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га |
| њега не бјеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њ |
| <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне у |
| свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у п |
| као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па у |
| S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало |
| опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S |
| вори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S} Т |
| бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и р |
| е.</p> <p>— Па то се зна!{S} То се одма види! вели Тетка.</p> <p>— О, Боже!{S} Боже! па овако?{ |
| да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир |
| се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну ули |
| радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Тако их |
| дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb |
| скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на з |
| S} Зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриле и |
| могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— |
| вечеру.{S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није |
| ге разговарале на сијелу.{S} Као што се види нијесу имале шта завидјети Шкељу.{S} Баш кад једно |
| му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да м |
| покривен само кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули бе |
| а, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечур |
| у, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри!</p> <p>— То је зна |
| а си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, син |
| сам себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сја |
| а је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи |
| е брисати ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" |
| се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренерази |
| онда поче шапатом:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме в |
| ела.{S} То је било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија.. |
| да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше с |
| n="160" /> <p>— Та-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S |
| ну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га ост |
| а не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ни |
| то било?</p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано |
| да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} И сад кад сам |
| сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нисте пролазили?</p> <p>Бакоња з |
| а млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, и сједајући |
| огу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез досто |
| сусрет, те му брзо пришапта:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ и |
| ка је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам до |
| е, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас ст |
| оша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, |
| ри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и по |
| да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар ди |
| А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га |
| S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена |
| проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, па |
| ли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" /> < |
| ели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их |
| ава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на п |
| дар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је нар |
| ан у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не прого |
| катом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око |
| > <p>Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах.</p> <p>-- Не, ја нисам |
| лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем |
| кон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је било изненађење фра-Теткино, који т |
| акоња се зачуди, како то није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру поче |
| аше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта је томе!...{S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p> |
| да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његак |
| довнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} Видите, ја никада не кажем „ркаћ,“ него липо ришћанин, |
| ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, соко од сокола!{S} Први п |
| шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приково |
| чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац На |
| , али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече |
| о су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три, четри, антикрста с |
| ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донес |
| ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањ |
| нетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке |
| И што су рекли то извршили, ка што јето видите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....< |
| говори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђа!{S} Прва му је миса црква!{S} Ш |
| је се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је |
| није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S |
| n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња |
| за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би |
| а судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе |
| могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је т |
| еда у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај.. |
| го, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека дру |
| јопета не могу се пуно тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, |
| тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:< |
| то, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p |
| село, јер је све село на чуду с њим!{S} Видиш, како сад плаче уз матер, како се приподобија!{S} |
| двитници....</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од |
| /p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Видиш.... овај... ја нисам редовник, него лајик... али |
| ршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од своји стариш |
| ем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, ко |
| авиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј |
| и шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за не |
| /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ |
| Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпезариј |
| о брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у душ |
| своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе непов |
| е, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не |
| у: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш, каква би се шкандала излегла кад би ти одбија!{S |
| а да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дла |
| е помишљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, |
| брате, Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— |
| <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пуст |
| и остави је пред Стипана.</p> <p>— Јево видиш, како.{S} Притекло ми је пет барила од лањскога, |
| p> <p>Кад се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих |
| одиђоше трнци кад је са свијем из близа видје, а и она ушепртљи.{S} Обоје канда се силно зачуди |
| обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице на лик сврдла; оне ометаху п |
| у судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у м |
| ма?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n=" |
| учи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричево |
| , занесе се на крилима снова.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим под |
| , да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом <pb n="135" /> и м |
| у села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јелицу, која својом је |
| атељима, али тамо мјесто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} |
| , па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен.</p> <p |
| дити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази....</p> <p>— |
| је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж риј |
| ила, те зашкргута зубима....</p> <p>Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са г |
| ласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну с |
| острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} |
| с не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитваре |
| S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га прич |
| е пред Велику Оштарију.{S} Бакоња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше |
| пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цокоћу |
| пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срда |
| нда се препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „мо |
| че у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога |
| под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и забо |
| Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло |
| роз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други пр |
| ли му се кујас не јави.{S} Бакоња уђе и видје.... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни до |
| забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред |
| она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје заруме |
| а ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му |
| ше брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} Он намје |
| пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга, која је за пламеном изашла.{S} |
| а свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> |
| ах лице зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других |
| иваше људе.{S} Њега Бакоња сад први пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад |
| гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистиј |
| риш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти. |
| о куд пукло.{S} Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, |
| опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао и |
| хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче |
| сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то б |
| за њим.{S} Кушмељ би пријатно изненађен видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од |
| асовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе |
| Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако доликовала |
| оњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али н |
| оје се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је т |
| Оштарији.{S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица |
| ићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога ј |
| е у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — |
| до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пош |
| илије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола ко |
| фра-Брне!</p> <p>А имао је Бакоња шта и видјети!</p> <p>Седам фратара извалило се на клупи под |
| њиге, палме...</p> <p>Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили |
| оте мах и потече у сав трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с |
| и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, |
| нице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врб |
| арод поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен |
| а нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољ |
| <p>Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, |
| Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужас!</p> <p>Ни на једном олтару не бјеше н |
| истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо с |
| в трк.</p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушт |
| и, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане.{S} Фра-Брне је приј |
| бразе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви |
| лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то ни |
| {S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кош |
| вредљиве ријечи примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се по |
| ог така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивал |
| јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не уч |
| о нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно бил |
| 38" /> уљезе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</ |
| скаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бак |
| је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi |
| и свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да |
| је јад на Французе који, почетком овога вијека, укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, |
| и у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало |
| црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Не |
| а је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А |
| амо глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је |
| ар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш |
| ђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели |
| загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S |
| икну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свега мозга: „О, Кушмељићу <pb n="223" /> Бак |
| ежи код стрица, истрча на тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? |
| шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерковићу?{S} Стани!{S} Ш |
| страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумњ |
| омолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Ст |
| /p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици пак, у огромној већ |
| } Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не т |
| } У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше:</p> <p>— Нема ту: „али“, ни „ово“ „оно“, него к |
| вуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше са тријема: „Та излазите, излазите, видите шта ј |
| фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила кој |
| е, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапс |
| а-Баре, па онда свршено је са мном за у вике!{S} И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тоб |
| ље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше |
| а да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути |
| аји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, |
| аји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо мат |
| шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Ду |
| ави на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне до |
| етка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикин |
| прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивиј |
| , то те сами Бог просвитлија и научија! викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не |
| оји је одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати з |
| т талира!“</p> <p>— Зар још пет талира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе |
| здвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек ви |
| /> <p>— И шест!...{S} Шест тврди плета! викну Срдарина.</p> <p>— Чујеш!{S} Шест тврди! плета!{S |
| па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{ |
| то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав преблијеђе.</p> <p>Кнезу опет затреп |
| ?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже |
| уку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну |
| и...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћан, ја не могу.... |
| и завађати...</p> <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ р |
| до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у |
| p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо сри |
| <p>— Нама комињака и код куће притиче! викну Чагљима.</p> <p>— Не, не, заграјаше сви.</p> <p>К |
| >— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у м |
| ред манастиром....</p> <p>— Ајд’ улази! викну синовцу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр длан |
| е ћаћи!</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми |
| нда свемогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Н |
| шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка, |
| ....{S} А шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у |
| ушмељ.</p> <pb n="187" /> <p>— Иве мој! викну Кривица, одјевена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Ис |
| добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку об |
| стаде право пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше |
| заборавија....</p> <p>— Мучи, бештијо! викну ковач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га пони |
| мо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта м |
| ама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зач |
| увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли |
| једоше за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Ба |
| да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка.</p> <p>— Шта велите? одазва се Мачак.< |
| едра кметице....</l> </quote> <p>— Муч! викну млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим |
| трашљив! рече Мачак.</p> <p>— Ти лажеш! викну Бакоња.{S} Нисам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си |
| ркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, И |
| иса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује д |
| ству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћк |
| .</p> <p>— Зар си ти, магарчино, заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се |
| ко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мн |
| запиташе Срдара.</p> <p>— Како шта је? викну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покраде |
| донуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Стриц му се поплаши од тога узвика |
| бама.</p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са свој |
| а и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црвенио се.< |
| пукао од студени....</p> <p>— Сакррр — викну мајстор.{S} На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам с |
| и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо ста викати из свег |
| коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Ш |
| тре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> <pb n="31" /> <p>— Натраг, ти Ркалино, како |
| вјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сј |
| акленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! стан!...“ и све |
| коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и Осињача истр |
| ле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња приступи Бони, |
| {S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви |
| њих.</p> <p>Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} |
| ди Кењу.</p> <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим.. |
| па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: „Бакоња!{S} Зар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Сно |
| јабуке, него... хоћу покушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p |
| онда кадак је Букар служија...{S} Ја ћу викнути фра-Јакову овако...</p> <p>Оба скочише, те отје |
| онога што има!“... „Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јуре |
| еда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде |
| так јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу.</p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнак |
| тке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и учини.{S} Срдар поста немиран што ниј |
| им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у го |
| воти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лије |
| липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај п |
| изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, по |
| <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а |
| ате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина.</p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла гр |
| вље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку |
| говарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од на |
| <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, п |
| дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продај |
| ели:</p> <p>— Ма, људи, шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, |
| чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме?</p> <p>— Јест, старо... |
| Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они |
| мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њ |
| а, а иза ње наслагала се брда, затајена виновом лозом и маслиницима.{S} Све то бјеше красно, у |
| ики пет мисеци може бити, чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га уд |
| љеву; под бријегом, око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде.</p> <p>Од кретног им |
| S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да |
| у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„ |
| ушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез је свуда |
| Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље, и његово се име р |
| ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и броју чо |
| ћама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну |
| ви одраслији синови.{S} Кнез их почасти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бако |
| помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем.</p |
| по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, усту |
| аборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} Види злу игр |
| уље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и ље |
| купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало |
| и... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> |
| може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад |
| ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да |
| ахо погледа и поче муцати.</p> <p>— Ја, вире ми, не разумим, шта ме питаш!{S} Зар је нестало ко |
| олово.</p> <p>— А којој си то наминила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозрив |
| ета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p> |
| ици...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачун |
| ?{S} Је ли?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> |
| ји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће трибати раство |
| а. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта |
| киде Осињача, питајући фратра.</p> <p>— Вире ми, није лоше! одговори Стипан па поче љуштити јај |
| ди? како се живи, а? пита Лис.</p> <p>— Вире ми, није лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добр |
| ад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега ред |
| ите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! вели Блитвар.</p> <p>— И |
| који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фра-Брне се ухвати за то, те ста п |
| p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор. |
| оздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођо |
| том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си носија, посија, просија, разно |
| ебека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја кри |
| јих што крупнијих у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га вод |
| . а ми чули....</p> <p>— Нисам ја ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерај |
| ја ни ваш Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти |
| м конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не |
| је бржи.</p> <p>— Може ли се ово очима вировати!? рече, крстећи се, Срдар.{S} Је ли ово сметен |
| и главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p |
| пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћени |
| пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме |
| ковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани |
| ре!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! св |
| .{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папи |
| ека праведни Јоб.{S} Проклет човик који вирује човику! ка шта је јопет река Јоб.{S} Тешко оному |
| видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усн |
| то, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате салан |
| > <p>— То си ти све зна, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља.</p> <p>— Ја |
| ив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре.{S} Ови страшни д |
| го мислим и најближе приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јак |
| кође бјеше језик отежао, поче:</p> <p>— Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то ни |
| у има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну |
| у, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовн |
| ва, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака о |
| јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо н |
| Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелиција |
| је ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници |
| фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше писар, висок мршав незнатан младић.</p> <p>Блитвар одведе „ком |
| амбаша.</p> <pb n="140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша |
| кве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глав |
| ишћанин из поп-Илијине парохије, младић висок и необичне снаге.{S} Бјеше му име Стојан.{S} Сви |
| је; али након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху ра |
| дну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама |
| ратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> |
| оше у кујину.</p> <pb n="43" /> <p>Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чор |
| и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заков |
| ко воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и очи |
| међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понмаже страншити!{ |
| дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Как |
| аја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип |
| ближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на глас |
| велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јо |
| њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега |
| ош рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не |
| омаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар....{S} Све се зна.</p> <p>— Ма ко је то слага, тр |
| о врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ј |
| ћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече |
| На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра и Рока, бијаху безбожници испрорешета |
| вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо</hi>, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835.).{S} Кад је Принц |
| мјеле шта их је навело на тај избор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" |
| } Како, Баре?{S} Како, Шимета?{S} Како, Вице?..{S} Како сви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу |
| Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, нова к |
| n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и присвет |
| а грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 1793. ✝✝ 1835), онај, којему су „ајдуци |
| и да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човјек би мо |
| бодија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, прет |
| х људи и жена, из братства покојног фра-Вице.{S} Бакоња се зачуди, како прије стигоше.{S} На гл |
| шта сви чине!{S} И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац |
| алијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Ши |
| ра-<hi>Бортула Зубаца</hi>, или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак реч |
| ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; |
| аш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> <p>— Али ја нисам никада млого пија. |
| мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко |
| се закључа, и остаде тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему |
| н пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат |
| — Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, ста |
| Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом, какву никад прије није |
| оју сте око бацили?</p> <p>— Па на нику Вицу Јеретину....</p> <p>— Вицу! узвикну фратар у чуду, |
| а га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг но |
| !</p> <p>— У звона! у звона! и пуцајте! виче ковач.{S} Бее-ри-јааа!</p> <p>Тројица се објесише |
| p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! виче Срдар.</p> <p>Бакоња ћуши ногом коња, који загази, |
| !....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он |
| чом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар преду |
| и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убија редовника?{S} Који је то погинуја?“< |
| n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{ |
| ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.< |
| <p>— Било је пуно реферторије, а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше |
| ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељ |
| ржао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут |
| промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо река! з |
| е ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш с |
| тегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу пандури.</p> <p>— Какав Тодорина?...{S} Који Тодор |
| и ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n |
| стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те |
| их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- Бог вам помога!{S} Вазд |
| S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Ису |
| ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, одскачућ |
| о њега.</p> <p>Балеган једнако звоњаше, вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше |
| лом!....</p> <p>За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!.... |
| јеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. |
| до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} |
| ан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет |
| а се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у дру |
| Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на бол |
| изнуја у крви...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута. |
| медијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разговор на болесника.</p |
| ....{S} Ту нима римедијо (лијека), него вишала! вишала! и вишала!....</p> <p>Преметнуше разгово |
| ром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, ка нико твој!{S} Ти си приличнији |
| на!{S} На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, |
| огледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина.{ |
| а мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе ок |
| !{S} Није могуће!</p> <p>— Није могуће! више му има! поновише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, |
| акристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир сво |
| ти пута то река!....{S} Ниси ти, болан, више тежак!....{S} А је ли ти каза фра-Закарија ко је с |
| њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјерао!{S} Из тога ће брака |
| та, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Ркалина плану |
| ња одахну, и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта, и смијући се.{S |
| Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> <p>Послије вечере Наћвар зовну Ба |
| а Јовица већ бјеше три пута оглашен.{S} Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се боја |
| говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Ба |
| ћ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуд |
| .{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у |
| та.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно на |
| кућу.{S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увиј |
| } Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужа |
| оргуља.{S} Сва та мјешавина летијаше на више, на више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, |
| а то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.< |
| ња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу т |
| аже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници. |
| их спивао фра-Качић,“ слушао је Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет пој |
| човика из једне пећине повр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убиј |
| нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тет |
| ер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> |
| иваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{ |
| и је чудноватије, што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу |
| Колико се с прва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уст |
| впјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“.</p> <p>Из скул |
| о толико фратара, или попова (фратар је више цијењен).</p> <p>Така се племена зову: <hi>свете л |
| а бјеше најученији фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ев |
| да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица |
| е могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћ |
| чудили вашој неопрезности.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелк |
| !{S} Језик ми се слипија, ако ја о томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p |
| тина талира; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад до |
| очањи се као кип.{S} И сви остали, мање више, подлегоше чару, а Теткино <pb n="207" /> се лице |
| говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмиј |
| ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Куш |
| ори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који жив |
| сти вином.{S} Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, о |
| м тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S |
| ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, у |
| о размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око |
| ече он фра-Тетки на само. „Наши се људи више боје једнога мртвога, него ли стотине живи’.{S} А |
| } Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p>— хоћу |
| стивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S} Изрецимо барем по је |
| ћио усне, као тобож надао се, е ће бити више....</p> <p>Почетком новембра у манастиру се чињаху |
| нога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Б |
| томе рич проговорити....</p> <p>— Немој више ни једне, него ајде кући! вели Бакоња устајући.</p |
| цу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац |
| пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи |
| д силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер |
| д навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сј |
| тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, ал |
| ; пред њим бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису. |
| узели новац, и ако је Личана било много више и сви оружани... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог |
| је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пре |
| Образи му спласли, подвољак се спустио више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше |
| ијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја око <pb n="1 |
| да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет: умра је наређен, колико толико“.</p> < |
| успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја...</p> <pb n="20" /> <p>— А |
| у, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз ве |
| Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив, ти си ме навеја! поче корити Ли |
| и, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, ил |
| а Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинити.{S} Преузе првашње |
| видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка прави |
| шта су му ноге отечене.{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не при |
| пак ће им:</p> <p>— Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у др |
| Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} И |
| аливши се на клупу.{S} Ја с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије |
| и жа што смо се помирили?</p> <p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Даје |
| шући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо |
| едомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да сл |
| Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз пр |
| p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се и |
| ености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати се мртвога Шкор |
| ..{S} Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за |
| на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!.. |
| ћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њекијех педесет корак |
| не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови |
| ви руке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, |
| ју родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије.</p> <p>- Кажем вам: од свега овога |
| Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренут |
| из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија |
| ало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се |
| ма, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дира |
| је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} |
| ина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрун |
| су слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешт |
| лило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Види се |
| зајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, |
| ткаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обув |
| врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца |
| } По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати |
| чишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковч |
| Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса.{S} Брне рече, |
| а!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих с |
| ....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, |
| ше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали |
| ер ће сад, ље! планути петнајес пушака, вјере ми!{S} Сваки нека остави половину од онога што им |
| пће слабо обавијештени у стварима своје вјере: — и најобразованији су у томе пуке незналице.{S} |
| је доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, које не признају „чистилиште“ (пургат |
| реко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Ст |
| ен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, |
| " /> обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама |
| је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјерова |
| још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; али кад видје шта љекар учини, Бакоња се прен |
| клониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна |
| тавку.{S} Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да |
| е при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве |
| да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, |
| разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је мо |
| Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом ж |
| ки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са свим, о |
| лије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулин |
| тројица сложише.{S} На пољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас |
| рљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна |
| ,“ кад ли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, па |
| , али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу.{S} Фратри, огрнути кабанима, протрчаше т |
| е цркви.{S} Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама |
| та, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два п |
| питање, шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле |
| , гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се с |
| оза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у такијем приликама, прекр |
| оше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари.</p> <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ру |
| трча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше с |
| љина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} |
| не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијев |
| а коњима.{S} Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао попа Илију, |
| вјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обоји |
| а.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi |
| аслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у |
| ени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети т |
| ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши, како је видио, да се у пуко |
| p>Најприје би Бакоњин нос осјетно задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле |
| липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га |
| као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши |
| да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишиј |
| јдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњс |
| а два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива.{S} Једва се ослободи те уђе у сакрис |
| ем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнезом у Зврљеву.{S} А Зврљевљани у тој п |
| друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум, да |
| о сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити ст |
| ка гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се он тога часа сми |
| врљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру д |
| ка он....</p> <p>Кушмељ јекну као рањен во.{S} Осињача и Бакоња плакаху.</p> <p>Немилостиви Рка |
| пија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— Тако! рече Брне сједајући с натего |
| се мало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, |
| енкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, ка |
| лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву има само убала, па кад љети пресахн |
| р и Бакоња.{S} А бродиће бјеше однијела вода.</p> <p>— Све сам чуја и разабра, све... и за цркв |
| јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима |
| много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд |
| ије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} |
| стрвца, на коме бијаше манастир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ши |
| апети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није велика.</p> <p>— То ћемо најприје видити! реч |
| pb n="86" /> међу кашике, ако је уставу вода понијела, или се јажа затрпала.{S} Кад бијаше помљ |
| {S} Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у в |
| ија стрицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у |
| да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, амо, од |
| ну, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— С |
| ови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви с |
| регази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван.{S} Ту најприје |
| стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређ |
| е свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти |
| и, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонити будио |
| Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђен, пође |
| а-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак о |
| , посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима в |
| /p> <p>Тако их затече и берба.{S} Преко воде отидоше:{S} Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а |
| а но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, за |
| е слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше ни |
| рби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња о |
| ру, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се про |
| а немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу.{S} Блитвар |
| новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у |
| ву, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требал |
| ра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију |
| тово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге во |
| а Теткина, и ако је често одлазио преко воде.</p> <p>Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало |
| ичао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често |
| д бијаше помљелаца и поковалаца испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дув |
| кова је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах. |
| што иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, л |
| припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер |
| но.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> |
| литу.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Б |
| ој цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и дониј |
| око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе |
| је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду.{S} Бакоњ |
| Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздра |
| х живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Ј |
| ионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћелије, он |
| <p>— Молија би вас за једну кафу и чашу воде, одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома |
| у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би изаша на арију!{S} Како се то може |
| њушар!{S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник |
| топот, те разбуди сина.</p> <p>Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен рака |
| топа.{S} Трагови иђаху к <pb n="105" /> води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. |
| але двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, |
| ..{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св |
| за ово и за оно, које је оно село, куда води онај пут, од куда тече <pb n="34" /> ријека и тако |
| рзо свуче и стаде на пањ, обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, |
| мељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад до |
| братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похаран |
| еђу вигња и мађупнице, те стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ |
| вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваш |
| гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп |
| </p> <p>Чим разумједе, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри ла |
| привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!...</p> <p>Земља је била влажн |
| ане Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која б |
| ио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се осуши, он се још једном загњури, па н |
| ан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак |
| твар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћвар је предавао црковну |
| ега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврље |
| м!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на ме |
| му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пр |
| каке су оно тице, што лете тамо амо над водом?{S} Онакијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голу |
| <p>Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши |
| лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па |
| рије ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку н |
| Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао. |
| и.</p> <p>Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сењацима.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, |
| ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Мо |
| онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} С |
| о, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, |
| војица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> |
| сипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашике, ак |
| несе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За тијем поче тихо али трајно ромињати она киш |
| мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.{S} Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутр |
| е га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! м |
| навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за б |
| шаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада |
| <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бо |
| а.{S} Одма, онога тренутка скочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћук |
| чео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у по |
| а.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се копрца у кљуну!{S} Из |
| } Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус! и све т |
| ијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, г |
| у воде.{S} Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: „Јели овоме крива Пешњетина?“ Угљен зацв |
| гу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Ср |
| из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу подиђоше трнци кад је са свијем |
| еткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у |
| лик сврдла; оне ометаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазида |
| једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она |
| стиже ка једној стази, која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња в |
| акво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, |
| аше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати.{S} У тај мах про |
| те се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнил |
| е очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, |
| о у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак лег |
| а дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, п |
| ранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се |
| е.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога прикладнији и стаси |
| p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купићеш |
| злога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи |
| и Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише је |
| 162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова |
| се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица преве |
| би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те |
| је оно?{S} Је ли оно каква тица? запита возара шапатом.</p> <p>— Оно је једна велика звирка, ве |
| н! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја.... ја... |
| доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше св |
| урмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јел |
| зе у пристанић, он искочи као вижле.{S} Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту.</p> <p>Стри |
| пља, кад стигоше ка ријеци.{S} Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињ |
| Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија |
| литвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвораху се млин и вигањ.{S} За че |
| млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се |
| рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити риб |
| те више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо веслаху натраг.</p> <p>— Нисмо могл |
| ва и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашн |
| и су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А |
| настирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дунд |
| шт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у с |
| о, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледа |
| ати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар дов |
| , узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, |
| њима.{S} Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га ста |
| Бакоња више пута од Лиса).{S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb |
| } Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гла |
| отарани!....{S} Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „јуриш на ркаћине!“ погна коња у са |
| звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота д |
| багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за д |
| ху прегледати.{S} Тада малакса срчаност војницима, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, п |
| и се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби с |
| ена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет |
| ратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срда |
| има, па и војводи.{S} Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S |
| у пространу раван.{S} Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада |
| земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у |
| , цуром, која имађаше њешто свога.{S} У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио л |
| апалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине повр се |
| у приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p |
| о околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све пот |
| тјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој |
| међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка св |
| Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, биће одвели и краве! |
| педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више |
| одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину смет |
| <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам |
| /p> <p>Слуге су пак радиле што их бјеше воља.{S} Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан зап |
| ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра и вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци |
| ли се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „б |
| зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а |
| ити послин подне; те!.... ако буде боље воље кад се испава!...{S} Жалокањ ти сам шта нисам посл |
| ога знаш! рече Стојан, смијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би дале |
| гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто |
| их десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад, једнога свечаника, изненади он браћ |
| > <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дит |
| те много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и |
| p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви нећ |
| и јопет пушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам |
| распрши маглу, тако би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопаж |
| нуше зуби с тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељ |
| родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S |
| тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, ал |
| акој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува с |
| још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтар |
| јеше из њега.{S} Бакоња приђе ка оцу са воштаницом те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху из |
| ра, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом.{S} Ка њима се придружи Балеган са сељацима, |
| .{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе на испо |
| е видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао п |
| ке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је |
| p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вин |
| кад то не поможе, он зовну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад |
| са краја тријема.</p> <p>— Ваљен Исус, вра-Брне!{S} Здрав уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово д |
| и тек с вечера почеле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часо |
| , дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на кревету.{S} Тетка се мало задржа, па их |
| ати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душе |
| .“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само |
| S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било пре |
| жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и |
| шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који позајмљују и по двадесет |
| м ту писмицу на памет.{S} Њу ме научија вра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотин |
| м, шта ме питаш!{S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте г |
| је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну д |
| кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</ |
| мет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? запита Вра прилично зачуђен.</p> <p>— Па знам пуно ствари.{S} |
| воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један о |
| повидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да ч |
| и вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге бол |
| дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак |
| е.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њ |
| и!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња |
| и он не проговорише једне ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га |
| ије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} |
| </p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је |
| пи редовник његов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p |
| } Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе, шт |
| ед стрицем у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> |
| {S} Ако се ноћу који устави, онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би |
| ом прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, |
| ем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро |
| проша?{S} Који су то прошли?... питаше Вра, свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири |
| <p>— Јеси ли затворија понистре? питаше Вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако |
| о што од њега изискивао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ће |
| не би прошло без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, |
| о је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манита |
| је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, |
| тно: ајде у манастир.... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћ |
| ка до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чин |
| !) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> <pb n="151" /> <p>Тако су се |
| оме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S |
| } Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</p> <p> |
| јте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо |
| и уста шакама и поче:</p> <p>— Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам зна, него прости |
| ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина.{S} Је |
| личи кога боли овом светом свром, ка ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: |
| причаху: како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну!</p> </div> <pb n="198" /> <div type="chapter" |
| отего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека м |
| Није баш по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће! |
| стави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се |
| а стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са поли |
| овска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоњ |
| легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уст |
| око њега:</p> <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека до |
| <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на умору вра-Вице? запита њеки.</p> <p>— А зар није украло и при |
| S} Кога тражиш?</p> <p>— Ја сам синовац вра-Брнин.</p> <p>— А!{S} Тако!{S} Жив бија....{S} Види |
| и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, ка шта они чине?{S} И, најп |
| !...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје пређашње м |
| о стричеве ћелије, онда би чекао свога „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са дор |
| закурњавише.</p> <p>Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се ст |
| ра-Закарија.</p> <p>— Немој изговарати „вра,“ — стотину сам ти пута то река!....{S} Ниси ти, бо |
| је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" /> <p>Нови фр |
| е од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас однија, а? обрну се к возарима, који живо весл |
| /p> <pb n="19" /> <p>— Запали је јопет, враг је однија!</p> <p>— Однија ти памет, бештијо мушка |
| коња.</p> <pb n="131" /> <p>— Однија и’ враг за рана.{S} Прије него шта смо принили мртво тило |
| у и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај |
| и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- |
| ар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан. |
| че, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура из |
| > <p>— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи.</p> <p>На велико њихово чудо уђе Бакоња.</p> |
| ледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те н |
| азврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то јопет може бити? рекоше пошавш |
| га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта |
| ра!....</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче |
| ињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — <pb n="35" /> вели фра-Брне.{S} Најпос |
| а је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме |
| Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, |
| ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина...{S} Кад си већ ту, мора |
| ор међу намикарце!{S} Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, |
| м зна, него прости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако |
| е ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Носи те враг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи о |
| ш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Брне.{S} Шта ревеш?{S} Одла |
| у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А |
| {S} Тако ме припаде, а?....{S} А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод, |
| госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислиј |
| ка.</p> <p>— Таа-аа-ко!{S} Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!....</p> <p>— А |
| ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Фра |
| Осињача.{S} Зар се канделорица придаје врагу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркали |
| руј њима! — плакаше Осињача.</p> <p>— К врагу сви! сви! сви!{S} Уф! стењаше једнако фратар.</p> |
| же жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{ |
| прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођанин амо у крађу!{S} Сви мо |
| о лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <pb n="30" |
| у, те сједе с прутићем у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те з |
| суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слаб |
| , која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, |
| е он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожалова |
| х грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И ви сте поштени кршћани!....</p> <pb n=" |
| дити Тртак.{S} Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прс |
| ће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископа!....{S} Тодорина, <pb n="1 |
| ијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Гр |
| pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој влас |
| лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi>неподопштине!</hi>“ (Ову р |
| , а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по н |
| се по цркви, мољаше се: „Мој липи свети Вране!{S} Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... ( |
| , њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се проширио, те се |
| за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, |
| сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни ћаћа!{S} Он би приказива |
| /p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!....{S} Берија |
| } Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима |
| е сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смија |
| амо би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде...</p> <p>Послије |
| Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажар |
| њаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди с |
| нак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село, у коме није био послије |
| к једнако одговараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмиц |
| лику Оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима, каквој је он сили подлегао. </p> </div> <div |
| аг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћ |
| да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је |
| ице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене ч |
| огама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше |
| с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље |
| кочи из куће.{S} Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима.{S} Барица истрча п |
| м.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби нади |
| ковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је мога |
| али су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише, и Бакоња се промоли.</p> <p>— |
| (настави, пошто затвори <pb n="196" /> врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да ње |
| њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједно.{S} Крава нема. |
| није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води.{S} Ајдемоте трагом!... |
| о на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину |
| рзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијел |
| едан часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клоп |
| Брне му, у најкраће, каже, што има, иза врата.{S} Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, |
| него узе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину |
| , а њему се ноге укочањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то |
| ијем зидинама.{S} Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на ди |
| о: куда су антикрсти ушли, кад су обоја врата била затворена!</p> <p>— Јево трагова од опанчина |
| коња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу разговор.{S} Брне викаше: |
| >Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило.{S} Бакоња је |
| ци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S |
| и се раздвајати.</p> <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада |
| у бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Так |
| удорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то |
| , Мачак и Бујас, почеше развраћати мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Д |
| па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи о |
| ова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и р |
| кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је |
| тка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне р |
| " /> фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p |
| бе.</p> <p>Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша...</p> <p>Бакоњи буч |
| јет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, смијући се, скиде капу п |
| узнице, и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> |
| не главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, |
| заспа? викну стриц.{S} Ко је то исприд врата?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи |
| о пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, те промоли и труп.</p> <p>— Шта је?{S} Ко је? пи |
| ра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста |
| p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чаг |
| , Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Одмах се врата поотвараше на ћелијама.</p> <p>— Шта је?....{S} К |
| лике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} Одите наприд, ако |
| ?</p> <p>Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се виш |
| ући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему |
| {S} Ту је коњушар и кувар, али има више врата.{S} Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уз |
| о, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не |
| оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па г |
| раја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је враг јопет?...{S} Шта то |
| сам се!{S} И загушујући уздах, затвори врата.{S} Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матер |
| е до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако |
| а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— Ајдемо, момци!{S} Јутрос ћем |
| {S} Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвар |
| штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу, пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте див |
| се расплину.</p> <p>Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се.{S} Бакоња се по |
| смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама било ј |
| ње, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахе |
| мало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за појас му тиснули в |
| а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата, ни ватраљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му д |
| рича.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе.{S} |
| се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чу |
| >Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма и |
| не дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, |
| ад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отворише.{S} Од силне свјетлости заблије |
| У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас |
| p>Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, д |
| му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа стриц |
| њу и кроз малу ђачку, па с кујинскијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија |
| олудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагања фра-Брнина, који викаше |
| ло.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благово |
| оји се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати:</p> <p>— Куда ћеш ти, Јерков |
| Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могаше изаћи од Балеган |
| } Бакоња му каза ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да |
| о ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртире |
| ло мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта |
| р у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, ма |
| шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска штолу, Бакоња |
| е.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана.{S} Бакоња |
| да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. |
| ижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у |
| рљева!{S} О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S |
| p>— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те цр |
| од стрица!{S} А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд |
| ори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила ли |
| учини невјешт.{S} Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај |
| саму.{S} Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком |
| тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет |
| а пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који |
| х поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и |
| лској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{ |
| ао какав болничар, па <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</ |
| “ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затвор |
| дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме Балегану.{S} У повратку све је мислио о |
| на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срд |
| ћемо најприје видити! рече Срдар, па се врати истијем путем натраг.{S} Је ли све коње повело? з |
| нога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} По стричевој наредби, Бакоњи ј |
| ин? проговори најзад Брне.{S} У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити.</p> <p>Фра-Те |
| који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часо |
| под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Бр |
| дам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто, обрћући капицу међу прстима.< |
| оловину од онога што му претече, пак се врати у манастир....</p> <p>Стари фра-Брне живио је још |
| "99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњик не изгуб |
| еба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи |
| едва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично |
| села...</p> <p>У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{ |
| припасти од Шкоранце....</p> <p>Лис се врати.</p> <p>— Кључ је понија Јерковић!</p> <p>— Јето |
| , нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“</p> <p>— |
| и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> |
| њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, Мачак и Бујас, почеше развраћ |
| и: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да изв |
| би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p |
| м те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бако |
| ра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само |
| послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвитлија и научиј |
| сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки мл |
| цем према вратима од крчме.{S} Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњ |
| а од злоће, од...</p> <p>Њеко залупа на вратима.</p> <p>— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрон |
| ренуше.</p> <p>У тај мах њеко закуца на вратима.{S} Бакоња отвори, па руком склони своје на стр |
| з тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, сукобивши се са |
| ћи се на Кркотину забрану.{S} Али се на вратима срете са фра-Брном, те устукну.</p> <p>Сав наро |
| д је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој |
| акоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које |
| махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи с |
| остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви |
| је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p> |
| мрмољење кроз нос.{S} Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита |
| ебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извл |
| рену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну:</p> <p>— Фра-Брне!!</p> <p>Кушмељ и |
| странцу.{S} У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући:</p> <p>— Оди, Пивалица, оди!</p> <p>— |
| у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у мана |
| атутњише кораци пред малијем црквенијем вратима.{S} Кувар и Бакоња отидоше на прозор.{S} Из црк |
| и пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: „Умра је!{S} Умра је!“ па ста звонити, |
| кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута |
| врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је њекога јада порастао, ал |
| з кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се пр |
| и кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="64" /> <p>Сад, ако Вра над |
| и: шта ће? али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд |
| се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бје |
| љи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један д |
| доше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је сп |
| ста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бакоња се опрости са фра |
| и су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне |
| рдијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле.</p> <p>— Ма, збиља, шта је тебика |
| надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама.{S} Торни пас Кушмељев вијаше у наслону.{S} |
| ако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на |
| ошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога |
| оћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...”</p> <p>— |
| нија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси ли ти при себи, човиче! викн |
| а сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне |
| или онај, што заклања оваке лупеже, а, вратре?...</p> <p>Тада Стипану прекипје те викну:</p> < |
| не, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — рече Кљако, пропирујући глав |
| води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулит |
| та си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесмо!</p> <p>Буковичанин брзо скиде к |
| олазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога би те и не примити натраг....</p> <p>— М |
| алити за ту рич!{S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога |
| у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да с |
| одило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{S} А шта је и теби, несритни синко?{S} Јето |
| ајде, <pb n="167" /> не бој се, неће ме вратрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> |
| трча у сусрет.</p> <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вр |
| е зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку |
| коња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ |
| у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не |
| попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да н |
| <p>Слуге промрмољише њешто изнутра.{S} Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и ска |
| јеша им калуђере за брадине!....</p> <p>Враћајући се са чесме, Бакоња је морао накнадити све пр |
| не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свак |
| анастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, |
| Из скуле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони |
| јер послије куцања часовника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне |
| о чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, а у тај |
| и.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој плив |
| јатеља.{S} На њеној окрајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести |
| уд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде |
| упи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили молитв |
| > <pb n="174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> < |
| и!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и |
| отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше |
| рениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заи |
| оња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред ло |
| > <p>— Фала! једва изговори он.{S} Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одв |
| ри из свога манастира, нарочно из онога времена, кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се |
| то он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра, ка ник |
| тиже на Велику Оштарију.{S} Већ се због времена није могло сједјети под орахом, а крчма бијаше |
| По његову мјерењу и рачунању, уложно би времена на кретање:{S} 107 минута и крочио 4253 пута.</ |
| стаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра |
| {S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> < |
| о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву |
| о црнорисца бињаџије, као што ће бити с временом тај мали Јерковић.{S} И Срдарина рече више пут |
| м, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у ко |
| се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Д |
| а као заклан.</p> <p>Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи?!{S} Непознати крајеви, с |
| да кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вода!?{S} У Зврљеву им |
| {S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у своју ћелију.</p> <p>За |
| тави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и вридан ка мравак, болан....{S} Човик би мога помислити |
| ешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је до |
| рају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо</hi>, (1 |
| Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p> |
| не зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахну...{S} Онај Срда |
| рави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да |
| лети сотона просуја отров!{S} Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, т |
| акона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били:{S} Е. Моћениго, Провидур у Задру, |
| ку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фратар, па |
| и и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— В |
| ни раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, стављајући сребрњ |
| ајвише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> <div t |
| p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад се послије вечерње момчад по |
| и у светој лози, и како <pb n="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде |
| кло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, др |
| е, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дозн |
| да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb |
| ко минута.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са сви |
| них догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога ( |
| тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема т |
| е је и њему близу рок за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ |
| у и све, све с реда.</p> <p>Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, |
| едати на њега!{S} Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се |
| злазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјеве |
| тра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — ни |
| ћ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> <p>Послије ручка, Бак |
| мо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Н |
| ће бити ноћу.{S} А биће, кад се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе! |
| а послије одласка Бакоњина, наста рђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вје |
| <head>VII.{S} ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих з |
| уци.</p> <p>Ево како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би од |
| ћан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколи |
| е потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој, кад с |
| човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, |
| иска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и ф |
| .</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло по |
| мисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо |
| <hi>колонаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, г |
| >Тако се шта могло видјети само у старо вријеме, кад су јањичари пустошили!</p> <p>Вичући од уж |
| и стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „<hi>жапа</hi>.“</p> <p>Чимавица |
| стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Вели |
| а.</p> <p>Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“.</p> <p>Најприје би Бакоњин нос осјет |
| ма више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра |
| — Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, и нагну се пут Стипан |
| ислиш?{S} Оћемо ли посли подне тамо?{S} Вриме је већ...</p> <p>— Посли ћемо о томе разговарати, |
| .</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради |
| це причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке |
| а, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања!{S} Нем |
| „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен |
| еко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш л |
| ици се разбижаше по жупах...{S} У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда |
| ија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут греб |
| зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умра је један млади Јерковић у манастиру, као ди |
| ова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш д |
| на теби ново....{S} Притрпи се за нико вриме!</p> <pb n="62" /> <p>— Нећу валај, ћаћо, него, а |
| и, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} Та-а-ко!</p> <p>Чагаљ се знач |
| ти најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате.</p |
| инама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су св |
| </p> <p>— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима |
| ="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</hi>, или фра-<hi>Бортул |
| рије... „Они су се притајали, па чекају вриме, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, и |
| лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То може бити подаг |
| е могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијом чека ме права војска.{S} |
| видити, али је зло велико.{S} Од никог вримена, све је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа |
| Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти који знаш на памет сва поучења шалернитан |
| Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили низ воду.</p> <p>— А зар не би м |
| p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прил |
| еч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} |
| тим сакраментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник |
| {S} Кад прождереш зрно, послин николико вримена, ћутиш се ласан ка перо!...</p> <p>Бакоња се пр |
| .{S} А зашта се ниси исповида за толико вримена?</p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, р |
| <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Бобан, који искочи на су |
| {S} Млого си примија од вратрина у мало вримена!{S} Али, јопет, надам се у Бога и светога Врану |
| рне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Дум |
| а сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не прогово |
| но тужити на њ.{S} Видићемо, видићемо с врименом!</p> <p>Можете замислити, како је то кнез иски |
| дам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима....{S} А |
| ем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срц |
| зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна, ко му је коња овдеја |
| у око великога котла, у коме је, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Б |
| чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му се „приковођана“ јави, али он |
| шевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, |
| S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе |
| а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху д |
| између катедре и клупа.{S} Шкоранца је врло често изостајао, због болести.{S} Најзад би сио Ба |
| ановљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велик |
| ити.</p> <p>А и одзив на циркулар бјеше врло слаб.{S} Понајвише стизаху мали новчани прилози, п |
| да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досј |
| ом значењу), мирољубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви.“</p> <pb n="8" /> <p>Само се по |
| , и највише помагао Балегану — еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак.</p> </div> < |
| извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка крув.{S} Ви |
| клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што |
| рона. „Је ли Жландра Ћукова?“... „Је ли Врља Кукумарова?“... „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>Н |
| око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> <p>— Ваљен Исус! назва К |
| ар си ти то!“ Бјеше Кењо.{S} Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! „Носи те враг |
| .{S} Средином улице иђаху:{S} Цонтрона, Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима |
| шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Врне.</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, п |
| чења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цу |
| клони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пос |
| ња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто.{S} И она се приби у угао, па п |
| одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао |
| и прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити |
| .{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>Све је то за |
| лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљ |
| коња ступи ка прозору и угледа простран врт, за манастирским наличјем.{S} Иза њега бијаше ред о |
| коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу. |
| е уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта ли је оно? запита сам себ |
| на жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање. |
| p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нит |
| ите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, |
| упцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год мо |
| огословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већ |
| аз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</ |
| Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њеколико пострижен |
| Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али г |
| ма би могао потврдити своје мишљење.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њек |
| S} Измирење је било свечано и јавно.{S} Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом, што с њим до |
| </p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста |
| ије трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="1 |
| у за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће |
| трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке, како је препреден, мог |
| тече подне.</p> <p>— Шта ћемо сад? пита Вртиреп...{S} Опростите, браћо, ја се не намећем ка ста |
| ако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магарчино једна! вели Б |
| <p>— Отвори велика врата! викну најзад Вртиреп.</p> <pb n="112" /> <p>Тада тек видјеше сав ужа |
| и чисти?</p> <p>— Ја то не знам, преузе Вртиреп, али сад чујте ову.{S} Тај кнез Кушмељ био је т |
| је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је |
| ирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио |
| у.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби чу р |
| у, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља |
| ковођани и наше слуге, а не ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на |
| дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући се са најстаријим.{S} И <pb n="123" /> |
| шта назвасте брата правим именом! рече Вртиреп.</p> <p>Срдарина пође к њему сав накостријешен. |
| каћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено |
| је брадат, ка какав њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} |
| о!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикр |
| <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} Ајдмо, браћо!</p> <p>— Ма ја не би |
| ови ка обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији.{S} Пошт |
| ено златотканом крпом.{S} За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом ос |
| на дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа д |
| рође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болесн |
| опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и |
| растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Бог, како |
| аху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем |
| а.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијал |
| светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголиц |
| а! вели Блитвар.</p> <p>— И ја! потврди Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме с |
| ке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазно у собу, но би шетао три |
| Кињи ли нас он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је |
| т помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако |
| ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерко |
| ртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, — по свој прилици зато, што м |
| олан, јарчина ка и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви |
| Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, и ако ниси за човик!{ |
| /p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а в |
| } Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку |
| рдијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манасти |
| !</p> <p>— Мрш! козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ник |
| емогући крив!{S} Боже ми опрости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља |
| /p> <p>— Куда ћеш, ти, Јерковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дит |
| вени. „Благослов“ (вечерњу) служаше фра-Вртиреп.{S} Осталих шест редовника сједијаху са страна |
| а их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се |
| камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> <p>Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори ман |
| под „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ м |
| е не хоћаше ни задарски владика.</p> <p>Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун,“ те отидоше |
| /p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пред манастир.{S} Ос |
| га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па |
| авало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао |
| грајаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“. |
| ријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се |
| еп, Жвалоња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах |
| зафаљујем!</p> <p>И сви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево |
| <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су за |
| ијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст с |
| лико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S |
| иба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста |
| ђу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} К |
| дарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ зап |
| закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажмури, затресе |
| амислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помис |
| иреп, носећи кутијцу светога уља.{S} За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки |
| јем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих вра |
| Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину, не трпе ни као пом |
| ожића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку |
| се зове она тица златна репа? ено је у вртлу.</p> <p>— Оно је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А |
| поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ |
| е на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.{S} Он зажмури и |
| зи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни пог |
| длажаху задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, |
| Лупежима се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколи |
| и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ |
| м.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је |
| ена коња меника на сусрит.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S |
| Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а? |
| Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те |
| у прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити и тако |
| ку зашиљену цијев, којој <pb n="124" /> врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви.{S} |
| , чатећи молитве.{S} Бакоња се пропе на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „ |
| би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на |
| Лис одшкрину врата своје ћелије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак |
| и молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад ода |
| кленица љекарија.{S} Хаљине му побацане врх покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаш |
| атар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!....{S} Тамо |
| и једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и |
| кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, |
| рек-би све понесе!{S} Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху н |
| ио надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и с |
| шта даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе н |
| на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кр |
| <hi>човјек</hi>....? медик нагну палцем врху усана.</p> <p>— Па јест, прилично.... мало и одвиш |
| и Наћвар!{S} Мога зову Вртиреп, јер се врцка, иђући, кад је бија млађи.{S} Сви су они јарчине, |
| угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљува |
| ити, настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не |
| домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрн |
| атећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме |
| ји се, као што је познато, код католика врши над самртницима!{S} Фра-Тетка помаза уљем болесник |
| } Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па |
| ли кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb n=" |
| аботати без зачина.{S} Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане, да му их п |
| н, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, ко |
| рилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Будионица зазвони.{S} Из старе нав |
| удили, како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је пред вече |
| угљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година ко |
| ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет з |
| -ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p> <p>— |
| адекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ када |
| харима, кађаху пред њима.{S} Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупц |
| ити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— |
| њак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати у |
| као и прије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори |
| зор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпо |
| вши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва прек |
| , двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родн |
| ас привари, нас неуке, али како је мога вући за нос редовнике!{S} Е, шта ти је ришћанин...{S} В |
| тру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши:< |
| д мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи |
| овач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећи.{ |
| о га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да |
| /p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљи |
| лики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се |
| „Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то |
| рина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{ |
| оред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које је оно село, куда води |
| их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше |
| е кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Ча |
| „Је ли Чандрљака Кокина?“</p> <p>На сва га питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону.</p> < |
| о, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра-Те |
| а се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, па о |
| вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} Ја |
| жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дру |
| } Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к подр |
| ..{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима пре |
| , није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ П |
| исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће влас |
| ежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао, н |
| ржаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је рад |
| авити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану |
| р.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу |
| ла је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од сту |
| оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица зап |
| з мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цига |
| о можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трп |
| ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не зам |
| долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише... |
| амаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S} В |
| то би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по г |
| ачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад |
| ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јеркови |
| ка Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Јето |
| јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди ш |
| држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, и |
| ажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасније |
| рије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у |
| Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и |
| е наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио по |
| вало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из кућ |
| мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем врат |
| у ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се |
| т погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! |
| ико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на |
| о Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло.{S |
| дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас |
| ар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ уд |
| врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Бако |
| базрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га |
| заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зуб |
| и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупеж |
| д тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с њи |
| ате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово |
| само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брно |
| о је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Ма |
| вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповид |
| ара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они с |
| и сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коњ |
| ало по мало ослободи и заплива.{S} Вода га је носила попријеко.{S} Срдар је махао рукама, и оба |
| лад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" |
| а спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко! |
| дак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија ма |
| ми.{S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па к |
| , а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Н |
| S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мрт |
| вом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру.{S} Једно што |
| у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га |
| а, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку |
| то, памет је то, лукавство је то, убија га Бог.</p> <pb n="141" /> <p>Није могуће описати „кара |
| ="73" /> учинити?{S} Јето синоћ уватија га огањ и кашља је и знојија се, ка и сваку вече!{S} А |
| з велике љубави са свијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати |
| Не само што нестаде оне веселости, која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећањ |
| екну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи.{S} Ако се покаје и врати одма парипа, под |
| S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда |
| несе зоб у решету.{S} Три, четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути но |
| p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјева |
| лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима.{S} То трајаше најмање полак часа, јер по |
| и.{S} Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако нем |
| уб на Фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо:</p> <p>— Лако се искалити на н |
| с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, да |
| .{S} Жене се скркоше око њега.{S} Једна га невјеста боцну палцем у стегно и простријеља очима, |
| предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као |
| ракитом, и покрио се хаљком.{S} Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио.</p> <p>— |
| е пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе зоб у решету.{S} |
| овника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати п |
| рбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слуга |
| де коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> < |
| да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с м |
| о.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али |
| p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на |
| ову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачк |
| ви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха |
| еђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се ра |
| даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо |
| кулу те су се по ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се |
| озорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе ри |
| полице један танки, одјељани прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећим |
| и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се за |
| ити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачк |
| у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! одговори Наћвар.</p> <p>— А од |
| затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, |
| они сјеђаху, смијући се и пушећи.{S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар |
| S} Шест тврди! плета!{S} Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну |
| баци капу на столицу, извуче јатаган па га стави врху капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Д |
| ву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p |
| ви.</p> <p>— А шта ти мислиш Брне? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија дви |
| ком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ пото |
| а?{S} А како је било?{S} Снива си? пита га фратар, пошто сједе и стави штолу.</p> <p>Пивалица, |
| што може скочити из бачве у бачву? пита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— |
| мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три четири годин |
| p>— А шта си то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге |
| шта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... |
| p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" / |
| ад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну |
| Никада вам неће одговорити на оно, шта га питате, него се онда још више смете...{S} Пуштите ви |
| аревих поука, те њеке примијени.{S} Шта га све <pb n="245" /> нијесу питали!?{S} Један је тражи |
| уо при ртењачи, — еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком...</p> <p>За тијем би Кушмељ, узд |
| ајући.{S} Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> |
| паде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се |
| за ране Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n=" |
| ан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином, као што ј |
| му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није |
| јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Врт |
| Бакоња немилостиво тјераше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комеш |
| у војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и с мјеста га постави за глав |
| <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па |
| не проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> <p>Прво, што треба сп |
| д себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} Шта сам му ја |
| <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу није раздвајао с |
| му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јут |
| шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивн |
| га нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад га чују како пјева!{S} Јер, збиљ |
| е хтје казати од чега се препао, но кад га ко запитај о томе, он се набури, а на лицу му се чит |
| ма на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да с |
| ти...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни |
| ред пода и поче пунити лулу.</p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А |
| им то помаже?{S} Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају? |
| -Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бј |
| прши мало снијега на острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у |
| д је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p |
| буру.</p> <p>Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку |
| ајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> <p>Али стаде међу њих |
| а Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, |
| p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро.</p> <p>Али Рка |
| ости....</p> <p>— Носи те враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да |
| — Није трибе, све то набрајати! прекиде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n |
| ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је та |
| Ајте сви, и онако је већ касно! прекиде га Осињача, блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да |
| ....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња с |
| рате, спомињати ту твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Бр |
| у да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом, па стадо молити |
| час....</p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече |
| ..</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бје |
| — Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани ни |
| ли Шимета?{S} Шимета Ошкопица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш с |
| е, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврд |
| </p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> |
| А...</p> <p>— А ко ти је брат? прекиде га њеки.</p> <p>— Вратар, болан, јарчина ка и Наћвар!{S |
| .{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погоди шта му је. „Нагаз |
| ед њим.{S} Бакоња ободе бијелца и стиже га.{S} Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, в |
| ....</p> <p>Из тијех црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема.{S} Бакоња отвори и, су |
| е.{S} За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и С |
| убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку.{S} Та није зар?</p> <p>— Б-б-б, бижмо!</p> |
| спреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, |
| пушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не зн |
| улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегн |
| , па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој п |
| тарци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња |
| шицама звизне Јерковића по челу и убије га.{S} Питан у суду, зашто то тако учини, убица одговор |
| и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рд |
| {S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за |
| само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да с |
| ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па онда се |
| је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! |
| не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али п |
| коњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за жив |
| не показа превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мучени |
| е заигра, те се боље надвири.{S} У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама.</p> <p>— Куда |
| не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бје |
| тиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија |
| дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер |
| ушујући само кад би се заморио.{S} Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, |
| тар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.</p> <p>У прасказорје сва четири звона ог |
| потјера га у сав трк, крајем острва, те га изгубише с очију.</p> <p>— Е, ово је за приповист! в |
| S} Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху |
| ле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне |
| се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</ |
| не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и бацили у воду.{S} Та је сумња била осно |
| слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долази |
| ује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да м |
| увало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни В |
| ли срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину.</p> <pb n="174" /> <p>Међу фратрима |
| у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> <p>— Зашта ниси и мене |
| да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гд |
| убаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама |
| заморен, наду образе и леже потрбуш, те га синовац поче чешкати, а они изађоше.</p> <p>Бакоња ј |
| је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Немате га рашта питати, умијеша се Тртак.{S} Никада вам неће о |
| сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласк |
| ца да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Д |
| а, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— Не за Бога у воду!{S} Нека вра |
| је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— |
| ар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ знаш, који ви, рече Бакоња оштро.{S} Не |
| кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафратрити. |
| ђе у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у |
| шта.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смиј |
| ља, ја ћу фи-ју! (показа руком, како ће га истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У |
| , а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде мога, ка што ће и право имати!</p> |
| <p>— А јеси ли кад бија овди? запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему.</p> <p> |
| варати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Ба |
| оврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, |
| вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га так |
| рцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи |
| а новим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, л |
| и у сав трк....</p> <p>Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше.{S} Настаде повје |
| а да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с |
| е могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напинати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и д |
| апула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су |
| .{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио |
| ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеро |
| о је народ навирао (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипје |
| гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само |
| је могао, и трпио јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би |
| ачву, од прилике петнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Бу |
| ветити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заокупише га сви, јер сви претрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш к |
| ргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— |
| јеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоња опет поче забављати с |
| ња уклони.{S} Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он мож |
| /p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онд |
| да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом |
| мање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он одмах р |
| ругови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као д |
| не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p |
| Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије.</p> |
| и смрт пријеку, невидовну смрт, која би га једнијем махом макла искрај злијех <pb n="121" /> љу |
| , за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њег |
| влен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што с |
| довољан; и у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те |
| ујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и н |
| ли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмлађега, и они п |
| отресен највише он, па сви они, који би га најмање разумјели.</p> <pb n="23" /> <p>Бесједник на |
| брата.{S} Он се бија подјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу |
| чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Боб |
| скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија...{S} Знам |
| S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијет |
| свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао, да |
| се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изн |
| ... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на |
| раже вас!“ Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остал |
| и учинити, како је право! рече и пољуби га у руку.</p> <p>Сви остали редом приступише му руци, |
| ћи му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} Онда он з |
| е истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стр |
| Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љестве врх |
| разлога, а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, |
| ин продам коња на сајму у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе |
| ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Како се синоћ опија, зар још спава! одгово |
| „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу у средњ |
| S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли? |
| клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди га врдање у фратарској трпезарији.{S} Они су чатили мол |
| та изгубија.</p> <p>— Па сидите! понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јами |
| изађе Боне с адвокатом.{S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се п |
| ући се, потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби.{S} Бакоња се чудио, колики је Шкембо. |
| еш ово наше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек нач |
| е прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манас |
| још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепса |
| Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести.{S} Ако |
| е ли се обика у манастирини?{S} Како ли га пази стриц Наћвар?</p> <p>Кнез је погледа зачуђено.< |
| вач. „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да ниј |
| "189" /> <p>— Ко је ово?{S} Познајеш ли га? запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог.</p> <p |
| и.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно, што је било |
| ужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="17 |
| к испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињ |
| га вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити.</p> <p>И тако, мало по мало |
| ину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... п |
| ко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити бого |
| че цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа.</p> <p>— Молим те, Јело, овај.... како б |
| во напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње |
| аде.</p> <p>Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада.{S} Очи пак не могаше савладати, но му се |
| дити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гварди |
| ду.</p> <p>Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати |
| Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за так |
| богу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак м |
| p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу |
| ао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра- |
| спело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме |
| одбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштариј |
| их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и |
| ести, па им исприча шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило ка |
| брну Кења, па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи пр |
| аши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу.</p> <p>— Магаре од магарета!{S} Тако ме п |
| остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} |
| ед као крпа, и предаде убрус.{S} Фратри га сви погледаше.{S} Бакоња се — у ђачкој трепезарији — |
| ледени зној са чела.</p> <p>— Видија си га, је ли? питају Мачак и Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бак |
| p> <pb n="233" /> <p>— А јето видија си га јуче какав је бија.{S} Прогута је пушчано зрно, па с |
| цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила |
| ни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да |
| ред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А заш |
| ек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него |
| ји, него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у в |
| S} Шта све булазниш! рече Срдар, водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да д |
| ило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> |
| /p> <p>Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докл |
| е стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача ско |
| а?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бакоњи бјеху |
| ијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га, треба ли му што.{S} Послије тога ослободи се чак да |
| ћ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају |
| који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи |
| .{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже |
| кар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше.{S} Ђацима и сл |
| љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, п |
| та си ту бленуја! рече Брне, погледавши га преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} |
| у вина.{S} Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.< |
| ле! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти до |
| жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па и |
| криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> |
| у пљосни зуби, и вели:</p> <p>— Ето вам га здрава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он |
| сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет |
| ад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га видија!</p> <p>Можете замислити, како то тек пренера |
| убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S |
| рашка из моје камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде ку |
| у га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Кога? запита Срдар, па скочи и стаде пре |
| одговори: „Није ми, валај, жа, шта сам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв |
| зо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</ |
| е обично синовац чешао по леђима, и њим га ошину.</p> <p>— Та-ако, магаре од магарета!{S} Почеј |
| бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...< |
| на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања.{S} Очи М |
| у Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</ |
| пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он сто |
| д спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, пон |
| еко.{S} Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива.</p> <p>Прековођани стигоше и сви |
| Тада би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, |
| {S} Не бојати се мртвога Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо |
| али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметов |
| од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седл |
| у осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву |
| био мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с |
| се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ствари о којима би се дало говор |
| укара, или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у ви |
| ве (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!< |
| вој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! в |
| чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је изб |
| , да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри |
| врзана.</p> <p>— А ко бјеше тај... како га зовете...{S} Букар? пита харамбаша.</p> <p>— Сметења |
| умио наговјештај онога трећега.{S} Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о оно |
| томе му је био њеки бољитак.{S} И тако га ето затекосмо.</p> <p>Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше |
| >За тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светог |
| за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по изб |
| ојима чељад окопаваше кукурузе.{S} Нико га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је |
| акијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп |
| а највише црнпураста Јелка.{S} Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, п |
| <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</ |
| ије кадар!... вели Мачак.{S} Причекајмо га још мало.</p> <p>— Ајдемо прид Наћвареву камару, па |
| у једну уру посли поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури.{S} Биле су већ и три мисе.{S} Ј |
| ије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> |
| ље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесн |
| само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда, кад је његово |
| о од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, у синици стрица Роре.</p> <p>— Трчи |
| а га залуду тражим очима?</p> <p>— Јено га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану |
| јеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше н |
| ника, то бјеше Врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубљ |
| сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те по |
| дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем пу |
| ањише стражећи иза врата.{S} Па онда то га је и понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пе |
| еч, кад га је она толико пекла, а уз то га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бако |
| довање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има |
| је зна и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он и |
| бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњ |
| из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа С. О. Пап |
| та, која се око њега мотала.{S} Особито га жене радознало посматраху.{S} Свакога тренутка могах |
| о се каже, као озебао сунце.{S} Особито га разговори мали Бутре, који му је по танко испричао с |
| Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно рече у сну.{S} И јево ја п |
| акчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} |
| чка Бакоња смотри у трпезарији оно, што га је највише могло зачудити.{S} И то не опази сам него |
| о вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би њ |
| више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора д |
| ђоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозорима бијаху најдебље књиге, а п |
| >— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пи |
| </p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, |
| S} Зар је нестало коња вра-Брни?{S} Зар га је нико укра?</p> <p>— Украли сте га ви... ти већ зн |
| је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> < |
| бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје< |
| снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплат |
| } Бакоња хоћаше поиграти.</p> <p>И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то д |
| S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније |
| еди....</p> <p>Бакоња одлети.{S} Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</ |
| пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> <p>— Ајме мени!{S} Видија сам га...</p> <p>— Ко |
| <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, болан.{S} Него сам се узд |
| е доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад там |
| Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула |
| > <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к Јерковићима:</p> <p>- За |
| за сто.</p> <p>— Мали Јерковићу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу п |
| ле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши с |
| еђу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све раз |
| к, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе |
| штави сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он |
| гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пиле.{S} Тога је вечера ипак одјекнуло збо |
| рат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ств |
| није било! рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се му |
| реко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што су га прековођани често спомињали и што су за њега распити |
| да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се р |
| на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једна |
| стриц у варош с ником пришом.{S} Ја ћу га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми |
| доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И пр |
| било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња |
| а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба навикавати! вели Срдар...{S} Изведите ви њег |
| ти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што га ноге боле.{S} Тако ми оно ре |
| пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? викну Бакоња.</p> <p>Ст |
| а мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си |
| иста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и |
| {S} Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао о |
| уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар |
| вина.{S} Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетет |
| д њих чини!....{S} Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере |
| ну засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу кашик |
| кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени појас и пљо |
| аки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је оно?{S} Је ли оно каква тица? з |
| у фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и б |
| је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа...</p> <p>— Шта је оно? ви |
| раде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуљ |
| то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?</p> <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони гла |
| ве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} А ди ј |
| е ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, коли |
| тебе киван.{S} Овако је река: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одад |
| </p> <p>— Па шта мислиш, а?{S} хоћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а?</p> <p>- Ја ћ |
| /p> <p>— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас Бог!{S} А платићете! |
| а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да |
| врат сломија, хоћеш ли се икад оканити галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Ба |
| у свакој прилици, и онда, кад је његово галијотство било и сувише очито.{S} Колико и колико пут |
| ит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и старијима од себе |
| сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се у то бјеше пробудио, повед |
| S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n= |
| брату:{S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкем |
| ио.</p> <p>Трећу најезду сачињаваху:{S} Галица, муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше |
| а оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао посла на Вел |
| </p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки с |
| замијени болесника код отоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке наузнице, и свакога |
| ијеска на небу.{S} Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Врати |
| а се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојк |
| триске.“ Па онда на скоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав с |
| (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљни |
| : <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче и |
| ила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за кој |
| !....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шу |
| рнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога цр |
| ањка три пута оном водом, у којој бјеше гашено угљевље и отиде, однијевши за свој труд врч вина |
| и стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због тога закашњавања |
| /p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је би |
| ти на скоро а, може бити, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаљ |
| слов од родитеља, као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде против |
| а је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дот |
| ито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па р |
| .</p> <p>— Шта?....{S} Зар је приминуја гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно д |
| опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S |
| ровинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устан |
| {S} Ја...</p> <p>— А како те зову? пита гвардијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> |
| ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита гвардијан.</p> <pb n="72" /> <p>— Он је при-ми-ну-ја!</ |
| ођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле |
| ст Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш истину, не |
| инар.</p> <p>— Како шта је!?{S} Умра је гвардијан...</p> <p>— Гвардијан умра!</p> <p>— Станте с |
| о очима.</p> <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико м |
| коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— |
| м?{S} Је ли му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавиц |
| демо и ми, кад је вако липо вриме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Там |
| и Вртиреп.</p> <p>— Меника је зло! рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле |
| p> <p>— Биће он бољи, него мислиш! рече гвардијан, устајући.{S} Пак му се попримаче и потапша г |
| т.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш зар по овој припеци?{S} К |
| ита га Срдарина.</p> <p>— Како то? рече гвардијан.</p> <p>— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин |
| {S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам то одма помислија!{ |
| баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, |
| фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне посли |
| , али хоће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастир |
| ино ми је за миса какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа |
| о пред њима.</p> <p>— Браво! викну први гвардијан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше м |
| завјесама.{S} Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“, који је служио за Шко |
| удете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— |
| кву.</p> <p>Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као св |
| пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето тако!{S} Потриба се човику искалити, |
| ја Јерковић!</p> <p>— Јето ти сад! вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да |
| носи шта је понија, а чувај се ти! моли гвардијан.</p> <p>— Удрите кад вељу, а за мном ко хоће! |
| S} Који је то погинуја?“</p> <p>А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица.</p> <p>Сви изгуби |
| го.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па обрну талијански: „Видите, ово ми се свиђ |
| 109" /> <p>— Тако је, вире ми! прихвати гвардијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста тали |
| руги поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише |
| ски да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, ф |
| >— А, није, кад вам се кунем!...</p> <p>Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него о |
| ше, јер одиста ћаше награјисати.</p> <p>Гвардијан с мјеста исплати најам Стипану и изагна га.{S |
| о турски, толико је могао разумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, |
| рви приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у руку, рекавши: „На здравље в |
| ића.{S} Сви изгубише свијест.{S} Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, |
| је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад |
| по мало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду |
| године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бје |
| ости.{S} Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко во |
| би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S} Он би сад бија усталац и |
| чуја и разабра, све... и за цркву и за гвардијана! рече Срдар излазећи с натегом.{S} Ја не мог |
| к!{S} У здравље нашег припоштованог оца гвардијана, и свију редовника, који су овди и који нису |
| ис и Бакоња.{S} Сваки прими по плету од гвардијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За |
| и ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмељ |
| -те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуг |
| ијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гд |
| фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је |
| S} Међу тим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке.</p> <p>— Та-ако?...{S} Је ли то |
| из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана.{S} Бакоња оста четири |
| ло кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако те фра-Баре |
| длази магарчино!</p> <p>— Баш вам фала, гвардијане, шта назвасте брата правим именом! рече Врти |
| , постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза |
| мијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама.{S} То је Бр |
| двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше |
| другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћв |
| ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба.</p> <p>Ту је била књижница, а у ист |
| Имају ники састанак.{S} Ено и’ свију у гвардијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> |
| бијаше на поду.{S} Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет н |
| од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} Кад би се п |
| акоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миропомаза |
| за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га поп |
| ид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на ов |
| ше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <div type="chapter" |
| му.{S} Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, так |
| рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре |
| крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи сред |
| пезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах, отвори зажето око, које се ск |
| а преко наочара.</p> <p>Бакоња отиде ка гвардијану.{S} Једва је могао проговорити.</p> <pb n="2 |
| одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— |
| да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> <p>Сви шест фратара остадоше њеко врије |
| д манастир.{S} Остали фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А к |
| ше.{S} Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Б |
| ус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост.</p> <p |
| его га отправи <pb n="177" /> ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја с |
| , но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину |
| е иза пријеклада.</p> <p>Бобан наздрави гвардијану.</p> <pb n="101" /> <p>Бујас, маличак весео, |
| Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, може остати а може и умријети.< |
| у ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути гвожђа!</p> <p>— Не видите како! вели фра-Тетка.{S} Три |
| на пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са стран |
| ни прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен.</p> <pb n="117 |
| еву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод к |
| не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику.{S} Бакоња се пропе на прсте, |
| цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, — манастир <pb n="224" /> дакле. |
| постарији фратар, љевајући чорбу, кроз гвоздено цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редов |
| о држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче срачунав |
| увењу помамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ћ |
| другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, |
| ед пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде би |
| прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе |
| поздравља фратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио |
| и се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олт |
| а, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Ка |
| ин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребр |
| ве кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила.{S} Оне што их видје, учинише |
| и пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почетак, — то |
| е манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њ |
| ти колико вас три.</p> <p>Слуге пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> |
| јам код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је |
| Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња |
| ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња пох |
| так бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је би |
| крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња пр |
| бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини |
| ице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си |
| дарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање.{S} Бакоња се устави и познаде |
| . у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка.</p> <p>— Страшљив је ка коза! вели Бо |
| >Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали |
| знаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки гл |
| крсту на стијени, и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар.{S} Бакоња би на врх прста |
| еде у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бакоња се на |
| ожници испрорешетали.{S} А на четвртом, гдје бијаше насликан свети Брнард, који клечи и дигао р |
| , па их, трчећи, стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води.</p> <p>— Ј |
| > <p>Бујао и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправиш |
| т крава музара.{S} Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и <pb n="48" /> ковач |
| трану, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у њего |
| ва млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису.{S} Пировање је трајало три |
| .{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад мога |
| хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} |
| Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри.{S} Четири лацманина одја |
| чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога |
| , а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу.{S} Б |
| ова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење.</p> <p>Али, на велико чуд |
| а својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а н |
| >Бакоња збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху они пет, те га опет почеше задиркивати.</p> |
| ркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак.{S} Послије подне, |
| Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му, на поређе, почеше чатити бдјења.</p> <p>Бакоња |
| Бакоња, немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара.{S} Овај му пође у сусрет, |
| ијечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То |
| ци.{S} Одмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцелари |
| се Срдару, па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца,“ па на воз.{S} У сплати спаваху Бељ |
| воју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично завргла комендија.{S} С |
| ликога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и с |
| а дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два |
| купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику послу око огњишта |
| је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећниц |
| ога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Је |
| а уредно и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, |
| ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, од прилике петнаестачу |
| .</p> <p>Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико ј |
| цркве, слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изоби |
| p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. |
| огао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда... —За тијем, обрну очи пут ост |
| по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружн |
| купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој припеци |
| Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, ни |
| ече још већу збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стиг |
| али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, гдје бија |
| удају.</p> <p>У повратку, Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата.{S} У стричевој соби |
| ломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије.</p> <p>— Бога ми, брате, он је прави |
| p> <p>Онда видјеше чудо.</p> <p>Видјеше гдје човјек трчи упоредо с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} |
| оњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да |
| ју такође бјеху загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех |
| жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Ф |
| видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника.... |
| подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком.{S} Чмањак је |
| , па што најбоље могаше, удари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага |
| <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он |
| , и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли Бог |
| покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од тријема и крова од цијеле згра |
| } Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а |
| е кад кувар уђе.{S} Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече:</p> <p>— Бога ти, ко је овај к |
| ер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад |
| ки стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану ст |
| еш.{S} По њекад би засуо ријечима, а по гдјекад постао би мучаљив, као станац камен.</p> <p>То |
| ш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за |
| трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стр |
| , у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му |
| } Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави с |
| Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли.{S} Између осталога, пит |
| ијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S |
| мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах |
| Ја јутрос нећу! вели Бакоња.{S} Боли ме глава.</p> <p>— Баш зато ајде.{S} Шта си тако блид?{S} |
| коњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од магарета! реч |
| и све се утиша...</p> <p>Бакоњи бучаше глава, кад се пробуди.{S} Бјеше се почело прозирати.{S} |
| ва пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="10 |
| иру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му мало коју рич разумија!< |
| љева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница че |
| њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А |
| р немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</p> <p>Нека замисли, к |
| један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратр |
| љуби се с њим, и с мјеста га постави за главара лијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај десног |
| коња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима. |
| честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="11" /> власт Кушмеља кнез |
| , бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску раз |
| оранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и |
| еч кад угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Б |
| кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, да |
| поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мис |
| 140" /> <p>— Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’.</p> <p>Харамбаша скочи као опарен, |
| } Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана |
| мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе.{S} Можда је промишљао о свијем прошлијем свечано |
| не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама |
| штолу.</p> <p>Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је пр |
| ; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чуд |
| сала, погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња |
| авиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше.</p> <p>Фратри с |
| ху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће |
| оскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, намири коњ |
| ијем широкијем леђима.{S} На поду, крај главе, налази се фјорентинска мједена лампа са четири н |
| нога, имадијаху њеки свијетли лопар око главе.{S} Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворе |
| авни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених |
| зваше га <hi>Букар</hi>, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше. |
| меном бити!</p> <p>— Не бојим ти се ја глави, Брне! рече му Вртиреп.{S} Ниси ти примека срца, |
| не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух му утонуо при ртењачи, |
| бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве ч |
| ако трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница.{S} Од њекуда притрчаше к њој њека |
| њем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „ваљен Исус!“ За њим, у ко |
| му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуњен, не умједе се ни погађати, но п |
| ромајом!</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка ко |
| ици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892_C |
| нам шта ћу! рече Кушмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- |
| мује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издив |
| ти по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам прест |
| асузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, а |
| </p> <p>Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“</p> <p>— Од |
| очију ми!</p> <p>Наћвар удари Бакоњу по глави.</p> <p>Послије вечере заврже се жив разговор изм |
| олика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако оном |
| у га чувати... вашега билца... ка очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је пл |
| м редом и начином, као што је описано у глави шестој.{S} Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изј |
| огледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет |
| ија“ и шта ти ја знам, вели Чагљина.{S} Главна је ствар: част.{S} Она је мудра жена, колико сам |
| је свети Вране.{S} Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, шт |
| чући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с главе златну |
| да се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дич |
| , за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, |
| е исписао главније податке о њеколицињи главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет би |
| е у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, |
| избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд наоколо бјеху старинске скриње |
| ија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколани, и за тријест тал |
| ји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бак |
| и он узјаха на бијелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, тр |
| p> <p>Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање |
| ња се зачуди, како прије стигоше.{S} На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено |
| имета одведе у једну улицу, упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици.{S} Бак |
| ску у варош.</p> <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особ |
| не!{S} Ајдемо!“</p> <p>Боне га одведе у главну улицу, к адвокату.{S} У предсоби бјеше много сељ |
| купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав |
| та бити неће, — рече Кљако, пропирујући главњу.</p> <p>- Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, |
| ља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је нами |
| Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> |
| али Тетка сједи испред цијеви и решета главом.</p> <p>Вечера прође истијем редом као и ручак.{ |
| а нисте пролазили?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи от |
| дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p>— Учинило ти се, будало.</p> <p>— А, ниј |
| апкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше угра |
| иња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу, који је значио: — „Ја то зна |
| више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главом, пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој |
| викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче |
| а се није нашло трага!{S} Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао.{S} То му у њеколико нами |
| > <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш то |
| ући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш ви |
| ...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе.</p> <p>Тада Бакоња бри |
| <p>Кнезу затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше ни |
| пин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб пок |
| на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чудна болест!{S} П |
| о!{S} Али, ако су чини, онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" / |
| Лис.</p> <pb n="79" /> <p>Бакоња заврти главом, па једва изговори: „Нисам, али ми се све чинило |
| {S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, |
| p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p>— Зло Ловрићу? запита г |
| аше једног окоштог пандура, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у |
| Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим |
| о ће напити ка он! вели Ркалина, машући главом.</p> <p>— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, д |
| p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељ |
| е!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се до |
| у фрањевци.</p> <p>Фра-Брне, бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, п |
| мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу |
| ? запита га мати.</p> <p>Бакоња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата |
| земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега.{S |
| задовољни.{S} Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан, „женск |
| За тијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар з |
| понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека!{S} |
| т.{S} Колика је врућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} |
| ешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа козе вр |
| докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје кле |
| } Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекал |
| лаву и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се |
| ујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за |
| миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде у па |
| p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здравље ва |
| о Вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијес |
| > <p>Сад, ако Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани п |
| рам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич прого |
| , али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> <p>— Ти си се понаша ка |
| S} Њеколико <pb n="185" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Бр |
| ! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти каже |
| оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: о |
| могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет |
| <p>С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи.</p> <p>Након пола часа, пробуди |
| своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку.</p> <p>— Тако!{S} А одак |
| да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.</p> <p>И ако ствар бјеше сувише очевидн |
| не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас молим ка Бога, фра-Ј |
| обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на с |
| јанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} |
| Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа |
| да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би м |
| ардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе |
| ики отац, а ја не мећем никакве мисли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне наст |
| Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а |
| га бити мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим |
| би он снагом своје воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За |
| клетава било управљено на његову велику главу.{S} Осим клетава, бјеше одређена и уцјена од 300 |
| с!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, бра |
| јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрну главу.</p> <p>— Јев, ово је фра-Брне, коме ћеш се испов |
| оше, Бакоња видје помодрелу, бесвијесну главу гвардијанову. <pb n="129" /> Тада поче обред миро |
| о око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете.</p> <p>— Шта сте из |
| горјети ћаше све скупа за његову лијепу главу.{S} Планула би, кад би и мало што скривиле цурице |
| , шта би било!{S} Штедили би твоју липу главу! рече Вртиреп...{S} Ма збиља, ми се не питамо: ку |
| на и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у план |
| ела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“</p> <p>У томе се Бакоња поврати, блијед као |
| дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чуд |
| е чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође научи „одговарати“ јутрењу и мису. |
| изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, |
| га обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вје |
| акоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак ручка Бако |
| д, од кад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли |
| и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад су почели латинци потискиват |
| коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још много записах) р |
| да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готов |
| Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу к |
| је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, |
| ерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако н |
| — Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира |
| е јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку....</ |
| и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, па се животари, вели кнез К |
| {S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечат |
| о трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопет једно: т |
| це нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то га јеђаше, т |
| с!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> глас, те би му се увијек одазвао ржући.{S} Али му се ку |
| , управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гле |
| и, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кор |
| разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јес |
| </p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине.</p> <p>Опијело се брзо сврши, па ф |
| љ поправљао самар.{S} Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, ал |
| озивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је бр |
| ушу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дак |
| , мало је...“ јопет ће Јурета, мињајући глас, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} |
| комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужн |
| вика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин</hi>, (1545. ✝ 1565. |
| су.{S} Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бје |
| S} И она се приби у угао, па поче испод гласа.</p> <p>— Па ош ли мајци казати, шта је то?</p> < |
| гвардијана.{S} Избор је био писменијем гласањем.{S} Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жреб |
| јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњ |
| дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране. |
| најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред м |
| гу </p> <p>— Право кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није к |
| д’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, |
| ше га у чело, а у исти мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.< |
| смијање.{S} Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијеш |
| </p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде влада како ваља, ја ћ |
| чи уз манастир те се препаде, кад многи гласови заграјаше:</p> <p>— Вазда Исус и Марија! фра-Бр |
| цима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабит |
| замахао прутићем, а на то би се сложили гласови.{S} Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки пок |
| <p>— Стрико мој! поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину |
| Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу.{S} Кад сврши молитву, о |
| нуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли |
| тву.{S} Од тренутка, кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на |
| шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и ост |
| Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа |
| у.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" /> <p>Тек у полак руч |
| обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине.</p> <p>— Браво Јерко |
| а јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити, као што давно |
| х и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој се ко |
| тријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што јој |
| а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто, што |
| оширу улицу, која му се прва намахну, и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог |
| p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај... видићемо!.... |
| ико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакон |
| !“...{S} Бакоња се устави крај суда, па гледа себе, како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипа |
| а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће...{S} А познајеш ли |
| шта ли?{S} И с меном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се испо |
| ве је пошло суноврат.{S} Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да |
| њено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на |
| едини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта сам крив, за |
| у пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шире врата, т |
| .{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва |
| котића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „ |
| се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући преко ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је |
| ја с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена.</p> <p>— Бија му је ћаћа |
| днесе шаке у очи Бујасу.{S} Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга нач |
| ажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и О |
| слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— |
| ких поребрина.{S} Једно момче Кркотића, гледајући то, шапну најближем: „Гледај, молим те, блага |
| Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљени |
| а комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и оста |
| ати се.</p> <p>Фратри пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— |
| о Бакоња, па се раскорачио пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке.</p> <p>Осињача је њеш |
| јеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши |
| <p>Бакоња пође кораком главном улицом, гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, г |
| } Је ли? рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто.</p> <p>Сви прснуше у смијех.</p> <p |
| о се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запит |
| послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше |
| оче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе |
| нила, вире ти, Барице, запита је јетрва гледајући је подозриво.</p> <p>- Нека је враг носи која |
| — А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура.</p> <p>— |
| — О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијел |
| аким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, и ако су га њихне очи пил |
| ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже.</p> <p>Бак |
| и она коза ркаћка ликар, смијали су се гледајући онакажене свеце.</p> <p>— О! она ркаћина, реч |
| ва! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пру |
| а у пуку?{S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бако |
| носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој |
| — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху кит |
| , па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он по |
| ј прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, там |
| горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема ж |
| ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад са |
| тон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се оч |
| д опанчина, вели Тетка.{S} Ја одавно то гледам.{S} Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу).{S} Ајмо |
| плећи, а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично |
| дам фратара.{S} Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната.</p |
| ао да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знад |
| јеч, али сви разумјеше шта пита, јер је гледао Бакоњу.</p> <pb n="25" /> <p>Осињача брзо устаде |
| ="201" /> јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Не |
| е као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јар |
| ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво »ћаћу.«</p> <p>Иве, или Бакоња, |
| буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе.</p> <pb n="65" /> <p>Свуд унаоко |
| еде кулаша, који је пратиоца по пријеко гледао.{S} Бакоња га поче миловати.{S} Шкељо му поднесе |
| а чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пјевалица му опипа листове и стопала.{S} Он |
| на с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, који је најбољ |
| ао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манастир.{S} Бјеше на један под, али је имао ок |
| .{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да |
| вријеме поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него |
| м редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Бале |
| ца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да |
| ађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S} Срдар се зачуди колико је Цвита о |
| ијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те |
| азговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборени |
| } Срдар пушаше лулу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутриније |
| ј је тек шеснаеста.{S} Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> |
| и „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би |
| кљуну.{S} Кад се навезоше на ширину, он гледну пода се у воду, али му се свијест поче обртати, |
| о сви једанак поустајаше.</p> <p>Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како |
| и киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од |
| е Бакоња.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену ша |
| јети се себе, у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разг |
| амо кошуљом, а кроза промахе види му се глибаво месо.{S} На кољенима му се надули беневреци, а |
| } Али, одмах с вечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба воза |
| и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стри |
| дје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча сми |
| ичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозв |
| вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ гледајући глупо.{S} Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. |
| новчић — и ако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину.</p> <p>Али кад ријека нарасте, не |
| м, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, |
| ад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ни |
| а је?</p> <p>— Ја ка вељу, ако прибијем гњате...</p> <p>— Нека те враг носи! издера се Срдарина |
| очеља, на стијени, бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше |
| од кошуље, а и врат од коријена бијаше го.{S} Па ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мест |
| срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{ |
| Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, св |
| ке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, п |
| та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње.{S} Балегану |
| овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на једну мотку.</p> <p>— Теб |
| ак отрча пут наслона, остали за њим.{S} Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири |
| а он чини....</p> <p>— А шта чини? пита говедар.</p> <p>— Рувијан, јето шта!{S} Зашто иђе са Ср |
| ан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, |
| кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не пр |
| ху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су му сви досађива |
| и, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је |
| е јадни Шкоранца од вајде и мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог у |
| папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар.{S} Језо и волујског трага!....{S} Ајме мени, б |
| нема.</p> <p>— Ајме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“... |
| , опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p |
| па на воз.{S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио |
| p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да |
| .</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је л |
| Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а са |
| ви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха.{S} Кад се |
| ите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке....</p> <p>— Јест, Исуса ми! рече говедар. |
| о изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда је |
| свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S |
| заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рче! вели Шкељо.</p> <p>Ућута |
| авидјети Шкељу.{S} Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим |
| а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити |
| друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар су ово бодули? помисли.{S} Он је, по прич |
| ао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарама; судија исприча, как |
| ње...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а. |
| ијама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође ком |
| јас му тиснули ватраљ.</p> <p>— Нема ту говора о поткивању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђ |
| лица.</p> <p>Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега.</p> <p>Бале |
| ити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, |
| ом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвит |
| Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> <p>— Таа-ко! рече најзад Брне |
| има и затече их пред скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Ме |
| анастир.</p> <p>— А ова је баба—претур! говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога ч |
| платићете! платити! ако жив буде Јере, говораше Кушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри |
| у к себи шипку из цијеви.{S} Чинећи то, говораше њешто талијански фратрима, који с великом муко |
| ...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, обрћући се на једноме мјесту |
| а тијем работама.{S} Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећ |
| бјежећи ни од кога.{S} О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака риј |
| о пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је |
| акоња приказиваше све фратре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је б |
| кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а |
| о сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрд |
| Он је, по причању, знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, д |
| , како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута |
| евцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем на чисто с њима!{S} А наше рђе кад |
| што је слушао, зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи |
| — Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S} Не жали буњевачко.“ Тако б |
| рену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, |
| } Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста |
| ува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није |
| есму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: — „Боже и свети Вране, опростите ми моје <hi> |
| > <p>Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="17 |
| скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, |
| може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији.</p> <p>Видјели смо како је |
| у то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годи |
| и поста невидљив радозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањива |
| ама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p>— Шве на Ра |
| дар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке с |
| ри ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па пос |
| умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да га |
| е с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, |
| <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! в |
| е примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>К |
| а он још виче, — а чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо те |
| n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... |
| ворено у очи.</p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честит |
| валај, макар црка и Чмањак.</p> <p>— Не говори тако, кршћанице! опомену је кнез.</p> <p>Опет се |
| и Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбља |
| е из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћ |
| да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром....{S} Куда ћеш т |
| богу који....</p> <p>— Мучи, мучи, тише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина |
| о утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекариј |
| ном је сад таки.{S} Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{ |
| или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други н |
| ознаје тајне Божје путове, о којима нам говори богословска наука!</p> <p>Послије ручка, Вртиреп |
| гњу.{S} Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачи |
| је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше |
| } Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твој |
| васмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привар |
| ве, који умири Кушмеља.</p> <p>— Ја сам говорија са ликаром, вели Тетка, и ликар је припоручија |
| очина загрљаја.{S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је |
| обистинити.{S} О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно.{S} Не само што сваке |
| исли у главу.</p> <p>Више нијесу о томе говорили.{S} Брне настави свој нови начин живота, који |
| а се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се <pb n="168" /> често крадом погледали |
| наше јарчине!“ Разговор се разграна.{S} Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пје |
| јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Говорило се о Букару.{S} Сви су се чудили његову лукавс |
| и, одма прснуја у комадиће“.{S} Тако се говорило.{S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због други |
| који му је по танко испричао све што се говорило и радило преко воде.{S} Бакоњи је ласкало, што |
| И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да |
| га долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! |
| е могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помоћи! р |
| желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срд |
| га онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима |
| ске цркве те зиме у његовој области.{S} Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и |
| коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да |
| так, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, |
| -Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и више ведр |
| ри светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући са |
| ука, а <hi>Шунда</hi>, због тога што је говорио кроз нос.{S} Пошто је овога вијека свети чин би |
| м поповима.</p> <p>Он је пак сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники к |
| м како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу |
| е често сви смијаху.{S} Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом.{S} Љекар, од |
| крипос, богољубнос, милос“ (како је оно говорио стриц Чагљина); али је он слабо напредовао у Бу |
| главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје |
| лици говори пред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше пра |
| и се предомисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb |
| ајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! викну Бакоња.{S} Зар не |
| је овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сеља |
| он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама:</p> <p>— Куда ћете ви амокарце?...{S} |
| али свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе п |
| у скули умири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p |
| ри — зар је њему лако онлико смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће уч |
| вишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну удари |
| , ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци капу на столицу, извуче |
| же сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и задиркивања на овај ц |
| ма другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срдар.</p> <p>Фра-Брне је блиједио и црв |
| талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да |
| по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стр |
| жа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говорно, и ако су га често питали.{S} Бакоња је пак има |
| баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама светог Фране |
| </p> <p>Ево тијех биљежака у буњевачком говору, са свијем као што је у поменутој књизи:</p> <p> |
| ло, поста љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду о |
| окле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију).</p> <p>— Биће он бољи, |
| pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак пита Стипана, |
| ок си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} Не чујеш ли пушке?{S} Јето се примичу.{S} |
| вако чинили прије смрти Шкоранчине, кад год рика наресте, те нема у млину приковођана... <pb n= |
| е, тобож, од богољубности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали....{S} О |
| димље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше га забољети у куљи.</p> |
| главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у |
| сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише.</p |
| присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n=" |
| манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници.</p> <p>Све т |
| а.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у |
| се борили противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су |
| еланија, манастира и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јуна |
| по Божићу!“</p> <p>— Ја... онај... како год ти речеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље з |
| агну бурачом.</p> <p>— Пиј, пиј, колико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Бу |
| , је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао |
| и слугама служаше за спрдњу.{S} Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај.{S} А најсм |
| Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> </div> < |
| ен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се боље надвири.{S} У |
| аш С. Ред, он оста сам у манастиру за 8 година а Редовници се разбижаше по жупах...{S} У то је |
| се истицаше Бакоња, и ако му бјеше прва година „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље |
| разметнуло трагове свуда!{S} Осим тога година је гладна, а пук се покварија!</p> <p>— -Ја јопе |
| н, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на |
| Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут |
| ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Бр |
| ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А јеси ли већ почеја учити пастирску богосло |
| за читање.</p> <pb n="203" /> <p>Већ је година од кад га Бутре послужује.{S} Он у своме срцу ни |
| у међу прстима.</p> <p>— А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p> |
| уге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирским кућу |
| узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен |
| је, истина, старији од њега седам осам година, али кога је он, више од једном, каменицама тјер |
| римјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом. |
| дише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о |
| оге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што |
| из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ И поп Илија (так |
| о! одговори Лис мирно.{S} Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали |
| ава у минутама, за што је прије требало година! — Ма како је то?{S} Је ли се зађаконија?{S} Кад |
| > <pb n="193" /> <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— Шта нао |
| жи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам га из пуш |
| /p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Брне.{S} Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} |
| ви страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже з |
| а наоколо, шта је трунуја у тавници пет година....{S} А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушка |
| с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па, с |
| броке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер та |
| довица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за |
| по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једнога из П |
| ужан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, да би јој |
| ина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се заче осми |
| ве, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то |
| се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године |
| ена носа.{S} Могао је имати око педесет година.{S} Он не показа превелике жалости.{S} Најбоље г |
| и ручка, ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! вели Наћвар љутито.{S} Па |
| ођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен |
| смисла.{S} Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а пре |
| а.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи.</p> |
| ова бакочења.{S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зр |
| тезге уста цурица од петнаест шестнаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена.{S} О |
| аков.{S} Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а |
| м бија ни код куће, јево је прошло шест година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, п |
| фра-Бону.{S} Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица.{S} Ост |
| срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збу |
| за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се живо прош |
| слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, св |
| а колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.{S} Најзад Балеган расјече њеколико |
| ма.</p> <p>Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију,“ јер циј |
| мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са св |
| ам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству.{S} Пошто посркаше каву, Ба |
| по је штовати старије.... ја би теби по годинама мога бити отац....{S} А шта се смијете? безобр |
| са својом женом.{S} Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет год |
| га фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502 на глагољскоме часослову, на коме има још м |
| ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило!“</p> <p>Заиста се преко в |
| ијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Расклимане ш |
| о како је Бакоња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будиони |
| био у вароши!{S} А био је Чмањак, прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јел |
| и воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, |
| РЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опе |
| за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека |
| емена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не само међу прек |
| парохије, а настаниће се у њој, кад се године натоваре на плећи, као поменутој осморици.{S} Ов |
| одину рођења; један крст значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; |
| се стјецаше народ и постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер |
| е трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, ск |
| богословским „крипостима“...</p> <p>Те године август бјеше веома кишљив.{S} Свако се зло појач |
| де у учионицу, па ста шетати.</p> <p>Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртир |
| .{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{ |
| ласом, а тресући се јаче.</p> <p>— Исте године, посли ники пет мисеци може бити, чува сам свој |
| ела.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та јеси |
| р Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шк |
| .{S} Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој |
| како се „расцвитала“ за три или четири године од кад није био у Оштарији.{S} И по његовој шали |
| оштро, један извијени ђачић, три четири године старији од њега.</p> <p>— Немојте тирати све јед |
| штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од кад га вирно служим и уз њега муке мучим!{S} |
| они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика.{S} Звао |
| ао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога била је велика миса, на кој |
| мија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шл |
| шкој; бија сам три године у Бечу, четри године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, |
| аци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли |
| И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкор |
| идјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног |
| ли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњ |
| ељевој састајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{ |
| ради и свињу за посјек.</p> <p>У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божић |
| — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједо |
| велиш!....{S} А колико би најма иска за годину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш оп |
| видјевши, колико је Бакоња нарастао за годину и по, од кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје д |
| p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, такође |
| ад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако као што и ми мрем |
| и синко?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се д |
| > <hi>Напомена</hi>.{S} Први број значи годину рођења; један крст значи, које се године човјек |
| рајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех п |
| зо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{ |
| ће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву |
| n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник.{S |
| .</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек та |
| овинцијалу</hi>, у зачељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и јед |
| атку са бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише.{S} На прозор |
| обро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, на што он одлети као стријела, а он диже |
| онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби сит |
| ририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем г |
| а дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњо |
| и кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба |
| до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка.{S} С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, |
| ска кола мијењаху.{S} Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова.{S} Под орахом одмарало |
| а њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомил |
| исветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама?“ Тек, када се они размакоше, Бакоња вид |
| коња ту не видје ништа „велико“.{S} Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њ |
| но, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну ру |
| -ко!{S} Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија?{S} Таа-ко! — рече стриц не г |
| и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта то значи? пита их, мрднувши гла |
| ратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, ко |
| већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и гото |
| Тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој т |
| , те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друг |
| накијех нема у Зврљеву!{S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! г |
| ољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... „А како би би |
| есто џинова.... шта видје?{S} Буковичке гоље и раскалашни Котарани!....{S} Тад се поврати срчан |
| љедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> <p>Фратри, који су мисили, ви |
| поткиваху коња.{S} Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана.{S} Иза тијех |
| ди, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе |
| " /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> <p>Први уђоше:{S} Чагљина и Шунда |
| вараше.</p> <p>На столу „ Враову“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи б |
| } Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слав |
| ц, клечи у ваздуху, високо, поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима.</p> <p>П |
| у лађу.{S} Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве:{S} Ркалину, Рдала, Рору, Кљака.{ |
| и!</p> <p>Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар.</p> <p>Св. Франи однијело с г |
| едницама.{S} Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „пр |
| ца“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи |
| међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мј |
| асита младића, лијепо одјевена, растура гомилу сељанака, па му изнесе кутију свиленијех рубаца. |
| луду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше.</p> <p>— Шта је, за Бога? запиташе С |
| а паса млинарева, натегну је и напери у гомилу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде |
| стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуди, што сједе око стола.{S} Сви су били космати |
| , пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о рамени |
| онаши</hi> (пандури, који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ |
| ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога коња |
| коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у воду.</p> <p>— Удрите га! виче Срдар.</p> <p>— |
| ...</p> <p>Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Ба |
| а, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио н |
| да би опет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, ка |
| стаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао |
| {S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусрет.</p> <p>— Ма шта |
| нар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак |
| м би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи ње |
| „скуљења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то |
| рде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори сте од ркаћа.</p> <p>— А шта радите више, враг вас |
| једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, и ако је Личана било много виш |
| .{S} А наћи ће он прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми зн |
| ја, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, |
| шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S} Нису то погрдне ричи!{S} Нисам ја таки чо |
| бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са страна те средње зграде бијаху дви |
| као, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт пријеку, невидовну смрт, која би га |
| си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, већ приплашен. „Буна, брате!“ реко вукући га за |
| сте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде |
| ајдеде! ајдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми кра |
| а, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу ти |
| ди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, кој |
| га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру винограде, који да |
| рућина, а он зачалмија главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза |
| е, канда, врио купус.{S} Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса, у велику пос |
| и јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да |
| њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше.{S} И у један мах учинише |
| егану кроз мала врата!</p> <p>У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Буј |
| е хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу |
| ћа?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ уврта.{S} Он је јуче приплива рику |
| Аја!{S} Личани нису Бодули.{S} Аја!{S} Госпе ми!</p> <p>— Мучи, бештијо, зашта би човик лага? |
| ити.{S} Уставија ме ковач на вечеру.{S} Госпе ми, поштенији је ковач од....{S} Ајде, ајде, <pb |
| .“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> < |
| спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} |
| два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до он |
| S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг!{S} Ја ћу ти јево у б |
| Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомиња!{S} Ја сам га к |
| наке хаљине и капе носе по варошима сва господа.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде. |
| а је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир.</p> <p>— А о |
| и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепо одјевена, расту |
| уче свом снагом к себи, разби коњ своме господару <pb n="98" /> куљу.{S} Па онда побјесни, те с |
| ко ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти?{S} А ја: ора пр |
| прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и |
| то по мало; а како ти то чиниш?{S} Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу.{S} А ти |
| њима у сплату, него и ти чекаш брод, ка господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.< |
| !</p> <p>Брне поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гр |
| кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан.</p> <p>— Ко је о |
| ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с очију ми!</p> <p> |
| епознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека |
| ко зна би ли, брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са |
| ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</p> <pb |
| кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах про |
| ред врата: „Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас!“ „Амен!“ одговори одма |
| а црвена глава и викну: „Како то, млади господине, ни мукајет!{S} Та, сјашите, па свратите, има |
| уд тако, липи младићу?{S} Станите, липи господине!“ Бакоња погна касом.{S} Он се сјети што му ј |
| } Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно!{S} Сад слушај.{S} Ја ћу |
| е, кад буде велике недјеље пјевао „муку господинову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао |
| ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати сл |
| чију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је избавија од великога зла, кад је |
| магаре од магарета!{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n=" |
| , тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта и броју чокота, има |
| ад је Принцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради поко |
| два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{S} Фратар их причека, па и кола стадоше |
| ти читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му јед |
| и, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче пои |
| По клупама било је њеколико постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођош |
| пом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки |
| настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога |
| о, болан!....{S}Јесмо, крижа ми, браћа, госпојо.{S} Ово је слуга вратарски“....</p> <p>Бакоња, |
| лади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао |
| , прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а н |
| ибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо:</p> <p>— Вазда бија ваљен Исус |
| е задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати староме по |
| > <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто |
| је се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко ће први у ла |
| ћу.</p> <p>Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени бил |
| и, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију.{S} Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији! |
| ј страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S} Гостију је било много и сви се тискаху, ко |
| стадоше га величати и причати зачуђеним гостима, све што он може учинити.{S} Њему је као од шал |
| а смјештени били у једној соби.{S} Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија.</p> <p> |
| а, а за њим и „комишијун,“ те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику.</p> < |
| ротекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} |
| д пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си б |
| гоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су бапске, прекид |
| ест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство.“ Он је одметао каменом и |
| , ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она |
| же.</p> <p>— Бора ми, ствар је на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мат |
| ад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на |
| <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и |
| свим просто, пошто му један његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и |
| загушили прековођани, и гдје се такође готовљаше јело.{S} Па је било странијех људи и у млину |
| в његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше |
| о јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац.</p> <p>Инокосни Вртир |
| га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснае |
| аснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се нај |
| чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. |
| p> <p>— То су бапске, прекиде га љекар, готово љутито.</p> <p>— Нису то бапске, рече пристав, к |
| коња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му |
| ред њим, те се кренуше ка манастиру.{S} Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по дворишт |
| оз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p> |
| коња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмара |
| <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не н |
| врдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је про |
| ечаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> ужљебиле у мозгу, те му се пажња |
| ар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести.</p> <p>Балеган се, као обично, шет |
| .{S} Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и |
| ху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети от |
| Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше.{S} Срдарина је шкргутао зубма, тражећ |
| p> <pb n="44" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Ни |
| , онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше л |
| ањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као тобож н |
| иц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине. |
| : „Ето, пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет |
| и ту, ту, ту, на шво мишто?{S} Ето, мој гошподин, шетири колона пандура, што увика шета тамо ва |
| кве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујин |
| сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.< |
| ве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> |
| и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гр-гр-гр....</p> <pb n="45" /> <p>Бакоња уђе у кујину.</p> <p |
| оња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“.{S} Стипан прори |
| ове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих.{S} Обојица пак од лупежа стрица Јурете |
| е и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица.{S} Такође на |
| да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Б |
| мо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита |
| главу.{S} Видим: горњи човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n |
| а о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац |
| е стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше |
| ј ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ Бакоња извади из торбице |
| нци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у град... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише св |
| {S} Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S |
| коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! ре |
| одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у град.</p> <p>Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се п |
| и благослов од стрица пође са Срдарем у град.{S} Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом |
| /p> <p>Па онда послаше момка с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да м |
| крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бд |
| /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у |
| де могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S} И поче с |
| — Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вели Маша.{S} А наћи ће он |
| икога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, |
| да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју |
| ше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а прид вече.{S} Од силне врућин |
| ентије Ловрић, — син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бако |
| о чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Б |
| Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарскога |
| запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни бродова....</p> <pb |
| : њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријам код бискупа, миса у саборној цркви, |
| ја сам га из пушке на срид пута, између града и нашега села.{S} То је било у зору.{S} Нико није |
| бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресе |
| војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо.{S} Он је израђивао обућу фратрим |
| д му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино |
| сну не усни (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а |
| о досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у том |
| нове мађупнице, од куда се чула велика граја).{S} Нико то од фратара не слути, а слуге нас не |
| аци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко Срб.“ Католици п |
| У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше с |
| скакутаху пред њим, препирући се.{S} Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху про |
| коше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.< |
| ађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су преко |
| усана.</p> <p>У тријему наста тутњава и граја.{S} Тетка изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, д |
| ка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{ |
| 174" /> <p>Међу фратрима наста врдање и граја.{S} Тетка их утиша, па поче благо:</p> <p>— Немој |
| да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али |
| и подаље оца и све остале, који једнако грајаху.</p> <p>— Прикините мало, па ћете говорити редо |
| итаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну раменима пак изађе.</p> < |
| да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се на |
| Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп |
| о хоћаше га забољети у куљи.</p> <p>Сви грају.{S} Балеган открио мртваца, па га куца прстима по |
| а је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које је живи фратар.{S} Фра-Вице, (1774. ✝ 17 |
| ј пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша |
| а, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi>, <hi>Зубаци< |
| } Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а <hi>Кушмељ</hi> био старјешина у брат |
| животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром |
| а мном имати посла, ако будеш прилазија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стад |
| 5" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, настави:</p> <p |
| о је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} А |
| не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Тако је, вире ми! пр |
| ом хоћаше га Кркота одвести на босанску границу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу ст |
| на лијепога коња и коњика.{S} Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћског попа и момк |
| свакојаки гласови.</p> <p>Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па, мало по мало, утоли са |
| леда пут истока, гдје кроз облаке сунце грану.{S} Погледа свуда око себе, и учини му се, да су |
| бана моћи на богомољу.{S} Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, т |
| !{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пробуди Букара!</p> <p>Сл |
| пе сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором.{S} Кад се Брни ријеч по |
| ху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</p> <p>— Исусе мој! шта |
| („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледају |
| <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе преко прага, |
| у зачуђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња ја |
| те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но |
| лије вечере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и забора |
| ијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра |
| <p>У њеке рече му Бобан:</p> <p>— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас т |
| ад ка гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова |
| фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да |
| Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— Сиди ти и |
| е бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питају.</p> <p>— Је л |
| те...{S} Пуштите ви мене!...{S} Слушај, Грго!...{S} Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо |
| 4" /> <p>— хоће ли брзо бити готово то, Грго?{S} Јеси ли мањистру усуја?</p> <p>— Нисам још, оч |
| да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну |
| оћ, кад је....</p> <p>— Шта то говориш, Грго? прекиде га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и ди |
| </p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда...</p> <p>— Не би нам |
| ех трпежњака вишаху ружичасте чипке.{S} Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргу |
| би плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свети Вране.{S} Они га поведоше |
| ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, па ћеш! одговори гвардијан, па |
| ="47" /> <p>Бакоња му пружи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викн |
| о га наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише |
| а крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се и |
| дијан.</p> <p>— Мене, је ли?{S} Зову ме Грго...</p> <p>— Чеговић?</p> <p>— Прокаса!{S} Грго Про |
| тни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те |
| /p> <p>— Бија је из Зеленграда и зва се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше |
| га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p |
| .</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам од јутроске |
| p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго и обрну му плећа.</p> <p>Кушмеља штипну њешто за с |
| суја?</p> <p>— Нисам још, оче, одговори Грго зловољно.</p> <p>— Ма враг те однија, јесам ли ти |
| дионицу, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори |
| чар придадоше ка ризници.</p> <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а |
| н, који је тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Ода |
| њати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући сва |
| се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго! вели Блитвар.{S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће |
| му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па |
| ко шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафа |
| у кујину.</p> <p>— Молија би вас, шјор-Грго, за једну рич, рече Бакоња, па се и нехотице облиз |
| оше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго поче тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, ал |
| скијех врата назва: „Ваљен Исус, о шјор-Грго!{S} Здрав уранија?“</p> <p>Балеган, који стругаше |
| .{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго“ Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити.{S} Али |
| то не бјеше мило.</p> <pb n="92" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тен |
| у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас.</p |
| овници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Т |
| бјеху осушиле сузе на образима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у |
| зачаврљаше молитву, па изађоше.</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече у |
| сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Б |
| ом једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> |
| одина, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе, не уносе но |
| дијановој камари...{S} Па како сврши са Гргом?</p> <p>Бакоња сједе и налакти се.{S} Очи су му с |
| апчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p> <pb n="49 |
| ар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех.{S} Ни Тетка се не може уздрж |
| јед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{S} И в |
| похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли ј |
| а оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Богу, те и њега н |
| увало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише.{ |
| ече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо ли још вриђати Бо |
| ади што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно |
| ди, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одг |
| p>Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смр |
| иста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како |
| одну медицину, Тетку и салернску школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и њего |
| под брком...{S} Сто сам вам пута река: грђи су од ркаћа!</p> <p>— Немој, болан, тако! рече Врт |
| тако! рече Вртиреп.</p> <p>— Како нису грђи!{S} Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по буњевцу!{S |
| ли то шкале прико зида об ноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је....</p> <p>— Шта т |
| ледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељ |
| редовник, па, послинак, није има мира у гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитују |
| стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у т |
| их, који га напаствоваше за ники велики грех, зашта је и педепсан бија.{S} За његово вриме, умр |
| од почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако и |
| да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником липше,</l> < |
| кад би он то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али ј |
| им годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може |
| о с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у |
| ну, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк |
| жмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, |
| м пуно ствари.{S} Знам и житије светога Григорије.</p> <p>— Тако!{S} Зар цило цилцато?</p> <p>— |
| арохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке, а његов сејиз (једно момче К |
| запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га зловољно, па обрнуше гл |
| ве, Грго га одведе у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту с |
| У старој мађупници у манастиру, зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка р |
| и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а учи |
| ли одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово <pb n="212" /> у |
| кажеш, невисто! рече гласно Ркалина.{S} Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камо |
| че тражити утјехе у чашици, — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као |
| неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија |
| рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, па кажи све шта и |
| ву све ниже.{S} Ја сам ти, оче, највећи гришник на свиту...{S} Ја сам сав огризнуја у крви...{S |
| ке на крсти и рече:</p> <p>— Ко је виши гришник, ја или онај, што заклања оваке лупеже, а, врат |
| Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брн |
| -Брном „кад је исповида једнога великог гришника“.</p> <p>А ркаћи под Велебитом причаху: како њ |
| смилујте се, Боже и свети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по св |
| ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри |
| а што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него |
| зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда |
| ш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, који се може отпостити.{S} Те ствари ја боље з |
| покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“...</p |
| исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Ду |
| ад и у цркви.{S} Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати |
| рушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвића, а проклети сотона просуј |
| и шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресје |
| не <pb n="14" /> само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онд |
| -ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— Јесмо, је |
| и клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и још многе манастир |
| к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле |
| и денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се се обрну к |
| тијем млинар искочи, вичући, колико га грло служаше:</p> <p>— А на ноге!....{S} А за светога В |
| , јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, |
| до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног фра-Фелицијана Фелицијановића...</p> <p>Ј |
| еметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се заустави |
| па онда саставише погледе, на најновији гроб, што је завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, доб |
| оје они понијеше и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S |
| тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало |
| е љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља.</p> <p>— Сад оданимо најприје! рече Лис, кад би |
| д, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим дворишт |
| ијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“.{S} Бакоња чу само почет |
| тамокарце.</p> <p>Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главнога олтара.{S} Свуд н |
| од сунца, прође између стараца и уђе у гробље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обј |
| цима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана |
| ерба трајала, у манастиру је било као у гробници.{S} Бакоња приону уз књигу, те се за то времен |
| ише, гледајући њеколико редова бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише пог |
| нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи!{S} Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу |
| ење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској |
| канда не чу то, но настави, као у њекој грозници, говорећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву |
| се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш с |
| сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.</p> <p>— Кажем ти: послом!{S} |
| ик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p>Шкембо, Крива, |
| тно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши то, Кушмељ би оби |
| ћу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом, |
| тијем очима, па од једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до м |
| шу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, з |
| угога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танкије’ ногу, је ли?</p> <p>— Јест! изрече Ср |
| ворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздр |
| ани однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то |
| ама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја ј |
| их привуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша дон |
| олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао....</p> <p>Послије њеколико да |
| виша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију. |
| та, шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зел |
| љину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа.</p> <p>— Ма шта сам ја крив?{S} Шта са |
| у брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бје |
| гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче тр |
| имале!{S} Надимљи се црни враже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху |
| ика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку.{S} Зато га је ђенерал наше |
| не умијаше се прети, но им викаше: „Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да |
| е најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву луд |
| , тако је био разјарен.</p> <p>— Е, јес губа! рече најзад Бујас....{S} Сад виђу каква је губа!{ |
| Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опи |
| манским одеринама и бос! „Носи те враг, губава лупежино!“ викну Бакоња и ободе коња.{S} А Кењо |
| вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те ради губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно |
| ижем: „Гледај, молим те, блага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или ба |
| <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, губавом Кењу?{S} Шта то може бити?</p> <p>— Молим те, м |
| Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним Куком, |
| о су га најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка |
| тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству!{S} Гори |
| т, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би т |
| мци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! рече главар.</p> <p>— Зар Букар!!!...</ |
| тихо Фра-Блитвар.{S} Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, д |
| з манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија?{S} Јер сте сви губ |
| , засу грдњама Чимавицу.</p> <p>— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија |
| .</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти |
| понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо од губе, рече и Барица.</p> <p>- Јено га под Црним |
| и...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели? губо пијана! прекиде га Кушмељ, и спопаде ватраљ.</p> < |
| у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исус |
| а ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао.{S} Еле, бјеше један од онијех |
| > <p>— Јеси чуја, Баре! викну Срдарина, гужвајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са м |
| ачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и граја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до |
| тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала.{S} Особито га ж |
| ором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и |
| к заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива |
| а Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и |
| рука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душ |
| в.</p> <p>Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота.{S} Бјеху три печ |
| у: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све од црне свите, па онда шарени |
| рије, осим што је обукла плетени вунени гуњић.{S} Бакоњу на мах остави поуздање, отвори прозор, |
| , набрана сукња и свилена опрегљача.{S} Гуњића није имала, те како је плела виђаху јој се бијел |
| ју.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} |
| .</p> <pb n="32" /> <p>Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, и сви заграјаше:</p> <p>— Па л |
| од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, |
| Зовните га! рече Лис.</p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита |
| јаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi |
| в ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га жена гурну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите |
| амо.{S} У тај мах удари киша.{S} Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, м |
| уске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш |
| <p>— Паса је козе!{S} А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли?{S} А није лако чувати гуске, брајко! |
| ида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика |
| ли млинар.{S} Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} |
| ш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да |
| га.</p> <p>— Ма какво зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му гов |
| , — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао друг |
| {S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, лице му се згрчи а очи му засузише, те заману |
| </p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> |
| мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p>— Још!{S} |
| едва једвице изговори:</p> <p>— Зло! па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: „зло!“</p> <p |
| акијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смиј |
| — Зашта ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, тр |
| не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером прашину испод њих.{S} За тијем би се Вра |
| /> „буки“: „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио |
| и, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта не сад?</p |
| а ти си млађи, а.... ајдемо! ајдемо-те! да се сврши, шта је триба!</p> <pb n="74" /> <p>Стипан, |
| а „Вра“ (тако у кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли |
| /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, кад се заредим, кад будем свој, |
| ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршил |
| пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амок |
| .{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за |
| и бистро.{S} Ти одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с н |
| настир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде |
| и настави:{S} Јето замолићу фра-Јакова, да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од |
| а.</p> <p>— Липо!{S} Човик се завитова, да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпосли |
| да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли оби |
| едноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за послидњи час....</p> <p>— То су |
| ше тицу срнадицу.{S} Из ње ваде талога, да намажу таколе.{S} Таколи ричу, таколи бучу, таколи и |
| се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао б |
| ђено, па одоше.{S} Онда он замоли Грга, да га извини код стрица.{S} За тијем се Бакоња јави фра |
| јеравши Бутру, стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито |
| ко наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивиц |
| дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитујем.{S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хо |
| Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода, да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражит |
| не проговори три ричи, него нас задржа, да видимо твој избор.{S} Липо!{S} Али ћеш чути истину, |
| оцу у град.{S} За тијем пудалина каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни с |
| прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: |
| јановића...</p> <p>Још им Балеган каза, да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, |
| тога маха био празан, али му Грго каза, да је то мјесто за шест крава музара.{S} Одатле обиђоше |
| а тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па |
| на сусрет и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јер |
| и Вране!...{S} А ти знаш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука крад |
| рена, мињати глас, те би се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, |
| ија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта гов |
| те, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!....{S} |
| на уво пришануја, тако сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то упли |
| ценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер |
| ам га убија, али не би никад прижалија, да сам му <hi>крв пролија</hi>, јер је <hi>њиова крв те |
| е да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за тренутак <pb n="214" /> не могу оставити, п |
| сам видија, да спава (јер сам мислија, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p |
| овеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појил |
| никада га нисам видија, али сам уснија, да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече |
| ом, вели Тетка, и ликар је припоручија, да га за сад оставимо на миру, а посли ће се видити.{S} |
| ова рука! вели Блитвар.{S} Ја сам чуја, да је Стипан посли бија код калуђера у служби.</p> <p>— |
| , њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад они буду из |
| , а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи.</p> <p> <hi>Напомен |
| а га осамари.{S} Узећеш једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S |
| аником по мало мрса и по мало комињака, да се залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тије |
| у обисија о тришњу прид кућом, па река, да се сама обисила.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвн |
| >— Ма враг те однија, јесам ли ти река, да манастирска ура изостаје!{S} Језо већ подне!{S} И Те |
| е, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је <h |
| и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори фратар, мало мирнији.</p> <pb n="32" |
| ајући покољеник.{S} Ја сам ти већ река, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе |
| ко не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта |
| си покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве |
| прича, како је мудар, како се привука, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је ук |
| дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва могаху прегледати.{S} Тада малакса срчаност |
| апасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} Надимљи се црни враже, к |
| а би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје би о љетњој п |
| т види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па |
| куцкајући по зупцима, тапкао је ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи |
| а њека тичурина, па је наредио слугама, да је тијем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица |
| ћеш кад залади.</p> <p>— Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Ба |
| гришнима, баш ка мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, ка свића кроза |
| кушати, ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ј |
| } Мачка остави пред црквенијем вратима, да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „ |
| , која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренутак сву |
| научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли |
| S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари |
| ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече и пољуби га у ру |
| је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча |
| разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми тамо идемо на сило! (Показа му руком пут нове мађ |
| ер одавна није пуно гришија.{S} Истина, да је, сам, вечером у камари, пија мало више, али јопет |
| н и имам ослобођење од своји старишина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је ова |
| це најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — могла за пас задјенути.{S} Он о |
| аре и крену на јутрењу, обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђ |
| а од њега, него и тако необично лијепа, да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она |
| угом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} |
| n="111" /> су синоћке нагонили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по |
| дећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, з |
| ијему, па закуца на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже п |
| зе сухе хаљине, па се склони иза врата, да се преобуче.</p> <p>Тада Брне отиде у кујину и замол |
| и свакога тренутка излазно пред врата, да види мијења ли се вријеме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек |
| Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на са |
| стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве.{S} Тетки |
| е.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и до |
| ве му се чињаше — чим онај отвори уста, да ће чути то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да ср |
| .{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да га подсјети на пиће.</p> <p>На то Лис откаса сам к п |
| а му по танко сву истину, само прећута, да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да м |
| св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туга и страх |
| говорио, и ако би то желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза |
| ски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, ко |
| ећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не ка фра-Брне!{S} Ајдемо!“</p> <p>Б |
| ати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прекиде је нестрпљиво син, н |
| је парохију, постао је така притворица, да се човјеку не мили погледати на њега!{S} Пошто пак, |
| трашљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, |
| , па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим!</p> <p>— Е, то те сами Бог просвит |
| е Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пит |
| !{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" |
| м доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајд |
| јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p> |
| е све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је |
| и вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бељан.{S |
| } Бакоња се опирао, наводећи за разлог, да отац нема коња, који би се могао испоредити са Тетки |
| јте ви отворите цркву, јер није разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— |
| Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{S} А, вире ми, то |
| b n="24" /> <p>Јерковићи разумјеше сад, да је близу час, у коме ће се излећи оно, око чега се с |
| е стању, о коме говори.... не знам сад, да ли Агуштин, или Аквински.... еле, у ономе стању, кад |
| није вајде крити.{S} Рекосмо попријед, да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а |
| а бранећи пилад.{S} А рекосмо попријед, да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво н |
| Али шта му, најпослије, могу?...{S} Е, да видиш, могу!{S} Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за |
| Б. припоручује редовницима, посли себе, да спомињу на малој Миси имена тих људих... <pb n="5" / |
| објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не до |
| </p> <p>— Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше!</p> <p>— Какве лат |
| уге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево четири године, од к |
| ти посли.{S} А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p |
| нувши коноп, којим ће му стегнути ноге, да се превали — јер је био упоран, нити је било другога |
| ћи у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, диг |
| лијера више, то и Брне послије придаде, да се изједначи са Тетком.</p> <p>Што се пак тиче лијеч |
| слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је онда све |
| дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, ос |
| а?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шкељо отиде, да га тражи.</p> <p>Вртиреп и Тетка изађоше са млађима |
| као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци з |
| о доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара у руку.{S} Бакоња гледаше на страну.{S |
| ве, то је примного!...{S} А Букар каже, да њиов ковач може рукама сломити коњску потковицу!...{ |
| јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, је |
| убав хоћу...{S} Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити.</p> <p>Пивалица баци |
| ти.{S} Шта сам ти згришила, чудни Боже, да ме вако каштигаш!!?{S} Шта ће сад ре... ћи о... ви н |
| убоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и надимале!{S} На |
| ијалов.{S} Па онда фра-Жвалоња тија је, да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато |
| Таа-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, је |
| а Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио.{S} Али м |
| } Шта је то? поче Брне.</p> <p>— То је, да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече |
| /p> <p>Прво, што треба споменути то је, да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или |
| и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик творила.{S} Једну страну з |
| препаде од те помисли, јер му се видје, да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији |
| д, оде му поглед пут коњушке, те видје, да су врата отворена.{S} Опет остави суд, и заборави иа |
| b n="8" /> <p>Само се по себи разумије, да је међу Јерковићима најодабранија она грана, од које |
| а прије.{S} Разуми се, триба, најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже... |
| м!... — И тако разложећи, Бакоња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузе |
| ка рукама.{S} За тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјек |
| ина, није учињено, али тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске. |
| а дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb n="181" /> оброке вина, што Тетка и уч |
| је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од на |
| шне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, с |
| ле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад г |
| прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — |
| доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика.</p> <p> |
| ијем водама!!....{S} Сад Бакоња пожеље, да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па |
| ти као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, п |
| свакога вечера, те прије митио чобане, да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако и |
| усићи пред фратра.</p> <p>— Јево мене, да ти кажем, без завијања, најкраће и бистро.{S} Ти ода |
| залије сухи залогај; нека је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете суд |
| а.{S} Бакоња је само истрчао из кујине, да види тај обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до ма |
| а, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још |
| p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосиј |
| тна часовника.{S} То му бијаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два |
| вако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди |
| о „ајеру“ и њега носе а он их преклиње, да му кажу своје надимке.{S} Па онда још око њега лете |
| хватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није прешао из граница честитости, те да |
| <p>— Ако ћете ми поклонити мало помње, да вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију |
| {S} Јесам ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да |
| се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије |
| је био слободнији пред њом и зарече се, да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, ч |
| нијег конопом.{S} Из кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих |
| ише, гледајући кроз прозор, вратише се, да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана |
| ркаћи! рече Вртиреп.</p> <p>Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча |
| јеху лупежи нагрдили.</p> <p>— Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, ка какав њиов калуђ |
| та сам наредија?</p> <p>— Па разуми се, да је разумија! прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, |
| , колико замиритам.{S} Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву.</p> <p>— Е, ајде се помоли Богу, |
| ћелије, те обилазио тријем, бојећи се, да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на тру |
| он их плашљиво погледа, као бојећи се, да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор |
| ма.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, да се Вице збиља пресели у Зврљево.</p> <p>Међу тијем, |
| и ако ниси за човик!{S} Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају |
| мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш |
| бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као ка |
| тнијех и сребрнијех ствари, сумњало се, да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој в |
| Погледа свуда око себе, и учини му се, да су брдељци и стабла и кукови — и све ствари, што му |
| љедњи пут ходио на чесму; чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око |
| ња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњ |
| онили Букара, да пије.{S} Бојали су се, да би Букар мога устајати по ноћи! јер, видите, какав ј |
| враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже жвале и нади |
| ти пет талира и.... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, вид |
| икну љутито Срдар.{S} Зар још не знате, да смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</ |
| е кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш с то |
| ...{S} Оно, што јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, ка |
| пљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди |
| ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, д |
| оказује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће се удати |
| , без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чистилишта, а зашто онда плаћате саландаре и пар |
| </p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш |
| ује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, к |
| вајте, да се не при-панеее!{S} Чувајте, да не при-бије ноге, кад иза-ђеее!“</p> <p>Бакоња стоја |
| уку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!....{S} Ст |
| новише сви у чуду.</p> <p>— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијанск |
| вењак и Кркота изнијеше ракију из куће, да часте народ, а примљена уздарја стављаху пред Брну, |
| и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, реч |
| тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају, кад се најмање будемо надали!..{S |
| због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно сни |
| јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде њего |
| говарали смо се и смијали.{S} Још рече, да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто |
| ину?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, |
| а изађе.</p> <p>— Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учини |
| и се фратри томе чудише, а претур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Ба |
| {S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати |
| мјесту, те говор нимало не показиваше, да му се памет помјерила.{S} Шта више, кад га једном Вр |
| у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, да га је њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће в |
| е, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше, да је Стипан проводно хајдуке, него то је могао учинити |
| их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њима....{S} На онда се препаде од те помисли, |
| оња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S |
| мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде сељаке за спровод.{S} Бакоња видје оца на триј |
| нађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратрити — са свијем зафра |
| га, а слабије од нашега.{S} Још рекоше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— |
| кав од мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мје |
| а.</p> <pb n="82" /> <p>„Баш није лоше, да се ове будалаштине разгласе!“ рече он фра-Тетки на с |
| м од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к |
| а послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па исп |
| изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да иска |
| ињата очисти стопе.{S} Фра-Брне нареди, да се окречи свијех пет соба, па на горњем спрату распо |
| агонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај циркулар, што бјеше научио наизуст.{S} |
| стране мрви ка крув.{S} Види се, види, да су у напридак све знали и проштудијали, а то је мога |
| оњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар његови парохијани промије |
| с Богом па отиде ка Тетки у трпезарији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркв |
| риступише му руци, преклињући се сваки, да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Ње |
| е мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <d |
| .{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали.{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, |
| а, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не иска |
| дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи уз |
| а, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш |
| а лежао гдје и прије, од једном навали, да га премјесте.{S} Он пе хтје казати од чега се препао |
| ију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, од кад с |
| Букар!{S} А чисто ми не бисте вировали, да вам то станем приповидати!</p> <p>— Ја ти јево кажем |
| а Јурете; али су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што кру |
| а држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је |
| није још одмах видио, па онда помисли, да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњев |
| е њега Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> прико |
| удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјет |
| а ту помисао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изиш |
| из тога, рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — |
| а-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаест виорина бари |
| иже приковођане!...{S} Вирујте ви мени, да међу онима, што сад трче за фра-Јаковом низ воду, им |
| другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије |
| тиче Букара, сви су били већ увјерени, да је погинуо.{S} Биће несретњик изашао, те се сукобио |
| е обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам на чисто шта је с њим!{S} Његова је памет, ка и |
| <p>— Прије свега, реци овој магарчини, да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће о |
| е нађе Букара сама.{S} Бакоњи се учини, да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара |
| гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоњ |
| ив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша |
| и ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху, смијући се и пушећ |
| у своју парохију, и с мјеста се увјери, да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с в |
| ко, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{S} Шта би ја још дожив |
| магарета! рече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија |
| аре од магарета.{S} Тако, је ли?{S} Ти, да се јуначиш!{S} Ти, да се угледаш на онога манитова!{ |
| и?{S} Ево ме, ја!{S} Пушти ме, вире ти, да испијем по луле!“ одговарао је обично.</p> <p>Једног |
| и је највише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и |
| .{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она ост |
| та је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> < |
| е, кад се нико већ не буде нада освети, да ударе, изнебуа на проклетнике!“ сину му кроз памет и |
| е то могло бити, али ви ћете разумјети, да је маломе с тога лако било раскорачити се и слушати |
| .{S} То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида сво |
| , зашта то чини?{S} Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити?{S} Баш је и Барица ништа ружна снила |
| а ћемо му ми?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарин |
| ко, сакррр....</p> <p>— Али, може бити, да баш њему утрнуше зуби с тога, што си ти ија незрила |
| ве то још на липе свршити, а може бити, да је Кркотић најмање крив.“ Тада фра-Брне одмекну и ре |
| е, чудна срца!...{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајм |
| дјемчија, он би га и сад мога уставити, да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се |
| {S} Цонтрону пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> |
| отенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити |
| чевој наредби, Бакоњи је ваљало пазити, да се сељак не састаје с којим од слугу.{S} Бакоња осје |
| кочија би у воду.{S} А немојте мислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на |
| ! - настави Чагљина — немој ти мислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш |
| и пред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак |
| мисли и зашапта: „Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра.“</p> <pb n="238" / |
| мири се њешто, али кад почеше говорити, да ће исте вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог |
| ква је губа!{S} Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију!{S} Ајдемо к Балегану кроз |
| цима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, |
| у сав накостријешен.{S} Тетка се упути, да раздвоји Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дув |
| о може уснама мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са свој |
| е не намећем ка старишина, али, видећи, да сте сви изгубили били главу више него ја, ја....</p> |
| же уздржати од смијеха.{S} Брне видећи, да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем.< |
| , да му није „изгубио ришпет“ и молећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Куш |
| ити Пава!....{S} Ја сам само тија рећи, да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи п |
| а болест Брнина.{S} Па онда ће се рећи, да је гвардијан њешто начуо, не <pb n="215" /> баш исти |
| Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не с |
| аш, ко ме навеја, да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде!{S} А ја не би никад |
| ко себе, погледаше се у очи, сумњајући, да ли је сан или јава.{S} Сад их прену граја слугу испр |
| спитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тад |
| пак се исправи.</p> <p>— Реците Јелици, да јој се кунем Богом и светим Франом и свим на свиту, |
| . — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, к |
| 63" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће |
| е, он лагано крену за њима, перећи уши, да ухвати што говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, д |
| аче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да му се глава обрну ка рамену.</p> <p>— Магаре од мага |
| о вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да |
| а и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и ск |
| лага Божјег у губавога Кушмеља!“ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одгово |
| о кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису Бодули.{ |
| ше прави вјештак у томе, такав вјештак, да он сам није разумијевао, шта је говорио.{S} Он је та |
| и Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.</p> <p>За њима иђаше пи |
| вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p> |
| идати!</p> <p>— Ја ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја |
| руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до |
| n="89" /> Кад смо оно најприје... знам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Ври |
| иру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, |
| ајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи потукли.{S} Бакоња поклони о |
| да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, |
| ји други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, п |
| ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигу |
| , да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толике припрем |
| и ће говедар:</p> <p>— Ја се све бојим, да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија |
| .{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневирити нас, али, ка бојим се, да Срда |
| ска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме |
| Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, да су и’ потопили ако су имали вримена... или пуштили н |
| синоћ ка мртва?...{S} Него, ја мислим, да није зла.{S} Коњи не били привезани, а врата отворен |
| а шта то може бити?</p> <p>— Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Му |
| а стопама, не разумим!{S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим |
| : једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој ћелији, само да се причеш |
| ати, вели Тетка.</p> <p>— Кад се ситим, да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је |
| ногама, да их згрије, вртио је главом, да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, пр |
| ра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главом, да не треба помоћи, па попусти оглав, а измаче се на са |
| затрепташе брчине.{S} Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку.{S} Срећом, не бјеше никога.{S} |
| о чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало.{S} Пјевалица најпослије зазви |
| ан лупеж ија с намикар за истим столом, да је укра коња брату посли николико дана него шта је д |
| оме, ка шта си се стега светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свак |
| ње.{S} Вртиреп се опкладио са Наћваром, да ће њешто наћи у њекој књизи, па је с тога ходио у ма |
| собито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије де |
| свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Богом, прид царом, прид бискупо |
| едва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном никога, за меном никога.{S} |
| и га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени болесника к |
| а, те пребивши на полак и узевши на ум, да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од п |
| да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родитеља, |
| двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу имам у рукама, за њеко вријеме, те сам из њ |
| Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главну улицу |
| шна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен, да не би на то приста, кад она не би била твоје дите, к |
| >— Ма прича ми је фра-Мартин Карињанин, да у Зеленграду бише човик, који је мога утећи најбржем |
| се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох обезбиједи.{S} Цонтрону пак није могао заус |
| уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућ |
| {S} Јето разумим, да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежи |
| </p> <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те о |
| стајаху уз Тетку.{S} Сваки се напрезао, да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима б |
| спред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, ка |
| оме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце к Богу; плачући горко, зажели смрт п |
| дитељи; залуду је и сам себи напомињао, да и остали тако чине.{S} Опет погна коња у сав трк, — |
| атар.{S} Бакоња би на врх прста отишао, да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у тр |
| а....{S} Па онда се сјети, е је слушао, да та <pb n="36" /> ријека отиче у море, а море да је ш |
| “ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да никад никоме није ништа украо, осим стричевима двије |
| ио стрица, те би куд и камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у он |
| у га и кихну.{S} Стипан је на чуду био, да маломе све разјасни.</p> <p>— Онаке хаљине и капе но |
| што забашури измисливши, како је видио, да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио сл |
| уду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом рас |
| нована, јер се и Шкељо у потоњу сјетио, да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге од |
| а! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и пок |
| а, што Чмањак не може, мога и тер како, да те враг није обрнуја на своју!...{S} Бакоња, врат сл |
| ицала је киша, те Чмањак прозебе, тако, да га час подузимаше ватруштина, а час се тресијаше од |
| /p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ м |
| ари га ногом гдје бјеше најмекши, тако, да Кењо прескочи преко прага.{S} Пошто се са свим разда |
| ава здравцита!{S} Јесам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ет |
| си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мрт |
| а ће медено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да гов |
| ати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи. |
| ислити, да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем д |
| се затвори.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекр |
| парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина н |
| поменуту главу, јер се поуздано знало, да се Букар налази у планини, са Радекином четом.{S} Шт |
| бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убија човика? |
| е, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, нема и’ вишти’ ка шта су њио |
| љивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се тако одужи, да се и то разгласи, па макар њего |
| то могло бити.{S} Опће је мишљење било, да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање |
| ли у мађупници.</p> <p>— А шта би било, да је који од нас изаша’? пита Брне.</p> <p>— Е, шта би |
| шао пред мађупницу.... „А како би било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} |
| ирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад |
| изговори: „Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа...“</p> <p>— Шкопићу! викну фра-Тетка |
| а каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, |
| и било, да отиђем <pb n="103" /> онамо, да и’ све поизбудим?{S} То би била прва корист, што би |
| ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта измислити.{S} Р |
| крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? шта кајели |
| амо шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, |
| инимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— |
| Ми смо сви слуге светога Вране.{S} Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису |
| Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шета |
| а он би оборио главицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...< |
| то бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p> <pb n |
| у ништо загризли међу собом, па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А т |
| добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово понашање против „регула“.{S} А на то ће Ср |
| емо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади, рече Брне и оде први.</p> |
| его оде на кревет и леже, молећи матер, да га одмах пробуди, чим се они поврате.</p> <p>Барица |
| аше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац!{S} Боже опрости, човје |
| помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше ка гвардијану.</p> |
| м.</p> <p>— Са мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајућ |
| рњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити |
| вас!{S} Бог ми је свидок и моја савист, да ја то нисам заслужија.{S} А лако би вам се могао осв |
| кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све |
| ле, опет би се Бакоња јавио своме Врау, да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове |
| ти“ те су кувар и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био је |
| а <pb n="204" /> се врати у своју собу, да се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у |
| те, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати.{S} Ако |
| >— Нико ка он!</p> <p>— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била!</p> <p>— Ја сам му |
| иреп нареди преосталој четворици слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то |
| кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару ц |
| синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није м |
| вши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду, да сакрије смијех.{S} Стрико мој!{S} Јеси ли и ти зар м |
| рдијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поно |
| е лагано, Балеган.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зат |
| а....</p> <p>И тако село имаде прилику, да позна готово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио |
| мбаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу масла, да намаже ж |
| Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку, да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, г |
| има.</p> <p>— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.< |
| а би те и сад повео, па било и на силу, да није тако са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакл |
| еђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, да баш није гри’; али је са свим мали, управ гришчић, к |
| д казати сваки своју!...{S} Ја не вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога |
| јеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помоли |
| ељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се Богу помолити? запита Грго.</p> <p>— Причекај, |
| јетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: „Ја из камаре |
| њача изгрлише Бакоњу, препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе |
| Ајде по Кењу, кад ти вељу.{S} Реци му, да је његов поса и његова корист, али се чувај да те не |
| ..{S} А шта ми највише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n=" |
| би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши.{S} Иначе, по |
| јопет, надам се у Бога и светога Врану, да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима |
| гих нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p> <p>— Стани! рече Бакоња.{S} Ти не знаш ка |
| олико разголицала радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га |
| ећ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} |
| препоручујући му, да слуша стрица Брну, да запази, како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њи |
| <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећи |
| ља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што |
| ље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да |
| справи на кревету и једва прикупи пару, да викне синовца.{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне |
| су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају |
| а љубазнији и тако се загрија у говору, да су се они чудили.{S} Најзад, заморен, наду образе и |
| унила груди и он би похитао ка прозору, да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући поузд |
| ен Исус!“ нити би руку пољубија фратру, да му главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи свој |
| о у нас бива на синошњи вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на |
| Богом и светим Франом и свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалит |
| n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пр |
| зговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> иду ли, па опет настави мољење.{S |
| Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, |
| дара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распа |
| ађупнице, а све назочне слуге одрицаху, да је излазио који од њих.</p> <p>Кувар прекину те разг |
| "17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, да пољубе коноп стричев.</p> <p>Стипан извуче из бисага |
| би на вечерњу, са вечерње у коњушницу, да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње.</p> |
| Осињача и Галица отидоше на поткутњицу, да беру клипове.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива д |
| пуно можуља, ама се никад не утече оцу, да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и |
| <p>А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу, да им се надање неће обистинити.{S} О томе су сваког ве |
| ом.</p> <p>Бакоњу спопаде такав смијех, да се изврати наузнак.{S} Кад се Осињача поврати, Бакоњ |
| д једном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb |
| и; али кад би се Срдар окренуо пут њих, да их благосиље, онда би Бакоња оборио главу, јер се бо |
| ме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није |
| бећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то о |
| коња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже |
| ли се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше р |
| } Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске.</p> |
| , ти вратарски таволизу, а!?{S} А знаш, да ћу ти узети те црваљике иза паса, на ћу и’ сломити о |
| а Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес |
| отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! |
| се раниш и млого лежиш!{S} А сам кажеш, да те од никога вримена, штипље за палце од ногу.{S} То |
| исмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, |
| рне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не изађеш.{S} Одлази!</p> <p> |
| ени тешко било с почетка.{S} Ти мислиш, да је велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз м |
| ег Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <div ty |
| p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Уз |
| поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! вели фрат |
| ече загушено фратар.{S} Ти, да смиш.... да се усудиш!</p> <p>— Шта сам вам скривија? запита Бак |
| е, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ Брне мирно одговори: „Мо |
| аметнији.{S} Јево шта.{S} Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој |
| а-Брне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне |
| Ришћанах...{S} Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене, ни печене, ни м |
| азно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? а на |
| ве мисли.{S} Између осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и |
| или игра „зечки“.{S} Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије, као што ће бити |
| људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше о |
| зом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n |
| ма носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази во |
| млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило <pb n="86" /> међу ка |
| вно.{S} Еле, види Бакоња <pb n="146" /> да се Вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о то |
| њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко пролази!....{S} Од једном отвори шир |
| ипо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјес |
| ’, ако ћеш, по уре, а не <hi>ћутим</hi> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да ј |
| увши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да |
| — А зашта не сад?</p> <p>— А-ја-јак!{S} Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиз |
| ат и огранак једне старе свете лозе.{S} Да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је |
| и често говораше о томе са Срдаром.{S} Да не би њега, могуће је, да би Бакоња ту свадбу одгоди |
| <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да се бијете?!{S} Прида мном?!{S} Таа-ко!?{S} А зашто?! |
| <p>— Оче мој, ја сам брат вра-Барин.{S} Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227 |
| сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није тога било, он хоћаше поодавно с њом раскрстити; |
| ком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не л |
| војска.{S} Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, |
| Срдар, ударајући се руком по стегну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Бу |
| Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахн |
| !{S} Почеја си се већ господити, а!?{S} Да те ја будим, је ли?...</p> <pb n="93" /> <p>Колико г |
| ду надимке ћаћи, матери и осталима!?{S} Да им то није Стипан каза?{S} Зар је и Стипан галијот?< |
| ује ли то Бакоња збиља, или снијева?{S} Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с |
| да је вра-Брне оздравија у један ма?{S} Да је Бог учинија с њиме чудо кад је исповида онога чов |
| м Вртиреп запита: „Шта је, оче Брне?{S} Да није... онако шта... да није какав црвић у памети?“ |
| ицу.{S} А знаш шта су били смислили?{S} Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупе |
| вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез заврти главом и хукну.</p> |
| рестрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> |
| се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> <pb n="156" /> <p>— За менека је умра |
| авом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</p> <p>Бакоња одрече главо |
| да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је в |
| ћ излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер |
| у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу.{S} А мудри Кушмељић одазва се на |
| ао проговорити.</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме с |
| ти и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога говора! прекиде га Бакоња љути |
| оче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, в |
| тра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Б |
| имити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који сп |
| ше чуо њезине пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у п |
| </p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са свим раскрстиш?{S} Да не иђеш више никако тамо?</ |
| } Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан?...{S} Кажи, јеси ли? питај |
| и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Вртирепа.{S} Најпосли |
| .</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигурно боље исприча! вели Д |
| те вечери на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си |
| } Шта то?{S} Шта ти је јопета?</p> <p>— Да речете тамо, да...{S} Није вајде, триба најприје шта |
| је при-ми-ну-ја!</p> <p>— Шта?</p> <p>— Да.... умра!.... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђак |
| стивши руке низа се.{S} Зашта?</p> <p>— Да, зашта?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, он |
| ето, па, шта сте то били чули?</p> <p>— Да Бог сачува! рече Чагљина.{S} Ти знаш, да свако говор |
| о зрно?{S} Зашта је гута зрно?</p> <p>— Да прочисти црива, — објасни му говедар.{S} Несритник, |
| ведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и |
| савите, ничије, ни папине, кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Ср |
| иру, да уздаси лете к „милом Бакоњици,“ да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Б |
| соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да |
| и то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом |
| а је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од ко |
| ам ли вам ја реко, да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не |
| уме брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а?</p> <pb |
| .{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата.{S} Тетка посл |
| ? пита Букар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p> |
| вјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно |
| ... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пита Бакоња, гледајући пре |
| е то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по леђима ни по листовима.{S} И |
| мудри Чагљина одмах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p |
| он хоћаше поодавно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, о |
| ид редовницима не можемо уздржати!{S} А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> < |
| н с реда, па шта је кадар учинити!{S} А да какви су они, које би човик пробра!...{S} Скочити из |
| обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштована као света |
| нез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила би зијехајући Осињача, па би |
| би шврљали по кући тражећи „вратра.“ А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде напра |
| из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња с |
| јој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево |
| лавом, баци жераву, питајући у себи: „А да није баш томе крива ова Цонтрона?“</p> <p>На то жера |
| и одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини о |
| ="9" /> је вриједио знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, |
| кад који оболи, или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохиј |
| ко долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише |
| блиједа као крпа.</p> <p>— Али... триба да кажемо, да ми нисмо кајели...</p> <p>— А шта кајели? |
| ужбама не може бити ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{ |
| е камаре!{S} Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином!</p> <p>Мачак немаде куд ни камо.{S |
| орити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не |
| нез, обзирући се.{S} Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдем |
| ћа, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се |
| а да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, н |
| ијести.{S} Љекар, по обичају, пророкова да може умријети на скоро а, може бити, и касније.{S} Г |
| лаве из исповједница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло мол |
| средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, и ак |
| а очи у глави, а, вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми |
| рад... —</p> <p>Требала би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан |
| у млинар.</p> <p>— Зашта „муч“?{S} Кога да се бојим?</p> <p>— Букара! шапну њеки.</p> <p>— Ви с |
| <p>— Б-б-б, бижмо!</p> <p>— Ма од кога да бижимо?{S} Та ево нема никога за тобом!{S} А онај је |
| — Молим те, Јело, овај.... како би мога да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом? пит |
| аграјише сви.</p> <p>— Е, па у име тога да сте ми здрави! настави Тртак.{S} За здравље ови’ ври |
| ве јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја п |
| њихове тајне од толико година, а никада да им <pb n="209" /> што наговијести о томе, ни у шали. |
| ића.{S} Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне ј |
| га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале.{S} Сви заграјаше идући лагано уза кам |
| орити о особинама наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да |
| з, стављајући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, н |
| изађе, тобож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слип |
| ајеви?{S} Е, јесу, брате!{S} Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!“...{ |
| скучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кн |
| лака на поласку. „Ни-и-сам ни ми-сли-ја да.... да те вриђам!“</p> <p>— Ајде, жив бија, ајде! ве |
| ђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{S} А ко би мени привија но |
| не и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете гла |
| ије, оче!{S} Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’ удр’ ногама, и удрија је у бедр |
| ају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак |
| ало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, |
| м те од ушију отрибија, шта сам настоја да те човиком учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дид |
| манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте |
| ко ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А не би ни један назва: “фаљен И |
| жу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун |
| а се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви повиленили, приповида Шкељо!{S} Ма шта то мож |
| „А ти си помислија да те наговарам, ка да и’....“</p> <p>Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе м |
| „стани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута нате |
| еда ме у очи и говори ми припокорно, ка да ће се исповидати у менека.{S} Шта је то, питам вас ј |
| ну.</p> <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је в |
| Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а не наш измећар!{S} Мрш! с |
| ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка!{S} Ка да мени с неба пада!{S} Еј! еј!...“</p> <p>У то се врат |
| рме, „приковођани“ него Кркотићи!{S} Ка да ми <pb n="60" /> је сам Бог то на уво пришануја, так |
| : „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најпослин, нем |
| вик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема ни костију, ни меса, ни |
| има, ка маљем, а блишти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па |
| за ајдука, него ли за редовника, ти ка да си по сто пута од ришћанске крви!....{S} Несритно ди |
| и у ђачку трпезарију.</p> <p>— Ма ти ка да не бегенишеш ово наше вино, рече онај ђачић, који га |
| а ни костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије“...</p> <p>— Ја то не разумим, нит |
| рина рече више пута: „ Овај Кушмељић ка да није од њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — доба |
| те?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што се твоје слутње не испунише!{S} Ма неће то |
| не знаш како ми је!{S} Ја то нисам река да...{S} Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти о |
| е ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p> |
| гарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> < |
| ости.{S} Јелица ме више пута наговарала да ти понудим, да се с твојом Јелком код ње састајеш, д |
| кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S |
| Маша лисица.{S} Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједо.{S} А ти, пошто се одмориш, по |
| , док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), |
| река.</p> <p>— Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка, ка шта сам навика има тридесет г |
| рисветога, осим редовника, зато не ваља да то чују....{S} Ајте, браћо, ајте!</p> <p>Ни Бакоња, |
| видио ркаћскога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.{S} Сјети се једне Срдареве причиц |
| ке ствари љути!{S} И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна зна?{S} Та знали смо ми одавно |
| А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта д |
| ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> <p>— Ма да ниси ти онај из Зеленграда, што може скочити из бачв |
| и сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом.{S} Његова слава бијаше |
| враг! прекиде га изнутра Брне.{S} Одма да си отиша, ако не желиш, да ми више никад прид очи не |
| ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће р |
| спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар изрече њешто с |
| убима и погну се, као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје |
| огаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дер |
| што прије сврше.</p> <p>Наредише ђацима да с мјеста звоне.{S} Млађи фратри отидоше, да уреде се |
| Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра |
| Ма, убија и’ Бог, како су имали вримена да се играју! чуди се он.</p> <p>— По свој прилици ушли |
| аментом покајања!{S} Нема много вримена да је, напрасно, неспреман, умра један редовник, па, по |
| е могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење |
| се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда када |
| е да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отво |
| на не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{ |
| го су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак св |
| } Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад |
| ! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{ |
| коњина, коју је крио, али је тек истина да није био.{S} Али на част и варош, кад би путовао на |
| био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљат |
| обиђоше манастир.{S} Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се то |
| мршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не сачекавши одговора, отиде |
| о знати, колико треба да човјек има, па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте, шта је било његов |
| че да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} |
| него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође |
| нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </div> <div typ |
| и, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем тр |
| тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу нау |
| р.{S} Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре?</p> <p>— И ја сам о томе размишља, |
| ако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати.</p> <p>Послије сл |
| ру.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у гр |
| њ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, вели Бакоња.{S} А теби ће б |
| , мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, |
| а бојим се, да Срдар како не нањуши, па да те не искуша.{S} Ти знаш, какав је он...</p> <p>— Ај |
| p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ |
| ; што би хотио затајати, не би одао, па да га на муке мећеш.{S} По њекад би засуо ријечима, а п |
| одабра сина Кушмељева, да учи књигу, па да с врименом буде редовник!{S} Ти с нама вечерас не пр |
| ња и Пињата.{S} Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристад |
| јеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била кратка.{S} Обило врата, |
| е к стрицу.</p> <p>— Одма, с исти стопа да иђеш у варош, да понесеш фра-Бони једно писмо, а аво |
| ада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих дво |
| <p>Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије.</p> <p>Буковичанину очи закрвавиле, љуљ |
| , да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Стипан одоше прико |
| ћа и Срдар.{S} Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај |
| видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умив |
| уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па не |
| нити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су наши ст |
| јече се на њ млинар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!. |
| ега чега, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не мог |
| е Мачак, па крену пут мађупнице.{S} Шта да га ту катекижаш, кад сам зна, да би га Наћвар отира |
| сти у град, кад већ има лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О И |
| Нисам ништа изгубија.{S} Нисам има шта да изгубим.{S} Баш нисам ништа изгубија.</p> <p>— Па си |
| о, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде |
| ! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шта да се ради?{S} Ликарима не вирује, а неће послушати нич |
| ам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се јопета навратити послин подне; те |
| вао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} |
| а му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише како ће.{S} На |
| слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p> |
| кћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! рече Пивалица, примичући се на кољенима.{S} Ч |
| Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Лис.</p> |
| о је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не |
| а! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас поткова |
| о и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословск |
| — „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говоре |
| д свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, те већ и не излази из стричев |
| ажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија но |
| ни... „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те |
| ева ковчежића....{S} Стриц је умро, Бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерк |
| томе више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало |
| ценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те прости, и ти си више од једном овуда слазио!...{S |
| > <p>— То је истина! рекоше сви.{S} Бог да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је она |
| ри на сијело, он плану:</p> <p>— Да Бог да, ја ногу сломија, ако ћу тамо више!{S} Ти си ми крив |
| — Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Д |
| ома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос, јер му се учини и сувише |
| одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина |
| , ко га прије уграби.</p> <p>Хајде, сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем, или |
| неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди главом |
| та сам побига онога пута и шта хоћу сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повл |
| готове, ако не претече зло!</p> <p>Сад да пријеђемо на оно, што је претежније.</p> <p>Кушмељ к |
| кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> учинити?{S} Ј |
| , дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, |
| Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби!{S} |
| <p>Фратри уђоше.{S} Срдарини бјеше ред да служи.{S} Кад би он обрнуо њима плећи, а лице к олта |
| д добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога бол |
| на ма, с ови исти стопа!{S} Зар ја тебе да не послушам:{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде д |
| и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет зажмур |
| А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обр |
| пут видје из ближе, и, по лицу, познаде да је глуп.{S} Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истр |
| жи чашу, а кад Грго примириса и познаде да су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски сино |
| Врљока и Бакрица.{S} Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо.{S} Сад већ не би могло пр |
| а, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди:</p> <p>— И ви сте слуге светога Вране!....{ |
| то кобно питање.{S} Али Срдарина сједе да срче кафу, не осврћући се ни на кога.{S} Онда Бакоња |
| ка.{S} Звао се Шимета.{S} Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе |
| хове вечерње забаве.{S} Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латински |
| и?</p> <p>Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка камениј |
| ека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје, иза једне међе, пуштеницу Јели |
| зненађењима.{S} Кад послије ручка отиде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, биск |
| братом, па уђе у кућу.{S} Бакоња отиде да поздрави фра-Захарију.{S} Готово све жене Брзокуса, |
| , ја нисам овди никад бија.{S} Па отиде да њешто мрдне око коња.{S} Кад се повратио, <pb n="232 |
| дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха, а |
| не јави стоку кући.{S} Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна.{S} Осињача одмах погод |
| па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, ка што јето |
| рају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али јопета |
| уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се:</p> |
| се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p>—Та-а-ко!{S} Божјаче, несрићо, губо |
| луша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно пој |
| е у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подне Бакоња прој |
| >— Ма, болан, ко тебе криви?{S} Ко каже да си шта крив? тјеши га фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеш |
| „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу |
| а крив?{S} Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, шта су му ноге отечене.{S} Не, не |
| болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени о |
| тјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна балест рашири <pb n="143" /> из палаца у |
| на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све шт |
| ни му говедар.{S} Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија.{ |
| иво.</p> <p>- Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вин |
| ружно снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња....</p> <p>Буди |
| бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мном за у ви |
| устајати по ноћи! јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака.</p> <p>— И ја! |
| о! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве зна, прије него се злато прими!{S} Он је сад диј |
| што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца |
| ома незадовољан са собом.{S} Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се |
| дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у |
| е, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега!...{S} А |
| ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p> |
| о претварати.{S} Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао.{S} Да није т |
| му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отк |
| н устави пред прозором, те и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагл |
| ав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула.</p> <p>Та Јела, кћи једнога имућн |
| и се кад бјеше сунце одскочило, и видје да је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло нареди |
| о опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска.{S} На поласку, опет се обоје зарумењеше и |
| боди из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима.{S} Овај опет хтедје да му се о в |
| е зажари и очи помутише, те Бујас видје да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасн |
| око <pb n="180" /> нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и гов |
| гадни Мачак, од кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така при |
| абили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају.{S} Али, одмах с вечера, нестало би сваке |
| бише мјеста у манастиру, — јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама.{S} Бакоња је стражио |
| љ од Кушмеља!{S} Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! шапну Лис.</p> <p>— То није кадар!.. |
| а.{S} Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као |
| на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу! вели Бобан.{S} Брате, ка да су сви пови |
| ра му се помјери, те не знадијаше, коме да се моли, пошто не бјеше навикао, да се обрће правце |
| ио са разбојницима, па (од страха, а не да изазове узбуну), почео викати, те га премлатили и ба |
| лаву.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињи |
| ди однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити |
| Испред кућа куд он пролази, устају жене да му се клањају.{S} Мушки су на работи, по пољу.{S} Ње |
| овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пу |
| по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.</p |
| народ разиђе.{S} Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјец |
| е пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи.</p> <p> |
| b n="36" /> ријека отиче у море, а море да је широко као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је да |
| увало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар |
| е већ не може крити!</p> <p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од св |
| е страшљив...{S} Него, јопет, о томе се да разговарати.{S} Видићемо послин, имамо кад!...</p> < |
| не изабраше, вели ковач.{S} Не бојте се да ће он икад бити старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта |
| ратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, |
| вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зо |
| ти у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у |
| ка.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они.</p> <p>Господа све „п |
| ма њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка, тако је био разјарен.</p> |
| ору.{S} Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра, коме би мантија тако до |
| S} Каква је то приша?</p> <p>— Бојим се да се стриц не придомисли.{S} Знате, нисам никада бија |
| штарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане главе.</p> <p>И тако стигош |
| S} И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци.{S} Најзад се њих тројица кренуше у |
| ну у плач, у силни плач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му б |
| њи се запламтјеше образи, а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те, онако збуње |
| се, <pb n="239" /> коју ижљуби и однесе да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти |
| у, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати.{S} Послије ће настати берба и д |
| p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било д |
| к није прешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром.{S} И постави <pb n="1 |
| нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топ |
| тиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову |
| че умиљато:</p> <p>— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти |
| а хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је |
| рну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски траг, али видите и б |
| а ви...{S} Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите....{S} А, Исусе, увик ли |
| ом.{S} Иђем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста из |
| ате шта! викну Бакоња.{S} Зар не видите да је фра-Брне немоћан?{S} Њемука шкоди и најмањи немир |
| дма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађите да испратите присветога! (то јест ону звијезду, у којој |
| о не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се Тодорина неће светити?</p> <p>— Муч!{S} Муч! заок |
| триба најприје шта измислити.{S} Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија, да га ни за трену |
| луђера у служби.</p> <p>— Па причекајте да свршим, рече Тетка.{S} Немојте ме прикидати, а имаће |
| имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да се парох |
| и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божј |
| осподин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама к |
| ка, да слуша, шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ зај |
| ло, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка т |
| па Наћвар, да се освети њемукарце, хоће да умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{ |
| Шаље га у град да се зађакони.{S} Хоће да то буде још за живота Брнина.{S} Бакоњу ће пратити С |
| кашља, онако, како се чини, кад се хоће да привуче чија пажња.{S} А кад то не поможе, он зовну: |
| притворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли?{S} И с меном је са |
| н то каза.{S} Ко ти зна, какав гри хоће да откаје!{S} Истина је, не иђе у цркву, али је за то д |
| поче:</p> <quote> <l>„Кад господин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> < |
| б-б, хоће да ме убије!</p> <p>— Ко хоће да те убије? пита Тетка тобож преплашен и узе га под ру |
| вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дит |
| оди помилуј, амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чи |
| па сутра зором у варош, па сутра у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња |
| поклони бритву, а од кад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бр |
| Тетка.</p> <p>— Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! |
| доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на кафу и мало се уредити.{S} И Бакоња пр |
| азговарајући се о повратку.{S} Поп рече да ће се кренути на траг око три часа, а тако мишљаше и |
| та на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече да не заборави на којој је ричи, па се поздрави са свим |
| а ко је и кога тражи.{S} Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зач |
| >Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи:</p> <p>— Ја, онај, чук, да в |
| 5" /> пута промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не |
| у К!“ И поп Илија (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као |
| а.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њеш |
| и да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јер |
| добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи вид.{S} Онај језик, што је слушао, зове се |
| тако пуста.</p> <p>Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме не |
| аху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смиј |
| у!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше |
| воње разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде.{S} За то је, осим помоћи |
| га главара.{S} Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима, вичући: „Ваљен Исус!“</p> <p>—- |
| ај.{S} А најсмјешније би, кад му казаше да се Шкоранца потенчио!{S} Смијући се његову претјеран |
| о све јутро.{S} Најпослинак Јере тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ј |
| по стјенама.{S} Писар, одиста хотијаше да покаже, како је размажен, те је ситно јео и сркутао, |
| највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела |
| о гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој, а она њему; најзад, њеки коштуњав и |
| могао звати на ручак.{S} Кнез се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљ |
| х понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи.</p> <p>- |
| е овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти д |
| ило.{S} Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би |
| зе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му никад није било.{S} Што је |
| претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени народни ликар Пјевал |
| агљина.{S} Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сиј |
| p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше гр |
| ног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер, да |
| земље.</p> <pb n="113" /> <p>Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с м |
| !{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајем |
| одина живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче ја |
| оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га С |
| по пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако ј |
| знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је народ навирао (а већ |
| сам увирен бија, да је то њиов поса, и да им је намира да мене у то уплиту.{S} Кад стриц и Сти |
| маче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме |
| све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио |
| мицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми нике, али и’ и |
| се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — да је манастир м |
| и ја прије себи желија зла него вами, и да баш с тога и говорим!... — И тако разложећи, Бакоња |
| вога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори |
| а ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити.</p> <pb n="136" /> <p>Б |
| се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа |
| се наврши вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, |
| одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све |
| ислити, да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам зна, да ћеш ти учинити, како је право! рече |
| к, који је мога утећи најбржему коњу, и да је мога трупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђав |
| најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да |
| ричувати.{S} Послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају.</p> <p>У повратку, Бакоњ |
| поруком од видара, да Брне ипак хода и да пије сурутку, што више може.{S} Брне поче тако чинит |
| р, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и |
| о изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов с |
| кад не би зна да је она на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја н |
| , амин!“</p> <p>По ново заче да клања и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, бли |
| Боље је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нов |
| <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Бр |
| каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш! рече Осињач |
| да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен.</p> |
| се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} А |
| м је с почетка одговарао, па престаде и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијал |
| г, ако не буде за то.</p> <p>- Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учин |
| тра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бако |
| ароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и до |
| додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знај |
| да кад је штумак пун, да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила!{S} То јес |
| те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљ |
| да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се при |
| кад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се чо |
| е, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп п |
| ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајд |
| валица из Б. Ја сам одавна слуша за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам по |
| коњици и пјешаци.{S} Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну в |
| што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе.{S} Он покуша да размишља о тој п |
| одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Барица искочи из |
| чују како пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе |
| иде да <pb n="240" /> захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: „Остани, синко, још сутр |
| оња успје, да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице.{S} Углавише ка |
| инар.{S} Ниси ти још ста да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!....</p> <p>За т |
| умац.</p> <p>Послије сијесте, отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у с |
| и се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на |
| нијесу то побијали, и како Брне настави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске нау |
| колико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђа |
| зује цркву за кујину.{S} Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно? |
| ва мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу.{S} Мачка остави пред црквенијем в |
| ати.{S} Један пут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешкајући се по глави |
| купише питањима, а све љубазно.{S} Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви |
| бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја |
| едан његов рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је |
| себе Бакоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним |
| ила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију, за бановац.{S} Ба |
| нијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби!{S} А овдје могла би пити сва чељад, шт |
| </p> <p>Послије ручка, Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака рази |
| — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комад |
| унија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Дум |
| к, наш бискуп, наша круна!....{S} Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?{S} Ја шам маји, маји, |
| Бујас га гурну и запита:</p> <p>— Је ли да <hi>му липо стоје</hi>?</p> <p>— Шта липо стоји?.... |
| и потапша га прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погле |
| аја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} Т |
| год и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрама |
| рица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куда редовници оком, ка шта је, б |
| де допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да |
| зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу |
| оме!....{S} Јето, тако је!{S} А камо ли да ће се приковођани припасти од Шкоранце....</p> <p>Ли |
| : па шта онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{ |
| има по лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњ |
| шмељ чешкајући се но глави.{S} Хоћеш ли да закољем једну кокошицу?</p> <p>- Бог с тобом! одгово |
| ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без ножа?</p> <p>— Ја!? вели запрепашћени |
| , фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} хоћеш ли да убијеш човика?....{S} А ти (обрнув се Бакоњи), зар м |
| ...</l> </quote> <p>— Стан!{S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Го |
| ди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена |
| кога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли да ја слушам таке ствари?{S} Ну, ти си се садак разабра |
| чудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да м |
| , како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, пошто му један његов рођак |
| о Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не мо |
| одина ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали.{S} А велиш, да сам ја крив!{S} Право ве |
| з ће скромно:</p> <p>— За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, ка |
| Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву поробило!?...{S} Ај, да видимо!</p> <p>— На |
| е вељу, да Стипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!.... |
| у вигњу, да удара великијем маљем, или да растоварава и на плећима носи вреће угља, што би воз |
| ипан није посрид тога, или да јест, или да би мога бити Петар, а не бити Пава!....{S} Ја сам са |
| итањем о парници, а учини се не чуо или да није разумио наговјештај онога трећега.{S} Тако га ј |
| са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149" /> прече право на рибање, — или би |
| у оно мало тренутака, кад би га пустили да предуши, „пио“ је из своје луле. »Камо те, Букару!“ |
| коњу ће пратити Срдар.{S} Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него |
| опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на ври |
| па Цонтрона, губава виштичина!{S} Мисли да ће се и вечерас мукте опити!{S} Ма нећеш, Цонтроно, |
| } Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то |
| н и сада, овога тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{ |
| се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опе |
| !{S} И не мисли о томе!{S} Он већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помам |
| мељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град.{S} Бакоња се опирао, наводећи за ра |
| од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, пох |
| алеко био од те помисли, као од помисли да ће постати бискуп!</p> <p>— Ајде, спремај се, шта си |
| м!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се на |
| нчани зраци.{S} Бог зна, шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто о |
| шмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" |
| ома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „ |
| b n="206" /> У тој трзавици, Брне науми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако |
| и трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљ |
| <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не моли те нико, а не нагони те нико! |
| ишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што ти кажеш.... бриљуз |
| стола.{S} Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије.{S} Мачак је читао жити |
| њега није у цркви...”</p> <p>— Нећу ни да чујем о томе! викну Брне, устајући.{S} Ја сам немоћа |
| том:</p> <p>— Ти си одма видија на мени да....{S} Ти си се сад припа кад си ме видија, је ли?{S |
| ви и записали све....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина п |
| : „Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распа, чим би изаша на велику арију“.{S} |
| одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоч |
| ише говори! вели Тетка, јер му се учини да шкринуше Брнина врата....{S} Ајмо, одма горика....{S |
| лту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка |
| му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и д |
| ти, и касније.{S} Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут.{S} Шаље га у град да се зађа |
| тинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипос |
| ане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини глад |
| ошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају.{S} Бујас за папоњом поче да чати живот све |
| та, и зашта онако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљи |
| старијега.{S} Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоњом, али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја |
| козару зврљевски! викну Вртиреп.{S} Ти да ми се ту размећеш, ка да си ми ти ники господин, а н |
| ез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Тада сви Јерковићи |
| и и ти зар мој крвник?{S} хоћеш ли и ти да ме туриш у провалију?{S} хоћеш ли да ме закољеш без |
| кле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку? |
| из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу!{S} Зашта ми, болан, ниси поручија п |
| Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо п |
| трпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ до |
| поправи.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста |
| вијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и н |
| причагама извалило.{S} И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви ка кр |
| а, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они от |
| на мах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопк |
| и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах |
| а Срдар.</p> <p>— Не знам.{S} Може бити да је велико зло.</p> <p>Кад сви уђоше за Срдаром и зап |
| нити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће купити нове канцеларе светоме Франи! вели Бујас.< |
| еко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на |
| га изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао ду |
| есу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала.{S} Капци су свак |
| претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли |
| к, болан....{S} Човик би мога помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп прове |
| слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смије |
| " /> болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године.</p> <p>Послије тога б |
| одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу <pb n="37" /> изађеш из манастира и р |
| Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето |
| о је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало |
| раше коња.{S} Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи.{S} Био је |
| Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива.{S} Међу тијем и Срдар зарони једном, па одмах |
| {S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву.</p> <p>Бакоња се поврати у ђачку трпеза |
| е јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви једногрлице „оче наш“ и баш изрек |
| у ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с њим што хоће.{S} Он их је само гледао.{S} Пје |
| .... еле, у ономе стању, кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка д |
| <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људи?</p> <p>— |
| p>Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро:</p> <p>— Ти, Јерк |
| те! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови |
| > <p>— Натраг! викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева |
| њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затек |
| огод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати |
| д једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ угр |
| егленисали с њим, ка шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, |
| ушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем, према простору земљишта |
| Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо |
| стао Кењо.{S} Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло |
| S} Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица н |
| !““ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз т |
| усти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка |
| ећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, брате, пук навра |
| ве ти зову:{S} Чагљина и Шунда.{S} Реци да није тако.</p> <p>И сви се слатко смијаху.</p> <p>— |
| .</p> <p>Кнез га шчепа, и нареди Барици да извади талијере.{S} Па онда кнез обрну Кења, па што |
| тнији од менека, само шта ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта |
| и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накострије |
| ј трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти |
| зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу, што се накосила, |
| егов поса и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа.</p> <p>Кушмељ зинуо, те га же |
| већ мисли да си отиша!{S} Боже сачувај да те јопет види!{S} Помамија би се!</p> <p>— Ма, да шт |
| е вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, Јеро |
| мо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак |
| липото моја, како си стидљив?{S} Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу).{S} И ти |
| е, брајко!{S} Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док |
| тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Слуге, колијећући се, пођ |
| зађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети.“ Сељаци клекоше.{S} |
| му што.{S} Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу.</p> <p>— Баш ми трибај |
| 0" /> <p>— Ево шта је.{S} Слага сам вам да нисам пушија, али нећу више, — рече и разби лулу о п |
| во дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побјеже, јер чу иза себе г |
| ност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика |
| е спива ту писмицу, а?</p> <p>— Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; и стриц Чагљина уми |
| Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.< |
| отврди Бакоња уздахнувши.{S} А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда.{S} Ово је послид |
| рече он не обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И за |
| .{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли.{ |
| ндром....{S} Куда ћеш ти?</p> <p>— Иђем да проводам коња фра-Јаковљева.{S} С Богом ћаћо!{S} Поз |
| ковићу? викну Вртиреп.</p> <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу ње |
| и ви на миру прошли.{S} Ја то не кажем да вас припанем, јер, ви знате, да би ја прије себи жел |
| аке мисли у главу.</p> <p>— Ја ти кажем да је то река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у |
| уда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и дода |
| <p>— Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац, рече Тетка забринут.{S} |
| помогнем, шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{ |
| д би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме педипше |
| И ја сам о томе размишља, али се бојим да му не пане капља.{S} Та ти знаш како је страшљив...{ |
| е него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви!{S} Шта мислите да се То |
| же: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ реко ја и помисли д |
| ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрин |
| и?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p>— Може бити да ће |
| S} Биле су већ и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{ |
| не? пита га Вртиреп.</p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим! |
| тапшући га по образу...{S} Ја не мислим да поараш стрица, Боже сачувај! него он ће ти сам приру |
| Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ |
| тра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем у гр |
| дија, јеси!{S} Ха-ха-ха!{S} Стани болан да попијемо по једну кафу заједно.{S} Та браћа смо, бол |
| х очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њег |
| каквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу. |
| ћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дуг |
| ма Јерковићева соја.{S} Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици у |
| машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата.{S} Запод |
| а устезао, толико је сад више наваљивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, |
| Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако.{S} Осим тога, обоје мораху вјеровати, да ње |
| и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив.{S} Сви |
| и онакога пољупца.{S} Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, к |
| ријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му |
| тао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пи |
| је из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла.</p> <p>Киша једнако падаше.</p> |
| зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отр |
| ону лијепу црницу, што се накосила, као да бјежи од свога непријатеља.{S} На њеној окрајици, ск |
| ор, гдје сијаху цијеви на оргуљама, као да бијаху од сухога злата.</p> <p>Из цркве, Грго га одв |
| јеном реду и према опћим пословима, као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све |
| а, синко? рече поп, уставивши коња, као да се сјети њечега.{S} Послушај ти мене све што ти вељу |
| спи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје.</p> <p>Б |
| па се чешка.</p> <p>Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: „Па онај.. |
| ма, њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше, е је настао часни пост, доба к |
| гу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге.{S} Бакоња опет владаше собом, те ј |
| коња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{ |
| и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и |
| у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот.{S} Кад се поврати у стричев |
| .{S} Стрико Балетан намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру |
| е обазрије с врата, а оне црне очи, као да га хоћаху уставити.{S} Чудна судбина! мишљаше он, да |
| до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио терет од стотину ока.</p> <p>— Таа-аа-к |
| му пође у сусрет, такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар у |
| , па би фратри ручали ћутке и брзо, као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, сам |
| а он скупио прстима мрске на челу, као да прибере мисли.</p> <p>Ови очекиваху, ко ће први прог |
| > <p>Бесједник нагну бардаком.{S} А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица с |
| замишљао!{S} Ето вода кркља и кркља као да у хиљаду лонаца ври купус.{S} Ама од куда толика вод |
| била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво |
| три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једн |
| из скорашњег стричева живота, које као да потврђиваху ту поставку.{S} Најзад, пошто му милије |
| тком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је св |
| видија, је ли?{S} Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а о |
| , одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једн |
| Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна.</p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди |
| ји му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли.</p> <p>— Тако! понови он, спуш |
| е, заграјаше сви.</p> <p>Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а |
| чући и бобоњећи.{S} Бакоња се учини као да спава, али га Вра пробуди и запиткује за ово, за оно |
| ије.</p> <p>Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао!</p> <p>За њим се извере Бакоња, т |
| о, што је претежније.</p> <p>Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима.{S} Велим |
| , као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат.</p> <p>Бутре би, ис |
| ода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље.{S} Бакоња скочи, па, мислећи да су лу |
| етрнуше.{S} Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа.{S} А тај њихов стра |
| евет намјештен, све обрисано, — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.{S} Бакоњи се коса нако |
| име Иван а њојзи Цвита.{S} Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се |
| и од тебека, поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше).{S} Ми јесмо ка мало јегленисали с |
| међу својим земљацима.{S} Велимо: „као да бјеше,“ јер не знамо поуздано.{S} Он се клео, да ник |
| радозналост Бакоњину, да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутни |
| све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и ру |
| постриженици.{S} Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењи |
| као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лет |
| са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био!{S} Та му је мисао одмах расхладила |
| S} С једне стране, плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опе |
| ица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца,“ кога б |
| , да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове.{S} Из цркве би са осталијем друговим |
| легни на клупу, пошто је и стриц отишао да се одмара.{S} Посли, ја ћу те разбудити и повести да |
| како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на |
| ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже, што |
| без ријечи.{S} За тијем би Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и поче |
| што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне |
| поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мал |
| упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да бу |
| ераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста.{S} |
| брате!{S} А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би о |
| ...{S} Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку...</p> <p>Пивалица заћута.{S} Брне видј |
| /p> <p>— Сад не помаже карабулина, него да се уреди, што триба уредити! рече фра-Тетка.</p> <p> |
| е!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донеси |
| оћас, кад ниси мога устати раније, него да ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Б |
| водећи га.{S} Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ |
| се куњаше да би му то милије било, него да му поклониш полак Зврљева.{S} Бакоња није то вјерова |
| нам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једн |
| чуо, не <pb n="215" /> баш истину, него да Бакоња одлази преко коде, те да му се ред причувати. |
| је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђако |
| је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост.</p> <p>Сл |
| њекако сестра преварила.{S} Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спрем |
| се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се |
| еке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и |
| свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио.{ |
| пут, пише глаголицу.{S} Ређе би тражио да Бокоња сриче реченице, које се налажаху под сваким с |
| ше икона и кандило.{S} Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али проза њих допир |
| о Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потре |
| се сад враћа с купања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, кој |
| ао.{S} Из јутра би Вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Д |
| почео се молити Богу, те и њега нагонио да то чини.{S} Једном му нареди, да изговори онај цирку |
| вазда чинио, јер се, — каже, — увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води.{S} Пошто се |
| рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов поса, те је отиша у Зврљево, те он и отац |
| поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше, да је над њим |
| /> <p>Нови фра-Брне није ни по што хтио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} С |
| да нас јарчина не прошпија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, к |
| чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искуснијех љекара на одмет.{S |
| екога болеснога пароха, а Наћвар никако да се разабере и да изађе.{S} Залуду су га свјетовали Т |
| ва, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, |
| драв си....</p> <p>Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама.{S} Бакоња се једва ослободи |
| треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип.{S} И сви |
| ласно мољаше Богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина.{ |
| ављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какв |
| да Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галиц |
| писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, и ако би |
| пежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну.</p> <p>— Ма, убија и’ Б |
| -Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соб |
| ерке и све тице, па не би отпили толико да се позна!.... — А каке су оно тице, што лете тамо ам |
| годило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема |
| илу....{S} Натраг! пасји скоте!{S} Нико да се одавде мака није, него да ме свак слуша...{S} Нож |
| чим се пробуди.{S} Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у |
| м, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Б |
| , да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво |
| хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви нагов |
| пом, кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али |
| млого причи’ ствари, за које би ваљало да се бринеш!“</p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, д |
| е одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом? |
| а.{S} Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?...{S} Штиј фра-Б |
| жа ти? плану жестоки Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p> |
| мо, вели Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар. |
| кад би му и’ да.</p> <p>— Како би било да учинимо нику шалу? рече Срдар.{S} Рецимо, да се од ч |
| ао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама шт |
| с њим не могу више.{S} Боље би ми било да скочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде ист |
| а увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви се остали смијаху.{S |
| и његову јунаштву.{S} Бакоњи се чинило да снијева.{S} Јутрос је остављен без ручка, као какво |
| колскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем путем у повратку, као год што |
| ло по мало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе |
| тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то б |
| сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се |
| ало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри |
| т пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да ме по |
| стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред ма |
| вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пандури, који |
| о је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му жен |
| колико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакл |
| дљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит, како ће се проскитати, а ви одма: тум! б |
| пања, који је намислио да не руча, само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко |
| камо радији био, да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању.</p> <p>Т |
| у драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — као што њеки млинари не могу заспати, а |
| може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; др |
| ђаке, љубио га је „као крух вино.“ Само да знате, колико је пута с њим јео, баш с њим за једниј |
| име, али сам заборавија...{S} Знам само да је бија сметен.</p> <p>— Да ниси ти тај, Грго, болан |
| ....</p> <pb n="118" /> <p>— Па, ајдемо да штагод појидемо.{S} Нећемо, зар, да сад још цркавамо |
| им забранити!...{S} У манастир, можемо да и’ не пуштамо, али, најпосли, нека и’ исприд мађупни |
| ећемо тако! умијеша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја ра |
| али га Ркалина устави.</p> <p>— Нећемо да мишаш с тим комињаком!</p> <p>Аја!</p> <p>— Нама ком |
| ожје, шта оћете од мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! реч |
| на полак готова.{S} Не триба ништа, но да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба за |
| тио да се сврће код Велике Оштарије, но да се заомине.{S} Стидио се да га Цвита види пробријане |
| спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Наћвар њешт |
| драв њојзи преко воде, знајући поуздано да и она о њему мисли чим се пробуди.{S} Није ријетко б |
| узнемирен.{S} А осим тога и јест чудно да је тако сања!... ако није шенуја.</p> <p>—- Ма није, |
| ), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим п |
| ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин.{S} Е, већ замишљам шта ће бити.</p |
| горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, |
| онос, јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <p |
| боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају |
| се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе, што |
| ке:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нема, кад ми је највише од прише |
| Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија никад овди!{S} А колико ти је година?{S} А |
| ено...{S} Казујте чисто и јасно како то да разумим.</p> <p>Чмањак побјеже.</p> <p>— Бора ми, ст |
| о цједило.{S} Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај полож |
| вши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доно |
| е у томе високом чину.{S} Бакоња је чуо да је тај старац на гласу „глагољаш.“</p> <pb n="133" / |
| “ — „Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа!“ одговори онај уздахнувши.</p> <p>Пошт |
| узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рук |
| загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мислиш ли ти |
| вдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?{S |
| к питања, који је значио: „Како?{S} Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратр |
| а каза, да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца |
| јица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек након тога распалити машта младежи.{S} Фра |
| о учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштен |
| иц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је |
| острву.{S} Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, |
| Она ме одма слала, прије него је Јурић да злато! „Ајде,“ каже, „одма к Иви!{S} Ред је да Иве з |
| и мештар у свему, а завртија си у главу да би <pb n="178" /> прснуја ка водени мијур, чим би из |
| 5" /> Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је м |
| подин хоће да педипше</l> <l>„И у гниву да нас за гри’ кара,</l> <l>„Ником шаље ружне, ником ли |
| збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим лоше, да је при скончању?...</p> |
| њих седам благословише и рекоше народу да се разилази.</p> <p>Бакоња је то једва чекао.{S} Пре |
| ам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p |
| т!...{S} А шта ники <pb n="192" /> кажу да је тај вратар полудија!?“...{S} Кад стриц заиска што |
| Оно је ађунта, одговори Мачак.{S} Кажу да је пуно учен човик, да уми латински ка и фра-Тетка.< |
| {S} Кењо је отиша нигди у свит.{S} Кажу да служи у никој крчми.{S} Она наша не говори ни са Бак |
| е и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар!{S} А од куд они галијоти знаду надимке |
| к сам о себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} |
| ви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Ка |
| } Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијени |
| јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије.{S} Разуми се, триба, најприј |
| е коња овдеја.</p> <p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мен |
| {S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко |
| ет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне о |
| акоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Маша, не с |
| хватив га око широког струка, поможе му да сиђе.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута. |
| му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу.{S} Све то Бакоња уради брзо и вј |
| ру Бортулу Ловрићу обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо.</p> <p>Па обуко |
| о и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па, узевши за путнину и пријеглед |
| и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Кр |
| дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде |
| даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти ви |
| не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви |
| се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у великој трпезариј |
| што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије |
| ру помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n="12" /> прат |
| се на клупи под орасима.{S} А какви су да од Бога нађу!{S} Петорици се куља надула, свакоме је |
| нуше.</p> <p>Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка.</p> <p>Фратар |
| грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране.</p> <p>То је св |
| онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка |
| обуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима!</p> <p |
| , привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не могу!{S} Како је мога |
| а, одговори Бакоња намрачен.{S} Ја хоћу да разумим оне погрдне ричи, збогу који....</p> <p>— Му |
| } Нисам ја таки човик!</p> <p>— Ја хоћу да и’ разумим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, |
| ко ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брн |
| викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писм |
| може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу да кажем?</p> <p>— А зар све његово не припада манастир |
| Ја те циним ка пријатеља, па зато хоћу да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако |
| а.“</p> <pb n="238" /> <p>— Е, баш хоћу да јој кажем, вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цви |
| прича шта је било.{S} Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише вра |
| варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени.{S} |
| не може да их стигле, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у с |
| ави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по <pb n="71" /> чашицу.{S} Он се смије, а св |
| не могу оставити, па онда молим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш |
| а.</p> <pb n="165" /> <p>— А?{S} Стрицу да се најавиш?....{S} Никако!{S} И не мисли о томе!{S} |
| pb n="217" /> <p>Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути |
| а ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду, да разговоре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела |
| на“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир.{S} Кад стиже на крај улице, |
| јутрос могао учинити манастиру!{S} Баш да одем!“ Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу.< |
| Не бој се!...{S} Излази!....{S} Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соко |
| шкале и прилажење прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да т |
| , да си ти изаша из камаре, а и не знаш да си изаша! рече Тетка весело.{S} Јево те у коридору з |
| {S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> < |
| да ти речеш рич, поче мати.{S} Ти знаш да мени триба заминица, да...</p> <p>— Знам, знам, прек |
| јпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у житијима?{S} То је покора ка и др |
| ћи се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да |
| риведем, поче Тетка пењући се. „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриг |
| S} Али, јопет, ради како знаш.{S} хоћеш да те изујем?{S} Нећеш, велиш!{S} Па ти, по овоме вриме |
| амигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</ |
| а одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p |
| одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи!{S} Па онда још каже: „Не пиј вина п |
| шљаш само на једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може с |
| Мачку фратарске аљине!{S} Зар не видиш да се „<hi>обука</hi>“!{S} Зар ниси зна?</p> <p>— О, Ис |
| здахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p>То трже Бакоњу из с |
| ле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати?{S} Да није шта зло?</p> <p>Кнез з |
| мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, одбијајући густ |
| а...</p> <p>— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! рече талијански фр |
| потрбушке и свукоше му гаће....</p> <p>Да је ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још че |
| а се спреми, и отиде на јутрењу.</p> <p>Да испричамо у кратко како је фра-Брне проживио тијех д |
| вети Вране, меника гришнику!...“</p> <p>Да је у његовој власти било, по свој прилици, не би се |
| клече Бакоња, па она започе кроз сузе: „Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан бу |
| наше се, те купише четири товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-П |
| <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манасти |
| <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па |
| дје га чека Јелка.{S} Она је већ удата, дабоме, у његовој парохији.{S} Па онда се елекну и зами |
| о!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} |
| ињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич, да нећу више!“</p> <p>Фратри уђоше.{S} Срдар |
| брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз.{S} Па онда и сва снага бјеше м |
| кињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице, што утољују задуху, и њека зрнца ш |
| >— Боже мој, шта ради сад наш Ивица?{S} Дави ли се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас мо |
| Говорио је да би је купио, јер му је то давна жеља, да има гдје у селу кућу и мало врта, гдје б |
| овим парохом.{S} Његова слава бијаше га давно претекла.{S} Знало се, да је млад као капља, лије |
| а сам међу пријатељима, а, јопет, то је давно било.</p> <p>— Је ли то, шта си сам учинија, без |
| к дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? питају га.</p> <p>— Јес, ту скорице, |
| ш ста њим извијати и треперити, као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи |
| ?{S} Ајде, брже нареди што триба, рече, давши му кључ од цркве.</p> <p>Бакоња се њешто прибра, |
| т пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку.</p> <p>— Ја?! рече Бакоња блијед и с |
| а Роре.</p> <p>— Трчи ћаћа! вели Бакоња давши Кељу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода же |
| е жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!...</p> <p>— Хм!{S} |
| а коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузино, га питаше за ово и за оно, које ј |
| дио, па и покварио.{S} Али му Срдар, не даде премишљати, но учини да са тим похита.{S} Ради тог |
| се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама.{S} Осим тога ста у |
| љу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окренути, а он одлети на |
| рилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид |
| гвардијану.</p> <p>Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да л |
| Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, |
| оже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех корица, па рече: „Јево ти |
| је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.</p> <p>Послије ручка, син испр |
| узак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</ |
| збира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше Бог и људи!</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| ан пљештући рукама.{S} Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обук |
| себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјел |
| , ако ћете викнути приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би с |
| </p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди под распело!...{ |
| Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипане, дај да се и ми заложимо.{S} И ти ћеш са мном вечерати, |
| у.{S} Најслађе ми је заклати...{S} Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али... |
| рече му Бакоња.{S} Ајде у скулу!....{S} Дај ми, Грго, кафу за стрица!</p> <pb n="208" /> <p>— С |
| лепорат.{S} Шта да губу штедимо....{S} Дај, Барице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице |
| рекавши: „На здравље вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекак |
| ричека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме |
| њеко писмо завијено новинама.</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— |
| све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати |
| и је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“...</p> <p>Најзад, у вел |
| .</p> <p>— Дај амо! викну кнез.{S} Одма дај амо ту књигу!</p> <p>— Ма шта може бити то! рече Ке |
| Јесмо, јесмо!</p> <p>— Таа-а-ко!{S} Па дај да пију!</p> <p>— Вала! вала!</p> <p>Кушмељ узе бар |
| старишина.{S} Ако Наћвар отегне (шта не дај Бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе |
| једнога сељака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! завр |
| е тијаше да да, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикра, кад су се разговарали |
| е, него да ме свак слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је чов |
| дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше |
| их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема млика, шјор!.. |
| > <p>А кнез се упути к њему, викнувши: „Дај крунаше одма!“</p> <p>- Шта? да вратим....</p> <p>К |
| рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико воде!</p> <p>— Е! учин |
| те се ижљубише.</p> <pb n="230" /> <p>— Дајем вам часну <hi>ријеч</hi>, да ће прва моја поода, |
| штај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не |
| у вас трк у град?{S} Ала-те, момци, јер дајем три талира јабуке! рећи ће нови привремени старје |
| с.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави! заповједи Лис.</p> <p>Букар |
| S} За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте, да се крв пролива...{S} Ајме! ајме! у-ју! јо!... |
| (Ову ријеч бјеше научио у манастиру). „Дајте ми вримена, да се покајем, да постанем добар дија |
| носија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је |
| егова је памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ј |
| мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, можеш мислити, је ли велика приша, кад сам ја к |
| што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? проговори најзад Брне.{S} У томе |
| {S} Је ли тако?{S} Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве?</p> <p>— Не помажу |
| измаћи томе народњем крштењу.{S} То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај, ако ћете, али ни |
| је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч |
| плећи, као поменутој осморици.{S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> |
| згрози, те једва рече:</p> <p>— Ти си, дакле, баш велики гришник!{S} Томе се нисам нада.{S} Е, |
| примити натраг....</p> <p>— Ма шта ти, дакле, могу ја? рече најзад Бакоња, устајући.{S} Па онд |
| его се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: |
| е обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, ка ти |
| значи, које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину |
| брок...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чиб |
| ем пречагама, — манастир <pb n="224" /> дакле.{S} Бакоња закуца алком.{S} Отвори му вратар, кој |
| ко ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те од ушију отрибија |
| >— Како!{S} Јерковић!{S} Стара кућа!{S} Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван |
| , ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p> |
| ци, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађ |
| би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преминуја још ноћаске? пита фра-Брне.</p> |
| он је сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађак |
| никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Боже и свети Вране, |
| вићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога, кад му он шаље људе |
| д, а мога би липи ствари изређати...{S} Дакле, разумија си све, па сад га води!{S} Чуће му за з |
| поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима |
| вши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" /> <p>— хоће л |
| увши се ка блиједој Цвити, која уђе.{S} Дакле, сутра ћу бити у мантији!{S} Е, с Богом!</p> <p>Б |
| љубећи Бакоњу по образима и по шији.{S} Дакле си баш <pb n="55" /> послат?{S} И то баш Кењу, гу |
| м то пропуштија учинити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест |
| у, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако т |
| о са фра-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к п |
| Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S |
| сније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге.</p> <p>То |
| смију одати, јер им није у интересу.{S} Дакле, у памет се!...{S} Не велим, да би ти мога изневи |
| ше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака.{S} Од |
| анастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, |
| њега мало да буде вратар!....</p> <p>— Дакле, ко је бија с Кењом?{S} Шта каже? запита Бакоња, |
| Брне, да ту није било пука....</p> <p>— Дакле, било је ту још свита!</p> <pb n="191" /> <p>— Би |
| лим Јелицу да, мало по мало...</p> <p>— Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? прекиде га Срдар, о |
| ране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, умра гвардијан!?...{S} А ко вели да је цркву пор |
| метнуше разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> |
| близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p>— Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми св |
| е и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де |
| ном очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? п |
| Тако је! тако! заграјаше сви.</p> <p>— Дакле, јево шта је.{S} Мало прије сам река, да ми немам |
| љево, Брне га гледаше зачуђен.</p> <p>— Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати?{S} Тако?{ |
| сад јадиковање! — настави Лис.</p> <p>— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година, да ми та |
| траг!“ Па онда га опет запита:</p> <p>— Дакле би ти умија тимарити коње?...</p> <p>Би, велиш!.. |
| ко је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас!</p> <p>— Не |
| ћа и Роре, вели кнез.{S} А збиља, ко је дакле написа тај лепорат?</p> <p>— Ово је проста картин |
| је овај клапчић са <hi>Балеганом</hi> (Дакле шјор-Гргу зову Балеганом)? рече у себи Бакоња.</p |
| фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: „Дакле, имаш жицу стари Јерковића, да милујеш шалу, а не |
| ви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да нађе добра коња при |
| ји је подуже овдинак боравија.</p> <p>— Даклем, опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, |
| i> да се тежина одзива у зглобовима!{S} Даклен, видиш да је ствар неразумљива!</p> <p>А њему ће |
| јац ништа оставија, и тако сви раде.{S} Даклен, Иве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима н |
| " /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите сами примештај, или ћу вас ја тужит |
| јаше разјапљен.</p> <pb n="117" /> <p>— Даклен, овуда су ушли!</p> <p>— Како су могли изврнути |
| капе, па клекну и склопи руке.</p> <p>— Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? п |
| јал?</p> <p>— И провинцијал!...{S} Ама, дакленка је умра гвардијан?</p> <p>— Није, него ће чека |
| оноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају и Антицу и Марију |
| ви почеше хвалити Вртирепа.</p> <p>— Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О |
| еш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да с |
| у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> < |
| ти, Иве, затвори стричеву камару....{S} Дакленка (настави, пошто затвори <pb n="196" /> врата, |
| се ти заклеја, да чујеш пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ |
| микарце, да ме куша и да ме педипше.{S} Дакленка, нека буде његова воља!{S} Али, нас <pb n="175 |
| вољан си <pb n="213" /> за разговор.{S} Дакленка, реци ми, шта мислиш?{S} Оћемо ли посли подне |
| ан мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господину, који нас је и |
| езубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му се најавим! пита отац.</p> <p |
| Грго изнесе зеља и сухе рибе.</p> <p>— Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго |
| етнаестачу, и увалише га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу. |
| пошљедње ријечи.</p> <p>— Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже, вел |
| Бакоња окрете главу.</p> <p>— Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити....</p> <p>— Немој |
| овића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има је |
| S} Највећи ајинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна с |
| pb n="4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако |
| јепо да те свуда народ поздравља!{S} Из далека људи скидају капе, а жене се клањају!{S} Ко ти с |
| савјета због њеке парнице, трећи је из далека наводио да му треба новаца а да не би жалио дати |
| сао, пак се толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред м |
| А ви уморни, господине?{S} Путујете из далека?</p> <p>У исти мах промоли се кроз прозор сушта |
| а смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод <pb n="190" /> Велебита |
| то ноћас радија, а? запита га кувар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше к |
| превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села.{S} Одахну тек кад <pb n="218" /> изгуби |
| ад шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде |
| .</p> <p>И слава Бакоњина разнесе се на далеко.</p> <p>Фра-Бакоња не само што угоди својим паро |
| па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глав |
| рохијанима, не само што се кршћанлук на далеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због |
| се зачуди што се то разгласило, тако на далеко, <pb n="221" /> али исприча све како је било.{S} |
| ње.</p> <p>— А мога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p> |
| ога би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну |
| да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то ј |
| , ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То говорећи, Стојан свуче јечер |
| борави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли, као од помисли да ће постати |
| ем и њиховијех снова.{S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао |
| да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас има.“</p> <p>„<hi>Фра-Мартин |
| а испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који |
| , има работника и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком о |
| а и цркава.</p> <p>Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, |
| на капица.{S} Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не |
| киром од буковине, као што су обично по далматинским селима.{S} Поврх сијена, слуга прострије ч |
| ше на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} На свакоме бијаху: пант |
| нцип пропа, одија је с осталом Господом Далматинском к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далм |
| у, и Бакоња познаде још једнога правога Далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, к |
| .{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци много заносе такијем работама!...</p> <p>Кад |
| уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити кад га виде из близа и кад |
| _C1"> <head>I.{S} СВЕТА ЛОЗА.</head> <p>Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, ш |
| м к Свитлој Круни Бечкој, ради покорења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Д |
| ру, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ручку и разговара се |
| противу „невирни ркаћа;“ као год што у Далмацији има братстава, <pb n="4" /> која су у непреки |
| ет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиља |
| , мој гошподин!....{S} Ја вама кажа:{S} Далмашија има педешет иљад ајдук!....{S} Ту нима римеди |
| „наговишћава нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе.</p> <p>Фра-Брну |
| војој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза бич косе, <pb n= |
| акоња, па, и не чекајући <pb n="153" /> даље, зажмури, прекрсти руке и поче: — „Блажени Григори |
| о доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и ос |
| крајици, скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени к |
| село? а на то се Бакоња зацрвење и пође даље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком њего |
| као небо.{S} Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се к |
| S} Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорно због |
| и их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли.{S} Најчешће је тврдио |
| Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице, <pb n="251" /> са својом женом.{S} Тај ч |
| еља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком.{S} Али на мах опет му се р |
| та промоли главу на поље и виче да се и даље чује:</p> <p>— Фра-Брне је болестан.{S} Не може ва |
| ацима омиље, и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране.</p> <p>Па онда опет наста мртва |
| жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, а било је прилике и до сад |
| на, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им про |
| међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље, да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у г |
| , стадоше преклињати Грга, да не говори даље.{S} Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље |
| га, не могу и’ извадити...{S} Шта да ти даље говорим, кад сам знаш!</p> <p>— Ја ти не могу помо |
| рдијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше.</p> <p>— Он, он — настави Мачак ђац |
| е Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупеж |
| твоју скулу! прекиде га Брне.{S} Немој даље!</p> <p>Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и |
| алица, примичући се на кољенима.{S} Чуј даље.{S} Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу пр |
| ајући.{S} Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира нат |
| пет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање |
| никове вјеђе, чело, слијепе очи, и тако даље, па га онда њих седам благословише и рекоше народу |
| а је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и |
| себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта да жели.{S} С једне стран |
| и“ значи: да!; „же“ значи: јест, и тако даље</p> <p>Сунце бјеше одскочило три копља, кад стигош |
| , или фра-<hi>Вице Кркоте</hi>,“ и тако даље — баш као кад Бошњак рече: „<hi>за Кулина бана</hi |
| д куда тече <pb n="34" /> ријека и тако даље{S} Кога год срету, свак поздравља фратра, и свак п |
| лике светаца, папа, провинцијала и тако даље на платну.{S} Бакоњи се рекло да су њеке од тијех |
| х кипова, полупаних лонаца, крпа и тако даље{S} Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, |
| т, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, тако исто има их, из којих је изашло толико фрата |
| едовничке, изреке светијех отаца и тако даље{S} Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу, да, по стоти |
| да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно |
| ољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако даље и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шк |
| ини, о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: |
| истити рибу, или оперушати кокош и тако даље, па онда би се опет вратио ка стрицу.</p> <pb n="6 |
| иког олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаше у стихару, а двоји |
| ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близ |
| ти...{S} Све ћу ти исказати.{S} Ајдемо даље!{S} Ајдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли |
| ори и руча у једној шумици, па се крену даље, маштајући о будућности.{S} Кад би наишао на какво |
| а ли!“....{S} Тако вели тај сељак и још даље развеза, ка шта они чине.{S} Сад, брате Брне, да т |
| се од старости.</p> <pb n="40" /> <p>Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачињ |
| мњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очи |
| н брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше, д |
| е да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум! ка да се не може људски....</p> <p> |
| свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш!</p> <p>— Ма, дакле, ти си ришћанин? про |
| си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учиниј |
| -ако!....</p> <p>— Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вел |
| а Алатовића.{S} Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје |
| и гдје бајам цвјета око Свијећнице.{S} Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, |
| аву недјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увје |
| манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и п |
| а:</p> <pb n="159" /> <p>— Проклет бија дан, у који сам се родија! ка шта је река праведни Јоб. |
| Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана |
| , киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А он.... што т |
| , чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити |
| пет наста вријеме пуно удеса.</p> <p>Па дан св. Фране Салескога (29 јануара по римском) у зору, |
| и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви у покојникову с |
| Тома отидоше, али Срдар оста.{S} Сутра дан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече г |
| друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравиц |
| кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и |
| е људски.{S} Брни је било најгоре сутра дан, пошто узе зрнца.{S} Па онда, кад се небо мало разв |
| и на велику жалост Кушмељеву, али сутра дан, први је био на ногама и ходао је по тријему.</p> < |
| <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим р |
| какво би његово изненађење кад му сутра дан у цркви рекоше, да ће га тога јутра бискуп зафратри |
| куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, |
| о, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашиц |
| код њекога имућнога самца.</p> <p>Сутра дан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин |
| поздрави са свима и отиде.</p> <p>Сутра дан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин), и узевши благ |
| па и са свијем осталијем.</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође |
| ачином вратише у манастир.</p> <p>Сутра дан зачуди се фра-Брне, што му синовац раније не доноси |
| та свак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али |
| све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак град |
| м поче да чати живот светитеља, чији је дан.</p> <p>— Мали Јерковићу! зовну Срдарина, прекинувш |
| у, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одатле отиде на чесму, гдје сјед |
| имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На први дан нове године уждио сјевер, рек-би све понесе!{S} Рас |
| латко смијао, помишљајући да је то први дан, од кад је у манастиру, а да стрица не чешка, ни по |
| ита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишп |
| ешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки дан.{S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{ |
| /> убијену цесту.{S} Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа.{S} Њеки су гонили товар |
| ђимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дођ |
| у сутра јопет овуда.{S} Ово је послидњи дан да сам у овој одићи.{S} Сутра ћу се обући, па иђем |
| .</p> <p>Сутра дан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођа |
| е у трпезарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Посли |
| /p> <p>Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића.{S} Однесе му сву лијеву страну, али оста пр |
| тиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p> <p>— Није трибе, све то набрајати |
| м дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо.{S} Како је то!?{ |
| и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није кри |
| имао посла на Великој Оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и с мјеста се увјери |
| моли да га најприје пусти кући за један дан, да, прије него се „обуче“, узме благослов од родит |
| у се, да је протекла година, а не један дан од кад је пошљедњи пут ходио на чесму; чинило му се |
| о њекуд синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не пов |
| св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, кри |
| те су сви, осим Вртирепа, писали по цио дан.{S} Бакоња научи на изуст сав циркулар, од ријечи д |
| прозора, читајући и размишљајући по цио дан.{S} Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и к |
| те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!...</p> <p>— А зашта |
| p> <p>— Ум крантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ум мананстир!</p> <p>— Таа-ко?{S} Ви |
| Тртак и Бобан, кад би уграбили, по вас дан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком |
| поче му показивати глаголицу.{S} По вас дан Бакоња мрмољаше: аз, буки, вједје, глаголи и тако д |
| раду.{S} Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени.</p> <p>Ето тако |
| азило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима |
| гу Пињатина.{S} Фра-Брне је имао по вас дан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохи |
| конме ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} |
| зарији!</p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутре |
| ш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брне уз |
| два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет имао |
| >Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, које з |
| остима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица у |
| p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те тр |
| оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако с |
| о што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу б |
| ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, збо |
| е се за ковчег.</p> <p>Од тада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује |
| о и био му од користи, учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бут |
| о.{S} Већ су три мјесеца од кад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде, да се зафратри, |
| што је слушао о Срдару, кога би свакога дана, послије подне, нестало искрај посленика, — а већ, |
| шта!{S} Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> |
| пута.</p> <p>И Брне се осјећао свакога дана боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Бож |
| м коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелиц |
| ем настаде.{S} Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је |
| ше.{S} Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима.{S} Кнез ј |
| ше у почетку јесени.{S} Једнога раднога дана одмах по сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили |
| о млада и бујна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадал |
| коња се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</ |
| о исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке, да му повећа <pb |
| е ко рекао Бакоњи, да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао; |
| године бијаху у половини марта.{S} Тога дана у вече, скупљале би се и слуге у старој мађупници, |
| квену славу, која бива у јесен.{S} Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и |
| бјеше омрсио Бог зна од кад, а још тога дана пјешачио четири часа.{S} Како ли се угодно изненад |
| <p>И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак.{S} Млади фра-Брне отиде прво ка стрицу, те |
| желио, него обећа, да ће оставку истога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изр |
| еше разријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвал |
| <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слобо |
| КОВИЋ XXV.</head> <p>Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара.{S} Бакоња фра-Брне стиг |
| у мису.{S} Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем, да су се Кркотићи и Рорићи пот |
| бе, пити вина и кафе сваког боговјетног дана!{S} Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља! |
| и.</p> <p>Све је то заузело три, четири дана.{S} По селу се пратио сваки његов покрет и разноси |
| </hi>.“</p> <p>Чимавица пошто је четири дана лежао гдје и прије, од једном навали, да га премје |
| му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очати |
| К. да замијени фра-Пињату Ћука.{S} Три дана млади фра-Брне бијаше као <pb n="242" /> гост у па |
| у је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> |
| ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење.</p> <p>Од тада Наћвар не излажаше и |
| ије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и |
| уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под брије |
| и картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно истека рок? |
| јаху Срдар и поп Илија.</p> <p>Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња.{S} Кад |
| раше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и |
| ткује за ово, за оно, што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити Бо |
| икад могао....</p> <p>Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима.{S} Колико је био глуп, |
| трља вуненом крпом....</p> <p>Њеколико дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S |
| акоња сјетно.{S} Притрпи се за николико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет шест талира, |
| ршћанин, па ћемо те окушати за николико дана.{S} Е, ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђац |
| м, да је укра коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Ба |
| он, ка шта је чинија манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина.</p> <p>— То је истина! реко |
| јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана на дан Брне је постајао мрачнији.{S} И прође петна |
| , оче, али ће млинар одлежати барем пет дана...</p> <p>— Таа-ко?{S} А јесу ли сви редовници овд |
| постајао мрачнији.{S} И прође петнаест дана, од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на |
| липој кметици!“....</p> <p>Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани до |
| ?{S} Јето си ископнија, канда си годину дана болова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило |
| ак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку.{S} Кроза сухе гра |
| његов понос, он би био то учинио тијех дана.{S} Ту је прилику створио Бујас.{S} Он је знао за |
| е пију...</p> <p>Протекао је већ мјесец дана од кад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље |
| S} Букар, који нас је за нос вука мисец дана!!!“</p> <p>— Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! |
| идиш да ти је стриц кратка вика, да ти, данас, сутра, може сванути....{S} Разумиш ли шта хоћу д |
| више поласкати Бакоњи.{S} Није шала.{S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, |
| с мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, |
| де ка ковачу, те узе клијешта.</p> <p>— Данас ти је синовац врло вридан, рече Срдар за обједом. |
| !</p> <p>— Ма ја не би пушта пук амо за данас и сутра! опази Тетка.</p> <p>— А како ћемо им заб |
| ..</p> <p>— Таа-ко!?{S} Који му је враг данас!?{S} А је ли изаша здрав?</p> <p>— Јест, оче, али |
| ) може отићи.</p> <p>— Збиља, зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, друг |
| ајвише од прише?{S} А знаш ли ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и прови |
| било у зору.{S} Нико није видија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пива |
| а и одвише.{S} Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе који, почетком овога вијека, у |
| фратар.{S} Јеси ли при себи?{S} Није ли данас петак...{S} Не мисли ти за вечеру...{S} Камо вам |
| а си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде |
| ноги други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} Ајде, ћаћо, и поздрави мају, и све, |
| hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p |
| се и он пуром као ми!{S} Је ли киснуло данас моје злато?{S} Је ли се обика у манастирини?{S} К |
| опоро:</p> <p>— Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка!</p> <p>Сви се згледаше.{S} Бакоња се у |
| вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње.</p |
| части пићем.{S} Чагљина поче здравицу: „Данас је наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, |
| ануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га.</p> <p>— Ма какво |
| ке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији’ вратара.{S} Е, сад се |
| "6" /> крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“</p> <p>„<hi>Фра-Вићенцо< |
| } А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиш |
| апта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очистити рибу и умисити какво п |
| синовца...</p> <p>Тако се низао дан за даном, без велике измјене.{S} Фра-Брни се не повраћаху |
| не!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.{S} С њиме растаху „липос, крипос, бо |
| е ренбра!{S} И јонш канко!{S} Алвун-дан-данра!!!</p> <p>— Шта? викну фратар запрепашћен.{S} Да |
| Све то бјеше красно, у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не |
| е.{S} Ка, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си дош |
| леган бдије.</p> <p>Еле, у манастиру, и дању и ноћу, све иђаше суноврат.</p> <p>Слуге су пак ра |
| знао у потанкостима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то |
| и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само |
| {S} Ови, дакле, у миру преживаху што је дао Бог и св. Фране.</p> <p>Бакоња стаде гледати манаст |
| ин?</p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Нисам, ни дао Бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ри |
| ршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Тетки |
| Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ нашега ученог |
| поклони Бакоњи стотину талијера.{S} Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одс |
| не, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаш |
| са Чмањком. „И то му је стрина Цонтрона даровала.{S} Нико нег она!“ Бакоња на то уста, пољуби б |
| } Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом |
| {S} Тријем <pb n="41" /> бјеше покривен даскама, плочама, опеком, како гдје.{S} Између крова од |
| округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и доп |
| буди речено, тај надимак не бје залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, са |
| 6" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с ником пришом.{ |
| с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> <p>— Каку књигу? запита к |
| ати, шта је капља.</p> <p>— Да хоће Бог дати, да се освисти, те да га причестимо, вели Блитвар. |
| е слутње не испунише!{S} Ма неће то Бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од...</p> |
| двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше |
| јаја.</p> <p>— Таа-а-ко!{S} А хоћеш ли дати браћи да сквасе грла?...{S} Јесте ли вечерали, људ |
| наћи; осјећао је да никада више неће ни дати, ни примити онакога пољупца.{S} Залуду се правдао |
| дио да му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем |
| ецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго |
| ога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта да радим!{S} Ја ћу се |
| ли?...</p> <p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прид |
| вар из далека.</p> <p>Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати.</p> <p>— Питам те: зар ни |
| егно и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију.{S} Бакоњи се запламтјеше образи, а |
| а Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио.{S} Срдар, неопажен, покрену један час |
| p> <p>— Ја?{S} Је ли?{S} Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb |
| , оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, |
| панке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а <pb n="85" /> новца, ко вељу, колико ти видиш, к |
| сви остали за њим....{S} А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!“....{S} Боже мили, што се од њих |
| носи воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Ба |
| ежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млако |
| , те се пропе, одигавши Букара, пак се, два три пута заособ, баци ногама.{S} Кад му се опет при |
| едјељу ни трага од болова, па онда дан, два, ни да стане на ноге.{S} Фра-Брне се брзо увјери да |
| као и увијек на команду Бутрину: један, два, три!{S} Бакоња скочи и хитну руке у вис, па се у в |
| њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола.{ |
| у стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста |
| сједијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један б |
| и по жупама!{S} С њим је и путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуг |
| ани... не, него ајте сви, један тамо, а два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p |
| ратрио, дакле, кад је умро за свијет; а два крста значе годину у којој је збиља умро, - онако к |
| {S} А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо!{S} Иноценцо!“ Па кад |
| ађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с |
| знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода...</p> <p>— Та већ разумим! прекиде га Брн |
| устити.</p> <p>И тако, мало по мало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденије |
| робље.{S} Све се скркну око њега.{S} За два минута обје му руке и коноп бјеху влажне од цјелива |
| , не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му |
| а, пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински д |
| } А мени, брате мој, привише се ноге ка два конца.{S} хоћу да измолим „поздрав госпин“ а не мог |
| е, а неће да каже да им је укра из кола два пршута и да су и’ заједно појили....</p> <p>— Лажеш |
| оша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{ |
| а држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> <p>Пошто се сви обредише, гледајући кро |
| нтију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу |
| е преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош на полак отхранила |
| оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Галица удавала.{S} У повратку је опет и |
| } Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима. |
| јаше уживање, да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се н |
| разима.</p> <p>Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву.</p> <p>Бакоњи се у |
| његово срце од кад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви |
| {S} Видиш ли да не знаш!{S} Та послидња два верша, то су од „Муке Господинове“.{S} Али свеједно |
| смијех.</p> <p>Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: „Ја?{S} Је ли ја?“</p> <p>— |
| шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга |
| у Медвиђој, нема ик у <pb n="84" /> та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћан |
| > <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила, ко |
| дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана јер се Гали |
| е се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било св |
| у да се обуче.</p> <p>За тијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову |
| .</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина.{S} Стрина му Цонт |
| је у...{S} Бижа је од Турака прико воде два пута...{S} Бија је рањен из пушке од Ришћанах...{S} |
| извалио у наслочању, па ставио преда се два шпагна, златна часовника.{S} То му бијаше уживање, |
| стир.{S} Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.{S} Један трак растоке |
| p> <p>— Нећу! па нећу!</p> <p>Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, т |
| , онда би се Вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p |
| дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, |
| и догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да мож |
| ој равни скркле се куће, из којих стрше два три звоника.{S} Попов момак прекрсти се, па то учин |
| и товне краве („да буде млика, шјор!“ и два товарна коња.{S} Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавич |
| бјеше налога — највише жена.{S} Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи с |
| ко клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим.{S} Ако се ноћу који устави, онда би |
| кавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два три пута пови обрвама.</p> <p>— Знаш шта, синко? ре |
| реко дана.{S} Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, |
| несе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада.{S} А Бобан је брао ли |
| нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Бале |
| та Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} |
| а-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, |
| лаб латиниста.{S} Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе.{S} За њеколико |
| учивши га како ће с вечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове.{S} Послиј |
| ки.{S} Па липо је и то, што ће сад бити два фратра мање, и што надути Лис износи ноге.{S} Та то |
| изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа |
| , то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талира — то |
| ачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина тали |
| е се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу....</p> <p>Бакоња, Бујас, |
| улици, гдје, према опалту, окрете коњем два, три пута и учини да се пропне, тако да се свијет р |
| глушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад во |
| ми оно рече у сну.{S} И јево ја потего два дана хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, а |
| стима.{S} Пошто је стриц дању спавао по два, три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера |
| е.{S} Па онда се браћа пољубише у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња п |
| је но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гла |
| тле на ручак.{S} Послије подне, тачно у два, <pb n="205" /> почео би опет са четири шетње, па с |
| ију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну.{S} Стип |
| S} Запалија сам комшији сино и закла му два вола.{S} Јопет сам убија човика из једне пећине пов |
| ја мало, па пођем даље и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на |
| због Ане....{S} Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета.{S} Сад највише приваћ |
| апита Бакоњу.</p> <p>— Не.... остала су два товарна!</p> <p>— Ајд.... соколићу.... ти си најбрж |
| n="69" /> од све браће, излазио је ноћу два три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећ |
| једна пећ за хљеб; на сред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра.{S} Са с |
| а.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у |
| тити готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којим |
| Ка што су вридни били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, |
| ву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> <p>Има једна књига у којој |
| Ма, да шта ћу ја, синко?{S} Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чег |
| инама и ружан, а жена му, не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа, д |
| сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде.</p> <p>Бакоњи се |
| рви Исусове, никоме то нисам казива има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима, а, ј |
| јелу, па, узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски.{S} Б |
| у парохију најнезнатнијег фратра.{S} Од двадесет и три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуов |
| огат човик.{S} Можеш замислити записује двадесет миса!{S} Дакленка каже: „Нисам се још исповиди |
| ити!{S} Триба ми <pb n="164" /> најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тог |
| и ти, да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника, и провинцијал?</p> <p>— И провинциј |
| На кога се увргао, сакр!?{S} Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам т |
| и, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а ве |
| и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више, то и Брне послије придаде |
| лико год мош! виче му Лис.</p> <p>Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима.</p> <p> |
| шао коња чак на граници.{S} Како је дао двадесет талијера соџбине.{S} Али кад бјеше на само са |
| упљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који |
| олико одломака из житија, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио н |
| {S} Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу.{S} Црква је својим обијељеним |
| ка и многе остале, који позајмљују и по двадесет по сто?{S} Па, је ли наш вра-Брне икада кога п |
| ; па шест крава, метнимо, не више но по двадесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бро |
| године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека.</p> <p>Сахр |
| сјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући |
| Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја сам био срећан, да ту књигу има |
| чу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</ |
| ....{S} Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира!{S} Она бабетина претур и она коза |
| егов син, коме је сада име вра-Брне!{S} Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“</p> <pb n="241" |
| хоће њешто да заусти....{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми! |
| јући сребрњаке у кесицу.{S} Ја да иштем двајест, да искучим пет!{S} Еј, еј, мој Иве, не могу те |
| Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</p> <p>Бакоња одмахну руко |
| кесу и остави по ништа, — нашли смо око двајест талира“.</p> <p>— Ја, то је, борме, мајсторски |
| >— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а дру |
| о би на Турке јуришали („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић,“ слушао је Б |
| е је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје текао о похарам |
| , „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаес |
| мо, опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду!</p> <p |
| — А колико му је година, Брне!</p> <p>— Дванајс...</p> <pb n="39" /> <p>— Шалиш се, човиче!{S} |
| дник.</p> <pb n="193" /> <p>— Има управ дванајс година, одговори Пивалица, уздахнувши.</p> <p>— |
| Е, па кажи све шта имаш.</p> <p>— Прије дванајс година убија сам једнога човика.{S} Убија сам г |
| S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то зваше, и попио би полак чаши |
| Е, дакленка шта ћемо садак?{S} Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може |
| умијевао, шта је говорио.{S} Он је тако дваш триш, бесједио у манастиру, а њеколико пута у град |
| х у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „оп |
| “ него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је Бог, а они су наша браћа!</p> |
| вр села.{S} Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра...</p> <p>— Та ј |
| икога, за меном никога.{S} Кад сам бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солд |
| ака, да те прати, али му не дај више од дви плете наднице.{S} Ајде, нареди се! заврши Брне и по |
| </p> <p>Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служи |
| га тамо у запећку.{S} Он је заспа има и дви уре.{S} Ану, прикините говор, па ћете чути, како рч |
| p>Грго се чешкаше.</p> <p>— Даћемо му и дви плете! рече Тетка.</p> <p>— И три! прида њеки.</p> |
| , шта ће вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун |
| па ми је сутра дан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре |
| е хитно написа два листа.</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који м |
| ко благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је вел |
| јест, јест, а ви знате, да у мене нису дви ричи!{S} Прикојуче, у очи недиље, кад сте сви били |
| ту сухорицу.{S} Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао.{S} Поред свега тога бје |
| млађега, и они пођоше.{S} Бјеше, ваљда, двије, три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лик |
| иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје маг |
| е: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу |
| пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину.{S} Цвита је већ била и |
| ter" xml:id="SRP1892_C11"> <head>XI.{S} ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ.</head> <p>Љето је.{S} |
| е се за то времена више начита, него за двије прошле године.</p> <p>Међу тијем разгласи се не с |
| тога дана послати.{S} Брне им онда каза двије, три тамне изреке њекога светога оца, и каза им к |
| запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије в |
| икоме није ништа украо, осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по нагово |
| мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругов |
| редњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе, као и сви остали фратри.{S} У предњој бјеше |
| коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху из јасала, погледаше га злово |
| запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Г |
| У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ.</head> <p>Протекоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, |
| ача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери Галицу и Криву.{S} Не ћаше дати прст један |
| ађоше му на сусрет.{S} Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку |
| ита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима.</p> <p>Бакоњу спопаде врто |
| га често питали.{S} Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Ц |
| одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, сам |
| ема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По његову мјерењу и |
| Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух).{S} Али око Б |
| седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади.</p> <p>У Д |
| а сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије, три.</p> <p>Прво и прво, не само у Зврљеву, него |
| ђаше ни <pb n="200" /> оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира.{S} Најзад, С |
| творене му очи.{S} На кревету и на поду двије локвице крви.{S} Крај њега, на столићу, њеколико |
| а тијем Бакоња наређује, да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у је |
| не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте мно |
| а.{S} Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар.{S} Цијела се кућа зв |
| тна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењах |
| /p> <p>— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим!{S} А шта ми помаже, |
| о у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукли, |
| дијан.{S} Четири седланика, рачунај, по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педе |
| ји му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и триста талира, са четрнајст по |
| вскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три |
| е приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста, као што су се сви у манастиру надал |
| к из парохије фра-Томине.{S} Он изброји двјеста <pb n="183" /> талијера, што главнога, што доби |
| гачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви, осим Вртирепа, писали по |
| кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек.</p> <p>У родној годин |
| та, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех |
| дите ли да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Н |
| његова воља!{S} Али, нас <pb n="175" /> двојица не можемо више заједно.{S} Даклен, или тражите |
| ки једнако отромбољио обријане усне.{S} Двојица само бјеху мршави људи.</p> <p>— А је ли ти то |
| д три ђачића: један бијаше у стихару, а двојица послуживаху.{S} Дакле, није било нарочитог звон |
| , осим Тетке и Срдара.{S} Залуду се ова двојица опираху, да се бдјење не чати, јер да ће се тек |
| ом Лису и пође к њему.{S} Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас.</p> <p>— Бештија!{ |
| уга, која је за пламеном изашла.{S} Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред п |
| зар.{S} Остави ме, молим те.</p> <p>Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко о |
| удари њом по глави варалицу.</p> <p>Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи |
| пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и |
| долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше отканити рибања.{S} Говедар је боље па |
| аљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица, какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоњ |
| ачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад оде за књигу са тамнијем изре |
| аше.{S} Заиста Букар хркаше, како не би двојица да саставе заједно.</p> <p>— Зовните га! рече Л |
| се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па т |
| мађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица по тројица смјештени били у једној соби.{S} Међ |
| јем начином истјерају.{S} У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пут |
| вцу однесе вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста |
| аније, кад већ немате скуле!</p> <p>Њих двојица пођоше к њему.</p> <p>— Ја јутрос нећу! вели Ба |
| новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху, те се и не мрднуше кад кува |
| ежањ хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу.</p> <pb n="226" /> <p>У тријему суд |
| а и Шунда.{S} За њима Кљако и Рдало, са двојицом својих момака.{S} Па онда пет Кркотића:{S} Рка |
| у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га најв |
| највише старијега брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе |
| а дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{S} Па и шта је с лецијунима прионуја о |
| ијех стабала, издигли се прави вилински двори.</p> <p>Тако се учини Бакоњи, који стаде.{S} Разј |
| јзад јој подлеже.</p> <p>Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријем |
| на гвардијанова врата, да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзво |
| како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па <pb n="169" /> су, поред све потјере и пуц |
| шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта.</p> <p>— Валија си још ти да подјариш смутњу! |
| иве душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу!</p> <p>Од |
| мала врата.</p> <p>Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друк |
| } Куће неједнаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пје |
| авима и питањима.{S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весе |
| о пуно задржали!</p> <p>Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде. |
| ред стубама.{S} Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени.</p> <p>С |
| цима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ће |
| уна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, нас |
| и Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште.</p> <pb n="88" /> <p>Бујао и Мачак отрчаше пр |
| шли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво |
| и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести.{S} За тијем први |
| ко га не познаде.{S} Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар.{S} Кушмељ пу |
| ко ње.{S} Старци сјеђаху пред фратровим двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на |
| а пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи млад |
| ви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави |
| на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту, као војник на стражи.{S} Кад се кнез упути у |
| валица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше.</p> < |
| д се Бакоња поврати ка прозору, видје у дворишту само провинцијала са пет шест старијих фратара |
| </p> <p>Послије вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и |
| оња пођоше.</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у |
| , гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извија |
| под сведенога уласка, и нађе се одмах у дворишту, гдје видје, да је манастир озидан на лик твор |
| д слушати.{S} Кад је био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта ј |
| уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто.{S} Иза прочеља, на |
| је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловр |
| по ново разведри.</p> <p>— Оди, Бутре, де!{S} Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сје |
| исти и без причешћа!</p> <p>— Шта ћемо, де?{S} Шта ти је, ту ти је!</p> <p>— Сад не помаже кара |
| ли и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња опет заж |
| {S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи |
| токи Срдар, шта би било да сам тебе, а? де?</p> <p>Раздвојише их одмах.</p> <p>— О, о, о! поче |
| дајући у широку наслоњачу иза стола.{S} Де, да чујем, ако је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, |
| учинија, без стрица? запита млинар.{S} Де, то нам приповидај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, |
| и све знаш о мени?{S} Шта је то све?{S} Де, погоди зашта сам побига онога пута и шта хоћу сад д |
| i>и ми</hi> чинили, ка што сви чине?{S} Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем, а ја ћу |
| S} Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама.{S} Писар, о |
| Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је ветји |
| када дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра-Буоне!{S} Траже вас!“ Бакоња присту |
| велику котарицу.{S} Факин одмах отиде а дебељко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времен |
| оне, којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику кота |
| S} Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај...{S} Излазите одма, или ћу сад ка гвардијан |
| уку и голорук.{S} Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Рк |
| суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{S} Једини Стипан саставио руке на грудима и гл |
| сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капелани |
| ак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо, не више н |
| једанаест виорина барило, а они нуде по девет.{S} Тако је трајало све јутро.{S} Најпослинак Јер |
| стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети час.{S} Тада би опет изашао на тријем и прошао г |
| о је то могуће!{S} Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је п |
| лија</hi>, јер је <hi>њиова крв тешка и деветом колину</hi>“...</p> <p>Јерковића се сој разлику |
| а Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо!{S} Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити |
| и Теткине.</p> <p>— Браво Јерковићу!{S} Деде јопета сам:{S} Кр-сте у-слиши нас!{S} Кр-сте по-ми |
| рате, сазуј бичве, да ти обађе ноге.{S} Деде му ти Пјевалица свуци.</p> <p>Брне пусти да чине с |
| ам! вели кнез, тискајући се на поље.{S} Деде, ако икако можеш, изађи.{S} Ја ћу се одвојити од н |
| се животари, вели кнез Кушмељ.</p> <p>— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! рече фра-Бр |
| искупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава.</p> |
| ет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто триде |
| што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира.</p> <p>Па онда |
| сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! вели Шунда.</p> <p>Брне поче грлити Стипана и |
| ења Далмације ћесару, како биху послате Депутације од све Далмације.{S} Бија је код Круне на ру |
| х.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угр |
| њеког јада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се најед |
| ! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрно из п |
| ..{S} Ко то виче тако?....{S} Шта се ти дереш, еј? запита Вртиреп.</p> <p>— Носи те враг, магар |
| четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, дв |
| тани! стој! стан!...“ и све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне |
| Пет година, велиш!{S} Ја би приста и на десет за мелека.{S} Ја не знам шта ће с меном бити!</p> |
| дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, |
| их великих миса).{S} А помисли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози |
| ђима оброке.{S} То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, |
| јеше удовица, старија од Јовице најмање десет година, а тако крупна, да би га, што но кажу — мо |
| и поче говорити „крунице.“ Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види <pb n="59" /> и |
| јер најпослинакарце, ја сам замирита ти десет талира...</p> <p>Али се Бакоња не понесе.{S} Но с |
| дирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Тако су баш лани послали једног |
| њекад бивало, а сад?</p> <p>Сад, након десет мјесеца послије првога, присног, заносног састанк |
| „Немојте! јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ Дакле, оразуми се, болан, па иђимо ве |
| ="76" /> ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија.{S} А |
| ора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“</p> <p>— Т |
| с Боном у манастир.</p> <p>Било је већ десет часова.{S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђ |
| убацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан |
| доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{S} Образи му спласли, подвољак се спусти |
| кратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца, од кад га Пјевалица истјера из собе.</p> |
| спођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона |
| Сви смо у великоме послу.{S} Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла, дакле, мож |
| е и исправише уза зид од гробља, што за десетак лаката везује цркву за кујину.{S} Лис шћеде прв |
| рти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле н |
| ива послије великих потреса.{S} Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манас |
| да су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година, фратри саградише за наличјем манастирск |
| а дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; п |
| ри печене пастрмке.{S} За тијем, извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, но |
| ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно ист |
| ахове исправљао.{S} То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији.{S} Најзад |
| посли, нека и’ исприд мађупнице!</p> <p>Десетак прековођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопи |
| да се одмара, као и прије.{S} У почетку десетога часа, „учинија би дванајс шетња,“ како он то з |
| рољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</ |
| авно с њом раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учи |
| ан према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што не осјећаше никакв |
| ница.{S} Свак повјерова да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе ист |
| о за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, <pb n="161" /> обиђе опет сав |
| ке, како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку.{S} Па и њихови фратри, |
| н је мислио да се већ ништа не би могло десити, што би га још потресло, толико је засићен био п |
| јинин, што га је икад земља дала!...{S} Десна рука Радекина...{S} О, брате, чудна срца!...{S} О |
| жи у цркви.{S} Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, и ако је често одлазио преко воде.< |
| >„Букар! припредени ајинин....{S} Букар десна рука Радекина!!!{S} Букар, који нас је за нос вук |
| !{S} Шунди је изашла живина на листу од десне ноге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} |
| увши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве.</p> <p>Бутре је већ био у води.{ |
| (јер Бакоња никада не би у граду).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му |
| у обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима |
| од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно.</p> <p>Сви се укочањише од чуда.</p> <p>— Ма шта |
| Упутише се, да прегледају први олтар на десно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукам |
| врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно, да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обичн |
| ..</p> <p>Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, |
| 1835), онај, којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус. |
| е сусриту речени ајдуци <hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У |
| ијевоме крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима.{S} Па онда сила пође зорније |
| то Вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио.{S} У исти мах угаси се кандиоце |
| ти ми се, и све ка да ми мрави гмижу по десној нози и руци....</p> <p>— Па ајде лези, брате! ве |
| на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегаз |
| е повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије.{S} Сејиз, њеко црномањасто момч |
| изати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за што је прије требало година! — Ма |
| вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!{S} А свега тога не хоћаше бити да рка |
| она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је она за наше село и за нашу кућу!{S} Она је нав |
| ра, кад су се разговарали, па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега |
| јдедец! право цестом.{S} Чујем горњака, ди се дере, па ’нда: „зи-ју“, прожвижда ми крај ува зрн |
| и видим на једну два пушкомета човика, ди тира натоварена коња меника на сусрит.{S} Колика је |
| а моја Цвита о теби зна...{S} А, збиља, ди си поша?{S} Чула сам од слугу да је фра-Брни са свим |
| Букара, рече млинар.</p> <p>— А, збиља, ди је Букар?...{S} Камо га?...{S} Брзо по њ!</p> <p>Шке |
| аху Стипана и његове шале.</p> <p>— Ма, ди вам је Букар? запита Бујас.{S} Ја га залуду тражим о |
| „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ћ |
| ше сви.</p> <p>— А за здравље Чимавице, ди год бија!</p> <p>— Живија!</p> <p>И сви се обредише. |
| ам ја страшљив!{S} Нисам ја окле си ти, ди су људи <pb n="96" /> ка козе!....{S} Јест, ка козе, |
| ст година.{S} Зато, ја би вечерас кући, ди би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра у веч |
| , амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од |
| да се опет наврати, напипа би га ногом, ди је најпоштенији!{S} Ћук од ћука, као што су сви њего |
| у, па ћеш на воду.{S} А казаће ти Грго, ди је чесма.{S} А сад лаку ноћ! — Брне се затвори.</p> |
| а мнокарце?</p> <p>— Јест, да ми кажеш, ди је стричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у |
| да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран ка у својој кући. „„Жа ми је, вели, |
| , а највише....</p> <p>— Па зови га!{S} Ди је?{S} Иве, дај штолу!{S} Метни овди катригу, овди п |
| г сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! по |
| <p>— Јесте ли ви при себи? рече он.{S} Ди је она за бедуастог Јовицу!{S} Осим тога, ди ли је о |
| е...{S} А познајеш ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам |
| p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови Кушмељ.</p> <p>— Коња на сриду, губо |
| без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он.</p> <p>— Он се, брате, загна у са |
| њо, а зној му проби кроз чело.</p> <p>— Ди је коњ?! брекну Бакоња.</p> <p>— Ди је коњ?! понови |
| врата и с прага поче тепати: „кујас! а ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше <pb n="104" /> |
| ере Наћвар зовну Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија биј |
| не краја на његово конто! вели он.{S} А ди је то Радека?....{S} Може он аривати ту, ту, ту, на |
| а гвардијан? пита их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{ |
| попне, али га Бујас устави.</p> <p>— А ди је оно?...{S} Знаш?... пак нагну шаком пут уста, да |
| езу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! пита Тетка.</p> <p>— Јади га знали!{S} Как |
| репова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња.{S} Оне двије мрцине, што гризаху |
| загребе, ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се |
| м до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и с |
| ћаћа!{S} Он би приказива рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види |
| ре?{S} Ја све питам од јутроске:{S} Ама ди је мали Јерковић, како то да њега <pb n="130" /> нем |
| та ћу.{S} Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење.</p> <p>Изађе Крсте, б |
| сочим...</p> <p>— Не, него с миста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу.</p> |
| , уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> <p>— А од к |
| ли низ воду.</p> <p>— А зар не би могли ди запети?</p> <p>— Могло би и то бити, јер вода није в |
| и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра |
| Ја... онај...</p> <p>— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> |
| 51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од |
| ојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.</p> <p>— Чекај ме посли ручка иза мађупниц |
| /p> <p>— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осва |
| ази, — поста млађа.</p> <p>— Ја не знам ди сам вас видила, поче Маша, заборавивши прво питање, |
| е нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење |
| ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење...</p> <p>— Да Бог сачува и од твога го |
| е велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са |
| е наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ниси бија ни |
| и три мисе.{S} Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може |
| а његова ријеч.{S} Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољ |
| иц....</p> <p>— Како то?{S} Зар се може диванити миса у поараној цркви?</p> <p>— Одија је Шкељо |
| .{S} Не може вас примити.{S} Не може ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц. |
| он тебе!{S} А ти, писме пиваш и молитве диваниш.{S} Ка Бог што све зна, — јер мудрос, <pb n="22 |
| бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи.{S} На њихове замјерке како му је у соби |
| стричеве ћелије.{S} Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака, који би затутњио т |
| и бјеше заспао <pb n="234" /> обучен на дивану у предњој соби.{S} Сад он узе да му чита житија, |
| о наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога!{S |
| </p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј њима! |
| ко се чудио учености осталијех фратара, дивио се, још више, срчаности Срдаревој.{S} Не бојати с |
| више споменем!{S} О, о, о!{S} Бог да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те |
| по све лош, али је мудар, мој вра-Брне, Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!..</p> <p> |
| ице, коноп.</p> <p>— О Исусе слатки!{S} Дивице причиста!{S} Јозефе праведни! кличе Барица устав |
| "119" /> <p>— О, Боже сачувај и блажена Дивице!....{S} Шта говориш?....{S} Прођимо се шале и за |
| } Зар ниси зна?</p> <p>— О, Исусе!{S} О Дивице! узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у нов |
| ира! викну кнез.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни! поче опет Барица.</p> <p> |
| ба, вели Кушмељ.</p> <p>— О Исусе!{S} О Дивице!{S} О Јозефе праведни, шта се још на свиту неће |
| лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Дивице причиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна |
| , прекрсти се, изговори полако „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта ж |
| и хукну.</p> <p>— Није зла, вала Богу и Дивици, него....{S} Али, да иђемо редом!{S} Дакле, јево |
| ви? пита фра-Брне.</p> <p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, |
| главе!{S} Богу вала, милостивом Богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули....</p> <p>— Нисам ја |
| та дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{S} Јето, глади није, а болести није, |
| ате.</p> <p>Барица запали свијећу пред „Дивицом“ клече и поче говорити „крунице.“ Кад изговори |
| ив?{S} Шта сам мога учинити, за блажену Дивицу? кука једнако Чимавица.</p> <p>— Ма, болан, ко т |
| <p>И опет се поведе ријеч о Букару.{S} Дивише му се, узносише га мимо људе. — — —</p> <p>Бакоњ |
| p> <p>— А ја баш ништа!</p> <p>И сви се дивише томе говору, који не разумјеше, — јер по жупама |
| </p> <pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу |
| чио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „би |
| , пошто изађете!{S} Људи Божји, ала сте дивљи!</p> <p>На то се узмигољише, али мудри Чагљина од |
| га Стипан:</p> <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље |
| ах поврне:</p> <p>—- А да шта смо, него дивљи!{S} Ми смо, болан, ка звирад!</p> <p>Па угаси лул |
| уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, — поста м |
| о пјева!{S} Јер, збиља, кажу и да пјева дивно...</p> <p>Најзад фра-Пињата очисти стопе.{S} Фра- |
| ста мрачан и немаран према свему.{S} За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само, што |
| са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли стићи! рече Вртиреп рукујући |
| крену <pb n="122" /> се пред својима на дивове.{S} Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље |
| едаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила, да се једва мог |
| се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни |
| да ти ово кажем.{S} Мени је жа несритне дивојке.{S} Ако ја будем и даље иша, она се неће удати, |
| ус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову |
| огословске књиге, и баш раширио руке, а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред п |
| у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле ст |
| аше насликан свети Брнард, који клечи и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ух |
| ице љекарија и сваку мирисаше.{S} Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину.{ |
| досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници.{S} Како је дао |
| он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво, и тако даље</p> <p>Чагаљ, Шунда, Кљак |
| p> <p>У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет завр |
| о је шта липо!</p> <p>Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим:</p> <pb n="155" / |
| <p>Али стаде међу њих Шунда и зашунда, дигнувши руку високо:</p> <p>— Ајан!{S} Овдин нен понма |
| слушаше.</p> <p>— Тако! вели фра-Брне, дигнувши чашу вина према оку.{S} Је ли ово старо вино, |
| и ти то синовац? запитаће понајстарији, дигнувши наочари с носа на чело.</p> <p>— Јето јест...{ |
| н.{S} Наши људи вирују, да нико не може дигнути присветога, осим редовника, зато не ваља да то |
| <pb n="12" /> прати пишице стрица, кад дигод на коњу пође, а камо ли да буде свуда скоком, куд |
| м учиним...{S} А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај шта је покра све Зврљево и сва |
| ући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући:</p> <p>— „Зелембаћа ко |
| ломе остајаше само глава изнад воде.{S} Диже се велика вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дит |
| тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдј |
| жи.{S} Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се |
| рио главу и ухватио се за трбух.{S} Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал |
| Бог узеја, па се, јето, прочули, да се диже, не сме ти од тада вражи <pb n="91" /> приковођани |
| ити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камо ли да <pb n= |
| е прико воде!</p> <p>— Е! учини Бујас и диже високо обрве.</p> <p>Бакоњи се одмах лице зажари и |
| га Бујас у чуду.{S} И Бакоња стрекну и диже главу.</p> <p>— Говорим шта знам, али не да одам, |
| , Кривица и Галица учинише тако, а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика.</p> <p>- Таа-ко!{S} А |
| хну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стип |
| првој миси новога пароха, јер од једном диже главу и рече: „е, овога није никад било!“ па отиде |
| зу, на што он одлети као стријела, а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их |
| о прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши, да м |
| S} У реду за мном, ма-а-арш!{S} И Срдар диже чибук, па пође пред њима.</p> <p>Бакоња сврати стр |
| ну:</p> <p>— О, вра-Брне!</p> <p>Фратар диже главу.</p> <p>Брат му тад започе:</p> <p>- У здрав |
| ајде! рекоше и остали.</p> <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата |
| бе, па одбаци Стојану по корака.</p> <p>Диже се права бура, али се Бакоња уклони.{S} Његови пар |
| каменом и пребаци за једну пед.</p> <p>Диже се велика граја.{S} Ришћани викаху: „А, ко ће ко С |
| и стричев глас:</p> <pb n="51" /> <p>— Дижи се, магарчино!{S} Јеси ди се у Зврљеву навика да с |
| обуди се Наћвар њешто вољнији.</p> <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.. |
| /p> <p>Говедар га гурну ногом.</p> <p>— Дижи се!</p> <p>— Је ли ја? пита Букар.</p> <p>— Ти, ма |
| упницу.</p> <p>— Ковачу!{S} Млинару!{S} Дижите се!{S} Сунце је грануло!{S} Шкељо!{S} Устај и пр |
| о, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда об |
| аше и поскидаше капе.</p> <p>Фратар, не дижући главе, рече:</p> <pb n="21" /> <p>— Стипане, нам |
| вам проштијем један мој спив, — рече не дижући очију.{S} Дакленка чујте: „Зафална писма Господи |
| вој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком.{S} А Кркота заглушиваше сваког |
| размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима.</p> <p>Говор је најприје тек |
| коше, да би се у наше могло усути трећи дија воде!“</p> <p>— Тааа-ако, таа-ко, тако!{S} Ану, ам |
| о, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дј |
| прије него се злато прими!{S} Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први |
| а?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> <p>Бакоња побј |
| али ме ти не смиш тако звати.{S} Ја сам дијак Јерковић!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| е један млади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, |
| руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме |
| имена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, уто |
| стави Тртак.{S} За здравље ови’ вридни’ дијака и њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе |
| а парокији.</p> <p>— А бегенишеш нашега дијака? рече један напити прековођанин, који у тај мах |
| рећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше |
| увши с врата:</p> <p>— Је ли ту који од дијака?{S} Нека одма иђе у цркву!{S} И ви, људи, изађит |
| ије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их је она изгрдила.{S} Сад |
| ци оком, ка шта је, боме, ред најмлађем дијаку!{S} Аја, брате!{S} А и да није свега тога, него |
| ече.{S} Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави.{S} Прида мном н |
| да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се примаче к огњишту разбарушене ко |
| p> <p>— Е, па липо!{S} Ајде сад са оним дијацима.{S} Ајде поведите га!</p> <p>Бакоња прође са ђ |
| о.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посука жлицом! о |
| мртав! рече говедар Лису.{S} Промисли, дијаче, од кад је њега Бог узеја, па се, јето, прочули, |
| а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, дијаче! рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не |
| вена као невјеста.</p> <p>— Ваљен Исус, дијаче! називају:{S} Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтр |
| њему.</p> <p>— Видите ли — вели — овога дијачића?{S} Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, |
| еш ми још ове недиље дви приобуке нови’ дијачки’ аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у бе |
| кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: <hi>Брзокуси</hi |
| ито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} То је установљено прије десет |
| туњави и космати.{S} Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти.{S} Сви Јерк |
| А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бог учинио са вра-Брно |
| а-Брном, као што си ми казао.{S} Дакле, дијете?</p> <p>Бакоња скочи с коња, па приђе к попу те |
| ренерази....</p> <p>— Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! рече љекар Бакоњи, давш |
| на врх прста, али не видје ништа.{S} - Дијете се питаше: „Ама чим ће га причестити, кад нема п |
| ем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадало, а зубма |
| у шешарскијем путем и налазе шешарскоје дијете.{S} Дијете у.... опанке киселило, прстом набадал |
| топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— |
| ри.</p> <p>Грго оста још мало, да поучи дијете, па отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духн |
| тек то показује, да га она не гледа као дијете, да није више за „триске.“ Па онда на скоро ће с |
| а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића.{S} Бакоњу подуши смијех и обрн |
| д дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и |
| } Ајд’ да видим јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Та |
| бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и |
| неприлике чините, увикарце....</p> <p>— Дико наша, — поче Кушмељ — кад је Бог да, да си таке гл |
| а.</p> <p>— Ма зашта си чинија та крвна дила?{S} Не кажеш ми.</p> <p>— Зашта? понови Пивалица, |
| ху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех ота |
| рова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове.</p> <p>Двоје камене стубе, |
| и просвитли, ружа наша, ка свића кроза дим од тамјана!{S} По том, да ти буде у свру, прид Бого |
| -Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{S} Ако заповидате, вода је ту!</p> <p>— |
| ече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана. |
| у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине.{S} Чим би се упутио к њ |
| би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо |
| ве, у памет се!{S} Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди п |
| еђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља.</p> <p>— Да |
| ви окупили се око трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао. |
| и арбију.{S} Беневреци му панули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроза |
| прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака.{S} Брне га једном благо савјетова: „Немој тако |
| лом? прекиде га Срдар, одбијајући густе димове.</p> <p>Бакоња потврди главом.</p> <p>— Да са св |
| ијући се.</p> <p>— Нима!{S} А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на |
| ан звинзнем по ћинвенринци, Крнконтићу, динте! вели Шунда.</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахн |
| већ, не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јели |
| ави да савијесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке и како се гласно мољаше Богу у св |
| јеше — прво што видјеше, бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се |
| кивао, показујући на Бакоњин тек начети дио.{S} Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја, ли |
| ово сву родбину Бакоњину.{S} И ако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили |
| да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе.{S} На провинцијалову лицу, уз израз: |
| удна судбина! мишљаше он, да га највише дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му |
| шта нису бездушни.{S} Неће, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо....</p> <p>— Ма, не |
| стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја |
| ма оплинити?{S} И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одовлен, ово је комунско, ово су |
| на Великој Оштарији.{S} Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврс |
| реће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачк |
| а, а они не хтједоше без њега.{S} То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем |
| рни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући зашто, сјети се својих предака: ф |
| начином да га разговори.{S} Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет о |
| >— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш |
| и добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, |
| и мах зачу се више гласова.</p> <p>— А, дите моје, ту ли си? вели Кушмељ.</p> <pb n="187" /> <p |
| вели запрепашћени Балетан.{S} Ја тебе, дите моје?</p> <p>— Па ти, стрико!{S} Шта спомињеш шкал |
| е да спреми.{S} Кнез тада преузе: „Иве, дите моје, Бог ти да“... али и њега загушише сузе.{S} Т |
| ме брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију.{S} Вра је јечао на к |
| на коњу, ка и Срдарина!{S} Шта мислите, дите, а још ми рекоше да не уми пливати!</p> <pb n="132 |
| и губавог Кење!{S} Ма шта то може бити, дите?!{S} Цигурно ника велика ствар.{S} А шта ћеш ти ра |
| све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез.{S} Ја ћу одма Кења свезати и одв |
| ју! јо!....{S} Стипане, Стипане, немој, дите!...</p> <p>— Не бој се, вратре, ништа бити неће, — |
| Та-ако! рече најзад Брне.{S} Подај им, дите, ракије, па.... јето, па, шта сте то били чули?</p |
| у се примаче кувар и пришапта: „Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити.{S} Триба нам очисти |
| и све и ајде за рана!</p> <p>— Не могу, дите, ја сам уморан.{S} Овди ћу коначити.{S} Уставија м |
| <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> <p>— Нема ти шт |
| дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} Мени је име Грго, зваћеш ме: „шјор-Грго |
| погледавши на печење.</p> <p>— Шта ћеш, дите?</p> <p>— Како се зове она тица златна репа? ено ј |
| ударим великим каменом у слипо око.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко о |
| ашта си убија човика?{S} Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> |
| а, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код гвардијана! понови Грго |
| ?</p> <p>Зар ја не смим спомињати своје дите?{S} Срам те било!{S} Јер теби баш ка да је жа што |
| да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p>— Ајде, брате, код г |
| на то приста, кад она не би била твоје дите, кад не би зна да је она на то спремна и да, ако н |
| } Збиља, шта они раде?</p> <p>— А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! вели кнез, ста |
| и рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли |
| , јето ти, рече кувар....{S} Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гв |
| </p> <p>— Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!...{S} Стриц је стриц, па ако те и покара, то је з |
| <p>— Дижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако |
| обож и он погружен.</p> <p>— Ја да моје дите унесрићим?{S} О, о, о!{S} Језик ми се слипија, ако |
| <p>— Ајде, шта се примишљаш, ка да моје дите не зна шта говори!{S} Не видиш ли, да је вратрова |
| у Балегана. — А, Грго, а ди је оно моје дите?{S} Вире ми, ја га и заборавија бија.{S} Је ли гал |
| викну кнез, устајући.{S} Е, златно моје дите... али не пет, него двајест, Иве, круно моја....</ |
| д кад се не видјеше.</p> <p>— Липо моје дите, рече он, пошто се пољубише.</p> <p>— Немамо кад, |
| /p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до |
| маче у присјенак.</p> <p>— О мудро моје дите, о липо моје дите, рече кнез загрливши сина.</p> < |
| pb n="26" /> <p>— Не говори тако, дивље дите, него реци: слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој |
| викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} Метни капицу, дите, метни.{S} |
| ите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... викаше фра-Брне.</p> <p>Бакоња вртијаше главо |
| ка вика.</p> <pb n="108" /> <p>— Спасте дите!....{S} Ко је пливач?....{S} Спасте дите!.... вика |
| и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јовица, које твоја богољубнос може усрићити“...</p |
| а-ако?{S} Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ће |
| је Бакоња ипак непокварен.{S} Е, баш си дите! понови он, тапшући га по образу...{S} Ја не мисли |
| коња.</p> <pb n="157" /> <p>— Е, баш си дите! рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња |
| ли ти ја увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде врат |
| јаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију!</p> <p>— Таа-ко!{S} А ја ћ |
| ли Теткина брата?{S} Ди ли је то његово дите, тај нови дијак?{S} Једва чекам да га видим...</p> |
| !“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> |
| смијех и загрли га говорећи: „Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути!{S} И мис |
| за рамена и поче шапатом:</p> <p>— Лудо дите, како не помишљаш само на једну ствар, како не вид |
| ше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо дите!{S} Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубиј |
| чува сам свој виноград.{S} Једно сеоско дите прође онуда.{S} Ја га ударим великим каменом у сли |
| ја, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста |
| а их Бакоња.</p> <p>— А ди си ти, јадно дите? рече Грго.{S} Шта је с тобокаре?{S} Ја све питам |
| кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите....{S} Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, к |
| та?{S} Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ни |
| > <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите.{S} Барица је ништа ружно снивала....</p> <pb n="1 |
| зу одријеши језик.</p> <p>— А, несритно дите, убија те гром!....{S} Зна сам ја, зна!....</p> <p |
| вако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, несритно дите!{S} Ти би све мога, што Чмањак не може, мога и тер |
| а устајући.</p> <p>— Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш?{S} Зар се ни с тобом не м |
| шапћући Бакоња.</p> <p>— Мучи, несритно дите! одговори му, такође лагано, Балеган.{S} Наши људи |
| о да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече мудри кнез, обзирући се.{S} Сад, кад баш три |
| по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд |
| крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n="13" /> <p>Рекавши |
| пута од ришћанске крви!....{S} Несритно дите!{S} Несритно дите!{S} Убија те гром!...</p> <pb n= |
| љу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као |
| -Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али данас ми |
| , него, колико ми се чини, баш је мудро дите.</p> <p>— Таа-ко! е, е „нова нева свака је ваљана“ |
| S} Данас, сутра, он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и Бог одабрао.{S} Кушмељ, Бар |
| ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио га и „наговишћава нике ства |
| — О Исусе слатки! има ли још ко овакога дитета!? узвикну Барица, па колико је била весела наточ |
| тирати све једну те једну комендију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва др |
| <p>— Па иђем да се поздравим са својим дитетом.{S} Јето сам збогу њега један дан одија, па се |
| <p>— Ма шта ово чине вратрине? рече он дитету.{S} Изгоне људе из куће св. Вране, — људе, који |
| ако блид?{S} Зар због оне спрдње?{S} Не дитињи, болан!{S} Ја сам река Балегану да ти пошље руча |
| Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим“ ....{S} Бакоња му рече |
| манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија |
| а да је и бискуп, разумиш ли?{S} А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.</p> <p |
| Дакле то је наслидник фра-Брнин!{S} Лип дитић!{S} Диван будући редовник!...{S} Па како то да ни |
| е наше говорење.{S} Кућа Јерковића роди дитића, коме су јуста од дитињства окренута на Јерусали |
| мене?</p> <p>- Оћемо да избереш од наши дитића, који буде најдостојнији! рече Ркалина.{S} Јер м |
| ик преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једв |
| вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши |
| чекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех.{S} Пошто је чекнуо њеколико |
| исли ти за вечеру...{S} Камо вам остала дица?</p> <p>- Сраме се, па се сакрила иза таре, вели д |
| воје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико вриме!. |
| својој кући. „„Жа ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити!““ Ја је нисам тија по |
| бити?</p> <p>— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! рече Бакоња, па извади из торбице |
| а, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу, којој је притрунила.{S} Рдало се завадија са вра- |
| е намане.{S} Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну ч |
| орица, а камо ли још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештиј |
| ици!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!</p> <p>— Живија! узвикнуше Јерковићи.</ |
| ари.</p> <p>Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињ |
| „Бакоња, ти још и не разумиш шта је то: дишпеншацијун“.</p> <p>— А је ли комишијун још овдинак? |
| је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.{ |
| !</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун,“ рече Бујас, с таквим изразом на лицу, к |
| од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брим, да може штити часове у својој |
| p>— Нећу више тамо, рече лагано Бакоња, дишући узбуђено.{S} Дајем ти рич, да нећу више прико во |
| послије.</p> <p>— Изгубија? рече Бакоња дишући испрекидано.{S} Нисам ништа изгубија.{S} Нисам и |
| далаштине и пизма и притворство младога дјакона, који хоће да се на причац посвети зар, шта ли? |
| , брате?{S} Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! |
| ше у сумит два пута.{S} Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп, којим |
| у здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, |
| p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи Кушмељ.{S} Обоје заводњело |
| ата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове пок |
| осећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави <pb n="219" /> с братом, |
| дући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у матере и прилично <pb n="228" /> им |
| ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка.{S} На њој бјеше плава, набрана сукња и свилен |
| једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад машта изоглави.{S} Он |
| ослије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу.{S} Бакоњу п |
| је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком.</p> <p>Све је то Бакоња једнијем погледом ви |
| аље.{S} Али, подаље, срете се са једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на пој |
| упно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свијем предала |
| с насладом читати најдубља богословска дјела, и писати стихове.{S} А ако Вра одмах не надме об |
| правдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других о |
| е матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године.{S} Пошто би се Кушмељ исплак |
| бркоњом.{S} У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета, које не би имало биљеге од Бакоњине руке, али |
| увачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета.</p> <p>Сутра дан, рано, Чмањак изједе два попр |
| а смири не чувши ништа ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи |
| јет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјетету, право име бјеше:{S} -Јозица.{S} Материно питањ |
| и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али <pb n="236" /> кад Маша |
| да душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета, ради хљеба |
| исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише на памет те разговоре, баш као какве моли |
| ! вала!</p> <p>Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави.</p> < |
| ки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, |
| бор.{S} Вица је била имућна удовица без дјеце.</p> <pb n="249" /> <p>— Јесте ли ви при себи? ре |
| два дана.{S} Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Б |
| ан, жене да је скроман и милостив према дјеци.{S} Још се изнити читава прича, како кућу држи чи |
| чело, па куцка у њ.</p> <p>Осињача рече дјеци: „Ајте, пољубите руку стрицу и реците: вала, наш |
| јаше у наслону.{S} Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица |
| сира и поче јести.</p> <p>Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. „И то му ј |
| пак није могао зауставити, да не лијечи дјецу по селу, од сугреба и урока....</p> <p>И тако сел |
| ед Брну, који већину тога подијели међу дјецу.{S} Онда се ухвати коло, а старци се с парохом ск |
| оштарију, за бановац.{S} Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим, препирући се.{S |
| мијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дјечка:</p> <p>— Који си ти?{S} Кога тражиш?</p> <p>— Ј |
| к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом |
| едан лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12 —13 година.{S} Бакоњи срце заигра, те се б |
| ња га срчано загрли.{S} Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због њег |
| е друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у |
| вину“ с лица; али од кад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а од кад му Јелка рече |
| нијем грудима читаво руно заковрченијех длака.{S} На њему бјеше јечерма са јоште њеколико илика |
| ваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у |
| м и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићско здравље; око усана лебди му |
| и тепати му.</p> <p>— Борме, синко, за длаку је шкапула! вели кнез.{S} Сутра зором хоћаше га К |
| арији, — сву сам Унгарију обиша ка овај длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам |
| че, што игда може, тако, да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало.</p> <p>Коњ |
| рина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно.</p> <p>— Он!...{S} Он!...{S} Он! вичу |
| је вратрова порука!</p> <p>Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе.</p> <p>— Дакле те нис |
| цу сједајући на крми.</p> <p>Бакоња отр дланом очи и намјести се на кљуну.{S} Кад се навезоше н |
| ране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, ви |
| га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле а сви с |
| врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у тренута |
| ог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајн |
| м житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино, ако је и |
| боди свога страха.</p> <p>Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара, или Бобан, |
| ати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно, и тако даље{S} Бакоња не знађаше шта |
| као дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром.{S} По њ |
| } Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су били на дну стуба, Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом:</p |
| редина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној с |
| м бија дви, три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, — полигају, па п |
| и се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и више чобана |
| Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас моли |
| кад својим звонким гласом првом запоја, до тренутка, кад, послије мисе, на крају своје поздравн |
| тричев глас, па се зачу њеки жагор, па, до мало, затутњише кораци пред малијем црквенијем врати |
| боље, за колико трајаше суха хладноћа, до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије не |
| вријеме, које би протекло, и да је жив, до „младе мисе!“</p> <p>Чим се то разгласи, фра-Брне не |
| ели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице.</p> <p>— Дај, дите! викну опет кнез |
| у Цвиту смртно заљубија, ти си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си гот |
| ви?</p> <p>— Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија прис |
| а <hi>Јерковића</hi> у Зврљеву која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара.</p> |
| сад одмах за Бујасом по чину!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, |
| добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја по |
| но двориште, па уза стубе, па тријемом, до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клек |
| ра, и на сметлишта.{S} Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и |
| љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер ј |
| ари, које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који с |
| ната, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше |
| тира могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обила |
| свјежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осје |
| ајао крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је |
| ици пјеваху промукло њеки адраповци.{S} До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надима |
| већ нема рашта крити! поче Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема |
| а одлази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, |
| </p> <pb n="99" /> <p>Сви се чуђаху.{S} До мало се врати Букар.{S} Са коња је цурио зној, а коњ |
| е згледаше, а Брне избуљи очи у њих.{S} До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али с |
| hi>одсикоше му десно уво и оста без ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак ку |
| и одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“ био је Брзокус.{S} А Брзокус бјеше и фра-Брне |
| и зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше |
| ја.{S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови |
| те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, је |
| анити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње потребе, продавши вино |
| алира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад:{S} Дај!{S} Па јето сад ће |
| ија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушим |
| чине?{S} И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван н |
| сија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под п |
| "4" /> која су у непрекидноме низу дала до тридесет, четрдесет сердара, барјактара и тако даље, |
| воре стрица.</p> <p>Обојица су сједјела до поноћи код Брне, који је, на махове, пребирао бројан |
| ијем предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем, нит |
| нез загрливши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја |
| наших сељака.{S} Каза да међу сељацима до скора не бјеше вјерске мрзости, да су се људи обију |
| дне врбе, која бјеше нарочито одсјечена до дна, да јој пливачи с пања скачу.{S} Бујас се у трен |
| таре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „Нима,“ борме, рече |
| гао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњи |
| бија, ајде! вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши, као да бјеше свалио |
| обро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то јест плаћених великих миса).{S |
| ије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата.{S} Миса бјеше при свршетку.{S} По клупама бил |
| по тријему.</p> <p>А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо Бо |
| којој су животописи свију фра-Јерковића до половиле овога вијека, њих двадесет тројице.{S} Ја с |
| скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд бра |
| .</p> <p>Послије ручка, син испрати оца до воза.{S} На растанку рече Бакоња.</p> <p>Ћаћо, купић |
| да каже шта мисли“.</p> <p>— Нека слуша до краја, па нека онда говори! рече Тетка.</p> <p>— Нећ |
| а.</p> <p>Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољена, у руци му штит од кише, а о рамену шарена то |
| ј обред, па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</ |
| </p> <p>— О, брате, пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} |
| угледа Бакоњу, који га омјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир.</p> <p>Било је |
| знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико разголицала радозналост Ба |
| аре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те с |
| ти Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избу |
| ).{S} С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа, као голема печурка. |
| е прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.</p> <p>— Ја вас мо |
| им јеси ли научија.</p> <p>Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца.{S} Тако је трајало |
| здање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе.{S} Дјевојка н |
| у љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те од |
| ас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели он, |
| разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отпр |
| S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Д |
| капу, на којој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један з |
| свима у ушима зазвонило:</p> <p>— Није до шале, зло вам јутро!...{S} Брзо изађите, нестало је |
| дите....</p> <p>— Ти се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> |
| је пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче |
| риповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, |
| и, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба д |
| днички, а то је око три часа.{S} Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и |
| и Вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући |
| ну!{S} Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге |
| сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам!</p> <p>— Ма је ли давно |
| валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпосли |
| есен.{S} Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ.{S} Он им је, као обично, опет тумачио њ |
| настран.{S} Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поч |
| опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила, као за о |
| омињати она киша, што пастирима продире до костију.</p> <p>Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио с |
| пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња |
| едено:</p> <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, |
| а је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгуб |
| а сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац.{S} То му поквари желудац, те ј |
| њега.{S} Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног |
| исао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови ка |
| та онда? настави кнез.{S} Знаш ли да ће до Мале Госпојине згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер |
| етена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али, по к |
| ново наразговарали, па га сви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и |
| вала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја.</p> <p>Тако једнијем гредом обиђоше манастир. |
| камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти.{S} Зар се не сићаш да има таки примира у жити |
| о би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, |
| ина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да нећу! одговори |
| она се неће удати, а било је прилике и до сад да се уда...{S} Разумиш ли?</p> <p>Бујас потврди |
| ти једноме му лупежу синовцу, који се и до сад накра.{S} Барем тако ми је брат приповида.{S} А. |
| ји! рече Ркалина.{S} Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља!</p> <p>- Па ја нисам река, да не |
| моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дланом о |
| прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се <pb n="46" /> одм |
| ле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звоник |
| ви, <pb n="247" /> па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија |
| и били сви паши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе!{S} А ти, писме пиваш и м |
| вот манастирски.{S} Тако хоћаше трајати до прољећа, да се, лицем на нову годину, не деси немили |
| а“ (због зеленијех очију), могла карати до миле воље...</p> <p>Кушмељ живљаше понајбоље међу св |
| штрог погледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику т |
| {S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до колико? пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но у |
| } Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</p> <pb |
| само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се људи: шта ће? али, пукл |
| а, заборавивши прво питање, и сједајући до њега, — али сам вас нигди видила!...{S} Ви овуда нис |
| научи на изуст сав циркулар, од ријечи до ријечи.</p> <pb n="142" /> <p>Бездушном Тодорини мор |
| је јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје |
| p>— Ма, ја, ка вељу да....</p> <p>— Чуј до краја, прекиде га Бакоња.{S} Мени се сажали за тобом |
| атрине видити.{S} Ја ћу спавати овдинак до ноћи.</p> <p>Бакоња се превезе с вранцем, па касом з |
| <pb n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима судија, наста |
| ијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице.</p> <pb n="158" /> <p>— Ха-ха-ха-ха, <for |
| путовао.{S} Два пута идоше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров |
| на једну мотку.</p> <p>— Тебика је увик до спрдње, пијаницо, рече Тетка.{S} А мени је баш за ми |
| аг!{S} Ја ћу ти јево у брк рећи шта сам до сад мислија о теби.{S} Ја сам чуја ди говоре: „Кушме |
| ри! рече Тетка.</p> <p>— Нећу да слушам до краја! викну Вртиреп, него одма с почетка хоћу да се |
| на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу |
| коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манастир, као вељу: мога би ја...</p> <p>— А одакл |
| о.{S} Дите пане мртво.{S} Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда, и бацим га у њ.{S} Ни |
| не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на гроб покојног ф |
| и, огрнути кабанима, протрчаше тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у цр |
| Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова-дне, намириваше кутње п |
| што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на |
| оведар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху |
| ац?{S} Коња више ја не види’, јер је он до сад, на турској граници...</p> <pb n="109" /> <p>— Т |
| еднакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, |
| е зачуди видјевши фратра, што је сједио до стрица.{S} Дакле то бјеше фра-Тетка.</p> <pb n="44" |
| ашти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза.</p> <p>Послије вечере, Вра и он не проговорише |
| , отишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би |
| опет настави мољење.{S} Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди |
| јаху од смијеха.</p> <p>Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да |
| љивао да се иде.</p> <p>Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини |
| мо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p> |
| еше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на страну, |
| е згрнути силне јаспре у ћелију?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето |
| .“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и |
| знаш.{S} А истина је ово:{S} У Зврљеву до сад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога |
| добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како |
| хлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку свој |
| вече; знали су, да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су....</p |
| и му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а шакама сло |
| } Јеси ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type=" |
| рече Тетка намрштен.{S} Стани, да чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не поз |
| ња одмахну главом.</p> <pb n="18" /> <p>До мало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.</p> < |
| ирода осјећаше, е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава.{S} Бакоња, пот |
| нгубити, но нам је ред прије попасније’ доба на рочиште ка господину.{S} Дакле, овђенак ћемо пр |
| е замишљао да ће бити!</p> <p>У попасна доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се кре |
| и вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињач |
| апојити коње.</p> <p>То бјеше најмилије доба Бакоњино.{S} Лијепо га бјеше видјети, онако стасит |
| ува до смрти</hi>.“ - - -</p> <p>У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна |
| ди се у Зврљеву навика да спаваш до ово доба, магаре од магарета!</p> </div> <div type="chapter |
| драв уранија!</p> <p>— Од куда ти у ово доба? пита фратар надувајући образе.</p> <p>— Ја поша ј |
| велики гри’, провеселити се мало у ово доба, уз месојеђе, а у нашим годинама!{S} Ја не вељу, д |
| , Јерковићу?{S} Стани!{S} Шта ћеш у ово доба у кужини?</p> <p>— Имам посла! рече Бакоња не уста |
| акоња.</p> <pb n="49" /> <p>Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благосл |
| еме.</p> <pb n="53" /> <p>Тек у попасло доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу.{S |
| > <p>Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад н |
| ? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p> <p>— О, |
| знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кмети |
| куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц |
| обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице.{S} Го |
| Кулина бана</hi>“ а Херцеговац: „<hi>у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, |
| ица? прекиде га Бакоња.{S} Па, вире ми, добар и лип младић.{S} Баш се радујем!</p> <p>— Жалосна |
| њиове багре!{S} Ово ће бити јуначина, — добар војник св. Фране!“</p> <p>Тако се Бакоњи низао да |
| ак наздрави:</p> <p>— У име Божје, а за добар почетак!{S} У здравље нашег припоштованог оца гва |
| , па је заглавија.{S} А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе.{S} Кад прождереш зрно, |
| а му треба новаца а да не би жалио дати добар залог и тако даље{S} Бакоња стаде са свијем по та |
| а прстима по образу. „Је ли да ћеш бити добар, а?“</p> <p>Бакоња се ослободи, погледа старога к |
| себи говорио.</p> <p>— Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар!{S} Може би |
| ми вримена, да се покајем, да постанем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истир |
| и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, - ни |
| ир, а?</p> <p>- Ја ћу те слушати и бићу добар! одговори Бакоња, гледајући стрица отворено у очи |
| је било његово.</p> <p>Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лака |
| ијући се преко воље.{S} Ти, ко из шале, добаци, а вјери ми, ти би далеко пребацио.</p> <p>То го |
| метач, фратар узе камен, па као из шале добаци.{S} Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из по |
| ме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх |
| ош дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије.{S} Бакоња се зачуди, как |
| еч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана.{S} Поп Илија бј |
| вди чудно, све!{S} Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица!{S} А јето овди је и кува |
| Срдар за обједом.</p> <p>— Зато, што је добија јутрос попару, одговори Наћвар, па исприча што ј |
| и је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску!{S} О да ми га је почешати по леђима.</p> |
| Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко |
| нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију, постао је така притворица, да се човје |
| реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма |
| Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе а он их пре |
| Кад?....</p> <p>На сва питања, брзо је добио одговоре.</p> <p>Није се зађаконија још, али хоће |
| ратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку.“ Ковчег се пунио, али поста невидљив рад |
| купија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> крају, манастиру |
| у?{S} Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су |
| зајмија приколани, и за тријест талира добити.{S} Неће, коза, да причека до Лучина, него навал |
| n="183" /> талијера, што главнога, што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу.{S} |
| иј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе |
| да се Крива да за Ошкопицу!{S} Сирота, добра маја!{S} То, истина, није учињено, али тек то пок |
| па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} |
| ! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора се врата затвор |
| еш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо, ајдемо!</p> <p>Кад су б |
| е разгријала, па ћу с миста заспати.{S} Добра ноћ!{S} Добра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— |
| обра ноћ свима! вели фра-Брне.</p> <p>— Добра ноћ!{S} Добра ноћ! здраве се сви.</p> <p>Осмора с |
| а Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— А шта ти мислиш |
| , што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња.{S} Кушмељић, поред све трке, не да |
| да причека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба |
| , рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна.{S} Он и сада, ово |
| у ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест.{S} Зато теб |
| аклем, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, па да оде у вас трк у град?{S} А |
| о ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјор-Грго поднесе печење и салат |
| е, Бакоња одјаха пут вароши.{S} Послије добра часа, пријеђе с путање па широку, <pb n="220" /> |
| је јопет река Јоб.{S} Тешко оному, који добра чини! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло |
| веде у коњушницу, гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуг |
| бити фратром!{S} Како је лијепо јахати добра коља, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, с |
| јанчили у ћелији.{S} Пошто је Срдар био добра срца, опомену га једаред Наћвар, да је његово пон |
| ећи, да опрости.{S} Њеки још повикаше: „Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части!“</ |
| гну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“</p> |
| ест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало тијело, и трбух |
| завршио трећи ред.</p> <p>— Јадни мој, добри Иноценцо! рече Лис, прекрстивши се.{S} Бог да те |
| } Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!</p> <p>Онда Чагљина ступи на своје |
| и кажем кувару Балегану своју сујму.{S} Добри Балеган липо ме свитова, шта ћу чинити....{S} Јет |
| Тетка.</p> <p>— Ајде клекни, кршћанине добри! рече му најзад Брне.{S} Видиш, ја сам немоћан и |
| ушмељ.</p> <pb n="33" /> <p>— Јето, мој добри дивере!{S} Јето какви су, видиш сам, па још вируј |
| дуцима ноћас? поче фратар.</p> <p>— Мој добри вра-Брне, молим ти се, чуј ме! заче меко Чагљина. |
| еднички оца и мајку, рече:</p> <p>— Мој добри ћаћо, и моја добра најо, ништа стриц за то не зна |
| бро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра-Брне! - настави Чагљина — немој ти |
| суклата!{S} Оваки и јесу баш за службу добри.</p> <p>И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар. |
| аже, ка ’но Грци по полици.{S} Они јесу добри ловци.{S} Стријељаху једну гору и уватише тицу ср |
| Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше в |
| ест, браћо!{S} Бог увик чини чудеса над добрим људима.{S} Ево нашега фра-Брне здрава.{S} Сад ће |
| , него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! рече Осињача, а забашури своју забуну каш |
| а се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој липи вра- |
| се замори, јер је плаовит.</p> <p>— Па, добро, узми билца, рече гвардијан мирно.{S} Али нећеш з |
| д! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу стотину (то |
| од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, |
| , манастир, црква, оргуље, млин, вигањ, добро јело, паприка у вину...</p> <p>У потоњу Бакоња сн |
| , а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због |
| нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Бакоња о |
| да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="217" /> |
| азећи с натегом.{S} Ја не могу више!{S} Добро ће бити, ако и ја пе платим главом.{S} Иђем одма |
| ићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше н |
| икад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики миса до сад близу с |
| Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пожутјели лис |
| инови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже не бој се, |
| ита ноћ, а по дану врућина....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се сне |
| на уми нике, али и’ изврће....</p> <p>— Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш!</p> <p>Б |
| м! ка да се не може људски....</p> <p>— Добро! добро!{S} Ајте сад!</p> <p>— А мој добри, мој ли |
| Јакове.{S} А нема и’ млого....</p> <p>— Добро, де да чујем, прекиде га Срдар једнако у чуду, па |
| одиће!{S} Пуни су приковођана.</p> <p>— Добро је и то у воликом злу! рече Вртиреп устајући.{S} |
| очима лијепу ријеч од Бакоње.</p> <p>— Добро, мој Бутрице, добро! прихвати Бакоња тапшући мало |
| лости заблијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајт |
| лога Бутре, разведри се и сам.</p> <p>— Добро јутро, Иве!{S} Јево чизме и јево топла вода, а ла |
| ије напунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли што |
| тол је.{S} Округао а кућа....“</p> <p>— Добро:{S} Добро! прекиде га Вра, пружајући му један пож |
| (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем <pb n="6" /> |
| тричев кулаш, рече Бакоња, гледајући га добро у очи.</p> <pb n="56" /> <p>Кнез и Осињача скочиш |
| у неће чути, уздише Барица.</p> <p>— Ма добро, али ди су свидоци, пита Кењо.</p> <pb n="57" /> |
| је лоше, а јето, ако Бог подржи, с вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p |
| окле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити! рекао би најпослије кнез, након дугог р |
| шала је од Бога, телиш кад је чојеку на добро!</p> <p>— Шта?...{S} Шта је то? поче Брне.</p> <p |
| липо!{S} Куд ли ће се липше!....{S} Па добро!...{S} Ка паметан човик!.... добри наш вра-Брне!< |
| ме пошљете.... сад ви!....</p> <p>— Па добро, ајде, ићи ћеш, рече Брне сјетивши се јутрошњег њ |
| умим! понови упорни Бакоња.</p> <p>— Па добро, јево да ти и’ приведем, поче Тетка пењући се. „А |
| е навеја! поче корити Лиса.</p> <p>— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш!{S} Не мол |
| у вече да се вратим ладом.</p> <p>— Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај.</p> <pb n="2 |
| де попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој Оштарији.{S} Па онд |
| е се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— Таа-ко!...</p |
| риди свете оце и корабљице!{S} Валај је добро учинија, што се очистија одавлен, јер да се опет |
| својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно траја |
| , дарова му пет крунаша зато, што му је добро пазио кулаша.{S} И тако делија Стипан изнесе стоп |
| риц, па ако те и покара, то је за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске |
| ета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритн |
| онако, сељачком лукавошћу.{S} Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени.{S} Шт |
| чијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!...{S} |
| } Улазите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! реч |
| оји је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а к |
| на гвардијанство, — писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би |
| пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине д |
| оспода.{S} Оне прозорке носе људи, који добро не виде.{S} А онај се пепео шмрче да се оснажи ви |
| а он диже своје чизме, да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу |
| p> <pb n="132" /> <p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p |
| ештијо!...{S} Уведи га, Шкељо, и истари добро!...</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p |
| p> <pb n="163" /> <p>— Ја кажем: отвори добро очи, да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не ви |
| буди покоран још за николико, па ће ти добро бити.{S} А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задр |
| , шјор-Грго.</p> <p>— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан, рече кувар дирнут.{S} Али да |
| ... па се исповиди вра-Брни.{S} Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе |
| S} Знаш ли ти то? пита Кушмељ гледајући добро у очи сина.</p> <p>— Не знам! рече Бакоња немарно |
| човик!{S} Тира у град шеницу.{S} Гледам добро иза њега, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душ |
| а Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „Лудо ди |
| о да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напут |
| ено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике пот |
| p>— Вала Богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо, одговори Чагљина у име |
| за твоје добро!</p> <p>— Липо ми је то добро, кад ми дава триске ни за шта и магарчи ме сваке |
| да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.{S} То му је било загонетно и то г |
| у, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав |
| намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! поче сладит |
| , а Јерковићу?{S} Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири |
| ће наћи у њој мрвица!{S} Ти ме разумиш добро!{S} Ти имаш браће и рођака, па се може питати: је |
| а се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше го |
| ад започе:</p> <p>- У здравље ваше миле добродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропр |
| чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана |
| лости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу исли |
| Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! понови Бакоња, и пољуби опет стрица |
| слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! поправи Стипан.</p> <p>— Слушаћу ва |
| .</p> <pb n="216" /> <p>— Да ми учините доброту, да ми дате билца...{S} Шаље ме стриц у варош с |
| ам!?{S} Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства!{S} Дакле, тако си ми зафалан, шта сам те |
| а.{S} Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо сел |
| манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштари |
| коло, али је далеко... а није далеко на добру коњу! и отиде.</p> <p>— С Богом! викну Бакоња за |
| с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни, господине?{S} Путујете из |
| <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или орлође?</p> <p>— Боже сачу |
| а се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! вели Чагљина.</p> |
| ијих фратара.</p> <p>Мало прије вечере, доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га ње |
| р сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> </quote> <p>— Па то је |
| а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу, д |
| а смо покрадени!....</p> <p>У то Бакоња доведе коње.</p> <p>Срдар окрочи бољега, па га гоњаше у |
| драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кења.</p> <p>Бјеше томе Кењу око осамнаест |
| Међу њима нађе и двије невјесте, скоро доведене, које га пољубише у руку.{S} Даље наиђе на Чаг |
| о! е, е „нова нева свака је ваљана“!{S} Доведи га посли к меника.</p> <p>Балеган одведе Бакоњу |
| а обузе голема туга.{S} Бељан и говедар довезоше сплату.{S} Оба бјеху гологлава.</p> <p>— Шта т |
| и ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! нареди гвардијан.</p> <p>— А ди је Букар! |
| прости! викну Вртиреп.{S} Ко је ту кога довеја у манастир?{S} Не ваља то зрно боба!</p> <p>Брне |
| а брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...</p> <p>Бакоња зашкргута зу |
| ша у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би бола |
| једна новост.{S} Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> |
| гађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа у уљештво.{S} Брат о томе није ништа говор |
| бали, оградио објема рукама уста, па им довикује: „По-лако! по-ла-кооо!{S} Чу-вајте, да се не п |
| о с коњем!</p> <p>— Пушти га!{S} Пушти! довикују сви.</p> <p>Букар не пусти, него скрати оглав, |
| Ја, браћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври |
| {S} Туда је пошљедњи пут прошао с оцем, доводећи стричева кулаша.{S} Сјети се себе, у беневреци |
| ного читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу |
| и слугу, да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један |
| м црквом.{S} С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратрина |
| а.{S} Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом.{S} Бакоња се зачуди што се то ра |
| " xml:id="SRP1892_C5"> <head>V.{S} ПРВИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Шест недјеља послије одласка Бакоњин |
| 1892_C6"> <head>VI.{S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче учити |
| е, лицем на нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица.</p> <p>На прв |
| сам још изван себекаре.{S} Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота!{S} И још је |
| енога Бутру како прича Балегану страшни догађај.</p> <p>— Мучи ти, мали! рече му Бакоња.{S} Ајд |
| е и да говори.{S} Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно |
| оп-Илину.{S} Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли попа да му исприча.{S} Прича је била |
| </p> <p>Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“ како рече Бакоња.</p> <p>Послије јутрење био |
| а на црномањасту Јелку....</p> <p>Прије догађаја са Пјевалицом, Бакоња бјеше свега два три пута |
| текоше двије године, без каквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса. |
| а су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама, за |
| тити једну моју нову писму, о несрићном догађају, који нас је задесија, па ћеш је ти научити на |
| S} Наћвар је предавао црковну повпјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само п |
| да речем ништо, у име свију, јер имамо договор.</p> <p>— Таа-ко! рече Брне, поврнувши се малич |
| , фратри би одмах у размет, без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађуп |
| се може одморити у чувеној оштарији.{S} Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише |
| мужа.{S} Бакоња мораде попустити, те се договорише, да ћаћа добро урани и да их чека на Великој |
| } Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли т |
| ајвише потврђује сујму, да су и слуге у договору с лупежима, то је, што <pb n="111" /> су синоћ |
| са, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто.</p> </div> <pb n="15" /> <div type="chapt |
| исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре |
| </p> <p>— Шта је, Брне брате?{S} Шта се догодило, ако Бога знаш?</p> <p>— Б-б-б, хоће да ме уби |
| це, устукну престрашен.</p> <p>— Шта се догодило?{S} Да није што стрицу?{S} Да није умра?</p> < |
| лова!</p> <p>— Зло је, ћаћа!{S} Није се догодило ништа, шта би очима мога видити, али је зло ве |
| , дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срдар нас је посло то толико да преслушамо |
| вега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило?{S} Шта је стрицу?{S} Шта је свим вратринама?{ |
| ога је Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а |
| оја ће те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљив |
| ивши сина.</p> <p>- Благо нама до вика, дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја.{S} Јеса |
| љу новце.</p> <p>— Брзо, мој липи Јере, дода жена.</p> <p>— Ајдемо, рече Кушмељ, узевши кубуру |
| "126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима онима, што |
| Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли?“ дода Бељан.</p> <p>Млађи ударише у смијех, сјећајући се |
| жмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда Исус и Марија! |
| ити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјест |
| ти Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, д |
| новцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам: како би добро било, да браћа очате бдјење |
| Кушмељић.</p> <p>— Ал’ те зову Бакоња! додаде трећи смијући се.{S} Оцу ти је надимак:{S} Кушме |
| шта говориш, немој трошити ричи залуду! додаде, видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да |
| Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан.</p> <p>— Е, о |
| и пођоше.{S} Мачак, гледајући преда се, додаде са свијем збиљски:</p> <p>— Узми, брате Иве, скр |
| ).{S} Јево ћу вам по реду све исказати, додаде Бакоња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде |
| н прима себи!{S} Ајдемо гори, у камару, додаде пошавши ка стубама.{S} Све ми знамо о теби, Иве. |
| не, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма не затворите?{S} |
| па исприча што је било, и <pb n="95" /> додаде лагано: „А сад ми је жа, јер сам послин од кувар |
| } А да шта лајемо, кад нас они не чују? додаде Кљако.</p> <p>Хоћаху одиста, Рдало, Рора и Чагљи |
| а ништа вирова од свега шта сам чуја, — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби.{S} Јето, здра |
| ! викну Маша, не мичући се с мјеста, па додаде:{S} Једну кафу, али добру, чујеш!{S} А ви уморни |
| о подбратка.{S} Пошто предуши, хукну, и додаде суд брату Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} |
| дапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу.</p> <p>А Ркалина, нак |
| жати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући: „А ти си помислија да те наговарам, ка |
| није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњ |
| з дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето св |
| адесет, то је сто и шездесет.{S} О, сад додај два бродића и сплату, рецимо, опет стотинак талир |
| два овамо...</p> <p>— За ликара у град, додаје Брне.</p> <p>— Ама, шта је то јопет? пита млинар |
| рича из старине, <pb n="7" /> обично се додаје: „то је било у вриме фра-<hi>Мартина Брзокуса</h |
| четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање посли |
| ека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје п |
| ти свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" /> првијем знацима мужевности |
| ем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са оста |
| Цонтрона, и ако не говораше са кнезом, дође.{S} Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: „Нагазија јест |
| > <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> <p>— Ајде, Иве, |
| > <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми с |
| } Бакоња се чудио, колики је Шкембо.{S} Дође и Галица носећи вучију воде.{S} Галица, већ зрела |
| је вечере било је сијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањав |
| оцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стри |
| те му љубе руке и коноп.{S} Брне једва дође до ријечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво |
| аг бештијо! проговори Наћвар који једва дође к себи од чуда.{S} Нагрди ми коња, бештијо!...{S} |
| е.{S} Вратише се пред мрак, кад и Крива дође.{S} Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку |
| тира.{S} А јево ти се кунем, да до тога дође, трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми |
| да најприје остави коња гдје зна, па да дође.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међ |
| то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир, да му јави.{S} Па он и Тетка отидоше к |
| </p> <pb n="250" /> <p>Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпут |
| азријешен.{S} Већ у очи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и |
| оша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: здрави, збојити дјечко од десет година, у |
| ега звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево!{S} И маја је хтјела да се он пита прист |
| аше, погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки.</p> <p>— Јето тако!{S} Нисам чуја |
| Блитвар.</p> <p>— Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети, рече љекар.</p> <pb |
| е доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} |
| {S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни сплате ни б |
| ира вас педесет...</p> <p>У мал’ што не дође до руку.{S} Бујас му објасни:</p> <p>— Ма, не вели |
| красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана.{S} Наста обични метеж |
| јна!</p> <p>Једнога раднога дана у вече дође из варошице (не оне, којој је припадало Зврљево, н |
| та.{S} Ради тога Срдар оде у Зврљево, и дође са сватовима.{S} Сељаци се зачудише увјеривши се, |
| авати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне.{S} Него Ма |
| је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.< |
| на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита:</p> <p>— Јето јес магареће крви, али ј |
| Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Који дође да манастир ара....</l> </quote> <p>А свршаваше се |
| , да се код њега исповидим.{S} Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир |
| око о једну чукљу...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сото |
| ...</p> <p>— Ма шта ти дође?{S} Како ти дође?</p> <p>— Не знам.{S} Уђе ми сотона у крв, — увати |
| .{S} А он.... што ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове ( |
| ругих разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га |
| мамило се, болан, „женско уво“, гдје им дође фратар, каквога нема Далмација!{S} А шта ће бити к |
| , шта је то?</p> <p>— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа.</p> <p>— Знам, али би рада, да те посавитује |
| м у руци, како ће „Враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен.</p> <p>П |
| вак при своме мишљењу.</p> <p>Сутра дан дође мајстор Ловрић.</p> <p>Бијаше то чачурак, али жила |
| Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице.</p |
| обра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек.</p |
| лика ствар.{S} А шта ћеш ти радити, ако дође и стари Кркота с њим?{S} Знаш, одма му реци: „Рш! |
| па се опет вратио.{S} Али, кад до мало дође Шкељо да јави, е се превозе <hi>колонаши</hi> (пан |
| лавицу, знајући лијепо, да је крив, што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“...</p> <p>Томе дјет |
| по младога љекара из варошице.{S} Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави |
| ће све кршћанство процвилити...</p> <p>Дође Шкељо.</p> <p>— Јето вуку сплату и бродиће!{S} Пун |
| е је одма, да не морим туђега коња и да дођем раније кући!{S} И Бакоња хитро стрпа своје нове х |
| свим на свиту, да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони |
| шћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штагод да приложиш.“ „Ма ја хоћу да се исп |
| едили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гут |
| уп му рече: „Остани, синко, још сутра и дођи на мису!“ Шта то може бити?{S} Срдар нагађаше да б |
| ам да би га то јаче узнемирило.{S} А ти дођи о св. Франи.</p> <p>У повратку са бербе Тетка и Ср |
| у скули, гдје учитељи чешће не дођи но дођи, — али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све ш |
| и четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријекла |
| ијело у дворишту.{S} Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихо |
| се вруће ракије.{S} Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, |
| су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш |
| долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамаше.{S} К |
| муж јој, Рора, Кљако, и Цонтрона.{S} Ти дођоше испред Божића.{S} Бакоња се веома бојао, да Кљак |
| са Тетком и оном седморицом, што с њим дођоше, у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив рук |
| кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда пов |
| а... </p> <pb n="248" /> <p>Послије њих дођоше:{S} Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.{S} К |
| њиове липе младости.{S} Бог им дај, да доживе оно, за чим иђу!</p> <p>Слуге поустајаше и скидо |
| даш на онога манитова!{S} Шта би ја још доживија од тебе, кад <pb n="120" /> би те крај себека |
| је успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесе |
| “ Па онда стаде мислити о свему, што је доживио и стаде испоређивати оно, што је њекад мислио о |
| вам младо лито.{S} Дај Боже да и’ много доживите!“ Гвардијан му даде њекаку књижицу црвенијех к |
| Па онда настаде дирљив призор.{S} Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осиња |
| гусле, <hi>по влашки</hi>, и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас |
| ти галијотства, хоћеш ли се икад памети дозвати?....{S} Бакоња, гром те убија!{S} Ти ћеш зло св |
| {S} Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: |
| а господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре.</p> <p>Бакоња бризну у плач....{S} Ја. |
| > <p>Бакоња је нестрпељиво очекивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрч |
| сад ми је жа, јер сам послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак и |
| останем добар дијак!...{S} А ако ли Бра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, виру |
| чиста!{S} Срића да је вра-Брне на вриме дозна све! рече Барица.</p> <p>Бакоња сложи руке на кул |
| в од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира.{S} А јево ти се кунем, да до |
| и шта мислим!{S} А шта ми помаже, да се дозна, ко је кривац?{S} Коња више ја не види’, јер је о |
| д сам зна, да би га Наћвар отира кад би дозна!</p> <p>Бујас удари петом у врата, која се отвори |
| ад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Ду |
| кочим у воду.</p> <p>Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно:</p> |
| p>Разумије се да су тога истога вечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, по |
| града, и бацим га у њ.{S} Ни то се није дознало, да сам ја учинија...</p> <p>— Ма зашта си убиј |
| рношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар |
| рави.</p> <p>- Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...</p> <p>— Не, него с миста каж |
| обузе га сумња, да који од фратара није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет.</p> <p>— А |
| нако побиже?{S} Мислија си да неће Маша дознати?{S} О, липото моја, како си стидљив?{S} Чекај д |
| } Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гадни Мачак, |
| , брате, него здрав и паметан човик.{S} Доја је на свом коњу и још води момка уза се.{S} Ја га |
| шу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па липо сложно и договорно рекли: |
| рху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како |
| ај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони покло |
| Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а |
| те Бакоњине очи летијаху на све стране, док се не уставише на грању једног стабла усред врта.</ |
| брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме!{S} Солдати убијају кога год сриту.{S} |
| гла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, п |
| име, јер ти ни једна јутром неће изаћи, док је не зовеш по имену.{S} Па, ваља да иђеш прид њима |
| дам, какво ће вриме.{S} Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија г |
| па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може се св |
| рику, мораћеш трчати за њом низ обалу, док је не сузбијеш.</p> <p>Послије тијех упутстава, уђо |
| ожни подглавач; које предаде Бакоњи.{S} Док је то радио, он и фратар говораху талијански.</p> < |
| азе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром.< |
| о томе како је боље уранити и тако даље док се, најзад, Бакоња каза, а па то поп узвикну: „Та ф |
| <pb n="207" /> се лице поступно ведрило док не прими израз заноса.</p> <p>Кад изађоше из цркве, |
| Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му, да ће се разбољети, Брне једну те једну: |
| распалити машта младежи.{S} Фра-Брне је доказивао да треба, а уза њ пристајаху још четири брата |
| онима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске, |
| вска распра.{S} Фра-Тетка <pb n="75" /> доказиваше, да се о великијем годовима не може, без нев |
| 2" /> <p>Грго опет нагну: кљука! кљука! докле се не наду као тенац; пак сједе насред пода и поч |
| у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао.{S} Из јутра, кад би Бутриц |
| соби.{S} Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао.</p> <p>Све што бјеше Бакоња дожи |
| ну начина.{S} А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик.</p> <p>У њеке рече му Боб |
| <p>Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу, да је <pb n="246" / |
| загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p |
| ило.{S} Обоје се збунише.{S} Она стаде, докле он прође, а он устави вранца.</p> <p>— Та тирај, |
| куће св. Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе бил |
| елији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки |
| без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“... „Што је то, што?“ пита горњак, в |
| предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао.{S} Већ су три мјесеца од кад сваког |
| да га оставе.</p> <p>— Триба га спасти, докле је на вриме! рече Тетка, пошто изађоше.{S} Али шт |
| атинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, значи: |
| цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај, докле не заспи...</p> <p>— Бог ће све на добро управити |
| је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање.</p> <p>— Шта је он |
| Погледа низ ријеку, што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу бр |
| рукама.{S} Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана.</p> <p |
| ти у „ајеру“, па опет пљус! и све тако, докле га од те помисли не ухвати мала јежња....{S} Па о |
| р да неће имати мира ни станка у гробу, докле он Шкоранца не отпјева мису у манастирској цркви. |
| улу.{S} Бакоња замишљен гледаше у воду, докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и о |
| истили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници.</p> <p>— А шта би |
| </p> <p>Бујас је читао стрицу Блитвару, докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на пре |
| на и његово готовљење и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч.{S} Тада му се препадо |
| .</p> <p>Муж и жена стајаху у дворишту, докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу.</p> |
| и се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте |
| вар и гвардијан мишљаху као и Срдар.{S} Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше |
| ти очима, а рука му пође к јатагану.{S} Докле се Пивалица окренуо, Брне је већ био на тријему.{ |
| - Зло је и да пође! рече Рора.</p> <p>— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи испр |
| да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада |
| крсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошљедње зујање звона, и замишља весело |
| ражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да ј |
| Богом! вели својима.{S} И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, |
| а гуком хаљина на врху.{S} Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи |
| вардијан?</p> <p>— Није, него ће чекати докле ти устанеш, вели Бујас.{S} Умра је таман у једну |
| учинити!</p> <p>— Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч, да |
| веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, и ако му је Кушмељ два пута по |
| рата.{S} Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срда |
| а кревет.{S} Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже, тачно девети ча |
| ем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље.{S} Тада диже главу и видје Б |
| умра је наређен, колико толико“.</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гр |
| ца, и каза им како их он тумачи.</p> <p>Докле је он говорио, она се двојица погледаху.{S} Кад о |
| елиш!{S} Па ти, по овоме вримену, оклен доклен!{S} Валај, ни вра-Наћвар нема срца!{S} И шаље те |
| ни говора.{S} Триба да цркву запечатимо доклен не дође комишијун из града.{S} Па јето нема ни с |
| ци!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило!{S} Али, ви |
| овди међу ове (додаде шапатом) <hi>сите докоњаке</hi>, па, на, јето све једнако, сакррр....</p> |
| е млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, |
| својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље |
| ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза.{S} Не зна се, који је од кога приклад |
| примао са осмијехом.{S} Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим п |
| ћа да ће им и даље предавати, само нека долазе к њему.{S} Онда им прочита своју оставку на гвар |
| > <p>— А шта је трибало, да се до овога долази?{S} Зашта не пустисте мене да говорим, него овај |
| ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате, у цр |
| у и још много што шта а особито како он долази јутром и вечером, да дијели млађима оброке.{S} Т |
| {S} Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази.{S} Ајде, Брне!{S} Ајде, <hi>Пјевалица</hi> с на |
| из они крајева одакле до сад није нико долазија.{S} Зато, брате Брне, триба да га својски прив |
| ка.{S} Немојте се смијати.{S} И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S |
| ричао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" / |
| и се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени.{S} |
| љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају.{S} Осињача би ткала по вас дан и по сву |
| најприје, да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже...</p> <p>— Ма на шта све толик |
| е зато и помрзише.{S} Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле |
| е Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир.{S} Како Боне и адвокат уђоше ка суд |
| у цркву и у трпезарију.{S} Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња.</p> <p>Бујас уђе |
| г рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему.</p> <p>Најпослије о |
| рбе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева.{S} Најприје дођоше Кушмељ, |
| прионуше на рад, те прековођани почеше долазити.{S} Возарима свану, што се та двојица морадоше |
| оста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, мога |
| ете „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фра-Тетка, сједећи на облаку и куцајући прстим |
| >Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја би ништо р |
| к.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Доли! вичу сви.{S} Чучни па: оп!</p> <p>— Ја б |
| си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а |
| аљен Исус и Марија!....{S} Ајде, брате, долика гвардијану.</p> <p>Тада кнеза остави стрпљивост. |
| збрку.{S} Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата и обратно.{S} Најзад стигоше до краја. |
| ла младога фратра, коме би мантија тако доликовала као Бакоњи.{S} Цвита сађе, да пољуби Срдара |
| „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа.{S} Бари |
| ђаво вријеме у Зврљеву.{S} Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе |
| љења“.</p> <p>Тетка би се прошетао горе доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се |
| е вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се вратно у собу, сио на најни |
| пет изашао на тријем и прошао га горе и доље осам пута, па би се вратно да се одмара, као и при |
| затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе.{S} Пуши човјек, бобоњи њешто у с |
| о танко испричане несреће, што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братск |
| ј длан, разумиш ли?{S} Бија сам у врага дома!{S} Бија сам у папиној земљи и тука се с Францезим |
| но опсежну кућу, недалеко од парохиског дома.{S} Све је село знало, да је он пуки сиромах, те с |
| ш Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге п |
| дски поздрави.{S} Фра-Захарије не бјеше дома.{S} Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву с |
| {S} Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом, цуром, |
| нити, а камо ли ће њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто |
| е шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тет |
| Фратри се шетаху око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! |
| око дворишта.</p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Пр |
| без руке помоћи из куће!{S} А кад вењу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет шест слугу, не |
| киде га Вртиреп.{S} Могло је бити и без домаће издаје, <pb n="110" /> јер колико је скитача слу |
| ацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче г |
| Балеган.{S} До сад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити!{S} И ја сам га |
| говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити!</p> <p>Разумије |
| > најмање двадесет талира готови’, осим домаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада |
| без домаће издаје!{S} Ово се види да је домаћи прст! поче гвардијан хучући.</p> <p>— И ја сам т |
| /p> <p>Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, |
| етири дана непрекидно трајаше гозба.{S} Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили |
| лоња је служио мису.{S} Са страна, осим домаћих, клечало је још шест седам фратара.{S} Њеке од |
| павао, а Шкембо се играо у пепељаку.{S} Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измије |
| Сраме се, па се сакрила иза таре, вели домаћица.</p> <p>- Ајде вечерајте, живи били!{S} Стипан |
| ћеш са мном вечерати, Јеролиме.</p> <p>Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе п |
| ронима, Виценца Перејра, Рока, Брнарда, Доминика и Христифора; види их поништене, па му се ража |
| исприповида шта је с тобом.{S} Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ли |
| за њ и да је вишт ликар, и да је велики домишљан.{S} Ја сам поручија по њега и све му исприпови |
| ше као <pb n="242" /> гост у парохиском дому.{S} Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке |
| итељима, те у час наста плач и ридање у дому Кушмељеву.</p> <p>Бакоња скочи.</p> <p>— Прикините |
| екада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали („Писме“ о |
| у Шунди. </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од ст |
| у фратри.</p> <p>— Сидајте, људи!...{S} Донес ракију, дите!...</p> <p>Посједаше на клупе.</p> < |
| а силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак.{S} Жедна земља пијаше брзо воду.{S} За т |
| ...</p> <p>Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно |
| ти у милости Теткиној.</p> <p>Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па ун |
| ем одма да легнем.{S} Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије.</p> <p>Заиста изгледаше ч |
| онда...“ заврти главом.{S} Осињача јој донесе одмах живога <pb n="52" /> угљевља и здјелу воде |
| а метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе: <pb n="17" /> Чмањ |
| рицу пет шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем.</p> <p>— Аја!{S} Аја!{S} Аја! рече кнез, вртећ |
| лицу...{S} Ето мале!{S} хоћеш ли да ти донесем кафу?{S} И изађе.</p> <p>Цвита уђе и збуњено на |
| и, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија.</p> <p>„Штиоц“ настави: „бл |
| Баш ми трибају мала клишта.{S} Ајде и’ донеси из вигња! рече Срдар.</p> <p>Бакоња сврну у нову |
| вели гвардијан....{S} Ајде у вигањ, па донеси шта триба, да разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Б |
| ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме.{S} То јест, најприје ћеш одзвонит |
| ижи се, Иве!....{S} Устани, моје дите и донеси воде!.... рече благо.</p> <p>Бакоња, јако зачуђе |
| е Бакоња, ушав к њима.</p> <p>— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ!</p> <p>Бакоња се |
| лите? одазва се Мачак.</p> <p>— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре!{S} Заборавија |
| да је човик при смрти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо |
| к слуша...{S} Ножић ми дај когод и воде донесите!{S} Та не видите ли да је човик при смрти!{S} |
| мантије.{S} Педесет их потекоше, да му донесу камен.{S} Он не хтједе поступати, но с мјеста, с |
| ајближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето |
| у: „али“, ни „ово“ „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с Богом, а ја знам шта ћу.{ |
| омашевића, коју су фратри њекад од туда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетња |
| сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, |
| вонио будионицу, очистио обућу стрицу и донио му воде, одастајао јутрењу и поспремио стричеве ћ |
| ево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од |
| и се фра-Брне, што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два, три пута |
| ..{S} Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет.{S} То се већ разуми!{S} Сад, дакленка, може |
| врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред, какав бјеш |
| то, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим!</p> <p>Бакоња се замисли.{S} Како се брзо све |
| р не излажаше из ћелије, него му Бакоња доношаше јело, а Тетка и Срдар похођаху га.{S} С дана н |
| . </p> <p>— Ун здрављен вран!{S} Донбро донша! напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега |
| Исукрстове? кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују.{S} Шта сам мога <pb n="73" /> уч |
| {S} А ти ме, мали, изуј!</p> <p>Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу.{S} За њом приступи К |
| ња и да се крсти.</p> <p>Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостри |
| мантије, огрнут кабаном.{S} Срдар први допаде.</p> <p>— Шта је?....</p> <p>Чим разумједе, шта |
| ашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широко |
| днога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је!?{S} Зашта се тучете?</p> <pb n |
| коња сједавши.{S} Кад прикојуче у јутро допаде Стипан и каза, да приковођани украдоше кулаша, ј |
| тима, обрну се к њима и рашири руке.{S} Допадоше сви.{S} Врата разврнута.{S} Уљегоше сви заједн |
| то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада. |
| ову,“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља.{S} Прековођани опет питају: је ли оно м |
| и.{S} Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију.{S} Зубима могаше нагристи плету, а ш |
| .</p> <p>Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њ |
| гачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса.{S} Тај човјек бијаше лијепо одјевен, |
| пањези бјеше кип св. Фране.{S} Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља.{S} Од цркве протегл |
| старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана.{S} Ту |
| тијех врата њека светиња, али проза њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске |
| за њих допираше оно „благовоније,“ које допире из манастирске кујине.</p> <p>— А јеси ли кад би |
| о босанским <pb n="125" /> планинама, и допире чак до српске границе.{S} Говорећи о јатацима су |
| трицу чизме очистити, нити би мога воде допити, ни камару помести, а камо ли да се диже у зору |
| аћо, не могу више!{S} Једва сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и по |
| е на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабук |
| у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Б |
| ада угрије пјевајући.{S} Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и |
| чи, да приповиједа као и Кушмељ.{S} Кад доприје до онога, како је Кушмељ украо натоварена коња |
| драв госпин“ а не могу!{S} Како је мога доприти главом до онолике висине?{S} Биће се попеја на |
| д видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко на с |
| ским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати |
| ке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усел |
| и Кркота имали наредбу, да им никако не допусте да се тријезне.{S} То је био једини начин, да с |
| , као што је обичај.{S} Гвардијан му то допусти.{S} Бакоња урани и отиде противнијем правцем, т |
| ојима ни св. Фране не може ништа, но им допушта, да му око ископају!....{S} Обузе га велика туг |
| с сржбу пушти </l> <l>„И сотони слободу допушти. </l> <l>„Да он уђе у званог Букара,</l> <l>„Ко |
| нога Букара,</l> <l>„Јер сотони слободу допушти </l> <l>„Да г’ доведе, да манастир ара“...</l> |
| {S} За тијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену <pb n="122" /> се пред својима |
| се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,.... и сав ситни зврљевски нараштај брзо |
| видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља |
| има; трећега, кад је пред вече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угл |
| устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричев |
| дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђ |
| кажу наши.{S} Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба.{S} Из захвалности, Бакоња б |
| кратко зваше фра-Брну), да се врати са доручка.</p> <pb n="63" /> <p>— Јеси ли затворија понис |
| рења (Боже опрости!) прегризла; послије доручка, фратри би одмах у размет, без збора и договора |
| утра дан!</p> <p>Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахн |
| риц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом |
| , зар ће се данас мрсити? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад |
| дговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу, додаде: „Затворите врата! — Зашта одма |
| Бакоња стаде са свијем по танко, управ досадно по танко, испитивати онога првога о његовој бол |
| узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у нај |
| у лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је з |
| .{S} А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: |
| ј разликује по многом чему од осталијех досељенијех и старосиоцких братстава.{S} Брзокуси и Зуб |
| ија“.{S} Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча, те не караше никога.</ |
| ојој бјеше кићанка, што му је до рамена досизала.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, |
| ја звоним!</p> <p>— Бо... лија ме трбу! досјети се Бакоња.</p> <p>— А, трбу те болија! рече бла |
| S} Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче превијати око њега:</ |
| сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пе |
| работа Милушана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и н |
| ку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак устаде, |
| право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалостиво него ли оштро. |
| не приче.{S} Толико бјеше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заис |
| ми смо ка говеда...</p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се |
| сам и ја бија у томе гришном послу?{S} Доста је да то чује фра-Баре, па онда свршено је са мно |
| га у руку цјеливати.</p> <p>— Таа-ко! — Доста, доста! рече Брне.{S} Вриме је лећи!</p> <p>Пак у |
| мога, ка што ће и право имати!</p> <p>— Доста, гришниче, доста! прекиде га фратар, више жалости |
| <p>Фра-Тетка стрча низа стубе.</p> <p>— Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове!{S} Шта чиниш?{S} |
| гарчино, него казуј ди је коњ.</p> <p>— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу, |
| ад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста, који се сад смију под брком...{S} Сто сам вам пу |
| есет карантана.{S} Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише.</p> |
| Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па и ако под са свим друг |
| ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што зна |
| је мркадине, да се тијело покрије, — па доста!{S} По томе можете судити, како су животарили Чаг |
| и не дође, ја ћу с њим натраг!{S} А сад доста и за доста!{S} Ти му, Барице, спреми мало пртенил |
| рече кнез, вртећи главом.{S} Нити ми је доста пет шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљ |
| стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} Прије њеколико година спорјечка се један Јерк |
| ратрима.{S} Колико је био глуп, опет је доста вјешто радио око коња.</p> <p>Прозваше га <hi>Бук |
| арина, јегленисао је са Шкељом.{S} Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху п |
| а крив!{S} Право велиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо так |
| брате, загна у сан, пак му остаје јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на пр |
| ених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном |
| рече Брне сједајући с натегом.{S} Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца.{ |
| , осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом с |
| корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. <pb n="222" /> Поп рече да пе сврнути на |
| манастирским кућу за млађе.{S} Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бј |
| , ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два три пута, а да је могао од налог |
| рођоше тријем наоколо.</p> <p>Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отвори |
| с, па од једном затутњи, ка оно прије: „Доста је!{S} Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче |
| идјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од с |
| мо.{S} Како је то!?{S} И зврљевски кнез достојанствено оде горе.</p> <p>Бакоња му стрча у сусре |
| сијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари, која би ти могла донијети зановијети, н |
| да ће он искочити, а да га ни прстом не дотакнем!{S} Ето нека рече.{S} А не замјерите вра-Брне, |
| њи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је Вра слагао, чистећи гушчјим пером праш |
| пријеђе у предњу ћелију на доручак.{S} Дотле би Бакоња уредно и провјетрио стричеву ложницу, г |
| ви сви планови о будућности, који су га дотле загријевали, и немио му поста манастир.{S} Он ниј |
| знао како острвљани говоре, али никада дотле, не видје кога.{S} У толико, дебељко викну: „Фра- |
| не потону.</p> <p>Најзад, Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву, питајући у себи: „А д |
| преко Велике.{S} Оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа.{S} Одатле д |
| дмах <pb n="243" /> при уласку, гдје је дотле била соба слугина, биће од сад „канцеларија“ да с |
| — Нису то бапске, рече пристав, који је дотле ћутао.{S} Барем, по нашој вири нису....</p> <p>Фр |
| гове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио.{S} Биће, дакле, да је баш то |
| але браде, весела лика.{S} Бакоња бјеше дотле само једном видио ркаћскога попа, те га је сад же |
| аше вино, рече онај ђачић, који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио. |
| ака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стр |
| <p>Сав народ поустаја.{S} Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда.{S} А он досто |
| им бјеше палама и свијећа много више но дотле на три олтара.{S} Жвалоња је служио мису.{S} Са с |
| те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.{S} Он се обрну да види ко |
| еметане.{S} Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен |
| е!</p> <p>Ни Бакоња, ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише виде |
| ра!</p> <p>— Станте сви! викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах.{S} Ајте наоколо у манастир!{S} Па |
| јем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не знам |
| оњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја брзо дотрчем, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола |
| разговор на болесника.</p> <p>— Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану?</p> <p>— Е, |
| ију) а ипак се моле за мртве.... „Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани, не вирујете, да има чи |
| > <pb n="126" /> <p>— Није то тако, мој дотуре, дода Брне, мале су муке на овоме свиту прима он |
| , или кад је коме потреба да се одмори, доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће |
| исли, теке је десет ури!{S} Још ће пука доћи!</p> <p>— Е, Боже помози и свети Фране! прихвати Б |
| {S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим |
| њеки свети оци о смрти, — а кад хоћаше доћи оно, што би можда, и он разумио, тада му се примач |
| .{S} Он се преподобити, да је сметен, и доћи да служи!... — Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер н |
| ле ми не задаш поштену ријеч, да ћеш ми доћи у госте кад узможеш.{S} хоћеш ли ти то обећати ста |
| и скиде капу.{S} Реко ли ја, да ће они доћи с образом, а?{S} Видите ли!?{S} Па и Јерковић, сок |
| и скончању?...</p> <p>Бакоња није могао доћи к себи.{S} У силној вреви мисли и осјећања које из |
| ло врта, гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање.{S} Како је сељацима ласкало да сједи |
| се изабере нови гвардијан.{S} Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чима |
| о, а попо њему исто тако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања |
| Вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељани прутић, па га л |
| еме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну.{S} Злосрећни Чимавица не устави се |
| .{S} Бакоња се не пробуди.{S} Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну ка |
| ошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло |
| дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и |
| .</p> <p>— Та-ако!! вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић, којим га је обично синов |
| и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на |
| за то.{S} У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудно се што му „дите“ по ново копни и корио |
| па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше...</p> <p>Поп Илија и Тома отидоше, али |
| </p> <p>Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично.{S} Тек што Вра закуња, осјети да с |
| акнадити све пропуштено чешкање.</p> <p>Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун.“ Дође Шкељо да |
| леган мазио, он једнако лијаше сузе.{S} Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити |
| ; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио.</p> <p>Од стрица, Бакоња би отишао ка |
| ло три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза |
| фра-Тетка који само звирну, а тако мало доцније и Срдар који отвори врата с лупњавом.</p> <p>— |
| вреви мисли и осјећања које изазва тај дочек, у сред лома који се у њему учини, хоћаше најзад |
| асова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом.</p> <p>— Овај је почеја за р |
| о да уради што намисли!</p> <p>Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком.{S} Бакоња му |
| ша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> <p>— Богмекарце, да виђу тебека и оно дите. |
| емо послин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} О |
| ге.{S} Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> |
| себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац |
| без ручка, као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа!</p> <p>Прије зоре, Бакоња од |
| овац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост.{S} Сад се Бакоњи образа тицало, да му се т |
| ослије јутрења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испрат |
| :</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ак |
| а најближи могли чути. „Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу- |
| се исповиди вра-Јерковићу!...{S} Кажу, доша му на сан!...{S} Дакле, вра-Брне је могућ код Бога |
| ас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а!{S} Доша ти је брат, дијак, ди-ја-к!“ Најзад дође с поља: з |
| — како узмеш, рече Тетка смијући се.{S} Доша је један сељак из далека, чак из ти’ страна испод |
| и га за руку.</p> <p>— А ти ли си?{S} А доша си?{S} А зашта ми се ниси каза онога пута, и зашта |
| аде!{S} А ја не би никад сам на ту миса доша, никад!...{S} Дакле, <pb n="102" /> смилујте се, Б |
| прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за је |
| чути оваке опаске: „Ово је онај што је доша испод Велебита, да се исповиди вра-Јерковићу!...{S |
| кад би ти одбија!{S} Зато сам, брате, и доша!{S} Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два |
| омаћега трошка.{S} С тога сам, болан, и доша!{S} Нада сам се: даће ми Брне.{S} Сад не знам шта |
| а истољагати), пак нек иђе, од куд је и доша.</p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и т |
| а види и дите, па онда ајде од куд си и доша!{S} И Брне уђе у ћелију, па се затвори.</p> <p>Кне |
| Сутра још нека те враг носи од куд си и доша, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.{S} Ај |
| Како је то: „ајде кући, ајде од куда си доша!“ Ка да ће вас човик очима оплинити?{S} И ви, најп |
| а?“</p> <p>— Ма ти, оклен си?{S} Шта си доша овди?</p> <p>— А јесте ли ви вратри?</p> <p>— Јесм |
| ....</p> <p>— Добро, добро, па зашта си доша, а?</p> <p>Кушмељ се снеби због така дочека.</p> < |
| и велика приша, кад сам ја к теби садак доша....</p> <p>— Ма то баш не разумим!{S} Шта то може |
| а рана! вели фра-Тетка.</p> <p>— Ја сам доша да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас по |
| а иђемо редом!{S} Дакле, јево зашта сам доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све |
| а нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје дите!....{S} Ди ми је дите?</p> <p |
| за остави стрпљивост.</p> <p>— Ма нисам доша, брате, да просим, нег сам доша, да видим своје ди |
| .</p> <p>— Прикините,.... ја сам послом доша!</p> <p>— Каким послом, гром те убија! вели кнез.< |
| нам, да је било оне зиме, кад је Стипан доша...</p> <p>— Вридни наш Стипан! рече Бујас и уздахн |
| е зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разговорим.</p> <p>— Са мнокарце?</ |
| и си се све, до сад отима, ти си јутрос доша, да ми кажеш, да си готов изаћи из манастира, ако |
| с! назва Кењо.{S} Е! а ти Иве зар јопет доша кући?</p> <p>— Ја јево доша, да се с тобом разгово |
| свра је велика, да ти, ружо наша, будеш доша ка вист благовист од диве Марије, од Исуса слатког |
| } Зашта си убија дите? пита Брне, једва дошав к себи.</p> <pb n="194" /> <p>Али Пивалица канда |
| д јада, али, поред свега тога, Чагљина, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је т |
| еђу осталога, питао се: да ли је заиста дошао тај мали Теткин, и да ли ће се и Пирија потенчити |
| шана, како се његов син томе досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња ч |
| јети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.{S} Али какво би његово изненађење кад му сутра д |
| Бјеше ли то који млађи, који је нарочно дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже |
| и желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома.</p> <p>Четири дана непрекидно трајаше гоз |
| , баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао.{S} Можете замислити, како ли се сви зачудише.{S} |
| поиграј, тако да је маји (онда је била дошла маја са Кривицом и Галицом) срце играло; четвртог |
| Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле <pb n="227" /> карте...., али му се прекиде ријеч |
| а плећима носи вреће угља, што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да |
| ме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима!</p> <p>Суђа се насмија, а пристав поцрв |
| . Вране, — људе, који су, откле, докле, дошли на пожаловање!....{S} А, ово нису липе билиге, ов |
| ијештише ђацима очи.</p> <p>— Добро сте дошли! вичу им изнутра.{S} Улазите!{S} Сидајте!</p> <p> |
| уј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошли Личани, да купују вино.{S} Јере тражи по једанаес |
| ао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бако |
| } Ама баш липо, ама баш добро!{S} Добро дошли!{S} Сидајте!...</p> <p>Њих четири сједоше на коло |
| пунила ни тридесет пету.</p> <p>— Добро дошли, господине! рече Маша.{S} Заповидате ли штогод?</ |
| ите!{S} Сидајте!</p> <p>— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! рече Боба |
| тур поче, да се хвали како су све у кас дошли од града.</p> <p>Бакоња прихвати једну кожну торб |
| се веома бојао, да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше |
| јдемо даље!</p> <pb n="162" /> <p>Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад.</p> <p> |
| д кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми тако добро дошло |
| отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да бижим!</p> <p>— Не лудуј, несритно дите! рече |
| магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учиним од себека.{S} Јево |
| ! ка шта каже пук.{S} Дакле, до тога се дошло, да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!?{S} |
| и живот пригорија, кад би ми тако добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам Бог напутија да |
| итао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванре |
| .</p> <p>Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато:</p> <p>— Ако шта запови |
| се не ћаше нико ослободити, да се ноћу дошуња, па да би знао, е ће благо „приватити“.</p> </di |
| „бес-мрь-ть-нъ“.{S} Испод „вѣдѣ“: вь-се-дръ-жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и |
| одмарали се код Јелица.{S} Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог мла |
| бродошлости, ка шта је у вике било наше драге добропрошлости, јер она увик наше жеље и нашу душ |
| а!</p> <p>А њему ће Тетка:</p> <p>— Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и боле |
| у ка у врићи!{S} А по том и по том, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, ка што си |
| посли!“ Тако учини.{S} Ладај се мудро, драго дите!</p> <p>Послије једнога часа доведе кнез Кењ |
| ново.{S} И он је дјетету враћао мило за драго и био му од користи, учећи га свакога дана, чим с |
| ну.{S} Да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар!{S} Е, ово је за приповист!</ |
| докле би га успавао.{S} Читао је што му драго, и на прескок, и наопачке, само да се тороче, — к |
| па рече: „Јево ти, синко, ови мали, али драгоцини дар.{S} Ово је „Цвит Кршћански’ Крипости“ наш |
| ве златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета.{S} Па као да то не бијаше доста, н |
| је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено, што се већ никад неће наћи; осјећао је да н |
| о што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци, која му се из велике љубави са свиј |
| а је тај Тодорина?...</p> <p>— Тодорина Дракчевић из Г....{S} Највећи ајинин, што га је икад зе |
| пуно људи...{S} Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „стој!“ па ондак: „стани! стој! |
| варош на полак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши!{S} А био је Чмањак, |
| смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду.{S} Уз то, Осињача је тка |
| Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од |
| ко трпезине, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но шт |
| та у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен |
| с дан и по сву ноћ, магарци, натоварени дрвима и за њима Кушмељ, касаху чешће пут варошице, а, |
| ем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао |
| p>Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима |
| з дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини.{S} Након њеки |
| апиној земљи и тука се с Францезима.{S} Дрежда сам па пољу, по <pb n="76" /> ноћи, киснуја, оди |
| е био према школској дворници, стаде га дрека, пак, се врати.</p> <p>— Шта је? питају га.</p> < |
| ик, али, али...</p> <p>— Шта је... шт’! дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкр |
| ундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта |
| иже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести.{S} Па онда поче шапа |
| ња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на крев |
| сто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, а кулаш напер |
| а, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> <p>Фра-Брне се примаче, |
| АЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S} ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1893</p> </d |
| елиш!{S} Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Буја |
| говоре.{S} А кад пролажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе, ако Срдар сјекне пут њ |
| поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав.</p> <p>— Држ добро!{S} Држ! вичу му.</p> < |
| риц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћућ |
| ауми да иде у „град“, чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“, гдје има искусниј |
| едала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем.{S} Бакоња уђе |
| котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду.{S} Кушмељ допаде, извуче братову н |
| стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли, да га стриц премј |
| високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фра-Тетке!{S} Бижмо! ви |
| p> <p>Бутре је већ био у води.{S} Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која бјеше нарочито о |
| о што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа.{S} Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном.{ |
| но решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада.</p> < |
| ма на свијету, и сва стока, што је људи држе, и све звјерке и све тице, па не би отпили толико |
| иће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху.{S} С |
| двориштем.{S} Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по двор |
| риба! рече Бујас.</p> <p>И сва тројица, држећи обуће у рукама, прођоше тријем наоколо.</p> <p>Ч |
| разврнемо мала врата.</p> <p>Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им:</p> <p> |
| а се отисну.{S} Стипан стао на сред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући |
| видећи Бакоњу.{S} За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.</p> <p>Бакоња загрли ко |
| лије, пак на врх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци.{S} Пак измиље Мачак, и он бос, и м |
| јеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ђорду, соколи љуте |
| замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп.{S} Најзад сједне; протеже се и с по |
| а њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама.</p> <p>Стриц пође да га прати.</p> <p |
| енемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу.</p> <p>— Једну кафу, Томе! викну М |
| загна га.{S} Фра-Брне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато, што му ј |
| свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ, на коме су га крвници пекли; свети Јероним |
| а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; св |
| и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, тако, да му је |
| се и фратри и слуге одмакоше.</p> <p>— Држи, Грго, држи!</p> <p>Букар вуче, што игда може, так |
| а-ко!....</p> <p>— А најглавније је, да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер.. |
| анеси прима овима!....{S} Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, ка да је мали цар!....{S} А |
| тога! (то јест ону звијезду, у којој се држи „оштија“).</p> <pb n="128" /> <p>— Зар је баш на у |
| инати.</p> <p>Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух.{S} Кад год би видно што немило хоћаше |
| ће Срдарина опрхо: „А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!?{S} Зар да се ја уставим на бр |
| } Још се изнити читава прича, како кућу држи чисто и господски, али да се храни са свим просто, |
| главу одсичеш!... <pb n="139" /></p> <p>Држи своје, брате!...{S} Али јопет, Боже ми опрости, ми |
| зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи у вике, и онда кадак ј |
| А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара!“.. |
| амо кад би тија.{S} Али ја то нећу, јер држим да се Бог служи с вамикарце, да ме куша и да ме п |
| ли ти при себи, човиче! викну Брне, сав дркћући, и измаче се.</p> <p>— Камо срића да нисам! реч |
| послин од кувара дозна, да га је болија дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то |
| аче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва изговори возар.{S} Остави ме, молим те.</p> |
| а! прекиде га Бакоња љутито.{S} Шта све дробиш, а....</p> <p>— Е, дијаче, синовче, ниси ни ти с |
| а сам и довле допра!{S} Стоји ми врка у дробу, ка кад купус ври! и пође лагано уза стубе у свој |
| м хаљинама, носећи два суда за воду.{S} Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави с |
| .{S} У тај мах протрча испред њега њеки дроњо, у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два су |
| вам цило вино.{S} Овди нема ни дви чаше дропињака!</p> <p>— Има, крижа ми, готово пун бардак! р |
| — Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро си учинија, Јерковићу!{S} Ако те туже |
| н они, ча је ветји од осталих! одговори друг.{S} Бакоња зину од чуда, чувши тај говор.{S} Зар с |
| тари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, |
| ером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама.{S} Бакоњи се тек сад |
| <p>— Шве на Радека!{S} Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! вели он.{S} |
| .</p> <p>— Јево дви књиге, једна суду а друга ликару.{S} Даклем, који може припливати, па да на |
| то изради код бискупа, свога школскога друга!</p> <p>Бакоњи се чинило да снива.{S} И цијелијем |
| чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије.{S} Педес |
| ући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начи |
| Крив сам, те доста, што сам те држа за друга!...</p> <p>— Нећемо тако! умијеша се Бујас, него |
| у, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а?{S} Тако си се бринуја за њ!...</p> <p>Сви нав |
| ху.{S} Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка, које је фра-Боне.</p> <p>— Ен они, ча је |
| ка и један часовник са утезима.{S} Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такођ |
| римира у житијима?{S} То је покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, |
| ово је реферторијо!...{S} Па онда има и друга.{S} Све се обија о Букара, али се ја не бих закле |
| чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се, све „ркаћа“.{S} Већина не вјероваше |
| прилику створио Бујас.{S} Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрт у њему, те по |
| ли смијаху.{S} Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бакоњицу,“ због чега их ј |
| еднаке.{S} Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте.{S} У једној мрачној кафаници пјеваху прому |
| и довели.{S} А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија.{S} И најпосл |
| једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ врио улицом.{S} Много му с |
| их видје, учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге.{S} И сељачки је народ вр |
| јуначки.{S} А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и у |
| о је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати, има нико в |
| га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге.{S} Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи.{S} У дв |
| ку“, који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега.{S} Иза главе покојникове збило се до |
| ђе.{S} То зачуди Бакоњу, али види, није друге.{S} Међу тијем се начета гомила дјечурлије око ње |
| рковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.</p> <p>Још један примјер, пак је доста.{S} |
| ава триске ни за шта и магарчи ме сваке друге ричи!{S} Мени је дошло, фра-Јакове, да штагод учи |
| ћу! викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђ |
| је пајун.{S} Ајде, сад.</p> <p>— А оне друге кусасте?</p> <p>— Оно су вараунке.{S} Ајде, сад.< |
| ко коња придржати!“ Одмах се промолише друге — бијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом |
| ре, како иду, говоре, њихове узречице и друге особине.{S} Бакоња је био прави глумац.</p> <p>По |
| опрца у кљуну!{S} Изнесе рибу!{S} Ено и друге кљуцају и лове рибу!{S} Тице лове рибу!!{S} Е, шт |
| ељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин коњ два пута потону, те маломе ос |
| Ајдемо, брате Брне.</p> <p>Није му било друге, но пође.{S} Тетка га узе испод једне руке, а Бак |
| е у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би |
| рајаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге.</p> <p>Бакоњин |
| у двориште....</p> <p>Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика.</p> <p>— Дакле, |
| S} Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране.{S} Тако је канда и царска власт мислила, |
| трица, па.... овај.... ако би то пало у друге руке....</p> <p>— Ћаћа! викну Бакоња и сав пребли |
| не би... било... липо.{S} Па онда и <hi>друге ствари</hi> да се што прије сврше.</p> <p>Наредиш |
| на два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче |
| , њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку, и свак ће се обазријети на лијепога |
| } Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је из д |
| и? запита Бакоња доручкујући.{S} Данас, други дан коризме!</p> <p>— Кад су ваке прилике, има се |
| лади Јерковић у манастиру, као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се сам |
| ло мало.{S} Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупн |
| .{S} Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст.{S} Бакоњи би жао, помисливши да вода м |
| другова, од који’ је један у животу, а други је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за по |
| ред ученијем људима, треба говорити, да други не разумију.{S} А Чагљина бијаше прави вјештак у |
| е те изисти, ако се не будеш чува! дода други.</p> <p>Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту |
| опажен, покрену један часовник, а Тетка други.{S} Брне се освијести, па им исприча шта је било. |
| на тријему.</p> <p>А како те зову! пита други.</p> <pb n="42" /> <p>— Име ми је Иве, одговори К |
| покора ка и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора, кад би он то каза.{S} Ко ти |
| а враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од други!“</p> <p>- Пиј кафу, липото моја! рече Маша, насл |
| кар.</p> <p>— Ти, магарчино, а да ко је други у твојо кожи?{S} Зову те дијаци!</p> <p>Грго се п |
| а ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси.{S} Од те замишљене шале |
| а на то спремна и да, ако нећу ја, хоће други!{S} Нека враг носи!{S} Ја не могу бити бољи од др |
| p>— Па, познајемо ми добро Бакоњу! рече други, одиста манастирски проњар.</p> <p>Бакоња отрча к |
| Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</p> <p>Пошто се |
| двориште, па ста дозивати Рока, а, да и други чују весели глас додаваше: „Брзо, брзо, амока-а-а |
| јде, брате, у цркву, па чекај реда ка и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ак |
| d="SRP1892_C6"> <head>VI.{S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години Бакоња поче |
| ах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвару се прекиде дих |
| ка звирад!</p> <p>Па угаси лулу, што и други с мјеста учинише.</p> <p>— Па онда још ништо, — н |
| можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили.{S} А |
| е фра-Баре Вртиреп, или стриц, или који други мисник, буде уставља, реци им, да сам и’ ја молиј |
| хајдуке, него то је могао учинити који други слуга, од онијех, што су прије Стипана служили, п |
| у се моли, да га стриц премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повр |
| .{S} Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити слу |
| ти је учинија они човик, оно дите, они други човик, фратар и твоја жена?</p> <p>— Ништа.{S} Пр |
| ча је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише:{S} Рдало, Кљако и Ро |
| прати очима.{S} Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не з |
| једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир....{S} Па има још једна новост.{S} Један |
| на! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! виче харамбаша, пљескајући дл |
| дија.{S} И данас се мисли да га је нико други убија...</p> <p>Пивалица исприча то на претрг, па |
| онства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могл |
| еде опоменути пакосног Вртирепа.</p> <p>Други инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом.{S} |
| оста с њим докле овај не заспа.</p> <p>Други покушај Теткин и Срдарев испаде смијешан.{S} Било |
| постаријих госпођа.{S} Фратри, један за другијем њих десет, прођоше мимо њега.{S} За њима изађо |
| :{S} А!{S} С Богом!</p> <p>Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши отворену трпезариј |
| даскама, његдје плочом.{S} Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стуб |
| ца по невјестама — па и ако под са свим другијем изговором...</p> <p>Тако је трајало за њеколик |
| о (а већ за рана бјеше га много више но другијех година) Бакоњи је машта кипјела.{S} Сјећао се |
| а.</p> <p>— Помоз Бог! називљу један за другим, пак стадоше око свога главара.{S} Тројица их са |
| ве тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „шк |
| Рора са своја три сина.</p> <p>Један за другим сваки назва: „ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра |
| } Да слажу стрицу, како си ти изда коња другим никим лупежима!</p> <p>— О Исусе слатки!{S} О Ди |
| се могао осветити, и сад овди ричима, и другим начином, само кад би тија.{S} Али ја то нећу, је |
| Јево већ дванајст ури.{S} О официјама и другим службама не може бити ни говора.{S} Триба да црк |
| лије тога, изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, т |
| , па сам чуја, ди говоре, да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега.{S} |
| привредом.{S} Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне.{S} Наћва |
| b n="226" /> <p>У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, |
| за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш....{S} Добра ноћ, Грго!....{S} Ајдемо |
| е види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак.</p> <p>Послије подн |
| бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање.</p> <p>Тетка, чим би се |
| S} Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, |
| ем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака, и различито обојена.{S} |
| међу Јерковићима.</p> <p>— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне!{S} Јето прикојуче дошл |
| и различито обојена.{S} Између једних и других бјеху издубене пањеге, а у њима се нахођаше свет |
| крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.< |
| га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејаснијех осјећања, и он се крену, да изађе.</p |
| Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником.</p> <pb |
| о пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде.</p> <p>— Ја би вас молија, |
| е памет, ка и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит.</p> <p>— И ја садак |
| ује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки, да се одмах прими гвард |
| {S} Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле до сад није нико дол |
| Бакоња већ спаваше.{S} Фра-Брни не оста друго, но да легне и он.</p> <p>У сумрачак пробуди се Н |
| ?!</p> <p>— Али, може бити, да је и шта друго! вели Тетка.</p> <p>Кад видје Срдарина да се траг |
| жбе.{S} Могу бити коњушар, ако не ништа друго.</p> <p>— Какво бижање! какав коњушар!{S} Шта све |
| ј, њеки зао обичај, ако ћете, али ништа друго.{S} А да је кућа Јерковића заиста у пуку поштован |
| за „скончање“ човјека, кога, ако ништа друго, мораше сажаљавати, Бакоњи се згади, он се намршт |
| је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је, са свију стран |
| и:</p> <p>— Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити на памет.</p> <p>— Тако!{S} А шта то? |
| тијем првијем колом опроштеника, наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру |
| г да и Дивица...</p> <p>Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу.{S} Идући, пом |
| стадоше према води.</p> <p>Сад видјеше друго чудо.</p> <p>Кад је коњ допро до њеке врбе, препл |
| сам рђав фратар!{S} Може бити и једно и друго!{S} Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бит |
| ја, да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?...</p> <p>— Таа-ко!{S} Дакле, он је преми |
| се склопи чим маче прсте; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, глед |
| n="136" /> <p>Балегал му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: „Пирија се неће пов |
| по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!</p> <p>— „ |
| Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде.</p> <p>Чагаљ, Шунда и Ркалина, шаптаху ње |
| чинило му се, да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, — |
| мељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живо |
| понесеш фра-Бони једно писмо, а авокату друго.{S} Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари. |
| ри у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате?{S} Видите липо коњски тра |
| у доба херцега Шћепана</hi>!“...</p> <p>Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо |
| > <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</p> <p>ДРУГО ИЗДАЊЕ</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ШТМАПАНО У ДРЖ.{S |
| рилици триба се ситити још двају њиови’ другова, од који’ је један у животу, а други је у Божје |
| ли се ја не бих заклеја, да он није има другова и у Зврљеву....</p> <p>— Шта говориш? викну Срд |
| кивао, да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред ску |
| осмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова:{S} Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један |
| је мој пријатељ из младости!{S} Ми смо друговали толико година заједно, кад је био парох у К!“ |
| (тако се звао), поче да прича о њихову друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, к |
| ем и <pb n="48" /> ковачем, који увијек друговаху.{S} Вигањ је био на њеколико корака одатле.{S |
| а:</p> <p>—- Видим шта је, али испричај друговачије.</p> <p>Кушмељ измисли, како је то работа М |
| лин, имамо кад!...</p> <p>Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце.{S} Особито |
| е к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве, као обично, зијехајући; |
| то би му до руку дошло, те је зачуђавао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тог |
| причајући му којешта, и смијући се.{S} Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше.{S} О |
| ера прође истијем редом као и ручак.{S} Другови га и не гледаху а камо ли, да би га задиркивали |
| би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови.</p> <p>— Ајме мени!.... шапти Бакоња, али пође |
| то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако |
| а се Грго Прокаса...</p> <p>Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврт |
| еша се Бујас, него ћемо да будемо прави другови.{S} Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и |
| {S} Али, свр свега не буди ка ови твоји другови.{S} Ајде сад тамо, одмори се.</p> <p>Бакоња збу |
| ви испратише до коњушке.{S} На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бијелца, па се |
| аљ иза паса!</p> <p>— А витеже! вичу му другови.</p> <p>— Је ли ја? је ли?{S} Ја ка вељу...</p> |
| нима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравиц |
| „Здраву Марију“ за његов покој!</p> <p>Другови га, шапућући молитву, стигоше, пак положише љес |
| што нису имали своји’, шјор!....</p> <p>Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља |
| од глади, рече Брне и оде први.</p> <p>Другови му, запечатише врата, а на прозорак ставише дви |
| и.</p> <p>— Чудне мудрости шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима.{S} Мудра ли |
| они часове.{S} Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао.</p> |
| јину свога синовца и предаде га његовим друговима.{S} Бакоња га срчано загрли.{S} Бјеше то крас |
| отворена књига.</p> <p>Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи ст |
| , не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све рад |
| адозналијем очима.{S} Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, |
| жне, ником липше,</l> <l>„Једног болес, другог муња пара“...</l> </quote> <p>— Почетак ми се не |
| од што се из пуке навике бријао свакога другог <pb n="201" /> јутра, тако је из пуке навике гле |
| диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог.{S} Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња при |
| етну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p>То је |
| оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили, к |
| а гвардијану.{S} Сад се присјети њечега другога.</p> <p>— Па знате, нисам бија ни код куће, јев |
| њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику Оштарију, то в |
| омилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра.{S} Дакле, тај додир руке са <pb n="199" |
| ви:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди, а танк |
| .{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не приј |
| нажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час.</p> <p>Грго допаде.</p> <p>— Шта је |
| ко да преслушамо слуге...{S} А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред при |
| није било лупежа, паликуће, убојице, ни другога вражјега створа, ка што ће бити овај Бакоња! <p |
| азговор, прекидајући и претјечући један другога.{S} Тако их је црква крстила, али по народном к |
| об, пак поче ваљати очима од једнога до другога.{S} Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше ко |
| {S} Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога.{S} Око провинцијала окупише се гвардијанови бр |
| дар, <pb n="90" /> посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лиц |
| тишао до краја ходника, па се вратио до другога краја, тако, горе и доље, четири пута, па би се |
| евали — јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује.</p> <p>Кулаш прињуши зоб, |
| кога не гледа липим оком, него би једно другога отровало.{S} Да Бог сачува!{S} Мени је дошло да |
| га Шкоранце, него га још чикати!</p> <p>Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри |
| S} Чмањак.{S} Једној сестри:{S} Галица, другој:{S} Кривица.{S} Најмлађем брату:{S} Шкембо.{S} А |
| вио.{S} У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати.{S} Наћвар |
| јати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити.{S} Та прва најезда опроштени |
| {S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима.{S |
| тренутка, цигурно мисли да му је коњ на другој страни.</p> <p>— Шта велиш?....{S} Како то? пита |
| д њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца.{S} Преко воде пружила се равница |
| Исус, го и ништа мањи од Кушмеља.{S} Па другој стијени вишаше слика, која приказиваше гомилуљуд |
| рији, да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви.{S} Тетка их прими љубазно, запи |
| ј породици проговорити на по се, у овој другој глави.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| а се не морам исповидати: шта ми је!“ У другој прилици одговори Тетки: „Ја се налазим, брате <p |
| ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.{S} Фратар оста на обал |
| па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отвар |
| ијаше и лијепијех — те викаху, једна за другом: „Куд тако, липи младићу?{S} Станите, липи госпо |
| в њиов калуђер! рече Вртиреп.</p> <p>На другом и на трећем олтару, свете:{S} Вићентија Перејра |
| ече сама Бакоњу, тужна.{S} Они се једно другом добро загледаше у очи.{S} Машине очи говораху: „ |
| ебит, ка Пјевалици.{S} Сењак се врати с другом гуком масти и с поруком од видара, да Брне ипак |
| држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, д |
| е, а, бора ми, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли!{S} Имам шта |
| ме свиту прима онима, што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакрамент |
| „приватити“ Јерковићима одојче, него ли другоме коме овцу јаловицу, е увјерени, да је месо од Ј |
| нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни.{S} Је ли тако, браћо?</p> <p>— Тако ј |
| гребу, него се јавља, час једноме, час другоме, свитујући свакога, да у вике буде готов за пос |
| ти собу.{S} Једна неугодна мисао изазва другу.{S} Доиста му Бујас замјешта замке!{S} А онај гад |
| међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну.{S} Коњ остаде насрид цесте.{S} Тада ја бр |
| ад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелициј |
| књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу:</p> <p>— Видиш ли, да су све његове мисли здраве |
| вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу, да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити С |
| вама добро! одазва се Шкељо намигујући другу до себе.</p> <p>— Баш добро, и липо, и братски, и |
| стога, учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, |
| го Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу.{S} Он чу шаптање и врдање, као да отвараху |
| ачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?... |
| p> <p>Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се п |
| ека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу.{S} Тада се народ чисто помами, јер се Далматинци |
| ећи брзо:</p> <p>— Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив.{S} Пија сам пуно, опија се сваки |
| н од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! рече говедар.</p> <p>— Ама који је |
| дроб!“</p> <p>То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач.{S} Залуду су га д |
| p> <p>— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчија не може бити! вели Тетка.{S} Промислите само о |
| њега!....</p> <p>Али домало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јероним |
| коњи се лице зажари.{S} Међер она бјеше друкчија, него што је замишљао.{S} Бјеше ружнија.{S} На |
| {S} Како је све то далеко и како је све друкчије било оно, што је замишљао да ће бити!</p> <p>У |
| оме распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутра дан предаде зла |
| ијаше пред очима, али је све куд и камо друкчије, него ли што је он замишљао!{S} Ето вода кркља |
| чио преко прага, да је у Букара са свим друкчији израз лица, него ли обично.{S} Али то му се са |
| њу, да је <pb n="246" /> фратар са свим друкчији, него што би се могло мислити видећи га онако |
| је једном затекао Букара, усамљена, са друкчијим изразом на лицу....{S} Ја, кад се добро проми |
| е премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу“.{S} А Личани се згледаше, па сваки изв |
| .</p> <p>Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће.{S} Мувајући |
| а срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: „Молитвама свети отаца наш |
| ти кажеш.... бриљузак дође на свит без дуа!{S} Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) < |
| ач.{S} Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше.{S} Тако му |
| ијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако:</p> <p>— Бакоња, Бакоња, |
| ечеш! вели Кушмељ.</p> <p>Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно:</p> <p>— Па баш н |
| pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео.{S} |
| и руку и коноп око појаса!...{S} Бакоња дубоко уздахну.</p> <p>— Шта ти је?{S} Зашто не идеш? з |
| с којом се био већ познао...{S} Бакоња дубоко уздахну.{S} Он није сад жалио за којекаквијем си |
| ћи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну....</p> <p>— Дакленка, кад велиш да му с |
| ући:</p> <p>— „Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи угњу |
| д голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве.{S} Под њом село.{S} Од села ка цести распростр |
| > <p>Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву.{S} Лишћа још бјеше на старој древади, али још |
| ше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих.{S} Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху |
| а потрчем право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш, јадниче?{S} Биж, докле си на вриме!“ |
| пук навра, ка никад до сад! вели Тетка дувајући....{S} Добро је, добро!{S} Има сами велики мис |
| наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто |
| Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше.{S} Провинцијал |
| е истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за вра-Ћука и многе остале, који |
| а падне у замку.{S} Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу... |
| и му ни то помогло, али је Мачков ујак, Дувало, стари пријатељ провинцијалов.{S} Па онда фра-Жв |
| одине бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп.{S} Предавање, кад га је било, текло ј |
| </p> <p>Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.</p> <p>Било је још њек |
| о су толико исто приложили:{S} Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови |
| тре, а остадоше у манастиру:{S} Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари |
| азија границе!</p> <p>Сви заграјаше.{S} Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли им |
| аци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n="176" /> мораде узети на се да биљежи рачу |
| разлог, да јутрос не буде службе! рече Дувало ђацима.</p> <p>— Ово није могло бити без домаће |
| кога?</p> <p>— На Стипана, валај, рече Дувало.</p> <p>— Добра ти је та! повикаше сви.</p> <p>— |
| је све покрадено и умра фра-Вице? рече Дувало.</p> <p>— Да чујемо! рече Тетка, претјечући Врти |
| убе у своју ћелију.</p> <p>За њим оде и Дувало.</p> <p>У томе се Лис врати са оруђима, те, он, |
| S} Ко то лежи ка мртав?“</p> <p>Изађе и Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: „Ко је убиј |
| а.{S} Брне је мало устајао, тако исто и Дувало.{S} Балеган ста једнога дана с великом буком иск |
| Вртирепа и Срдара.{S} Наћвар, Блитвар и Дувало, опет се затворише.{S} Бакоња, шкргућући зубма, |
| езарију.</p> <p>Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.{S} Вртиреп ста грдити Бакоњу |
| крао натоварена коња горњаку, Блитвар и Дувало почеше се смијати.{S} Међу тим врати се и Срдар, |
| , вичући њешто.</p> <p>Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, |
| <pb n="148" /> у желуцу, — јер сипљиви Дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сва |
| опет сујма мора пасти на Стипана! вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.{S} |
| одскакао.</p> <p>— Прикини одма! викну Дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо |
| невоље, опојати мртав свећеник.{S} Фра-Дувало је противно тврдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху ми |
| узимљемо у службу! рече талијански фра-Дувало.</p> <p>— А зашто не? рече Срдар.{S} Шта нама см |
| зумјети.{S} Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да |
| а ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало поче јако кашљати.</p> <p>— Та-а-ко! поче фра-Бр |
| рдио.{S} Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку.{S} Сваки се нап |
| због тога закашњавања.{S} Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа.{S} Бакоња зажму |
| еке капљице, али на само, пред Тетком и Дувалом, заврти главом.</p> <p>Заиста, то бјеше њека чу |
| он Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „кис |
| крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим кисела лица |
| анчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пудалина каз |
| ећу више, — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву соб |
| ушија, несритниче!{S} Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија...</p> <p>— Нисам, одговор |
| па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван.</p> <p>— Тако!{S} Шта је то?{S} Шта...</p> <pb n |
| па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у по |
| ехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град.{S} За тијем пу |
| <p>— Људи Божји, ала сте дивљи! тај ваш дуван смрди, вире ми, ка куга, и штипље за очи, те ће т |
| оска, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и о |
| се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — и ако су се |
| авике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео.{S} Нестанак свију препријека, знатне пр |
| пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџинка истрча пред врата, сва блиједа.{S} Бакоња, с |
| ура у дрвеној здјели.{S} Сјевер је јако дувао.{S} Прије но што ће сјести да једу, зачатише сви |
| покривача.{S} Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица.</ |
| а хода.{S} Сад, ако је тај вра-Брне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти, д |
| прозирати.{S} Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина.{S} Бакоња, тешковољан, постај |
| лично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне, као |
| еђе преко прага, пак се пружи колики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{ |
| уте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну про |
| едено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено к |
| {S} Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати.{S} Кркоте су, већијем |
| ат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Измирење је било свечано и јавно.{S} |
| запита га Бакоња.</p> <p>— Поради никог дуга манастирскога.... не знам по чисто.{S} Мислиш ли д |
| ше заједно чак до Задра!{S} Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, |
| пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није у |
| почешати по леђима.</p> <p>Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати, шта је капља |
| њим хтје ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до п |
| отидоше на прозор.{S} Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака.{S} Наста гужвање и гр |
| акоња, избуљивши очи.</p> <p>Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима |
| Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа.{S} Могао је им |
| {S} Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила.{S} Сад, гле! гле! гле! једна слети у |
| е стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари, које б |
| пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка.{S} Пошто предуши |
| ријечима мољаше за братску помоћ.{S} То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста прије |
| и Брне видје да је то запањена гука на дугачкој трсци.{S} Срдар нагло отвори прозор и одгурну |
| /p> <p>Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а |
| ављати стрица, говорећи на изуст његову дугачку пјесму, коју <pb n="172" /> је Вра на махове ис |
| е слети тица и поче трчати незграпнијем дугијем ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и |
| мељић стигоше у ручано доба ка води.{S} Дуго су морали чекати возаре.{S} Кад најзад дођоше пред |
| м, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда |
| > <p>Фра-Тетка окрете талијански.{S} За дуго је говорио размахујући рукама.{S} Брне се више и в |
| че бацати камена с рамена, Бакоња је за дуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе на чисто, |
| ача, па би сви легли.</p> <p>Тако је за дуго трајало под кровом најстаријег Брзокуса, а тако хо |
| да много занимаше нова кућа, коју је за дуго и пажљиво прегледао.{S} Говорио је да би је купио, |
| ле муке Бакоњине.{S} Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао |
| навалише молити фра-Бакоњу.{S} Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замј |
| жевности напомињаше му Јелку.</p> <p>За дуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му ис |
| а па коњу, па и уломија ногу, од шта је дуго болова....{S} Кад је јопет била глад (1756), он је |
| љко остаде.{S} То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца.</p> <p>С |
| ред вама испитати слуге.</p> <p>То није дуго трајало.</p> <p>— Да је овдинак Букар, он би сигур |
| да се њеко чудо десило.</p> <p>Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што |
| оге.{S} Не може макац собом.{S} Неће ти дуго!{S} Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виш |
| леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало, да би Бакоња сам престао, а то не би прош |
| три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала...</p> <pb n="202" /> <p>Бакоња, намрштен, |
| ика и четири товарна.{S} Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина.{ |
| једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир.< |
| ајом једнога вра-Брне Јерковића.</p> <p>Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друк |
| аву и замаха њом, — само толико.</p> <p>Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на ко |
| ли фратри отидоше ка гвардијану.</p> <p>Дуго су тражили Букара.</p> <p>— А ко зна да није он ба |
| пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, а?</p> <p>Бакоња одмахне главом, с изразом на л |
| доша.{S} Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку?{S} Знаш ли ти то? |
| смишљати и говорити?{S} А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину.</p> <p> |
| Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наго |
| равити! рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања.</p> <p>— А да ко него Бог! прихватила |
| ијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грох |
| ако, од свачега на дохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Вел |
| а пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста <pb n="150" /> и |
| , и гле случаја! након њеколико корака, дуж једнога високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањез |
| анијех каменова, извођаху на тријем.{S} Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху не |
| дарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати.{S} Остали сви истијем редом за њи |
| укар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између |
| ријечи, но је Вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао.</p> <p>У то доба |
| аврљати из часловца.{S} Тако је трајало дуже од једнога часа.{S} Тако их затече фра-Тетка који |
| кукуље, чињаше се, да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још |
| вријеме.{S} Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двиј |
| од свакога.{S} Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира.{S} Вајкају се љу |
| дана прије Мале Госпојине, јави се први дужник Брнин.{S} Бјеше то њеки имућни сељак из парохије |
| обзирући се.{S} Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се!{S} И загушујући узд |
| о свој прилици зато, што му је брат био дужник Наћвару, <pb n="184" /> а дуга не платио.{S} Изм |
| је значио: — „Ја то знам!{S} Већ би ја дужника нањушија, и да се не јави!“ Међу тијем како је |
| адог „билца,“ кога бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина....</p> <p>Тако је њекад бивало, а с |
| е ни диванити.</p> <p>— Да није који од дужника? пита стриц.{S} Да није који спомиња за дугове, |
| трења, Бакоња иђаше на воз, да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за |
| асти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не х |
| на гомилице, чекаху реда, — јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се и |
| > <p>— Јето јест...{S} Ајд’ учини своју дужност!</p> <p>Бакоња пољуби редом седам руку, поклони |
| огословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца и тако даље{ |
| :</p> <p>— Јето, сад већ знаш све своје дужности.{S} Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати |
| аришина, да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај, за твоју љубав хоћу. |
| -Тетки, да се одмах прими гвардијанских дужности.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| арима, а замијени га Срдар у парохиским дужностима.{S} На Великој Оштарији оста два дана, па од |
| олитву!? запита фра-Тетка.</p> <p>— Ма, дујо, нику ришћанску молитву!{S} Чућеш је!</p> <p>Фратр |
| .{S} Је ли галијота шта?</p> <p>— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро д |
| шли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би лега, а ви засили...</p> <p>На то с |
| обом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом.{S} Ко зна!{S} Може |
| едовницима, о! о!</p> <p>— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко хоће да табачи, па да је и бис |
| <pb n="16" /> <p>— Па како? како? пита дујо.</p> <p>— Вала Богу и присветој Дивици, није зла!{ |
| </p> <p>— Таа-ко!{S} Доста сад! прекиде дујо.{S} Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не |
| брата, поњешто и ону двојицу.{S} То је дујо чинио као добар човјек, али томе бјеше и један кру |
| Шта: ја.... ја.... ја....!? осијече се дујо.{S} Светога ми Фране, великога ми светога Фране, ф |
| те руку стрицу и реците: вала, наш липи дујо!“</p> <pb n="27" /> <p>Чмањак, Кривица и Галица уч |
| p>— А твоје ће се исто бројати, ка увик дујо, али је добро, да нас чујеш! вели Кљако.</p> <p>— |
| ратра, и свак пита Стипана, гдје је био дујо, и чији је клапчић.{S} Бакоња се чудио гдје толики |
| .</p> <p>- А шта то, Јуре? пита немарно дујо, чешући се по листовима.</p> <p>- Би молија, а про |
| .</p> <p>— Ах, Исусе!{S} Исусе! уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајућ |
| једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже |
| рдијана.{S} За њима Балеган, и он прими дукат.{S} За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Трт |
| ред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста.{S} Одат |
| и настави:</p> <p>— Један му брк бјеше дуљи од другога, је ли?...{S} Бјеше још руњавије’ груди |
| елике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно з |
| ма често доводио у забуну и ученога фра-Дума.{S} Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни |
| чека пред вратима.</p> <p>— Која добра, Думе? пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а зна |
| и свети Фране! прихвати Брне.{S} Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена.{S} Сиди, одмори се!< |
| га једном благо савјетова: „Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије вримена, — ти к |
| {S} Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем |
| катригу, овди под распело!...{S} хоћу, Думе брате!{S} Зовни га, — говораше Брне на предушак, о |
| и: „Ја се налазим, брате <pb n="145" /> Думе, у ономе стању, о коме говори.... не знам сад, да |
| Сиди, одмори се!</p> <p>— Не могу! рече Думе.{S} Немам ни тренутка вримена.{S} Прид реферторијо |
| , а?</p> <pb n="144" /> <p>— А-ја, рече Думе.{S} Прије свега, сити се, они златни ричи скуле ша |
| прича.</p> <p>Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фра-Шимун, фра-Јаков, фра-Ба |
| — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? пита Срдар.{S} Оли сам ја полуд |
| пушија, него сам синоћке сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу....{ |
| су ли то какве ружне ричи?{S} То је фра-Думе....</p> <p>— То је баш оно зашта ћеш ми платити, н |
| та ти неће у очи да реку.{S} Јето и фра-Думе...</p> <p>— Шта ја?{S} Шта сам ја река?{S} Кад сам |
| дија, оли није чисто с вамикаре!</p> <p>Думе брзо додаде њешто талијански. “Ајде, дите!“ И он у |
| сплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думи, па Дувалу и Блитвару.{S} Бујас се пољуби с њим ки |
| чујеш: „шклоц! шкљоц!“ И ондак им рече дунбоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите но |
| оломат, између Тртка и Бобана. — Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, <pb n="90" /> посадили се један |
| у К.</p> <p>Сви га обасуше хвалама.{S} Дундак рече: </p> <p>— Е, госпе ми и госпина ми сина, ј |
| гледав Срдарину на обали, устави се.{S} Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје |
| нако вишто...</p> <p>Сви зачаврљаше.{S} Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак |
| а другом руком маха и говори њешто.{S} Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаш |
| S} У сплати спаваху Бељан и говедар.{S} Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком.{S |
| } Сви су се чудили његову лукавству.{S} Дундак, већ прилично накресан, викну:</p> <p>— Залуду, |
| на, кад је ишао од воза к манастиру.{S} Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таки |
| са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки:</p> <quote> <l>Тијо, лако, кме |
| нити у очи смрти.{S} Дакле, слушај....“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све круп |
| а ти јево кажем у брк, да... прекиде га Дундак, да се Личани... тако...{S} Аја!{S} Личани нису |
| ике Брнине, Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи <pb n="177" |
| е Бог благословија и жива и мртва! дода Дундак.</p> <p>Сад се заврже разговор о свачем, а најви |
| } Четири лацманина одјахаше са коња, на Дундак за њима.</p> <p>— За дивно чудо, како сте могли |
| о.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња.{S} Умра Дундак! и већ је сарањен!{S} Шта је то било?</p> <pb n= |
| пет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазил |
| ме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па пе сачека знака и још му запе трска за |
| нема и’ вишти’ ка шта су њиови! опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају.</p |
| им, да им се приказује вра-Пирија! рече Дундак.</p> <p>— Мучи, бештијо, да је то истина, зар се |
| ти приковођанима, да ми даду коња! рече Дундак.</p> <pb n="115" /> <p>— Ја би се најбоље поузда |
| >— Ви се још спрдате са Тодорином! рече Дундак, али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни |
| тога, што си ти ија незрила воћа? рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачи |
| p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот коњма, па |
| ај!</p> <p>— То!{S} То! рекоше сви, — и Дундак.</p> <p>— Иђем ја из града.{S} Било је лито, а п |
| так, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар.{S} Фра-Пирија колендиса, кога |
| 149" /> прече право на рибање, — или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштај |
| јоште доста, докле допре до краја! вели Дундак, сједећи на прагу.</p> <p>Бакоња се издера, да ј |
| Букар, он би сигурно боље исприча! вели Дундак.</p> <p>— Он би сад почеја: „Је ли ја?{S} Је ли? |
| риста талира, са четрнајст по сто! вели Дундак.</p> <p>Бељан се наљути.</p> <p>— То је истина, |
| е он баш и учинија сав овај покор! вели Дундак свлачећи се.{S} Говедар му везиваше хаљине на је |
| ла на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак.{S} И потавнила је, каже, у лицу ка земља.{S} Мо |
| превелике жалости.{S} Најбоље га утјеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице.</p> <p |
| залуду дат).{S} Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз н |
| о оку мученице.</p> <p>— Виш! — рече му Дундак.{S} Он бијаше бриљузак, брате.{S} Ти знаш, шта м |
| ија!</p> <p>— Ко да нас прошпија! викну Дундак:{S} Зар пожмиреп Шкељо, који је страшљивији од и |
| е га у њу.</p> <p>— Дакленка: оп! викну Дундак.</p> <p>Букар промоли главу.</p> <p>— Доли!{S} Д |
| се шалиш, кад није до шале!....</p> <p>Дундак удари у смијех и поврну:</p> <p>— А шта ћу друго |
| сја, али нема ни сплате ни лађе.</p> <p>Дундак зазвијука и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, |
| акитама, а измилиће кад огладни.</p> <p>Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљи |
| јме мени, нема их! рече говедар.</p> <p>Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!“....</p> <p>— Нема |
| воде.{S} За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то ти |
| > <p>— Ко је овај јарчић? запита Бакоња Дундака.</p> <p>— То је ликар.{S} Чини ми се да је ркаћ |
| ња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао.{S} Кад |
| У истини, њих двојица бјеху наговорили Дундака, да махне њеколико пута запаљеном крпом, кад он |
| и се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама.{S} Направи се коло око њег |
| иза леђа.{S} А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави:</p> <p>— хоће се Тодорина светит |
| и главом на више.</p> <p>— Саранили смо Дундака, рече Вељан тужно.</p> <p>— Шта? дрекну Бакоња. |
| у зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, кад је ишао о |
| авица смигну раменима пак изађе.</p> <p>Дундака нагоњаху другови, да наздрави свакоме фратру, а |
| је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова.{S} Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио гл |
| пињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају <pb n="149 |
| толико одобровољи, да се из далека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу.... |
| ати још чешће.{S} Најзад оп сам објасни Дундаку зашто нема мира.</p> <pb n="81" /> <p>Дундака с |
| како је пожутио.</p> <p>— Шта је теби, Дундаче?</p> <p>— Ники ми се враг увалија у дроб, једва |
| а и завитла руком.</p> <p>— Шта мислиш, Дундаче? пита га Срдар.</p> <pb n="107" /> <p>— Мислим, |
| м, тргали се шипци са тавана, брбале се дуње по дну ковчега, здруживала се стока, како ће и виш |
| м „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају).{S} Бакоња се врати ка своме |
| три фра-Јерковића, који земаном „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају) |
| спљоштена носа.</p> <p>— Идак је ништа дуовник.{S} Валимо те Боже! хоће ли се разидити до коли |
| и још вриђати Бога, прид дичицом и прид дуовником.</p> <p>— Валај смо баш бештије, кад се ни пр |
| укрсту.</p> <p>— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он...{S} Он, Шкоранца главом!</p> <p> |
| {S} Евалај ти га!</p> <p>— А шта ће се, дуовници!{S} Божја је воља да човик мора исти докленка |
| !</p> <p>— Не триба му се бојати глави, дуовници, вели ковач.{S} Букар је страшљив ка коза, па |
| а, који заврти главом.</p> <p>— Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена. |
| </p> <p>Харамбаша поче:</p> <p>— Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све, што се догодило.{S} Срда |
| јед и уздрхтао.</p> <p>— Поарало цркву, дуовници.</p> <p>— Поарало цркву.</p> <p>Фратри с њима |
| а ти вра-Брне, ка и они наши сви прошли дуовници!{S} Дакле: алвундандара, живија наш дични вра- |
| на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?...{S} хоћеш ли?...</p> <p>Грго се чешка |
| опе.</p> <pb n="252" /> <p>— Шта учини, дуовниче, ако Бога знаш! рече Стојан, смијући се преко |
| лину или орлође?</p> <p>— Боже сачувај, дуовниче!</p> <p>— Таа-ко!</p> <p>Свакога боговјетнога |
| такла нијесу затворена.</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Јеси ли истреса тапиће и прашину отр |
| тапиће и прашину отра?</p> <p>— Јесам, дуовниче.</p> <p>— Да ниси довата карте на тавулину или |
| ди, Пивалица, оди!</p> <p>— Ваљен Исус, дуовниче! рече, управо векну, тај Пивалица ушавши.{S} Г |
| к у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк...{S} А, јево и Бујаса.{S} Ајдемо, дакле.{S |
| чељу.{S} Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као |
| ики, па цу бити бикуп, бикуп, бикуп!{S} Дусо материна, сице материно, дико наша!.... — Па онда: |
| купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан, да купи свиленијех рубаца.{S} Вратише се у главн |
| тиже на крај улице, гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млада госпођа, Б |
| е дира оно што је ришћанско!{S} Идући к дућану, Шимета му исприча, да је дјевојка јединица у ма |
| и синовца дијака, а Кења не бјеше.{S} У дућану, гдје уђоше, бјеше налога — највише жена.{S} Газ |
| лавну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама.{S} Иза тезге уста цури |
| е, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени |
| отиде.</p> <p>Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан.</p> <p>Шта ли |
| ћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ, и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца п |
| .</p> <p>- Бижмо у кућу, е помете! рече духовник, па дода с прага: ваљен Исус!</p> <p>— Вазда И |
| тријемом до цркве.</p> <p>Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче.{ |
| штуц, јали шешана.</p> <p>— Помози Бог! духовници! викну харамбаша, скинувши капу, на којој бје |
| роз омеч, би рекао: прољетња је ноћ!{S} Духовници, попосидјели мало у старој мађупници, пак се |
| ну — ако већ не зна за њу.</p> <p>Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши, |
| сијеријех очију.{S} Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мирољубиви, слаткохрани |
| а и Кушмељићи стегли би се у појасу.{S} Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише ст |
| личког народа око четири стотине хиљада душа; она је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на |
| ца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки.{S} П |
| ти од ричи?{S} Зашто се јиди, ако му је душа мирна? вели Рдало.</p> <p>— Таа-ко!....</p> <p>— А |
| да живи вра-Брну!</p> <p>— Знала би нам душа, да је онај манитац оста за гвардијана, настави Бе |
| е и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољ |
| одио на „нашки“ и које овако излажаху: „Душа је неумрла тило.{S} Је умрло јање иђе.{S} Тица лет |
| </l> <l>„Од мене се не одили! </l> <l>„Душа моја није жива,</l> <pb n="154" /> <l>„Ако тебе не |
| е промоли главу кроз прозор.{S} А јест, душе ми, све како ти кажеш!{S} Јено решетке циле цилцат |
| стави руке за појас, на поче:</p> <p>— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, |
| машнији’ вратара.{S} Е, сад се зар така душе, па би тека за св. Врану?{S} Би, ка и мој покојни |
| пет година живота!{S} И још је нико има душе да ме потеже за уво!{S} Еј, еј...</p> <p>Дувало по |
| огледа, који би могао продријети до дна душе <pb n="94" /> Бакоњине, те видјети велику тајну — |
| ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, |
| га, на далеко, <pb n="171" /> нема живе душе.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегу |
| ри у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта:</p> <p>— |
| браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе.{S} Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срда |
| м у мање од по уре.{S} Онда се Вра таче душе, па му ста казивати главније ствари.</p> <p>Срдар |
| у рећи: „Нас не питај!“ Бакоња, као без душе, отрча ка мађупници.</p> <p>— Ди је Букар? пита он |
| , које бијаху на одмет шиљаоцима.{S} До душе, опоштенише се постриженици манастирски, који се н |
| а, али ипак мала, њешто напрћена.{S} До душе, раздјељак вране јој, њекада бујне, косе бјеше се |
| а могло чути, то оста као истина.{S} До душе, Балеган би, у подне и у вече, одвајајући обилате |
| јежина његове љубави према Јелки.{S} До душе, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаш |
| о крај с крајем, у родној години.{S} До душе њихове потребе не бијаху превелике.{S} Нека је сва |
| длази сваке недјеље за један дан.{S} До душе, зуцкало се о томе, али никоме није криво било, шт |
| а мицати, нека ме припушти, да скинем с душе велико бриме, а, бора ми, и он са своје, јер се ја |
| а, него реци ти мени:{S} Је ли вра-Брне душеван нами?{S} Кињи ли нас он, ка шта је чинија манит |
| душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире љу |
| кора, није чуда да увати ника устравица душевна човика.{S} А вра-Брне је јопет душеван.</p> <p> |
| ву друговању.{S} Хвалио је фра-Брну као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу |
| гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па от |
| убнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су ка у врићи!{S} А п |
| јопет душеван.</p> <p>— Липа ми његова душевност кад одире људе каматом!{S} Ја знам да по свим |
| њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече <pb n="253" /> много приј |
| одина дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима |
| соби, као и увијек.{S} Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како леж |
| рти!{S} Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре.{S} Ножић амо или бритву!</p> < |
| су се и Зврљевљани клели, да он има на души бар тридесет грла, што ситне, што крупне стоке, и |
| бог своје болести.{S} Ако је коме то на души било, било је фра-Брни.{S} Али, опет, и фра-Брне с |
| ветоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш“... даље није могла од плача, ну му одреза |
| а чујеш до краја!{S} Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никада га нисам |
| петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен, дакле, нека се личи кога боли |
| рођак готови.{S} Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођ |
| <l>Тијо, лако, Јелице,</l> <l>Срдарева душице,</l> <l>Наша једра кметице....</l> </quote> <p>— |
| изађе.</p> <p>— Дакле те нису изагнали, душо материна, срце материно? пита Осињача, љубећи Бако |
| „поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска!{S} Шта желиш од менека?“ — „Желим, да т |
| ека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска!{S} Ајде ка коме редовнику споради тога! |
| обишавши га још једном, подјемчи својом душом, да ће оздравити.</p> <p>Тада Крива замијени боле |
| </p> <p>— Ма како то? пита Брне с малом душом.</p> <p>— Јето тако.{S} Жедан сам крви.{S} Дође м |
| Ма шта може бити то! рече Кењо с малом душом.</p> <pb n="58" /> <p>— Шта може бити?{S} Ово је |
| а умете менекарце!{S} А тај је Наћвар с душом у носу!{S} Неће живити даље од Божића, а све ће њ |
| на ономе свиту за живот, а на овоме за душу!{S} По томе, ка шта си се стега светим конопом, да |
| </p> <p>— Зато што ми је сотона обузеја душу, рече Пивалица спуштајући главу све ниже.{S} Ја са |
| ги је у Божјем двору!{S} Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића!</p> <p>— Амен! запој |
| омињак, па оде к бачви.{S} Сви повукоше душу у се, те се чуло, како млаз шиче. „Бра-Наћвар“ у т |
| ед као крпа.</p> <p>— Тодорина! на моју душу, Тодорина!....{S} Нико други до Тодорина главом! в |
| а Бакоња.</p> <p>— Потопили се, на моју душу! поче Дундак трљајући црвене очи.{S} Дојадио живот |
| „Јер је покојни стриц Јурета, Бог да му душу прости! мога, свакога трена, мињати глас, те би се |
| је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране.</p> <p>„Букар! припредени ајинин |
| рошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, |
| гађа у манастиру ноћу.</p> <p>— Који је ђава вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме |
| има! рече говедар.</p> <p>— Ама који је ђава Наћварини?{S} Шта је њемукаре?</p> <p>— А суграниј |
| вању! вели Наћвар.{S} Припануја би се и ђава, а камо ли не плашљив коњ!</p> <p>— Баш га и триба |
| ђаше, те ће једном Тетки:</p> <p>— Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим!{S} Јето раз |
| јечи, те викну:</p> <p>— Затвори врата, ђаво те однија!....{S} Шта ви...{S} Зар се тако улази, |
| ни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче!{S} Ђаво нека разумије, како је то могло бити, али ви ћете |
| рупачки скочити из бачве у бачву!...{S} Ђаво би га зна, каза ми је и име, али сам заборавија... |
| напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента, да исприча фра-Тетки те њихове вечерње за |
| ао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на |
| обити што је приостало.</p> <p>И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутра дан!</p> <p>Сједи фра- |
| сок сељак, у буковичкој ношњи.{S} Чудан ђаво!{S} Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, |
| типан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке |
| е је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед.</p> <p>— Дакле тако, ти све знаш о мен |
| су на работи, по пољу.{S} Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак, куда ће окрен |
| у сад да с тобом говорим?</p> <p>— Ајд, ђаволе! рече она повлачећи очима и ударивши га прстима |
| су му паприку ставили, викну:</p> <p>— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а?{S} Добро |
| иједао Бакоњи, колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижице.{S} Прича је толико р |
| {S} У страшнијем мукама, Брне предаваше ђаволу Пјевалицу и народну медицину, Тетку и салернску |
| уше.{S} Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу, полегушим се, па потрчем право к њему и уставим |
| еветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два |
| о.{S} Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру!...{S} Како најмлађи, та он је сад одма |
| а му и примише сина.{S} То бјеше једини ђак, којему не бијаше род ниједан фратар.{S} Жена Ловри |
| кин брат довео је синчића, и остаће као ђак.</p> <pb n="134" /> <p>Све те новости учинише дубок |
| питкивати о ономе, што бјеше научио као ђак.{S} Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у м |
| } Но сутра дан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је з |
| ечера, дознали и фратри, сваки од свога ђака.{S} Сутра дан, послије благослова, окупише се сви |
| S} Бакоња замоли Бону, да му да једнога ђака, који би га провео по вароши.{S} Боне одреди најмл |
| Остали, како који, већином стари.{S} Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица |
| фратар у В., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци.</p> <p>Ево како је Бакоња п |
| коњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи н |
| десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше |
| га.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на мах познаде |
| је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву.</p> <pb n="116" /> <p>Испред |
| шта се смијете? безобразници! викну на ђаке.{S} Чудна ми чуда, што ме дите пољубило у руку!{S} |
| ше <pb n="77" /> доста, да страх обузме ђаке.{S} А кад још Чимавица заиска и доби допуст, да од |
| изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па запита дј |
| Можете замислити, како то тек пренерази ђаке.</p> <p>— Јесам.....{S} Оно, што јест, јест, а ви |
| а би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици, да их преслишава.{S} Дув |
| њишту разбарушене косе и распас.</p> <p>Ђаке спопаде смијех.</p> <p>— Дајте му одма да наздрави |
| оња проводио вријеме, прве године свога ђаковања.</p> <p>Пошто би одзвонио будионицу, очистио о |
| pter" xml:id="SRP1892_C6"> <head>VI.{S} ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ.</head> <p>Тек о новој години |
| 4</p> <p>БАКОЊА ФРА-БРНЕ</p> <p>ЊЕГОВО ЂАКОВАЊЕ И ПОСТРИГ</p> <p>НАПИСАО</p> <p>СИМО МАТАВУЉ</ |
| јера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије.</p> <p>Пивалица преклони гла |
| цу, та двојица не бијаху мирна срца.{S} Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врат |
| {S} Балегану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало |
| скупом.{S} Они баш говораху о Брни.{S} Ђакон се обрати Бакоњи.</p> <p>— Мени се чини, да сам н |
| , зарад спасења душе своје.{S} Амен!“ — Ђакон га по ново пољуби у руку, па то исто учини сваком |
| се прометну у фра-Брну!{S} Једнога дана ђакон, другога фратар!{S} Је ли то још ко видио.</p> <p |
| на.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> <p>— Зашта! зашта! вели гвардијан.{S} Јето т |
| ом вирио испод кревета.{S} Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погл |
| памећу, повјерова оно прво.{S} Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Ср |
| >Заиста се преко воде разгласи, како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити, да се но |
| дију са дитетом! рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама.</p> <p>— Јето фр |
| и Бакоња поче учити књигу.{S} Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом:{S} Иноћентије Ловрић, |
| више, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигле, и баш кад х |
| сувише на Бакоњу; испред „часова“, нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чеш |
| , ако им се витао не обрће.</p> <p>Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, кој |
| ио он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првога дана заволио, ал |
| Балеган отвори врата.{S} Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана <pb n="70" /> у р |
| дијаху са страна великог олтара.{S} Два ђакона клечаху мало даље.{S} Од три ђачића: један бијаш |
| </p> <p>У то се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.{S} Н |
| коња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом; један чита, други прати очима.{S} |
| готово сав зврљевски народ!</p> <p>Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима би |
| препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им и даље предав |
| бринуја за њ!...</p> <p>Сви навалише на ђакона, ко ће боље.{S} Фра-Срдару не би ни то доста, но |
| нога вијека.</p> <p>Сахранише несрећног ђакона, пак се мало по мало, поче повраћати стари ред у |
| Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.</p> <p>Бакоња би извадио свој буквар и почео мр |
| а и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше са свијем као турски, толико је |
| ођоше мимо њега.{S} За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова.{S} По опису на |
| фра-Брне.</p> <p>Сад сви почеше тјешити ђакона.</p> <p>— А зашта ме онда бије? пита ђакон.</p> |
| и му ко каву понија? запитаће гвардијан ђакона Чимавицу, посред граје.</p> <p>Чимавица смигну р |
| е све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати.{S} Не би му ни |
| цмокну га изненада у масну руку.</p> <p>Ђаконе и ђаке подуши смијех.</p> <p>Кувар се снеби, па |
| гвардијан не забобоњи њешто, на што се ђакони поклонише, па и они сједоше за сто.</p> <p>— Мал |
| и је предавао пјевање.</p> <p>Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, и ак |
| p> <p>Послије тијех упутстава, уђоше за ђаконима.{S} Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше |
| <p>Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима.{S} То је трајало само њеколико минута.{S} Ако |
| клупу.{S} У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столица |
| жи-те-лю“.</p> <p>Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би |
| .... умра је!....</p> <p>Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Те |
| кви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.{S} Све је то пренијело Бакоњу у други свијет |
| те се најзад искалио ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу.</p> <p>Бакоња се први разабр |
| понижавало.{S} Каква је то улога, њему, ђаку пете године, <pb n="186" /> да кришом гледа ко про |
| > <p>Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много што шта а особито како он долази јутро |
| љом преко воде...</p> <p>Послије подне, ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до ве |
| кућа, пак савише дуж ријеке.{S} Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те |
| , гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге.{S} Око двадесет колонаша долажаху од воза |
| е, шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима...</p> |
| кад се јављала Шкоранчина пудалина.{S} Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлач |
| гроб фра-Фелицијана Фелицијановића.{S} Ђаци се зауставише, гледајући њеколико редова бјелијех |
| <p>У тај мах диже се граја из цркве.{S} Ђаци бијаху разврнули врата и ушли.</p> <p>— Који је вр |
| ако тјерао даље, додајући по четири.{S} Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а т |
| а“ и тада би се готово разгоропадио.{S} Ђаци се згледаху.{S} Већ је прошло полак године од кад |
| Грго миловао Бакоњу увијек једнако.{S} Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико год |
| олики је дуг и широк и пољуби плочу.{S} Ђаци се гласно смијаху.{S} Грго их запита, гдје је свет |
| а, фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се <pb n="67" /> обично |
| ајд, ајд!</p> <p>Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву.</p> <p>Он зину, чим пријеђе |
| на једном столу, само подаље.{S} Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно.{S} Види да су с |
| овичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха.</p> <p>— А, би ли смија, ко вељ |
| ме! рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима.</p> <p>Тамо се окупиле слуге, сваки омрче |
| му одмах новце. —</p> <p>По подне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху |
| те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изаш |
| ђаци имати једно јело више.{S} Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у д |
| пођоше, гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира.</p> <p>— Ајте ви отворите цркву, је |
| години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше на по се иза пријеклада.</p> <p>Бобан |
| а тријем и поче викати.{S} Сви фратри и ђаци дотрчаше.</p> <p>— Шта је? пита Срдар.</p> <p>— Не |
| > <head>III.{S} УЖАС</head> <p>Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући с |
| {S} Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а у вече говедар.{S} А што је за чудо, колико су |
| гану се узе кључ од пивнице.{S} Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу.{S} Дувало <pb n=" |
| о далматинскијем варошицама и фратарски ђаци, докле се не „обуку.“ (Обући се, у њихову говору, |
| е све љепше и љепше.{S} Баш усни, е они ђаци, с којима се био, добили крила па лете по „ајеру“ |
| алијем ђацима.{S} То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље.{S} |
| ајући очима.</p> <p>— Још!{S} Још! вичу ђаци, и ако осталијема то не бјеше мило.</p> <pb n="92" |
| ити шалу једне ноћи! рече Бујас.</p> <p>Ђаци су ду |