Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда |
n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са |
дри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се |
латка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} З |
и, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори м |
.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— |
завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p |
.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— |
ече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А о |
н тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је о |
у то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се |
Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! |
руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне гос |
гне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њи |
</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> |
— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шт |
сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се С |
је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да |
Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се |
{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима |
воји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа |
та да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошл |
, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - |
е деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! ј |
астаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се |
е ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да |
му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> |
у за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{ |
!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је го |
како не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко б |
се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си та |
не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p |
уна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! х |
!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за |
ћемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим |
себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} С |
ји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше З |
ти, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станим |
иве осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — |
ло, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} З |
Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрос |
тогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљат |
сит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разб |
.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злат |
тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер |
...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабос |
е ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} К |
Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за т |
ди нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да |
руди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају |
р га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— |
ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим |
знајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздрави |
ако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све у |
рижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48 |
велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p |
ад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, н |
з мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да м |
у уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи |
, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S |
на нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће |
стане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и ко |
ало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p |
са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала |
о међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња |
то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо |
} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што |
ц.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разум |
е револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштуј |
од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> |
еност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити |
о — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке м |
одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и |
им завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — реч |
ко догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестро |
/p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата |
, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди! |
гу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти |
ло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{ |
ече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" |
} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p |
> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у |
извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</ |
девши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Ш |
е свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се |
завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече |
говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери с |
, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир |
ко;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје |
орко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на |
а, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Ср |
није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радит |
, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и |
груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је бр |
то је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, |
мо пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш. |
Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да с |
Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, гос |
према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и |
ири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има |
је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племен |
жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и поле |
S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку |
нит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и стра |
!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— |
е смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела |
то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па |
S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{ |
а је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Пок |
аје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замоли |
је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху |
и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба збо |
аглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло |
гло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорк |
иш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, |
ш мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрек |
</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и |
вали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живц |
!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже |
сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не |
!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собо |
<pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посл |
Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа |
S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!.. |
о наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мисли |
учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Жив |
е недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз |
мишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје м |
> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p |
добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи |
светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тај |
> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу ужива |
му, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну |
т, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може би |
убави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремају |
Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими л |
викну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти! |
<l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!... |
у ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злат |
и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> |
<p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p> |
ко!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораш |
ли орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, кој |
...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, ко |
и госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нит |
а!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази! |
тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S |
, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја |
вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="2 |
так само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу |
Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} |
о се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви ст |
{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Тр |
на, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође мно |
емо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говора |
д крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, ра |
вао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Зла |
ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</ |
ан пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Ј |
Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњач |
Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје |
.{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задрж |
ови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а о |
Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>М |
х овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} М |
— прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер ј |
.{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мо |
е видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце |
</p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p |
Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p |
„Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</ |
> <pb n="41" /> <head>III.</head> <head>БЕС И ЛУДИЛО</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злат |
тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте с |
их пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.< |
рци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна врем |
освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, з |
собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зо |
!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гле |
ку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!... |
зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. |
ачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Срби |
е до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небр |
а и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка |
м! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S |
ше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, гд |
мира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест м |
љутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са |
ругарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</ |
="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, |
ина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на |
стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро |
тупи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Зла |
d> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне |
есто двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} По |
О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћ |
весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није ко |
p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас прв |
вађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена |
ем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p> |
чки су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и п |
.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разг |
оји испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Мин |
ке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си |
па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта запов |
би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слуша |
остојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка |
ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па б |
амо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам пом |
амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застад |
жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце! |
ио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у с |
ети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се см |
али за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би |
удела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полу |
ли.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А за |
!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Св |
Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уз |
адило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити та |
за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике |
имир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимир |
пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у |
вио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се |
ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар би |
/p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У сл |
дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци! |
о правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на |
ебачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} |
— збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — приме |
Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и |
ао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеш |
не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их |
дновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зор |
</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, ш |
с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све о |
к бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад |
рлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и |
екога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само п |
само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одгово |
да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изоп |
то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе пома |
Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан |
тељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверит |
ља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како |
ен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је ост |
е ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S |
> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта |
м ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, |
је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> |
имајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми |
нила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах б |
, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад |
е су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје зан |
, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— |
,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце мој |
ји су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> |
епа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ра |
нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одм |
ио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисл |
ло, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушк |
ме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, т |
е се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав не |
ожда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Д |
да би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не б |
ену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вам |
<p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвес |
оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали |
тварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</ |
..{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек. |
овек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} |
рави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и у |
андурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} |
. моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скор |
а.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта рад |
д Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који в |
S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не |
о никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје гла |
ао и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанк |
макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако н |
не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!.. |
човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабост |
се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То |
још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади. |
већу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила т |
ат кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> |
мире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{ |
а.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу |
ре, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у наши |
лога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо |
то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио |
вот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... |
еран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! так |
> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опе |
моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?! |
римети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум |
ц, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{ |
жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја |
о бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како л |
, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жал |
моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног ц |
хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Х |
ратство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата. |
" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом< |
ли и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, |
ити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.< |
лата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као |
сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то њ |
n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их по |
обедила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла п |
држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би ј |
полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих мо |
очито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је с |
полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш |
крена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па |
онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb |
о ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, |
само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p |
епљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за ру |
аву Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, |
ући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и зам |
, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ |
а и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — прим |
м престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} |
нимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син |
адовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви |
мирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p |
ири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу о |
ећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Моз |
су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> |
оме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце |
ам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше |
добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дет |
} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> |
т, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на |
да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је |
е!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар гла |
S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Мо |
ја; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти з |
и, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мн |
се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револв |
ет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе |
...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер |
<p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца о |
О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум |
есницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвик |
е се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и пла |
ишта се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахах |
гледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи о |
се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахах |
говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</ |
Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоња |
Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Зл |
гу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је све |
крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров гл |
Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Стани |
лата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане.. |
а на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати с |
се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сиј |
прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар ни |
тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево ди |
диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које м |
највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде |
Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно пра |
p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још в |
диш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да |
наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> |
еше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само сим |
је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак |
е, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети |
су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> |
>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с |
Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг дов |
n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за т |
љу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapter" x |
кући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Де |
последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да |
моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и |
у ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — |
на, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми |
рица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каж |
пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кро |
астајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше |
ме, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету... |
ко људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прс |
ени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Н |
му, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, к |
ко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе |
ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула н |
ског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као пр |
то си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То |
олудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Пол |
ијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, |
ам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и ме |
едела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на м |
овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушиш |
е, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... ш |
о симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је зна |
и међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињ |
од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме |
та прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем И |
к морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Ми |
по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ |
ке, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве |
а брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас је |
а у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ј |
ше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје |
исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ак |
вајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с н |
арод мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред |
као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања |
ости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „ |
људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упозна |
n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско уса |
Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то ј |
е опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо |
м.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од |
љавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и ј |
победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све |
снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} |
вима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство |
S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас! |
во.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше с |
могао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се |
редлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — |
радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! |
длажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, д |
ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много |
<p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја |
; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема |
и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загре |
са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоч |
/p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошап |
то, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је |
b n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стад |
ју, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити |
авађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; |
ватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите |
о већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји д |
!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} |
аздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на н |
повест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 нов |
дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, |
ећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> |
а о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то |
мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер па |
ј, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске |
много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дел |
му лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, ко |
иште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На дес |
и више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хо |
{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.< |
слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора! |
ојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, д |
говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, |
м оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он ум |
радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман |
сење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим п |
<p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мирова |
p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече |
— рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намршти |
<quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки |
<quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки |
<quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="3 |
<quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n= |
<quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки |
<quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки |
.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори |
ривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Т |
тима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели же |
уку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љуб |
е лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на |
ним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и биће |
ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве |
се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} У |
} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави |
р и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сло |
лози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите |
е, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје друга |
децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} |
днокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quot |
<p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - |
> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љуба |
ца, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима |
један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало |
та!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Мила |
вши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S |
па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</ |
ј сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко пр |
би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је пр |
а шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шт |
па и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде |
права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{ |
} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобриш |
{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један |
сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићу |
ај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо |
евом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стран |
своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то |
вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалац |
оведати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Св |
вао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком |
коме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покуша |
да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" |
рећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији |
еника, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које |
.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се р |
моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живе |
се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— |
е га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S |
па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће н |
биља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је к |
S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са |
ачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима. |
ки!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ ов |
Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно ради |
да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа |
Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите |
и близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас о |
{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све б |
S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> |
ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ј |
Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете |
о.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела |
p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој с |
> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни бро |
се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, п |
ече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пр |
убити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити? |
{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први њ |
.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се |
душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби пот |
дигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заис |
уно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно |
зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — |
је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади |
не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n |
</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с |
ватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа |
Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине И |
ијатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, кој |
манин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — |
то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверо |
у и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Туш |
њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душмани |
ега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика |
ватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата |
о је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко |
нај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Х |
те права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не пока |
— не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у |
мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се т |
нци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој |
вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. прав |
цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Пра |
исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремо |
и сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А так |
Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навести |
као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Зла |
е ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми понос |
Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — р |
ела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они |
ого значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек |
е — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријате |
врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А |
ам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи |
те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диж |
а.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам по |
а почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође |
, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, |
госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни |
ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.< |
лизу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу. |
сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере у |
раг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи наг |
и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, к |
дим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ет |
су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван |
то почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише |
где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак |
је ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А цел |
ван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, с |
браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а зна |
овор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно |
онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свим |
ности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена |
не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест го |
— како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу |
е то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља |
<p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p |
ући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрват |
и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили |
b n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око |
..{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета |
ам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p |
о јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас о |
еђате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на дво |
нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање |
ћу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте |
ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан слу |
p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу с |
це... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанстве |
— рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> |
е поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <p |
p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красн |
одност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрв |
> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка остави |
</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— Т |
ем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени |
а, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" |
/p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно с |
ђате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате |
ену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох |
год, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате |
мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да мој |
и.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ |
е задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— |
ече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!< |
има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора |
>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S |
ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте др |
решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. |
и му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш |
ра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево в |
као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сун |
ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— |
мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте |
S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си |
спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти ов |
век њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читал |
Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — ре |
подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет кор |
исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим |
лети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Зла |
убио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити.... |
оја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!. |
видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма послед |
видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болни |
/> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— |
ала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то неми |
еликог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће |
тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам |
е Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако |
м, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минк |
како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле |
е Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан пос |
видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а |
S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година |
о је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у |
година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лиц |
а Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се |
тавши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од кој |
дишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држа |
иш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави |
илан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> |
тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како м |
раше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добр |
.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држал |
="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком ј |
>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата |
ета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, |
.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у |
тав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то у |
еда се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — |
вио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње |
n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан |
за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душма |
стаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет |
ежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо |
а, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, п |
им спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — в |
че Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S |
укама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{ |
оши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађа |
шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено хо |
одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила |
Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на ње |
и речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не гов |
ста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, |
век.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зо |
убав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} К |
чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се на |
више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата о |
дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и |
о не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш |
ше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.< |
<p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, ал |
е виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио |
рећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих г |
несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми.. |
<l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нам |
анас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимир |
/p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, пи |
!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{ |
ешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, ко |
том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, рад |
сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S |
/p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Б |
улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући неси |
</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте? |
ма уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо |
БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> </front> <body> <div ty |
> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шт |
Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{ |
како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, |
S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагл |
Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</ |
а, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и о |
е сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то уви |
и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> |
?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли |
— уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Зл |
. опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О |
т’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и неве |
ам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја ужива |
gn>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма |
писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се р |
орка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и |
е љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу |
> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак мор |
ка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, |
да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p> |
ажености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта |
вему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> |
збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> |
аше он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и |
болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> |
крећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!. |
а, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је |
ира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она |
р моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из соб |
Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари госпо |
te> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ уве |
ла слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l> |
е с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вуку |
викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="1 |
ојој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван. |
кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у с |
n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и и |
ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима нај |
ле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говора |
Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ј |
ник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против |
и сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник |
ама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене с |
Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак |
<p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и глед |
Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</ |
/p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче |
старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венча |
и покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватим |
ја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо м |
нувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпо |
ебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, |
врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Ст |
ворови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабост |
та су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А |
ознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потом |
ући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више |
.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искрен |
том га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али |
? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, |
овор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја |
алим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити мо |
ди има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију |
местивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Ива |
{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете |
е зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вре |
е отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја |
ачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он с |
госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир |
S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> < |
не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује |
себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без |
и мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љуби |
ана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забр |
знају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе на |
о шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које с |
крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред С |
в, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући н |
рним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш |
</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето |
вета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у зв |
, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје |
ну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу со |
садише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, |
> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нек |
оје води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, |
Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, см |
ем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стран |
p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да ид |
, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бо |
p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Та |
а столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chap |
агне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица. |
ote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Д |
певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргн |
на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним гру |
p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у |
скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пут |
. овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој р |
м увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију чи |
жем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Зл |
вер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад |
} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он ј |
тки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! |
го увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше п |
за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је |
нит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Т |
не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зо |
у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо |
Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и из |
одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!.. |
појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од р |
p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l |
уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана |
ити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка од |
водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> |
<p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и пре |
дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, |
бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, п |
ветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убиц |
ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особито |
ворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја б |
/> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни бил |
>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> |
за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, д |
е Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, ше |
дрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умир |
ли „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора к |
кај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандуриц |
</l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl"> |
</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату |
огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — |
прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена бе |
десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, |
</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!. |
</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То б |
е Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука зада |
освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може |
е може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар |
ема мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако |
вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> < |
рко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече |
p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Зл |
тране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Зла |
аиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш |
у моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну |
</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим п |
>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за ти |
шмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже! |
>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, б |
У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату |
уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песни |
— предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, п |
е на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше пој |
— прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" |
<pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправил |
ато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отрг |
и оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зо |
="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спус |
{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... р |
оже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} М |
Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизм |
лата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга З |
га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међ |
одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p |
</quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — |
ка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- реч |
прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко пр |
у, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху |
и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p |
/l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станим |
рости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, дра |
са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, д |
ју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то |
а крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, |
кренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан |
ким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> |
ко узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику че |
у.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје у |
} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорк |
рећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу мате |
вде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, |
груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледа |
<p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте в |
лико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — |
нути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих б |
ом месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p> |
оји гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан |
Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у бл |
ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и дон |
а... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... |
ут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше |
т то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на т |
седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше |
де и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам че |
устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!. |
људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и диж |
, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> |
држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је ув |
але биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> < |
е споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— |
о народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — ј |
н ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi> |
>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га п |
анимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које с |
S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека |
тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу |
<p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајућ |
од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушев |
бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога |
дићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" |
сте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... за |
ог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро |
ан.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирс |
година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре |
брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не б |
а мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила! |
рватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p |
живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изне |
раше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане ска |
осле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p> |
прости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осе |
слим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити |
Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где зате |
— Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми ј |
мо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим п |
блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у з |
роз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим |
а дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану |
о, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас з |
ка Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, |
Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам |
Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! госпо |
господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господ |
.. вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине |
срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од ду |
о!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошл |
трча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p |
ела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <p |
p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Ма |
Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љу |
руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди. |
ма никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{ |
а; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> |
БА“</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког гр |
руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узр |
по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Сви |
је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгу |
о тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} |
ма и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте п |
ћни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то ка |
ица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад |
латом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вече |
и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради |
озвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско на |
, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{ |
ира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне сл |
желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини |
господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досада |
та Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату пе |
Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже м |
знад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— |
ше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња |
аци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти |
узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег нар |
ас пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Од |
братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу |
{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, |
се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна. |
p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ће |
е...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи? |
— морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, |
слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љуб |
према се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у ср |
е, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове за |
шман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се при |
м, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, |
ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пу |
Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{ |
Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини |
у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко |
е чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни |
положење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и |
ату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески |
— Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвал |
Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли |
оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где бех |
народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи |
атски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ |
ју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није |
има.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} |
е постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зор |
у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајн |
тивши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер |
а и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихват |
њу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам |
рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука |
авши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А к |
ут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- |
заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина |
б да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не |
ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— |
} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан с |
и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови т |
уге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.< |
њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! ос |
иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соб |
е на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— |
...{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокре |
ку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетат |
ути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p> |
ољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану |
и учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— |
доше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Мал |
ожни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, |
у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" |
у њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, м |
аз очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> |
себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је |
у се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу у |
ео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за |
ерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> |
ца Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb |
да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити |
небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револв |
рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у ов |
же нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зор |
ао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараш |
, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком н |
е.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p |
ли и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састал |
чвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек |
удити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је за |
то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не веру |
имо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би ра |
о Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> < |
ука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив ј |
ако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје при |
„Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се |
ошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си сре |
авши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим С |
матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и |
ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја с |
на, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</ |
а у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“ |
ко је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: |
та.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно |
И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, п |
овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам |
болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, |
аше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно р |
тати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; |
b n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала |
могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је с |
ба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћ |
ја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста |
м.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица д |
се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није |
горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га доч |
S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добр |
. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милан |
пши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао ча |
абији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако |
кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се о |
нуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српств |
лог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се |
пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље |
</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове др |
ш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју ч |
ља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву |
едине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — р |
тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> |
.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... м |
“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико ув |
доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како |
и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Б |
, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја б |
Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n=" |
нимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се с |
да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, |
гао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и г |
да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога вол |
ржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злат |
ан себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па б |
Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља наше |
у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{ |
асоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, н |
лвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што |
Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; |
зити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љ |
Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико з |
. умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да |
Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и де |
Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Ш |
оја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{ |
Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пан |
слимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску рук |
вамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине њег |
! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на ње |
/> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господа |
ину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— |
ајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корет |
писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси би |
мо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста п |
ирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо |
има, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна |
е на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на ми |
њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо ч |
<p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n |
а ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> |
е могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} С |
;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — |
пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освес |
род, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити ба |
увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини шт |
ватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзет |
на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби пре |
очекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрв |
ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најм |
огло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом |
о га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу: |
клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном кра |
ђица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па |
све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спрем |
груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — |
к.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— |
мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} |
илан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Ка |
спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасви |
> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже |
ем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то ј |
је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није |
њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — м |
киваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околи |
време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немир |
ежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... |
е тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни |
е и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и |
у руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и |
љате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и к |
познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе |
/p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! |
аду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудет |
из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S |
руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну |
е! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за |
не...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, ј |
и више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим |
уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> < |
цу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да |
два чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изј |
е да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,< |
будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи н |
уо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ј |
еља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узо |
ска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p |
њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе |
а!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> |
ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милан |
и и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којо |
рави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дич |
љен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене |
штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је б |
моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци ње |
е кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S |
а ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај |
а буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то ч |
Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али он |
н ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си сре |
лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, кој |
гла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, сти |
ме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рук |
и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те |
и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и ту |
и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина прав |
а вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушта |
воју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с ча |
и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле зас |
Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Т |
<p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како п |
ји крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пре |
рави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има |
моћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану п |
вио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да до |
, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Стани |
ној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куд |
намо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то з |
од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер |
прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> < |
l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l> |
Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зо |
о.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Т |
обро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј |
ст браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и та |
естала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то н |
>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући |
што сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љу |
— моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што же |
собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госп |
/p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мир |
Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га по |
растима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели |
си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли |
а.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам уби |
а си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се |
> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пу |
човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како |
чнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, |
ући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздр |
још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, |
у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком ме |
га.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране ви |
када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе |
лате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p |
у Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитур |
езду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зрац |
Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је |
и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а |
ше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти т |
> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име |
се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита го |
> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухв |
је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — ре |
ало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> < |
свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан |
кле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} |
е околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p |
међу Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} |
емљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красо |
. полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловал |
одног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко |
у и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног |
већег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну |
quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече |
рема икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћа |
..</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти.. |
ад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S |
а мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане |
</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва |
поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... о |
им преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јач |
вши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, д |
</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме н |
а, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S |
"12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} |
} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни |
ла у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту |
бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, |
што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који исп |
unit="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана ве |
застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао < |
оцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што |
м суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p |
ш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра |
међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и |
ну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори го |
>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где см |
а и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај |
е! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да |
ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто са |
а!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално ост |
ли, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А мо |
ћни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо |
ица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам час |
та венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Ма |
p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зач |
а ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} |
,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="8 |
!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међ |
е проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна |
ак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватс |
ела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док |
{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издр |
о <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то ј |
же руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал |
од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет |
тране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок н |
ш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, кој |
а, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један нар |
— једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два име |
..</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости бра |
есрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромни |
а брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и мо |
у!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу но |
рстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једн |
и је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе |
му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Ива |
дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у спор |
Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких |
дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ће |
"82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме м |
роз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ |
н Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S |
Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — |
кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ј |
да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — |
S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један гла |
по од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам ј |
/> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} |
страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов з |
"> <pb n="25" /> <head>II.</head> <head>ДВОБОЈ</head> <pb n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко |
брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ов |
е господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна кр |
ош два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у |
не Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се |
!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, сре |
S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што дана |
а, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се |
тво Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико го |
е на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славн |
ња.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окити |
охвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Зл |
х народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији |
p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу соб |
Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како ј |
асења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе |
и, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о |
четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> < |
!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!.. |
{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи |
севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет ко |
орака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху р |
, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивш |
двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу о |
есели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — |
.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости |
ослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и |
за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — |
кне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само |
који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста под |
коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Мил |
ато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — од |
</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... раз |
Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и |
па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> |
?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, З |
Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} |
имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збора |
се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прав |
штај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућ |
и ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изн |
живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу с |
ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n= |
оди општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и |
атство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове |
Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећује |
— рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се |
ереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад |
ке, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједн |
рбима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} |
и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње |
нас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па |
Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и п |
сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кро |
ка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S |
е синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредова |
едаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујт |
ом, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кће |
г — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не |
толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догод |
викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За ти |
ика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће |
судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког |
час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} |
оми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара так |
{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!. |
.. ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком |
>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S |
к вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао ср |
ко красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он |
Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему л |
а жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашт |
ће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја |
ече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање пове |
нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према неб |
се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постан |
> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу ње |
— викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у др |
оја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно ств |
вај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је |
мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну |
<p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за |
ери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и п |
та кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...< |
д Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> |
БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p> |
чела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на јед |
довића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица |
, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу ска |
желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се |
Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његов |
неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за т |
дити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> |
а, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартиј |
војим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју |
тише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја |
ко све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Жи |
дговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су |
у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</ |
Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесења |
ван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише |
куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— З |
смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p |
p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена с |
ктера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле |
се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда су |
аги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за |
да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p |
рно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — р |
те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем |
изини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Мила |
инком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити н |
рко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, |
јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади госп |
сто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо на |
оја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{ |
будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и рас |
војом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не зн |
инити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да и |
ио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он |
браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На д |
} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?! |
ла већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то |
ђица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти |
и ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад |
шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговар |
S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ |
ти Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n |
орко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са |
>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p |
омагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и |
у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збор |
Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то з |
ремена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, |
азала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка |
нала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагал |
љи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— К |
орко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин |
земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{ |
ај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> |
н с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан |
g="la">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, < |
идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључа |
?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо |
.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмили |
на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати |
, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p |
ве зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их |
е Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а |
{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упозн |
а нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивн |
има као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Д |
еколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше |
и:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо |
обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбриж |
е чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни на |
ан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњеч |
е оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред |
>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </ |
мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, |
О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказ |
ар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја |
е не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и |
он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудно |
мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а |
о</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходн |
— збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је с |
рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сл |
рави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит.. |
ко прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати та |
и да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према обл |
аги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} М |
великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва |
та желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулу |
ко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске ова |
ала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> < |
противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се |
не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које с |
поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> |
ек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек преп |
страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико кл |
Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала |
S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево |
Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко |
ад тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више |
на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда в |
ле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> |
!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ |
да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и д |
има, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час |
има и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> |
Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станими |
вата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразил |
речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди с |
ане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који |
ше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим нас |
ног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, |
а, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> |
наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Зла |
мо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо с |
ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хо |
х. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Осв |
е ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за |
и скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Ст |
сти учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мал |
{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ј |
изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује ник |
Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко |
ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име |
> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p |
>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болес |
товала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту. |
Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на |
<p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти, |
.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{ |
инка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се да |
, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p |
укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p> |
такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора нап |
о је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> |
p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета! |
боје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Зл |
ји на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Милано |
римети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што с |
ја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Ми |
е и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, п |
а нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body |
<p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p |
едећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена |
— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} |
а код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица каже |
S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како ј |
се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја најверн |
Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како |
на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од варош |
сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... |
та, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде т |
— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, |
орака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом мест |
Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила |
</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, |
збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и |
отељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху о |
.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке |
буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о |
не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збора |
је име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за прав |
ко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме вид |
на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и |
радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина сам |
ка Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако |
е: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си |
вио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишен |
госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер |
и.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разгова |
њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цел |
/p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Ста |
а их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} |
а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Мин |
, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те д |
ало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, би |
/> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добр |
према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — |
Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо др |
рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласо |
. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да про |
му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његов |
омисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О љу |
?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а пре |
била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру мој |
говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике |
је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је с |
>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! ка |
руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зо |
л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко к |
с. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, |
pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица |
и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свим |
икнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Мин |
Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо |
друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати с |
дише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим ча |
еном кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе др |
предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братс |
заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у вес |
меном „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и |
их ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.< |
S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле из |
соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу |
<p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забав |
ам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јел |
ложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим сна |
Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — I |
речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштуј |
са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У ис |
нцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које |
{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских |
> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У |
о:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погле |
на толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему т |
борави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свог |
о заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене прок |
војих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрват |
аше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милан |
мо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога |
тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико |
а, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сло |
м усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораш |
е душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се |
и.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећа |
, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шес |
о волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта т |
собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мр |
Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, чет |
тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да с |
ебо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да по |
мо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да п |
пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да н |
и.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p> |
а још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрват |
ао народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два им |
болеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} |
само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка свој |
јим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и пон |
лед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га вид |
онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се |
ку, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са с |
лела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p> |
ите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледа |
м на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бе |
рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p |
аш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је д |
аш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и |
ао тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мир |
ед мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи |
— збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће оз |
аш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан |
егово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра д |
јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а |
догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио то |
Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <mileston |
е нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека |
ењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може |
ба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима |
</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p> |
/p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се |
свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и |
ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бит |
оштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} |
ан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се |
није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаш |
а бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њ |
Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викн |
и се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! осве |
дим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи |
лила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално др |
<p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како |
народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— |
це!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb |
ештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</ |
/p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко врем |
поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p |
и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Ср |
о:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђ |
у и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирн |
} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали |
> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> |
г мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се |
бима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> < |
ну и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, п |
лике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се |
Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Госп |
рате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> |
te> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l |
<p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> < |
ихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо мо |
Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!< |
обом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Х |
gn>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су |
штва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који им |
братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола ода |
и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p> |
Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друш |
l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше |
шних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— |
<p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да браним |
и рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрод |
тавити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред соб |
за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p |
<p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као с |
дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зрак |
свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми у |
.</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p |
убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила |
- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је |
о упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја у |
м, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> |
рвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру |
револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује |
ку — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођи |
што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, |
и кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није леп |
тим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но н |
стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млата |
е револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду! |
у моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она |
а је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срд |
на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну |
ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њег |
не и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— |
гнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснуј |
неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама |
мо куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивн |
о ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> |
пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — |
е Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А отк |
ку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне госпо |
— продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мрж |
м корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се |
толице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter |
е према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... |
вајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и |
оји јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најп |
ући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну |
ћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског пе |
био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав чов |
ме несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја до |
говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободн |
ијатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Пр |
— Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно |
десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш бла |
ти руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злат |
тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети! |
о!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је |
а променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, |
е и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србин |
Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гле |
драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те и |
Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> |
рати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p |
..{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.< |
па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу |
ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати |
прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Ж |
век.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, |
<l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> < |
има, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} |
>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Зла |
оци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни ст |
не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рек |
бити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји др |
удети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} |
и Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће |
а и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један |
те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде |
ни! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p> |
соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна |
и.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} |
е поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{ |
а!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... |
ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p |
ана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрос |
отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе т |
..{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} |
. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...< |
} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на |
рн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удара |
нитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољст |
е бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то |
ом отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шет |
е рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?! |
сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја са |
и се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше |
ди са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> < |
свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом раз |
ка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше З |
ата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стига |
p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим |
удрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата |
изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, т |
знајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} |
рно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје |
</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.< |
ање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин пр |
држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Зла |
, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — ј |
.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти |
ише да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин вели |
а заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" / |
<p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> |
пишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође ов |
</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега. |
Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p> |
} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони |
од, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле |
томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треб |
и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Ист |
ас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће |
живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! ж |
си дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухв |
} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узв |
м отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти |
ач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, |
обу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше св |
Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Прим |
Ј</head> <pb n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на |
оспођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пев |
у Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - |
ер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb |
з народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Н |
Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Д |
умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо |
е он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити по |
во Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Ч |
га друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнод |
е онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часак |
што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p |
ирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину ис |
а умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч |
ју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени |
и која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме... |
а се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата ви |
ј сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— |
убликом не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, диви |
, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се |
Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то |
сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле |
већа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p> |
огао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да |
и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сло |
е слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као н |
, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела сл |
<p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом |
то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>По |
о!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату с |
врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! |
{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по с |
ила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зи |
е човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природ |
он природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, кој |
ко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добр |
е љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“ |
Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и М |
оравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час п |
да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим |
д укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је св |
а би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другари |
ања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разбор |
упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику |
ав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше |
о слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и |
е и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у |
> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: |
се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај пред |
онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа |
браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике |
заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S |
ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле |
м хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој |
е — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположе |
писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, |
а што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од |
Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Им |
ан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи |
агда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо госп |
је ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, |
заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> |
те мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је о |
ило, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш |
срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!. |
орам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} За |
х могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме |
б?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S |
та госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Ма |
висио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о том |
што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, пон |
пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисл |
слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Ка |
Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење |
х!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен |
створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} З |
, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душ |
сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Теб |
!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздраж |
, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстим |
, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар |
т, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разбор |
ћете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Госп |
34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! |
— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?< |
ер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрв |
Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и а |
се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> |
!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{ |
ње невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти |
{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака |
воје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, ко |
д једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибер |
агано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није |
опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> |
<p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече о |
прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад ј |
си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у |
небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше |
. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражен |
} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али |
авише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране |
ма себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прс |
меша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри |
роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тр |
учај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, |
вао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала т |
ико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не с |
роклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси |
е и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је |
ватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треб |
бин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је |
<pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знат |
о тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! |
енце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка |
ргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чује |
вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се прибли |
људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје |
н је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} |
ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за |
е Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе в |
намо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у |
тишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе |
у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани |
ожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је с |
ти, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има пос |
а вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Ива |
.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} |
Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не бр |
ема облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверск |
радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у т |
Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кће |
оме је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, |
е.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча |
<p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> < |
> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потп |
е он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да |
еман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} |
бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка. |
не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — при |
се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља нау |
о могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! |
те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... |
е ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минк |
што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто та |
доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и ре |
Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па |
ржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испр |
оћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе. |
атске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <p |
/p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отр |
упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово су |
адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и ре |
.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не б |
>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихв |
у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb |
еволвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђа |
и мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, |
Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раз |
имо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он |
хвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зо |
еког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упо |
земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе сло |
освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Поле |
теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим |
пи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} |
еђу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета |
Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} |
Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне бо |
е двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} |
<p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</ |
и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта |
вде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два |
<pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, с |
м разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји |
Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, д |
</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен |
уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Н |
је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати |
хну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка поја |
а поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је п |
препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како |
ти.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш |
колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће на |
Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Мин |
ог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати |
/p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му п |
како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом мате |
а је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много |
сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео |
е шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> < |
ек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то с |
им.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја п |
с амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руц |
о — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он у |
p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и по |
> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежал |
вета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полет |
р не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе. |
> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Мила |
ек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p> |
и, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Мил |
н?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте год |
и се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p |
била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје. |
јој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси се |
е.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укочен |
ико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, д |
ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да с |
где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва ч |
ш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га |
дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале би |
> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој! |
де тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се поја |
је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо |
држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па о |
аши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љ |
до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до С |
кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му св |
дујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са сво |
и људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минк |
љани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се |
<p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не |
теље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, |
тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p |
.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> |
</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....< |
.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не |
уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! у |
Е</head> <pb n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прсти |
О</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час |
ато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p> |
о, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p |
оса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте |
Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пр |
уке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опро |
обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се |
је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздра |
{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам |
е с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишља |
кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} |
апутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> |
е кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога |
Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на к |
ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне |
ати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван |
им гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже о |
ече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше уз |
ши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> < |
— рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите |
n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па |
че: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који |
е и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај |
е, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за |
захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допр |
рихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја |
ма! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хр |
ама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било ме |
то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p |
не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену ру |
тра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, ко |
лато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — |
о у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — у |
изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братств |
>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на |
— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестр |
а узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, к |
овао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до |
племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха |
ваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опе |
н дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</ |
ољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео ја |
у.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо |
се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} |
м срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила |
ма, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Не |
и,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Стани |
и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући |
<p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхтали |
ше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме. |
у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, им |
} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по |
дишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем |
ружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, а |
и руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p |
..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих |
p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, |
тине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> < |
ћи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p |
ша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? — |
амо! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше |
о на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.< |
едаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише |
мира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата |
p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане |
откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За ким |
</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — с |
им погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата |
дговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n |
га тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> < |
коченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се |
Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се |
није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка пр |
</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српско |
и ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љуби |
ину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушк |
говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вешт |
роменила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, кл |
лата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете |
ше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— |
Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p> |
вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра |
} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према |
азум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости |
оји се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме |
савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више пошт |
S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посмат |
најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Кој |
— рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пре |
ише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је |
p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећ |
брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам |
ој!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито посл |
ас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето |
аком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у |
љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За све |
тима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зор |
— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} |
рудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима. |
јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш |
лата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— пр |
срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирис |
га занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беш |
венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут |
илану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.< |
ут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју |
отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— |
</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{ |
ила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Веруј |
оја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао |
ј је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што м |
обро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А ка |
ји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, |
ош и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народност |
сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша |
несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта ради |
агда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите д |
и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>тра |
Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</ |
, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од св |
Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Мила |
га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Ш |
> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.< |
не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти |
!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш |
p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зов |
не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злат |
оро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег |
обедила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с |
ив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Зла |
лети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побе |
е беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се за |
цо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пруж |
ши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Ш |
p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, ко |
постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но |
ако јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у к |
p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш |
{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној. |
тво из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p> |
у закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затвори |
ра до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела |
та седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.< |
збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од |
p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога |
највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне плем |
а, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички |
ед свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су |
е јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим |
у рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p |
свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се с |
<p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћет |
ам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{ |
и. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане. |
ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је о |
у и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њег |
ене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уз |
Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Зл |
је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S |
ста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— |
<p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, нес |
не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме |
озитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као |
их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду |
{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухва |
<p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Је |
ватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златино |
к само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је л |
> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— |
римите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. |
а очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — |
ако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, п |
Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p> |
љ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што с |
ма, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, |
Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и |
а.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стај |
p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу ск |
> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио |
о и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан |
бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио |
право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади та |
ља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револ |
е.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Ср |
милуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — |
Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мен |
а....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтел |
p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> < |
n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што |
наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је |
илан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — |
ановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму |
</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> |
p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Ст |
>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему док |
ако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући |
Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше |
/> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> |
жила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отв |
м вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте ув |
<p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп |
— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml: |
рема Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p |
роз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинит |
викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јес |
увши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пре |
емам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и зап |
.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; |
а. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрост |
и, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— |
ри господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n |
бу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— |
дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват |
е умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у кој |
е повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њ |
S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај ст |
о да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози С |
осте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се |
и гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку зам |
па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше. |
ко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата |
победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води |
нка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са И |
ата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши З |
још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком |
, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је |
зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора виде |
е....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не вид |
еволвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да м |
и нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n=" |
м лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} |
{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недељ |
тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли ру |
и!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући г |
Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајеви |
усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живел |
а утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!< |
вши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S |
ила на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је |
ла на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу |
ла је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су у |
ласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по т |
ом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја |
е мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и |
ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p |
аумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, |
>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p> |
и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њ |
егне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, |
ива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хт |
у дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у сп |
S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!.. |
он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <h |
створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, |
на час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако пр |
оследица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Н |
та више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може би |
Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — и |
први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу |
томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одуше |
> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од |
Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И |
некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, бо |
а врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — |
.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савет |
осподине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</ |
мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она |
јпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са сви |
ући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> < |
астајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — г |
а га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код ст |
о родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Х |
а се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени сле |
!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} О |
> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоче |
лити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> < |
те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо |
да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи |
а служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим |
век сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је |
сти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збо |
лико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} В |
познам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћ |
ј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — |
уби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> < |
н је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да |
и за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене |
.. зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збора |
Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{ |
абостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса трг |
а твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука м |
оће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама |
очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} |
утку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас ра |
ту.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми ј |
век, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада му |
желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његови |
="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се пок |
<p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где |
и је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, д |
жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> < |
пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја с |
>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! |
<p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећет |
/> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове |
радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изне |
p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран |
е се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости |
ас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево С |
тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онд |
ко певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — |
таде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се по |
{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумел |
разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љ |
да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави чове |
/p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје |
их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, д |
иња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минк |
<p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи |
АН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</ |
те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем |
адаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, ши |
м у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са пе |
е Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на т |
ући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним ус |
с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја н |
ше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станим |
о на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви |
ујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на изми |
дити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, же |
p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на |
а.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна |
Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на с |
милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благослове |
рила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, к |
<p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне н |
ви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> |
!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Тако |
и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати св |
међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— |
м снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{ |
ад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Х |
љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па прит |
недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време |
и будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, кој |
> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицо |
и; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, |
тељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} |
а! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у |
друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кл |
ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зор |
а је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могос |
и ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, кој |
еце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад |
</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> |
и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— |
... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој |
> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и |
ра држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па |
но ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, |
се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су |
прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских |
Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!.. |
е Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овак |
на најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минк |
<p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозвол |
ити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубит |
изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p> |
т устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право |
ите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови сла |
, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце |
не с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појав |
ма.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Зл |
!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S |
о.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и р |
дљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слог |
ако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: |
Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <q |
Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја |
жаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржњ |
о стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:< |
ане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n= |
p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и ход |
аху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побег |
та отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> |
ора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене о |
лед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је |
ла, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам |
не подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет к |
дем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђ |
о ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На т |
е.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је < |
анас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне ск |
на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко |
мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаш |
бра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter" |
пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну |
е!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти запа |
> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?. |
Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> |
и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам |
наш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај |
<p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети. |
, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјав |
боју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на т |
/> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове. |
г грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовић |
<p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за т |
дор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се слам |
...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Кр |
е племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, как |
обу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Т |
и сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је преша |
Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те |
На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> < |
<p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— У |
та, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их |
> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта р |
е Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— |
по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже |
ем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извади |
тиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни |
ица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога |
а не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то р |
дујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођ |
удите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и |
ико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овд |
с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> < |
РБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размириц |
— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да |
еднодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата |
лку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је |
анин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Н |
до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и поста |
p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у |
> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! |
анимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропа |
а, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, крас |
p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минк |
шим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи |
е.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако б |
свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа |
, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи |
вљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем |
шљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> < |
и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду |
е на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Од |
ј! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорк |
аде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе |
то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, |
опустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то |
ше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкај |
мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, к |
ши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беш |
доше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радос |
> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верн |
вораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Прими |
пазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и заб |
>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даљ |
помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе |
</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Маг |
љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику уз |
вог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— |
е и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који так |
о тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да по |
У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l> |
Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p> |
{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— |
и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p |
г, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сла |
љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји |
} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те |
ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине. |
вела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, пр |
пали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо |
мтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима ва |
им делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, |
напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, |
јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати |
усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, к |
Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.< |
а прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, пл |
напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкињ |
а нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{ |
остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедо |
p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запита |
>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме бе |
м Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „уж |
Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Иве |
знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помаг |
оји крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш т |
— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} |
и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела на |
ина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут |
гу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни буд |
Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива |
и да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ј |
/p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — р |
тва, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, с |
ли одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта |
— питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — ре |
уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа |
Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шт |
жем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да |
b n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Шт |
е га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасењ |
<l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TEI> |
среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и |
евљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и |
вне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као |
у љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће |
столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја |
се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људ |
је ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе мно |
два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својо |
ан народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и |
вата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег |
гих народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слаби |
боко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко |
ата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица ка |
речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала са |
доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе так |
} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим з |
пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу |
једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни буд |
.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрват |
лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Д |
и Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вра |
кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима |
умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и в |
жни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Бу |
отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Б |
, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l> |
тељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу |
јом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осв |
есму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликн |
п — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Пр |
д себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада! |
о се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l |
ојави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи т |
У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав на |
— рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... |
> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној приро |
акт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одуше |
ти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, кој |
инка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- р |
p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато |
Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела.. |
и најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} К |
га права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи |
дујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, |
ко дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти ј |
да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко |
и, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо... |
ечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измире |
лата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, |
тола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све ред |
и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Зл |
> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на к |
{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво |
то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{ |
ме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се |
моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој св |
!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Зл |
наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и |
е, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, о |
едаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше за |
S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} |
кну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду ви |
<front> <div type="titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>Р |
н:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже |
Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} |
одило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте ј |
Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери мој |
тске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братс |
А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш |
Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у сл |
} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и |
, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о |
који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста |
га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих |
учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба |
исам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад |
е за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p |
ванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су по |
иште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад |
си Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати лев |
е брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, |
} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почн |
.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже |
<p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — |
хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође р |
а слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— ре |
Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л ви |
и до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до |
ко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи |
исоко небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на на |
} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наи |
мани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можд |
замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје |
за!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> < |
овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца |
Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо |
ли те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском |
тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станим |
а! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане |
о је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дис |
и о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> |
рбином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избран |
6" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у |
ављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство |
па.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача |
есној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> < |
b n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте |
жи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и |
стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кра |
под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дак |
ату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и |
p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га з |
а Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> < |
b n="41" /> <head>III.</head> <head>БЕС И ЛУДИЛО</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата бе |
Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе |
које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то знач |
ма...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, |
о се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу, |
орко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске о |
јевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братств |
.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А дана |
а једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и дол |
она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S |
!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, го |
љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрва |
S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да |
је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гле |
је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душ |
руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше |
ка добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огле |
! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! |
збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и с |
прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јој |
бима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу |
вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било |
вши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина |
а руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час гус |
их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радује |
српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле! |
е ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу |
та дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уни |
p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} |
ше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао |
руштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женск |
о разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} |
застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузе |
м родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љуб |
овек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!. |
а један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мал |
је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја |
ба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам |
жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше у |
оп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиром |
ли — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с |
ај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрли |
</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише |
>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> |
ојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — П |
ја оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни б |
ата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Осве |
сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Свед |
е се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас ви |
занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те с |
лаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> |
ацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. |
демо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми св |
у дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па |
ј живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не из |
, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздо |
</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти с |
у ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи |
ама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> |
">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n= |
а на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} |
вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - реч |
> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не зн |
м, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој банов |
есет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— |
вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дош |
<p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и М |
с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавиш |
ајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта |
за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>К |
те!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ће |
слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече |
само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са |
лога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њ |
<p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није н |
орко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорк |
шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо |
а од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— М |
<p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко. |
риле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко |
ше сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно |
ма.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу. |
— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и |
и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, п |
рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим п |
ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Ј |
осао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав |
Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— |
а! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас м |
, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну |
се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђа |
м, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу |
та спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, ре |
упи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те се |
а свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом |
али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова кра |
лико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женски |
тиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком униве |
="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за |
и рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај да |
говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђ |
есној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколи |
ка, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини |
но, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече |
им делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је |
је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком |
gn xml:lang="la">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата |
н је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љ |
ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — |
у и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n= |
е своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{ |
биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шт |
ети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, х |
нако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће |
! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb |
бодна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неко |
а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да пре |
и пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите |
е.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га |
нити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила |
а вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у соб |
има, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станими |
/p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, река |
аздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој |
му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полуде |
, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин |
а не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите |
е у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим с |
ог њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за |
сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша |
Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде нем |
uote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живе |
се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата |
а земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, кр |
то?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} Т |
, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин на |
дити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p |
ке — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груд |
вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја и |
у!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет |
реме двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спрем |
S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се |
p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> < |
еко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} |
ртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој повра |
ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љути |
собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млад |
тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међ |
ватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође рев |
и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од с |
сто љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да п |
инута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми |
ога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, п |
совир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том |
ледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим |
Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
атима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је |
јој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.< |
ивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> |
ођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живел |
зволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка |
Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или |
ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме |
бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда |
м, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознат |
због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица п |
ада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њ |
ове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и |
ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину |
че:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предл |
и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим |
осно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотера |
да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужнос |
авађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни т |
им родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством |
S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва |
творите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад |
ужимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као шт |
т’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ |
о час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и ви |
бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, |
осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не |
ом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — го |
S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како |
љају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Ср |
/p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p> |
мишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда мо |
Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес ам |
овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам сле |
утку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише |
атска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreig |
сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, |
а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: |
САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕО |
то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb |
е умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше он |
рло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, |
S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са |
"titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из нар |
<p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су ствара |
луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи о |
р. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не бе |
тво.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко п |
н беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. |
е ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени И |
} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни |
уку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихват |
, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним |
ожи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци |
аца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Јо |
ко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелк |
оста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S |
..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? |
pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чуд |
.. љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{ |
а?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двоб |
хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Им |
мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо м |
уди на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљ |
е.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман |
уди?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти |
То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо |
</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— |
>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговар |
.. затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети.. |
ир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти с |
љице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих |
дох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта |
зан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће |
е име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који |
исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част д |
вам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви |
— називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Нар |
уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> |
рете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, ка |
>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душ |
утио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p> |
, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на |
а то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ к |
дним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{ |
ској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватс |
како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од |
манску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} |
части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њег |
ашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће з |
ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, д |
Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> |
чин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала |
д собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога! |
дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оста |
а, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} |
и.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. |
</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна би |
примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То |
лата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.< |
оје пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, |
тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила |
Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом |
се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуца |
га дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, каза |
и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА< |
pb n="79" /> <head>V.</head> <head>ЊЕНА ИСПОВЕСТ</head> <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло ј |
са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту |
ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} С |
Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро |
укавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући |
> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... сла |
најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који ј |
n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заи |
м руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p |
вонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Див |
рв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — |
езиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се |
лан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати рук |
рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако б |
е чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си неког |
ав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зор |
ти лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она |
ио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење |
p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p |
ти смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног |
сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част |
е хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, |
аза врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга |
тске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> |
ним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са и |
{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви т |
рећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— М |
да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја мож |
>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: д |
Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Ка |
ад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја са |
оз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; |
Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велик |
ораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... уми |
морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p |
ској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!< |
p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!.. |
и људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их |
оја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим |
тско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- |
.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их |
ке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети м |
!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Је |
е благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десн |
овек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Ж |
p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван с |
н, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на |
ла!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудел |
трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша с |
трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трп |
више се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас |
а, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Мил |
олико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — гово |
тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... |
као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— К |
ату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато |
ем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао ј |
ећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само |
о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, бож |
ћао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се |
зи Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како с |
моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, |
.{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже г |
и леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздис |
p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрв |
ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови |
Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> |
а седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била н |
ћи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усх |
иста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не мо |
рватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p |
Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама са |
ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, син |
ити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би |
чује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, ка |
нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би м |
зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видет |
и западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу |
мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити |
Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми р |
питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори З |
тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{ |
о. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрват |
Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се |
{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недељ |
амет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја |
/> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да буд |
јем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, |
> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом свој |
н је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам в |
н пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, к |
Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут вид |
груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} |
већа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка |
а крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на |
и морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређ |
ује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да |
— питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је н |
е, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, |
/p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S |
Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угл |
ушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом с |
а сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одг |
бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако |
оло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створ |
.. полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - |
према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збора |
пунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у том |
красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је вр |
милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> |
ите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} |
о хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први |
че Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чује |
а буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — реч |
вобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрва |
дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће |
срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети И |
аслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова |
едом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо с |
а од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата сво |
па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - |
за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} |
је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости |
е волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, |
о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} |
вади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> |
Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога траж |
њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти |
вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То |
лазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учт |
м томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p |
права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје |
ио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је |
..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући гов |
супрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело |
<p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од ср |
подине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> |
ти, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p> |
к, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучи |
<p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове з |
до дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изнена |
ажио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда |
схићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад |
Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја |
ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њ |
шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам м |
си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} |
n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S |
о иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Н |
гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мо |
{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски г |
— Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, |
... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> |
ата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не мо |
{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо др |
д бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не |
ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази пра |
ко народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је бе |
и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> |
ја, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити |
} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрв |
а!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зор |
а, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n=" |
њачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па |
сно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заи |
{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако бла |
своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стиска |
Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш велич |
— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш. |
нђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад |
ље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад види |
добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ј |
авио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захва |
аном упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио пр |
ређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па о |
ле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по нов |
мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе |
ест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом |
аше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — |
{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} |
</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Нас |
{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на в |
ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад свој |
оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни буд |
n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станим |
<p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна би |
а му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, |
{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — з |
— доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти |
еш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И да |
ти тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша |
ј ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Стан |
мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Та |
е вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то |
{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом |
нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко |
да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај |
инци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— |
јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам |
је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „З |
лницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, под |
због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа з |
ре бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека |
ји.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако дал |
p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико увери |
p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја |
азати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како до |
дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже |
ир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са С |
па, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају |
н!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, м |
, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође |
а је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимир |
о, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знам |
е.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођи |
н близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту сре |
е је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико ча |
ет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се ч |
на је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни |
иташе он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нест |
Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављ |
ницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због |
драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Н |
о допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како |
> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} |
...{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро |
а, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p |
ала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка |
тавио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— |
</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут ус |
ати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уз |
корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љ |
тане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену. |
туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш мл |
еђу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зо |
собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Ср |
. убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му |
вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив. |
p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и г |
ог нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу |
љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута |
атства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од а |
ом у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је в |
и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — |
нимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећа |
:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су |
дећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет |
љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Пом |
одило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Т |
скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љуба |
="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила |
ра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Стани |
спођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</ |
да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, ов |
а послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоња |
ти последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{ |
и крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро |
је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.< |
родно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... |
— поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихв |
анцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, к |
је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре нек |
евајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: |
м га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу п |
е је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— |
видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да |
т њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је |
Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајт |
на.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат |
то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p> |
рко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, |
љива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онд |
муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећа |
<pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти |
аше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је |
ту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Прв |
у узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Бе |
иле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се из |
едим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи |
какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигну |
Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, |
че Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сам |
а улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!.. |
оваше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узруја |
вио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освет |
асто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поз |
о!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то |
Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — п |
засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила |
сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би о |
збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети |
И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Н |
љу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван |
/p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичу |
</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је |
</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— |
упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене |
м, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене. |
ојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова |
уго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста |
станку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба ш |
име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народ |
после изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</ |
Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{ |
еби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка с |
/l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп |
/l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп |
/l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Х |
,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!< |
,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп! |
,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ |
> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Х |
l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп! |
l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп |
Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.< |
рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече |
је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и предст |
нка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш |
астао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећн |
ша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штов |
н, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је м |
="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да |
лас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{ |
м, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чел |
абавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати |
час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга |
, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти див |
...</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран |
S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и |
анимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</ |
ака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико д |
се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, т |
Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њим |
ече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:< |
n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам |
договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога |
ако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати п |
>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — р |
рила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле |
лази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Срб |
и вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> < |
и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шал |
зини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</ |
ни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе |
у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зор |
у, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... |
:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, |
и.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природ |
мом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила н |
другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну соб |
{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — в |
жи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се |
својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће в |
у стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача |
какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане с |
.{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам такв |
отово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се у |
ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или п |
о, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати |
и Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га п |
мири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! о |
радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к с |
Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово. |
уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално |
на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили! |
} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме |
Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, |
оварати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш. |
з твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хр |
је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки |
јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде са |
тим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе |
едаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, луп |
илана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полет |
ош над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може |
.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисл |
ма.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но |
а Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> |
ред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} |
сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си не |
то, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођи |
агоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом |
и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да |
ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радуј |
и! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, је |
ану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај на |
ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су |
до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више п |
ндурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... |
“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће |
до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.< |
близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече М |
м.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> |
драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети |
</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не |
рећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се |
љан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Ива |
{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Теш |
а!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корет |
мети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви |
> <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и му |
у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја ј |
:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људ |
мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба |
и налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву зем |
хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} М |
је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!. |
а!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био чов |
пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, |
а је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон при |
адога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила |
закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, |
ја братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не |
ству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што |
туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погреш |
племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Бож |
р — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то |
здахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка п |
<l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — пр |
к</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише п |
а у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би |
и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, |
разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И |
стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти при |
у Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">succus</foreign>” наше идеје |
Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те з |
ри, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Де |
то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се |
Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљ |
ост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох |
/p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, мо |
о човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{ |
изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друш |
S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу |
S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства |
, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав |
раше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себ |
ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење нев |
ан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се |
Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам |
га народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других наро |
род крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од |
о се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу |
видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година |
је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав плем |
ст није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, мл |
сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволи |
ако је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој |
икаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим |
обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој ј |
ахвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити |
орко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко узд |
у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће |
д мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и |
ак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив |
е Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — ре |
да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој б |
спођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити шт |
{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{ |
боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је пошт |
се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па как |
и на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је д |
S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па |
се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава |
> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским ил |
?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} |
па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет љ |
кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, |
> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде |
на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше |
е целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говор |
ко певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! |
е венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се |
несрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта |
ена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у дв |
се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави нап |
!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се |
..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама |
p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који |
особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим |
<p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огле |
несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S |
ре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, де |
од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе |
клињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} |
млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као |
естимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" / |
едним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, |
једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим ј |
де синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно с |
тали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По |
љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнок |
pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, |
азумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — при |
ка табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, т |
и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди З |
те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском ра |
рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се з |
ћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — о |
адедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> < |
нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....< |
и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње сла |
јана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — |
почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако пр |
хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, к |
мо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, |
, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као |
у ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за рук |
дахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.< |
?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никог |
Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сиро |
се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! |
а оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја гд |
љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати |
овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он се |
отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме |
да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Н |
а Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чин |
ц, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — реч |
ка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме. |
</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p |
идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</ |
крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их с |
а гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, |
а будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевин |
е чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — ве |
/p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и |
} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога. |
огла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох с |
Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> |
Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите н |
Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који |
њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуц |
, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни |
тски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љуба |
је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми |
мети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме |
е могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку |
ти, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећ |
народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Срби |
ади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако до |
коме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се |
!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што |
смо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађ |
е тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} |
рко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, |
а, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> < |
/> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у то |
непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике |
Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Ми |
<p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</ |
ере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и ст |
>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мен |
а седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећн |
толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је пам |
се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једн |
, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплет |
о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свет |
="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — зава |
ј начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Ка |
смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Зл |
ше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, дра |
то, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Ха |
сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од дв |
више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n |
га јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Зла |
> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! |
говорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим побед |
бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.< |
ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>З |
Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се пој |
их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет ска |
p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <qu |
оп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и |
вата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> |
Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја |
поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати |
оп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорк |
{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <qu |
ица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l> |
здрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за |
и си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја |
сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад |
{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, ка |
хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати И |
дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка м |
а бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора |
собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вер |
ра, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, |
пити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи приј |
{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сл |
кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме |
ружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мир |
а, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио |
!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и пева |
е, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најп |
братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</ |
ко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пи |
S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</ |
ало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она с |
едан, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S |
} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече |
, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре |
да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја з |
м вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— |
ш будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али м |
је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} |
Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} |
{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу |
над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може за |
p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли с |
громним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и |
би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— В |
у своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — у |
о јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то н |
лили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је р |
бави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p |
то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије |
рца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писал |
ја јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — г |
олест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, |
ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изв |
} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио |
лу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из гл |
ва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватск |
Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре са |
ад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То |
ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздах |
е ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весе |
{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је |
и их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао |
оме.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну |
мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, |
њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p> |
аш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срц |
беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и ув |
дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна ви |
рце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</ |
у ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро зап |
о народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да! |
— рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубље |
рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само |
Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Стан |
више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио с |
писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје сау |
реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у г |
здравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; ал |
<pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би и |
рихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p |
хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — п |
„мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="l |
их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих мог |
ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свет |
рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином |
Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљ |
кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре |
одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила |
па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја |
дурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа |
Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда |
еру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, за |
своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А до |
? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је |
о наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо ш |
везди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу свом |
а уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше |
елела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових |
ад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на |
таде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Т |
собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l> |
ћи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Та |
куташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Т |
е, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко ре |
певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми |
чне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Та |
у скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Та |
здвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с |
лива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{ |
} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских |
га и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају |
ровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда |
ровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?.. |
гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овд |
.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се |
е из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја |
хтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела |
> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седиш |
м.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уз |
ђица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? |
ћ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој |
<l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</ |
<l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</ |
<l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, |
l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> |
l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l |
l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, |
<l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l |
<l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</ |
l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</ |
ата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њ |
и никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила бил |
ара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то сам |
} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско |
оћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p |
n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је |
} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, д |
вобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p |
"> <pb n="59" /> <head>IV.</head> <head>КАЈАЊЕ</head> <pb n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђа |
та у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> дана |
види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај кр |
случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — п |
су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад |
Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што с |
<p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у н |
боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје |
своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> < |
ко су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта ру |
ко се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, |
деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се на |
шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене |
ме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се |
опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То м |
ко се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— |
лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни в |
{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела свет |
е и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> |
ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S |
а урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога им |
ли, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да уч |
рем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{ |
ој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско нар |
анас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се |
казати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрва |
госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или |
ласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати. |
у Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на т |
и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка |
ави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми ј |
тујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p> |
о, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="2 |
вету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за т |
ица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако |
игао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и в |
ли пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чека |
ам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Мил |
коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} |
шавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Ми |
ад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше |
с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у |
та чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораш |
и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснут |
аше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! р |
е.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва проме |
гледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати |
оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, |
он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то у |
ј слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрват |
, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме |
ре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим |
> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје ч |
епеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и ре |
- и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш |
> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њ |
нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} |
ао сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похва |
ти, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина |
се та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не доп |
је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане |
<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер |
тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле |
.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{ |
Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но н |
Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, б |
и ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, с |
p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А з |
</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, ка |
готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се |
мо имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, тр |
{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба |
о.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице |
лане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сањ |
па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми |
ске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} До |
уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи б |
и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{ |
орам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало |
ђање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су |
Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право |
коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђ |
г потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађ |
сече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погл |
а имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је |
изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узв |
ве гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га ув |
упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да |
ала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p> |
и крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, |
, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње |
сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — |
од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — п |
и....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p |
ше неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела? |
и некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Ди |
,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> |
мењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и |
јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршено |
р место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би та |
и дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна са |
ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то |
е теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито |
г тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На |
фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за глас |
прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плач |
— проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижућ |
као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> |
ок живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони |
ој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сест |
н ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погл |
ам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и ко |
ћи рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад он |
ан.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир |
/p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, |
овићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожур |
te> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<forei |
Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њ |
Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Се |
идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим |
p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир |
рвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и рад |
озвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! н |
ткуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде раст |
ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љ |
ово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир |
n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која н |
то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата |
слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око с |
илан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> < |
које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам |
Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p>— В |
{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се тр |
да, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S |
p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотр |
с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на једа |
и!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући |
о налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита |
овек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би |
лата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шт |
могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - у |
е на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је |
исли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповеди |
Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а |
Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не д |
и?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{ |
е још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко м |
је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може |
— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{ |
а?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али. |
!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха. |
.{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... |
ега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још м |
то! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не поз |
позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Мин |
ко не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би |
ват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о |
сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те |
ећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, |
ника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?< |
</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, |
а, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Де |
Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p |
уца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да! |
нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, воде |
.{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на |
ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Кол |
овору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости! |
и трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да |
.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак |
Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Зл |
ико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не |
n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајућ |
ам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад са |
и без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> |
ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са сво |
ечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако сл |
ишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача каракт |
.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот |
значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</ |
" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... |
{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв најве |
, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима с |
бе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј |
другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радит |
.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, |
Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, ид |
рану.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челич |
>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— |
есигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— |
међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се зб |
и песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира |
от Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока |
Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} |
рате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног |
и то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p |
која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, ст |
здахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну З |
вој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пу |
ност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, |
м — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како |
/p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих |
е и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> |
како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, д |
и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате у |
, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Ср |
е пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је и |
— кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто повер |
викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњач |
и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме нап |
Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} |
ц лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Т |
анимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешт |
ме видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до |
азделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине д |
у и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном З |
децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга д |
им и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом миш |
а, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се ч |
на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{ |
Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват. |
жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна. |
А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — г |
ни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је неч |
м.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање наро |
и?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врл |
заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији |
ачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милан |
лан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства |
шу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— |
ок се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, к |
е висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те |
част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хв |
да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађа |
или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ кр |
соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Ос |
моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болн |
о се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата пр |
тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим поја |
Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — уб |
изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злат |
као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко |
Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне по |
ропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи нап |
вити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само |
Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дван |
са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} З |
а међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.< |
сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмља |
ецо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{ |
м, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и |
{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ов |
А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу свет |
и се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за ш |
наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певај |
мке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S |
уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући |
..{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} |
дим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи |
! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За |
реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узв |
најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка |
p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, |
у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, к |
врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па по |
ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— |
S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло м |
ди?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толик |
!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb |
жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братс |
евљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с |
та у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну |
на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{ |
победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те |
је стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само пи |
одили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобраз |
добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледа |
лабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј |
p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату с |
е муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — |
даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револве |
свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, |
— говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, |
адите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше пр |
рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи |
/p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа ј |
зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племени |
орети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, |
Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p |
Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p |
} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и |
Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми ви |
лату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, |
ра, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто мол |
рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Дра |
Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.< |
агребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрве |
роде братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, |
и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{ |
ита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који зам |
п — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга |
е је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвал |
е много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то |
т то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — при |
де расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког |
ху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом |
је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отв |
а рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли |
свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред п |
<p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, |
{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} П |
аја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам је |
но ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час |
мир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p |
и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка. |
, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! |
; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није |
ати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне |
сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја са |
ећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, |
..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, сми |
<pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он |
есно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, се |
S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — гово |
</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху |
гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} |
затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијак |
ли ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево г |
о друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопро |
— рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату |
служила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа |
тавила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости |
емир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и |
месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не з |
крвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи |
оштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али |
рко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у с |
столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била |
аше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој ја |
гнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема |
је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у ше |
и ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p> |
Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p |
а) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост |
а ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, он |
} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде н |
а жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска |
са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се ка |
хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо |
ити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „ |
S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко! |
он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоња |
/p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и н |
здахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, д |
аг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са |
имир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропаст |
де састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{ |
n="5" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, т |
исам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види |
оњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</ |
дговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и п |
} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља |
допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети |
убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да поста |
нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и |
а <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у |
о.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те ниса |
се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом |
<p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збора |
" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира И |
ction" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на кој |
је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напра |
p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друг |
ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Зл |
уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од к |
полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— З |
> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> < |
кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; н |
сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили с |
треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за |
ј тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну бе |
10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он ј |
да је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, |
дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми бреж |
</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице |
олвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} |
угој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, |
рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злат |
е — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце м |
ла!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прен |
дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и бр |
и и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, |
S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни |
орам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} |
м гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, изди |
27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли ш |
ји у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме |
ги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље |
нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози |
лица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!... |
ад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догоди |
и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста кр |
Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> |
пита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју |
е чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такв |
у: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудноват |
тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, кој |
орко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао |
од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — |
које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} |
абост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узв |
вила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... |
вај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како |
питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара |
сто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} |
ар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, в |
} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — г |
"53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир |
>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била. |
А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запи |
се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас |
и, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као пр |
/p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и |
зао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?.. |
оја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „панд |
— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> < |
деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је |
што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме оч |
зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О де |
бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у с |
бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица |
стима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, ра |
О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвоји |
Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколи |
Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихв |
ва и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та боле |
Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p> |
n="41" /> <head>III.</head> <head>БЕС И ЛУДИЛО</head> <pb n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше |
ако је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који |
> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ив |
ђу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати та |
ше даље испрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?.. |
ја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари |
њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих трај |
ота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она |
..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Осв |
може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> осве |
а!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда |
рети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љуба |
нита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако ј |
ђу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— С |
с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрв |
убав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрч |
мом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су да |
га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њ |
и.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{ |
. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили с |
едном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, |
> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних ра |
се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и |
.{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љ |
а води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хах |
свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се раду |
агребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се |
бу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме так |
.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим оч |
о ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — |
— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Зла |
азавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин по |
клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна |
— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка. |
ва братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој. |
народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и н |
мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнем |
ио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, |
сто радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из |
ложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, |
} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце |
<p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> </front> <body> <d |
Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам |
е показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, д |
но си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се т |
о сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на вр |
вде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци |
о за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше д |
p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела ниса |
</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о |
ш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и |
а</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quo |
Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је ист |
о идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожа |
сто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p> |
ушу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам |
сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p> |
>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас |
нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} |
стане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова |
.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот |
!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седн |
главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} П |
Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да г |
те ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми вера |
Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет. |
о исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао |
це и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних |
Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта |
Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на све |
а у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико |
и:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз |
ике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одуз |
S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S |
{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То |
е после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, |
а је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p |
ју, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој |
може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А |
рници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год |
на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који д |
људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{ |
радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир ост |
и, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да и |
} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} К |
страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то |
трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхта |
од људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} |
ма.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} В |
рло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нес |
ко!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији с |
слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођо |
>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</ |
Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата м |
намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни зло |
вати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато |
> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —< |
чком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта |
ему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?! |
м причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њ |
е љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме и |
Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, пр |
Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зо |
како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у со |
ко клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном |
— морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</ |
Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе |
А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином |
чи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи |
" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где |
прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, го |
Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Ј |
у ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{ |
вему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз ко |
певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — к |
знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у др |
<p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— |
луди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type |
е Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одгов |
села у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Је |
ног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племени |
натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти дол |
</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, |
је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- Т |
авапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— |
нимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилу |
и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо мо |
уо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај |
> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у кр |
идам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти преви |
нчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милан |
само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под |
ицама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по |
ораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у |
народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, |
имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох М |
а на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мо |
ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да у |
та у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,< |
старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? |
та је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час |
— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — ре |
мо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви |
?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту |
ас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и дел |
рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу т |
ата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде каж |
<p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дош |
и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њ |
гла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам |
ко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> ок |
мире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га |
уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој д |
и се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна |
p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут о |
..</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... реч |
део.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као жив |
и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Мил |
<pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — |
не зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и и |
р, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити |
Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се неда |
и, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја |
акључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође о |
м грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше |
р. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и |
овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мен |
кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> |
<p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам |
е да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја р |
па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те ос |
е! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе |
ичкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изнев |
.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p> |
м месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у |
оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умре |
Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она с |
> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене |
па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жен |
ивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на |
дисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв |
убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од ра |
е збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да ј |
своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршит |
лишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} |
Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио |
нику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} |
рата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужи |
О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — уби |
у:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> < |
сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S |
ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тр |
.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> |
тво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ног |
га неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и |
ко збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у б |
рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он присту |
хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, |
. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! о |
мена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S |
— потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Мила |
е запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! |
Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле д |
нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње |
1" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и к |
Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу та |
учаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она |
ин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> |
ући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмља |
17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хр |
ек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p |
је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} О |
е смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући |
лирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Дан |
рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека бу |
</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива |
ше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво гов |
алане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, б |
м с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Ту |
оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу о |
смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли |
ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од то |
одника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред с |
у бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и |
асти спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај |
у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у о |
е проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оста |
ас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата |
/p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам ва |
рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој поз |
Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржават |
муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи ј |
зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше |
ин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! |
казала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то з |
бин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко |
.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише ст |
ем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни с |
но; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љуб |
и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кро |
Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка |
ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му |
ини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је зб |
ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да теб |
то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па |
<pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чим |
е се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече С |
Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклес |
м и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час |
— рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, п |
{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револв |
шевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братск |
угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна стр |
морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о и |
еменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Ј |
емљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људск |
лвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где |
узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка |
нас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са |
ао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћ |
; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би |
боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи |
р?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате |
ите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Стани |
о год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што има |
ешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— |
адили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу наро |
оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних |
а су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знам |
ише о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њ |
S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре |
вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вел |
иш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> < |
из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, |
скоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ов |
рате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове |
клиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч.. |
ас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила |
— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде са |
и слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не может |
у, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... |
ном упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу м |
ујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу ме |
љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што п |
ти.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Зла |
!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смило |
мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрв |
поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и ру |
ићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због на |
ше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Стан |
љуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— |
ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала |
добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ев |
и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи |
’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман |
од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... у |
— ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родо |
стадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери мо |
паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом в |
и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p |
почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто т |
<p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту |
н Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да мора |
а мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је њего |
} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је дос |
растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доб |
} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај ч |
рем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска на |
најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисм |
S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила! |
м теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минк |
... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало |
ити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата пре |
к ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</ |
у,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — с |
у,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — с |
у,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> < |
уку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — то |
ит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - п |
ит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - |
</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> < |
,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — п |
,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — с |
лан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минко |
х и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — ре |
мо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци |
мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и |
ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и пре |
, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако |
е мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало б |
Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме теш |
ући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узру |
а састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам ср |
најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за н |
лепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу ш |
S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мн |
оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на ср |
ве што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме |
ити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми с |
срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас |
{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави |
о Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове сино |
ову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш дан |
.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Пошт |
и, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећ |
рца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их п |
Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак с |
испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мр |
своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убиц |
риступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Ост |
и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} О |
је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха! |
Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша |
и.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал |
<p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити |
и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, сед |
задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе ви |
о.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p |
имети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и |
танимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир поло |
мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека |
Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, |
и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p> |
</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили |
Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје прија |
> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито |
творите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем! |
не.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, сп |
наест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позв |
.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Н |
Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају ве |
— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешк |
p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам |
ијатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што им |
а; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.< |
јући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван |
о и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и глед |
мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окре |
не пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину рук |
којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десниц |
рко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу |
.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — |
Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу с |
ицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злат |
не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} |
бина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и |
— узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевит |
иближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну |
и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној |
е повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се |
’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја |
завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвеш |
ојом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, пад |
S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Х |
дамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> |
<p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли |
пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га |
и.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="c |
та сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то |
да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаш |
убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свиј |
<p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, |
бина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не |
а, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом |
страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека бу |
— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе |
дравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и |
ега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том трену |
S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и С |
Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Б |
<p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Мил |
ерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрв |
јатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немир |
{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима. |
осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p |
шамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што ј |
бима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се пој |
ма и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слог |
дујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што ј |
ћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек си |
оведи Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави |
зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— |
?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— Господину Малану |
света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам < |
устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је он |
ла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; те |
де Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћи |
ао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна у |
вативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погле |
ин Милан Данчић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са |
што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи |
на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{ |
ави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило |
боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како |
ловени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш ду |
певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— |
сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја |
ла, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> |
гу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У |
собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соб |
обито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> |
а као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам п |
>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликн |
да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" |
Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић.</p> <pb n=" |
вековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те |
поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; |
нимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорк |
полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n= |
а била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и д |
<p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — |
</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговар |
Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p |
} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје |
ом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Мин |
дићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихва |
не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p> |
ници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу мо |
же бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата |
/p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкин |
кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p |
цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на |
који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, ш |
ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој |
ан.</p> <p>— Живели! — кликнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те м |
а двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p> |
, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и |
у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и |
те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, оси |
аху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачу |
лата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л виде |
си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њим |
p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Зла |
лата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети М |
<p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хр |
ст и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељиц |
можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло |
Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је |
ђу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кли |
је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И ник |
је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли |
<p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било |
/p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми р |
ете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p |
љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p |
> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се |
тило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата |
ан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} М |
се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иван |
Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг |
Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу с |
вши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S |
имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минк |
ега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како |
} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво б |
казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} |
отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> < |
управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио |
срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тоб |
је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат |
е мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковиће |
те нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице |
инили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе |
томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и |
њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p> |
резирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братск |
идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега |
Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S |
рко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге |
радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, |
заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S |
S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на врати |
> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драг |
уку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p |
<p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше |
илан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — ре |
Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као и |
— брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p |
Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости! |
иле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку |
иј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Раз |
ва?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно р |
l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде |
l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> |
е искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од ме |
н, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{ |
час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гл |
о оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} З |
мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може запове |
да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И |
— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити м |
Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје огр |
ас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако |
о не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко |
а вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу |
ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је |
дели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу |
ше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у б |
алеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као |
дном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе там |
свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} |
, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о о |
е то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца |
; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово ув |
ирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена |
ј.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, р |
е, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила |
о, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, ко |
онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{ |
рба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива на |
много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection" /> |
показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања. |
<p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријат |
сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p |
ја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с |
сла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} |
Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она |
сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни бож |
а.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, ш |
! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> |
у ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме |
ју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пр |
његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозбо |
љице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га |
пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи св |
о ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он |
!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко |
ао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S |
им - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, |
>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — |
у за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда од |
ећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говор |
а хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p> |
дела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла? |
удети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — до |
> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздра |
<p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу |
а.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме у |
отресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да ј |
о! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — |
ше пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, д |
p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, руку |
S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је све |
ти, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче |
мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злат |
деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као ш |
Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> |
и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав |
ам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за |
он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— |
е уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ниш |
то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тр |
тати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му о |
ој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневери |
рат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од |
не вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата. |
ишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога |
ан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при ра |
и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе мно |
ри, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити |
ако се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Срби |
н, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их ник |
разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та |
} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, мо |
зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над сл |
је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро |
, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела |
и своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити |
може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу |
е...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу ј |
ха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љуб |
осмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p |
може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="sub |
ад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено |
мо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> |
људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затвор |
имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С |
<l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А |
— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ћ |
ту.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, ка |
ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрв |
женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоб |
ега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мисл |
људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како |
готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и зај |
ведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорк |
о знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете мој |
у то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Срби |
бу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему ов |
} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са |
p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двој |
ла!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, ос |
има, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим |
увши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те |
заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да н |
намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, |
де журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче |
од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S |
!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако го |
ам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер |
свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на |
се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Да |
у и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што по |
нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их |
вате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, |
полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </di |
сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатељ |
то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S |
го — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Најв |
Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S |
лаву, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће ова |
ас, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се д |
b n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу т |
Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне с |
ео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столиц |
S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим м |
тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог |
ој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, р |
S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... т |
пштој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедо |
ци! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако |
оје се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} |
, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и поглед |
је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз пла |
ђаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јел |
ове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и |
мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, |
е видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!. |
зак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекн |
илан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што |
Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женск |
е!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше н |
та ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину м |
називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{ |
S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговор |
<p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем! |
ела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне |
она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>П |
За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! |
што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За шт |
моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад з |
м нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно |
срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сес |
ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета |
небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш |
ивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! мест |
а у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ћ |
и своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави в |
ед мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да |
ш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу мом |
стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, |
{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— |
т.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притиско |
а ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, |
и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох о |
аху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем |
<p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв |
а, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у друго |
Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ н |
верила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне п |
адоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен |
S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све |
дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништ |
!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Ј |
} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш |
љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p> |
же!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} |
мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у |
а...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p> |
</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је |
! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према врати |
Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди |
>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге соб |
ећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Ста |
аше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и п |
е свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> < |
ици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори |
своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} |
="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, |
> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он м |
S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је жив |
Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука п |
ако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје |
{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељ |
е одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта с |
ецо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога |
од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрв |
<pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — |
> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спрем |
ад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</ |
Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено |
?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} За |
— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части |
их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> < |
да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма п |
онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући и |
говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, |
ш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете |
рам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до в |
х мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у |
ше!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај |
ар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко |
Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете! |
м и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам. |
је ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не |
е, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} О |
што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале. |
Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријат |
свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} |
о што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро |
ца у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, м |
ђица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> |
i> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму |
е осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — в |
.{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и по |
, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, |
У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе бра |
b n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је гро |
родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубав |
о дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су по |
к не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живе |
то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Так |
немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забрани |
н.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а |
- умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у |
.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љуби |
о груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог |
ро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бе |
а буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не да |
е тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане |
е захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учин |
кленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, н |
ином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет |
о се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позва |
сан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло |
Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </ |
лач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја са |
да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздиш |
.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу |
ати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, |
е увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи љу |
у Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко |
н и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је од |
нам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивш |
клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак с |
на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и је |
ајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начи |
дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити |
бин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су б |
ла у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да |
дак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се н |
едеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време дв |
, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љ |
S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је ср |
те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — в |
— Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек ос |
здржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораш |
д...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је |
ој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити |
— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се |
та.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег на |
p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге |
</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> |
женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са |
и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срц |
Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у |
ине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и д |
.{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, за |
ти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избић |
оћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? |
а, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста |
</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она о |
ело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет |
а.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један |
т корака даљине — викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држах |
дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p> |
м.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се ра |
о тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> |
осите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом |
води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако |
<p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том |
е у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — |
е сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен |
лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко ва |
не.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече |
је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говор |
заше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и го |
. ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S |
н мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} |
молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена т |
ивела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> |
и се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим в |
клопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{ |
шао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ва |
p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио |
p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, |
а!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли |
>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јој |
не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се в |
ј, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- За |
вице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата |
украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место |
ући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећ |
била, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у др |
и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p> |
p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал |
> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устад |
јом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђа |
апечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— |
ву десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благослове |
есту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Туш |
лим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена бр |
Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> |
> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зор |
аде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслони |
{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела! |
соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким гро |
орку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио |
м на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која |
е ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох |
на браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S |
даше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он: |
о.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учин |
<p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне |
на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам б |
љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе |
напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: |
аху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од ме |
3" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{ |
а.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње |
на угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме беше десна |
ледица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек |
! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n |
својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Ив |
сам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше и |
им на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Не |
не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да! |
лану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> |
“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друш |
о, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Дос |
век их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги |
је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како ј |
е састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице. |
ило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S |
ше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ |
е и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватс |
акута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злат |
чне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да с |
а Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, |
гословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш |
! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, |
о за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлаж |
} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски |
у.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још н |
њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" |
ату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана |
према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} А |
талиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На |
бораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... дра |
— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје |
еће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Ив |
Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже |
Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— |
не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, скл |
си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У |
зрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива |
имети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <p |
мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S |
с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако |
Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да п |
<p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то |
га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло ј |
н ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У со |
ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати |
и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два |
/p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опе |
...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном |
уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p |
где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се |
не страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам гото |
Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десниц |
Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и п |
оћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — |
p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била |
Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке висок |
оја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше о |
} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета осв |
Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је з |
!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, |
{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше З |
рцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда |
од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— З |
воја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према |
свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући З |
на бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:< |
оста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде |
мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} |
hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: |
арени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се в |
бом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... |
{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати |
зневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим |
Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</ |
о са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не б |
груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади |
Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху |
се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону |
сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? |
а да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} |
у моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и и |
S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Оп |
разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав х |
нају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и ба |
о те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни р |
p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} Ко је још мисли своје |
Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не ув |
ћ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече М |
ван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. |
моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p |
агда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па н |
узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! |
т.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљ |
срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатељ |
е би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју н |
одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> |
р то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Н |
p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено М |
нија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећн |
одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Најверниј |
окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била |
ара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је у |
бу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даљ |
} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ни |
оји исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста са |
у ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео н |
та правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са најв |
у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устад |
о том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, |
/p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата |
о је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност |
тпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем б |
, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пр |
лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као н |
би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и вино |
смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љ |
{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу |
час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прст |
и да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изн |
е.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је |
с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Так |
пет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Так |
к сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је за |
ише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобо |
Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! |
удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу |
а, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посет |
љена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђ |
<l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срб |
песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То с |
Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари в |
ати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p |
близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Ива |
сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на |
Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја |
осподине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер |
измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у |
>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год мо |
о што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb |
м у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо |
ватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Ср |
вамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p |
> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди З |
</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман |
а с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од |
рно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом |
А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан по |
е!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станими |
око небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, |
нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љу |
</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим преста |
змирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II. |
амо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши пер |
о да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на о |
и!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима |
ите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и ра |
ите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се |
оја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и бр |
као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас |
сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са т |
слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онд |
м, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — освет |
, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје. |
амо шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја |
!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и |
та свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу ј |
.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер т |
ивели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, |
знам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу |
у иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави |
таца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрва |
} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душм |
миримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредује |
стимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што |
срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире. |
а, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо сл |
ко, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже с |
јатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе реч |
своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући ва |
смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас |
у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас |
type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> |
, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас ме |
</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учи |
ако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — при |
а мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо ш |
!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене |
Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан |
УБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>Н |
ИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица |
на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све порич |
да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душм |
адога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — |
лучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у ш |
а, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једн |
/> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер |
окобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао |
лка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Ј |
— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, |
ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!. |
Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>С |
браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У |
S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо |
ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно |
, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када н |
убав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узру |
отле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да |
еднога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других |
н народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоћ |
же!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што |
ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, д |
Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина |
како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сун |
и не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити. |
цу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док |
вори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су оти |
да, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За п |
илуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> < |
ку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори |
сао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Ив |
а... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко л |
ете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и |
му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Зл |
ху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унес |
, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше |
уке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен |
} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташ |
цу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже |
руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— |
њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Зла |
у је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си д |
тела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћери моја, |
ти, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неко |
имир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. < |
према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби ни |
нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према |
о је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје проти |
се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има |
наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се изм |
јемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођен |
обра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готов |
а! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А |
очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо још |
е.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише |
убави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, зава |
намо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онд |
foreign xml:lang="la">succus</foreign>” наше идеје! —- дода Иван.</p> <p>— Живели! — кликнуше З |
јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не с |
очина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв |
> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — реч |
готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, је |
у штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну сво |
викну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја п |
p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их стр |
пља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћ |
рат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> |
својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Милан |
лемениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски с |
— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатељ |
<p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Х |
шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлаж |
томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братст |
} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p> |
и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства вл |
т, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство |
амо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— М |
нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И |
ле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створ |
ела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајућ |
остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад |
чека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам |
кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победи |
и, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица м |
грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушт |
о не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности |
ила празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступив |
, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу. |
а ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била праз |
.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, р |
имир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} |
кој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника на |
S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо б |
одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива |
н од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n=" |
и се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан |
је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не до |
е.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је |
вде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим |
звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; з |
еш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и ни |
дри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— |
и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пла |
те корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p> |
га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком |
обра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим |
астима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти |
које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој ма |
не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу |
ислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љуб |
цо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Ивано |
радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба |
дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је и |
је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> < |
ћи:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где с |
Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плак |
умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> |
тка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За |
S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Т |
орко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не |
ораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, |
наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за те |
у Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — П |
оведити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</ |
ше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби п |
чинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Ве |
..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста год |
!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и груд |
не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, |
<p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарит |
и не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p |
и то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — мора |
своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— |
дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови му |
p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих |
уде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече З |
то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p> |
их полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих |
ек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није |
е моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости поди |
— велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим! |
правити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо и |
ја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и ка |
би, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — уз |
жим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.< |
Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p> |
а Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају |
жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p> |
? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражи |
дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрв |
Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чуднова |
асвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага |
>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао прок |
радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздор |
агребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{ |
нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он ј |
више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити |
ку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раст |
<p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?... |
ш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пл |
Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} А |
Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} У |
} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окре |
ом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... не |
о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему |
што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S |
њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране |
сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познај |
авила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!.. |
га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на |
Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигн |
- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је С |
Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— |
>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што с |
твено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S |
p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативш |
вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече |
ест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни |
p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да доку |
То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трп |
се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прег |
Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о кар |
>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.< |
аше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се н |
рбин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их |
и.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> |
не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} |
S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љу |
ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, кој |
еде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</ |
тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не |
гла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме вол |
.{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, |
} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над |
Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, |
душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам |
pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко |
и Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p> |
да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он у |
Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се у |
</l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</ |
па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љу |
l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> < |
моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> |
} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још једа |
бедила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и |
ко наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке |
о.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Бож |
си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави |
ветом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не |
ана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... |
растима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљави |
лим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то ј |
срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’ |
..</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злат |
одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се пој |
ло бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О |
нокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, |
колико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{ |
ати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и |
/> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старин |
е бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо с |
две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас |
у је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умр |
о ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш на |
дох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам |
српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио бр |
Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светло |
сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је |
и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима |
>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека до |
е у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страс |
еју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско с |
ад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} |
не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} |
орави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу нап |
а.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и |
/p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — |
Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љу |
орења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и на |
ећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Ш |
собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач |
S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</ |
>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп |
н сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
н сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
и: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп |
сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп |
сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп |
еба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, |
лицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега. |
/quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама |
{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p |
Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l |
!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет |
да није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p> |
а подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је |
pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудро |
е она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди с |
milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића с |
та, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши |
ихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек сам |
адовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у |
бегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на мест |
го, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја |
рива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник ве |
свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет |
зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Зла |
, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца |
ио човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> |
Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане |
је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из |
<p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог |
p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — |
1"> <pb n="3" /> <head>I.</head> <head>„НЕМА СРБА“</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођиц |
<p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши п |
крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка пл |
дне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p |
је тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убо |
Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, |
срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом т |
ознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — |
вим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са |
<p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{ |
бићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш зб |
љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја |
е да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја |
="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.< |
ра и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укоче |
{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— Мора |
да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не по |
Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Н |
шег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који |
но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила |
{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа наш |
елика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо мој |
јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима |
<p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за рук |
аде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржњ |
p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за шт |
и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда тре |
орко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика мла |
ђица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што р |
и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постад |
поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} |
— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.< |
је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овак |
дела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да ни |
ретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја |
ли зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си |
кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, |
о је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} |
за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је |
је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том |
S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата |
54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам не |
n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту пок |
и ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на ј |
— збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, |
е стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станими |
су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узв |
е се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, он |
јући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу х |
S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не |
ку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фо |
и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се |
ио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтиво |
ав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом |
Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећн |
ратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се |
не зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О |
ко бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе |
.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме |
е се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не |
ћ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о то |
м вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто та |
д душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре |
е да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге |
Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба |
—</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце мој |
м и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља б |
екла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.< |
отово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није доста!..{S} Има их ваљда више?{S} Ево <pb n="67" / |
ом, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја к |
бом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи п |
че Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој |
ек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се |
ита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој п |
ти што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} К |
<pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p |
у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив. |
чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана |
ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили |
> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> |
ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S |
толици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на г |
та свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.< |
ћи, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S |
а, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљ |
и јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?. |
е људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} |
си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит |
р разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар н |
њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала |
е дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајав |
рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</ |
прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми са |
проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... |
.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> |
о право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви |
је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријат |
.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може |
а своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, к |
p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их мо |
лан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о |
p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете |
им!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и на |
ди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата ни |
е моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до н |
да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ј |
е у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се о |
Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођен |
<p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</ |
..</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер |
кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ће |
још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беш |
ше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала |
животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој |
{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу |
<p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у |
! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ј |
<p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали рево |
ла сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љу |
исли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он на |
атеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли ње |
— Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. |
је велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S |
цо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> |
ћна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиро |
отица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока |
се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја |
ити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! |
/p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече З |
и,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си по |
n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p> |
боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} |
по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујан |
ше он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — |
растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше З |
едишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на насло |
ица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповеда |
ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље сво |
а што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S |
дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и уд |
љем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и бра |
да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим п |
Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив |
се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са |
лаву, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да ј |
сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p |
а за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quot |
о је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не мог |
, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Зл |
</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</ |
по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p |
</quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи и |
и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати рук |
тва, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да |
може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од |
е.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="6 |
нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! п |
полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он ј |
ага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би т |
на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стаја |
одиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.< |
тављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка |
е умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она |
јој иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре |
је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, д |
тила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се |
то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеј |
на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој |
говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} |
/p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над |
орави на њега.</p> <p>— Да заборавим на њега?! —</p> <p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То |
слити на њега.</p> <p>— Да не мислим на њега!?{S} Ко је још над мислима господарити могао!{S} К |
. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и ре |
еда у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p> |
/p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви с |
ничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{ |
бином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо. |
дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спаз |
ла и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и |
а се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јо |
је срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам ср |
едро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуб |
у ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар све |
Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело |
остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није и |
ао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела |
е унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га |
вића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином |
ио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Бо |
ином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраник |
емљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звон |
члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви |
лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их |
га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су |
екне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p |
приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.< |
се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— За |
ворити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твог |
р данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју в |
рете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских гл |
— Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватско |
маће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватс |
.. јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. |
, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје |
таше Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угуш |
име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да заборав |
је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? |
ише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! |
" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Пока |
равити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а |
коро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држ |
ла је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика |
:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој |
Бес и лудило. — IV.{S} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ СА |
есењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да |
и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> <p>— Б |
гу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у с |
оме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} |
5"> <pb n="79" /> <head>V.</head> <head>ЊЕНА ИСПОВЕСТ</head> <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Про |
о шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n= |
S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим виш |
не, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— |
<p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријат |
си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi |
љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће < |
ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од |
он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаш |
и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Ива |
, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но |
и на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном рук |
вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Ст |
замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе |
..{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! |
ступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75 |
па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — п |
приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и |
а ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо |
/> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки ста |
b n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овц |
да обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{ |
е.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Ка |
и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Дана |
свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, |
pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору. |
у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се |
<p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говор |
не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, |
ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу |
а и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило |
оје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, |
ућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек |
који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаг |
} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да |
х, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{ |
ти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:< |
b n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драго |
ати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, |
моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми |
шена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два плем |
ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> |
S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни |
истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пу |
шла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та в |
уку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на стол |
илана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> |
ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе к |
едаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се пову |
у, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је о |
путаше Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да уг |
е видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти пр |
, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам |
eign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програ |
узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из т |
ећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закљу |
лоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{ |
че Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе С |
S} Да га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!< |
а прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар |
зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом |
своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица д |
p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} В |
беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затв |
А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска |
оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени |
рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S |
— убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од с |
овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из дале |
а вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збора |
оје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећ |
то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш |
.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" |
тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви! |
ица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздо |
S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује.... |
свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га вол |
јег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ |
/p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледа |
ађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се |
пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим |
се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево |
као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он |
Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} |
један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S |
борници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што го |
још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме вол |
у.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је |
че натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти |
младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, |
т...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да |
но с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер |
певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко |
одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у |
авио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав |
вно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злат |
чи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не пошт |
јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би |
Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14 |
pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— |
увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име |
о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p |
е ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, |
ијатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако ср |
н је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непреста |
еш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! —</p> <p>— Заборави на њега.</p> <p>— Да забор |
умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.< |
асти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љуб |
} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... |
ије ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени |
Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја |
ви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, |
за на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који |
>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l |
знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и |
с је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слат |
Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> < |
Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> < |
Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп |
l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l> |
l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l |
де снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп |
уде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l |
уде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> < |
је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном п |
а:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у зат |
све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живел |
Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако |
лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... |
и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу ти |
ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора |
обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и |
и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, |
којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- С |
Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би ле |
о ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јак |
Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, |
своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — |
и се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <qu |
десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на с |
се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри |
децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте досто |
дмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, |
е, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише ов |
.“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говор |
на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благос |
говорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дан |
је стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој свед |
овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећ |
Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} |
јеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти |
да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, |
спођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — прим |
вер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртв |
м мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како |
то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песни |
дала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и н |
који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа |
S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце |
А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена кло |
е од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама д |
ла, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А он |
ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Бијах безбрижна и весел |
<p>— Могли би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао |
но, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писм |
кнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и |
вати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима |
красна земљо, народе братски!{S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам зем |
о најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у |
о досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби с |
а брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он м |
јатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га по |
га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата |
овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи св |
кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту! |
ао домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних |
а где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете моје, има ли кога овде?</p> <p>— Н |
неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, |
ади чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n= |
ту, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — |
се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко |
те се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ва |
Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, д |
, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу |
S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногради, које је веш |
не револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, |
аповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> < |
ле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" / |
обри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми гр |
.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши п |
р у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пре |
о; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато! |
</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — |
доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је о |
ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи |
реба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво |
љива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, |
вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну |
> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — ре |
S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— |
!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а з |
, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} |
одарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да |
И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још будемо цеп |
! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у насло |
{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брат |
би: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу д |
ата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У |
Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам н |
е Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и сп |
S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два же |
орко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам пок |
мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> < |
сту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири |
сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испре |
икну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног глас |
а!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. в |
розничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше там |
а.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ |
вела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра |
ворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата о |
е части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само и |
ђе револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата |
анска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је мало |
но у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш |
рви његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И к |
мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам о |
јем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, с |
глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Зла |
и!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости |
а мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l |
дар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— |
и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и ко |
никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана |
биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} |
ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S |
ко и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви м |
своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубо |
</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да |
је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! |
Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О суд |
n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — |
приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у стра |
ји имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — зб |
људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рука |
Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи |
викну Зорко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рука |
инком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија приј |
тво Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањ |
ти и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Да |
аха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у |
нка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узверени |
а прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета |
како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учини |
аносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дад |
зумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти |
срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада раз |
ерситету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догод |
а ли кога овде?</p> <p>— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, |
<p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — одговори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и |
— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи |
и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетају |
с пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другари |
изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се оп |
чи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — |
н доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити мо |
говорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово пита |
} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, д |
. љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за р |
ја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter" xml:i |
е сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Стани |
и на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У с |
служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! |
о певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хо |
м... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе |
о соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се |
у за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је н |
брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, ко |
/p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже м |
> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — р |
/l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{ |
лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке |
ећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра гос |
, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећућ |
наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, |
користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Пос |
ти врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} Н |
е Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира п |
/p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! |
разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје с |
ати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у најв |
е стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S |
а дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, у |
<p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: |
, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Срб |
> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумски |
рвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div |
ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На слу |
p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n= |
ше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На пр |
ват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Та |
им грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј ти |
силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ћ |
те Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Срб |
е, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва |
ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ ј |
што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца н |
све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима б |
"46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми |
ови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} |
еуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води о |
оје се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, |
стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p |
о и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих |
здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> |
еком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особити |
потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрв |
но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{ |
је убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злат |
илана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позв |
и би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је увер |
е умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но |
А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си |
ај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата сед |
p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> |
увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни |
а једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и |
вораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у д |
е се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати |
2" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни |
вело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним |
реднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божиј |
.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху |
уке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Мин |
ет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам |
Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Ми |
ме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скриви |
и доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збора |
а то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље: |
извесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља ср |
лости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени |
Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати |
да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ |
са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешћ |
у у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често |
о су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покрет |
истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Зла |
ежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} |
л’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устан |
{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и он |
</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и ме |
— па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за |
и!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам т |
с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p>— Господо, ви |
р готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда с |
а морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{ |
се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораш |
да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи мл |
ли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код |
брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио ј |
еће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, ил |
ирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти ост |
је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим. |
.</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухват |
ако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби ист |
ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице |
и би Милана замолити, да дође овамо.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би г |
— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета |
и дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко |
уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} К |
најем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> |
њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> |
p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је |
е он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да м |
да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла |
S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је гото |
би уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Ста |
ајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити |
ећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— |
алим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, и |
</quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Ж |
о уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Мин |
о занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то |
безобразан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар |
<p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја ру |
.{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можд |
немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> |
у, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које |
! господину Милану.{S} Знате ли, где је он?</p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте м |
S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не |
’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га |
ј!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, р |
вер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно пра |
ажен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Б |
ођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која |
остираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајск |
учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем поб |
е је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видела, — од |
/l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна |
/l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p |
:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас |
а на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је њ |
је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су уби |
екуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже |
.{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он |
је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да т |
за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене во |
.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је |
азговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љуб |
рватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p |
Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зо |
а рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> |
о из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душманин велике наше идеје — велике |
Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у з |
та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога бр |
е од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај на |
вео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе к |
т...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и |
Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је увер |
ор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, |
уге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — оном |
тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хт |
и!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, кој |
обу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је |
приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушај |
Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја к |
дове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Х |
јављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво |
!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш |
S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутак |
овара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ј |
дломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле свр |
ворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p> |
о!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворен |
Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минк |
пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим сед |
— “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њен |
творе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, м |
ри... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше |
а моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapter" x |
ут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну С |
дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — |
оспођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, |
у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S |
Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Б |
> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те |
<pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ј |
и по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватс |
естром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепе |
, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неи |
оћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану с |
лести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наб |
</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— |
— запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на дво |
ље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је једа |
рећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрва |
а на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео |
, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те |
је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће т |
полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би |
ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ он |
енерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: панд |
х полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих |
ећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда је весело.</p> <p>— Кроз неколи |
иловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} |
Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> |
шим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говоре |
је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што |
нула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу |
у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их |
прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама |
а; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он близу мене, — онда је задовољно, онда ј |
пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет |
желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њ |
... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу |
ло, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, |
тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећ |
и срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се |
се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, |
quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки ст |
quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки с |
S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар |
ода нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о сл |
испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p>Мила |
ећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и ср |
бин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрват |
раше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите |
ти Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињ |
чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро |
вени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је |
тили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упути |
м ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчу |
за сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки |
у писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p> |
ше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{ |
{S} Дозволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде сино |
о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог |
сави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим |
добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нест |
и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љ |
И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злат |
ојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не д |
ело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, с |
ти.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако суд |
ше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, к |
n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ј |
природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај |
/> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде ж |
„Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спрем |
шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да |
Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злат |
орко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} |
а!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, |
стинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, |
си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p |
њајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и изва |
и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погл |
тварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и |
p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба с |
{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb |
!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врат |
е ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То |
.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Ми |
обе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце |
слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ће |
м идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и |
— рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} |
.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, остав |
а, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубљ |
и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Зла |
заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их об |
даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме во |
оме крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика! |
корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још |
.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} М |
е.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, |
лата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над |
е и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено |
ди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — ре |
дине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер мора |
и“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним |
} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ј |
узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите н |
.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби. |
ан, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спрема |
емо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другим |
ато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, |
нови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је д |
а? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана |
примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утр |
>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на З |
е натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Ми |
Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој со |
драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у |
ду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и д |
ио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, к |
ган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатагано |
} А мржња? а <pb n="72" /> освета?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши с |
Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата |
.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети о |
ли, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га |
а побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, |
p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорк |
S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, д |
аједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p |
зумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, |
p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста! |
о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то |
ад собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опрош |
ало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме повер |
Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} Они леже дубо |
{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња? а <pb n="7 |
ек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} П |
бро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у гр |
крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато |
клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар чов |
не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном |
овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S |
но за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан З |
: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Мин |
рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја |
се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да |
ила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуг |
S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да |
ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, |
! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам |
ао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, бр |
ј руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв |
ам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо п |
нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом |
Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те |
Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не прокл |
Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се прибли |
Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици |
="66" /> <p>— Он ме је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умр |
а седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p |
ање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} |
вртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може |
И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим из |
руштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p> |
љи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О |
оказа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га во |
<l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо с |
врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.< |
ата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу |
обегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата |
ћи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше |
тача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> |
у Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— |
на међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} |
стане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} |
алим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!< |
она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за р |
о било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце |
.. хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван |
етећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> |
тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је н |
собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је н |
:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> < |
де он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p>— |
ти.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је те |
вши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећ |
ја лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге! |
о?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Заг |
ови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с |
м! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата о |
в натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад |
<p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, |
са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не |
х слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца н |
у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је к |
их гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане |
. идем да га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој по |
тва влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <q |
дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар |
д њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тр |
роз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нек |
...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S |
ревија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју |
ла — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобој |
твори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш с |
оји се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши ре |
се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, кој |
у опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке |
ахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне |
ке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је |
сте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S |
Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста!..{S} Није д |
— одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда |
з мене, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— |
моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опрос |
е у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— |
</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што |
празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши |
ка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке |
вно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на ф |
} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки б |
оја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни си |
спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек |
вораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, |
загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Б |
моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (из |
спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, |
је!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, |
и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори очи и гледаше зачуђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! |
м.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— З |
лата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се |
ла, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца |
дничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, |
заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим т |
/p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах |
p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{ |
је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка во |
добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> <div type="chapt |
би према огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још |
дан пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — узда |
међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— |
јвишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, гов |
ненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити |
он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као |
> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељ |
} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно |
тију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три |
!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа |
је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ћ |
овек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n= |
ти Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета |
за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата д |
сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати |
<p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни |
е добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћем |
моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти з |
вије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда |
ла, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухват |
</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имат |
е се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Јед |
а пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n=" |
еђу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</ |
да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p> |
клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и буни |
слећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23 |
.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде |
мити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — |
заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу |
Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одју |
ек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље |
моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и |
сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му д |
ад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те ни |
е знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за ов |
узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда |
о, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте с |
срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> |
p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> <p>Не могу је коре |
ској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- |
ело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} |
он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав |
и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На т |
мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хр |
се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора |
м...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме за |
, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много! |
ожија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица несло |
мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мор |
тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срб |
а, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рук |
вао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> из |
рем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће |
p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је неср |
а вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко |
шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{ |
а сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела |
е куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... |
јмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" |
>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога т |
-- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи |
дела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милан |
ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја |
о је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У |
мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и д |
, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам н |
онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам как |
зивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забун |
стани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— |
ше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p |
дем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њи |
Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојт |
ти нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Ч |
старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! |
ек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штого |
ла не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је с |
и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносо |
ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, |
д своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце проже |
а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати пес |
смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — |
уде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{ |
> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!.. |
за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или панд |
а казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја п |
ица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу |
је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу јо |
а ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пан |
же?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51 |
Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} К |
- како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: г |
..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У т |
грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића: |
а.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек |
а!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда |
вира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила пес |
то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Бу |
се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Б |
ави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи тук |
то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натр |
{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Бу |
душевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> |
l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p |
<l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај |
l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати |
<l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> < |
едом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хт |
и будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде |
тступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буд |
Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Он |
тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l> |
Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде |
мо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка |
у сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братск |
фектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај |
г програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">succus</f |
има и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и харм |
пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи да |
<p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући р |
ла за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> |
, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је к |
те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у |
са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, |
овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко оти |
друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S |
ојећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на св |
илан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се прем |
, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово |
Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{ |
, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То |
и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн |
Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван. |
друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајућ |
питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече |
ла о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у |
ечи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам |
зевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе |
.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да так |
<p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастил |
<p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се |
{S} Освета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па уда |
едате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо господину Милану Данчићу.</p> <pb n="70" /> <p>— |
> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо |
</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писмо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу |
Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећ |
!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... ро |
слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, |
принела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — гов |
могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је л |
<p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаше он Магду.</p> <p>— Не знам.{S} Ја је нисам видел |
</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рук |
та кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> |
случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад рад |
ри у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> ли дивни виногр |
ла до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом |
да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се чов |
није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да |
јаде кажем.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи |
толице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја н |
!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45 |
еличину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш |
вај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, оста |
густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело с |
то, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на гру |
м дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоц |
и?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њ |
но <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се о |
њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Ус |
{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на кол |
људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили |
ачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Златину и моју љ |
S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усад |
као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу |
ар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси |
</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Назива |
ше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p> |
дољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О с |
расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у |
поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонов |
дова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви ј |
са у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „ |
ј нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уж |
ри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> < |
има, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице |
е међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и о |
у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</ |
ватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске |
бузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb |
> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он ми |
</quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— |
и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и б |
ше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да |
матраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине |
х све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, ка |
од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb |
извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зи |
, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахах |
инка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступ |
Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“< |
и Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} |
и!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> |
и је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина уг |
Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку |
, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековић |
њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако д |
{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела.. |
ка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињ |
ропасти, но напротив мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу ве |
мо, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... ни |
у свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> |
анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Так |
егнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати |
сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши М |
ђу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну И |
оди: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа |
} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне |
смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће мо |
тру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два ко |
ху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледају |
одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, г |
се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђу |
е најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се |
као! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватс |
равилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена п |
д би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам у |
.</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв |
Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те са |
на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим |
својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се ше |
о у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу ти |
етила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов пог |
погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> <p>Милан |
ку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ић |
>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пр |
од оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка |
пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја |
човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одла |
ана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир и забуна.</p> <p |
ко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и |
евао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко ус |
гу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву би |
Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — |
и Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, к |
о се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, |
лаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање му |
етати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај њ |
е опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, по |
веде.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло нек |
у на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, ч |
им, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; |
е срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да |
<pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на поду, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет М |
иначе неби никако допустили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре догов |
та радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођиц |
ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим |
разуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодуш |
, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата |
ебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то ка |
увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!< |
те?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.< |
инка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је |
Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на врати |
?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! |
о.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздра |
ојим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта |
ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати |
оштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та х |
о је казао — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} За |
увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први |
То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ј |
</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, |
аде моје — не видиш борбу моју, па и не познајеш величину моје љубави.{S} Не знаш за овај пламе |
ју племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе најве |
рватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S |
нина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> |
и овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p |
Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:< |
ца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quo |
ти и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђ |
Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> |
Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њима и |
мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова |
инка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Мил |
: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. |
очне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаш |
ганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе |
м — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет ми |
е љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!< |
но!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} П |
тлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих |
мо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, к |
ватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, у |
отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људ |
лност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела |
народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безоб |
ко је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њ |
казати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја б |
ира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</ |
страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај п |
али Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> < |
покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, |
ти Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада |
врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — ре |
луша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да |
и.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— Напишите Милану писм |
ојој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости |
е га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Мин |
утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p |
>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Уми |
освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане к |
S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја вел |
и ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., |
рећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о наро |
разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} И |
ћи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да ст |
" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} |
а би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет озд |
а је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злат |
ући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! п |
/p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! |
9" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победи |
ила.{S} Ал’ онда би доцне било, кад бих полудела...{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полуд |
ек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, ка |
.{S} Полудела!{S} А зар ја не бих могла полудети па опет оздравити?!{S} Зар не бих могла?!...{S |
аставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми дали |
а... кажу да је полудела!{S} Зар она да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и о |
</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочи |
веће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p |
х прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем |
>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тре |
ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на кол |
то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле |
ла беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад |
а небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> |
Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p> |
би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, побор |
о, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, п |
> <pb n="57" /> <p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! |
смо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, |
.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?. |
хаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — вик |
, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену |
ши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек |
претка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње |
ише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друштво, ме |
l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певају |
> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Прес |
> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срб |
> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаш |
> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га |
> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље |
> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соб |
l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према в |
l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певај |
l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</ |
ишта друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p |
п!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши |
каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
<l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
<l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
<l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> |
<l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
<l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> |
<l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l |
> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> |
ош две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S |
це у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</ |
га је нешто молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Б |
амљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваш |
ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и |
</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер |
p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише ј |
у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не в |
не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p> |
ом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p |
једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу |
морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање |
/p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{ |
ему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити |
ења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се |
ише пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22" / |
— рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и за |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивеко |
у заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спа |
Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.< |
еселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p> |
а рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће |
морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> |
рби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јев |
рбима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му |
пајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — за |
руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе |
{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <p |
азила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знам |
е, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се |
— потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за шт |
несењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад |
силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, |
истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победи |
ећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не |
— рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и С |
бораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — п |
Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко пој |
ове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста г |
штујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срб |
ске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узор |
ан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити н |
, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хте |
; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда могло још и го |
станемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — проду |
одиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он |
са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p |
— потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо уве |
ећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је с |
е удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем |
ја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре тр |
у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући ру |
а тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="6 |
ршена пала по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с п |
> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врл |
ати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у |
мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од |
руј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног |
сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друг |
Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну |
р. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке |
ране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратк |
и је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Ср |
p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} По |
што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам |
рана крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> |
н је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! у |
силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку |
јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност |
р. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја |
његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека |
браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај н |
ата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се узди |
а! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите |
> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутат |
ледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слоз |
нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су је |
едак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје |
народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будит |
рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бран |
ца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих с |
p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </ |
чи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином назив |
раво!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} |
ако је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, до |
пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има дост |
много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{ |
ди очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако же |
сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! з |
е име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити |
А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} |
извађаше поједине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најд |
.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тим |
народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су пра |
раше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p |
и броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!... |
сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакињ |
главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе не |
нци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! |
он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели на |
и рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви |
.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а о |
ти!... <pb n="49" /> Онда би ми дали за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Он |
, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади |
их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, уж |
— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио ниса |
а увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зо |
оворити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и к |
} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народно |
се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна бр |
да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он |
љан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, |
једних прадедова, једних <pb n="85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Г |
славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске с |
асовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је |
огледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа ж |
} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да! |
ати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће |
сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љ |
— прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико година није ништа друго говорио, него увек |
} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме по |
!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хр |
си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S |
да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука м |
а!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим |
баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у о |
на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате! |
.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који кра |
Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јој |
погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p |
лет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се гр |
м — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опр |
то молила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! покл |
појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијено |
>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „ |
лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> < |
— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није |
ивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, в |
бави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И до |
p> <p>— Знам.</p> <p>— Однесите дакле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда |
окажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type="chapter" xml: |
љаше он:</p> <p>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су кр |
{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друштво под именом „Братство Срб |
рода и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата |
/p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радуј |
свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радић |
ше сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба |
цу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира |
рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... го |
лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, |
кле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто |
вога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватс |
мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходај |
! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Је |
реклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љуб |
њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те м |
ту дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један п |
е кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и на |
не на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораше даље:</p> <p>— |
своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те мног |
... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе |
аше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихват |
седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!< |
воју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да оде |
а.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се још буде |
му све, како је било: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила |
бораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари |
<p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто |
</quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, в |
над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са г |
уку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> |
о ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Бан |
ста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у не |
оја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њег |
де немир и забуна.</p> <p>Милан застане пренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагн |
о ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно |
ако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин |
о ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи |
да бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско |
дио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласив |
о последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи |
Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек |
а познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l |
>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан п |
/l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l |
овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила |
</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, ш |
као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>Н |
бојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, |
уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мал |
ица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи према вратима, кроз која је Зорко отишао. — Па |
г народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због |
...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће |
аше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, |
јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за р |
стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухва |
ам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином |
и ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> |
ци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</ |
а!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p> |
/p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, |
у те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо он |
и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако |
чи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; |
та, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руко |
инка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихва |
крену према Минци и представи их — Моја пријатељица Минка Банковићева... господин Милан Данчић. |
— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да с |
, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну |
и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Сре |
свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упоз |
ајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — |
и.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога ужи |
и Минка оставити, јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, |
д срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својо |
једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злат |
p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети. |
/p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p |
чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихв |
малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p |
нка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја ни |
— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је...</p> <p |
ити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p> |
</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатк |
никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; |
им.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је те |
губили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а |
а.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга Злато... |
Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, к |
Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном у |
не....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, гос |
исмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помо |
е устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступ |
тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша ник |
, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон |
> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао сво |
ку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — |
родни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb |
нимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div |
а се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка |
тима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У |
ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Забо |
јавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата |
рушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи |
у Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Жив |
лози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l> |
ата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређај |
ца — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који |
Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злати и поздра |
ишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p>— Пре неколико годи |
p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме п |
о!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја |
— клицаше он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи |
— рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — ви |
p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не |
, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Минка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створ |
/p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p> |
љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели верени |
/> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегн |
у његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата |
у, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да пр |
лагословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу |
рку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— |
> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друшт |
х — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!... |
како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, д |
о.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Пр |
нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љутито:</p> <pb n |
.“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— Т |
се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n=" |
тво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После |
ко лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случ |
ца! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амв |
што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знај |
p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} Дозволит |
Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти с |
рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин |
Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана |
рив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја |
и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излеч |
е!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не дате ми, да га ув |
ј!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{ |
д свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" |
лана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама н |
та, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у мој |
мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег народног сродника нашег |
пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Н |
е глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p |
знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, д |
ао што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив мора напредовати и победити непри |
, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба св |
данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплемен |
уштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то клич |
Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам |
ну, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше он:</p> <p>„К |
име, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име, моју народност.</p> <p> |
е лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, да за |
р из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си |
<p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан. |
ме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахн |
вајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даљ |
Т</head> <pb n="80" /> <pb n="81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дично |
е Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!.. |
ло!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже ру |
опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке доста прави |
у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда н |
рши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тап |
ше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше |
коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица |
оја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи рук |
ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно кр |
<p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта рад |
<p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p |
о, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхт |
а се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb |
вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам с |
величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика |
.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То ј |
l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l |
руј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако кр |
Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p |
S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ве |
е.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати в |
тој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себ |
леп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што |
ас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити |
Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Зла |
лици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама |
скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи са |
ајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахн |
ати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја уд |
иш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим |
Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, |
вато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудит |
И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доц |
ала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би пролазио поре |
ечи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Мила |
лвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку зату |
а то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Т |
ози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе |
<pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, |
озволите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови см |
рвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога |
м човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са ос |
} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима |
смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство |
штујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на |
ећ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} |
нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, п |
станеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја ве |
S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> <p>— На |
н њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад б |
ем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаж |
/p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више |
што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одб |
треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пру |
<p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.< |
срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима с |
а само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ о |
ом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз св |
> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зор |
оме нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушеви |
данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим |
озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем |
гнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} |
Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — |
.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p |
инила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и |
руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах |
ла, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја |
.{S} Он је оздравио, и ја мислим, да би радо дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљ |
, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лаж |
саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног кар |
им стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир |
<p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу |
је пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, |
срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно. |
њихове притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — па |
.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p |
му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злат |
је миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се упису |
и си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се |
срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се |
рца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме |
рага Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задово |
мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас |
е сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и с |
оје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,< |
ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она |
мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и |
р није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А |
Будите <pb n="76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим зав |
ке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради о |
бе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p |
S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> ка |
дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав |
рећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу м |
бе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело |
услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S |
ети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Да |
} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и |
{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А зн |
е отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћ |
оје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном трену |
е као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу н |
раштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свем |
{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко |
ас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скак |
ећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна |
.{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави |
те лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом сл |
ујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> < |
ио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откљ |
НОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> < |
то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опам |
лади људи <pb n="22" /> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадит |
избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини |
уј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату |
срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим |
х друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало же |
} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад |
ете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> |
Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи. |
хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се нази |
ељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју ру |
>„Како дивно мирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како пито |
Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клицаше он.</p> <p> |
илана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спров |
себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! нез |
рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од |
пукну без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </ |
боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!. |
амо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, т |
бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећима.</p> <p |
ите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима ваши |
да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... п |
S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се |
ге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, наро |
ах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, |
виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари |
лабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} |
вер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног |
ага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа па |
аву Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом |
оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се |
асна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше револвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у |
>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грмљавини, која се |
овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и |
ави братске — паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји |
пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком |
ек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се по |
и то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p |
и ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном |
одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — реч |
<p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју |
метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.< |
равањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</ |
лата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} |
њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито |
на при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у ис |
> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Ре |
ило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је |
тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p |
> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари п |
> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари |
ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како |
.. не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не оч |
рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit= |
уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће у |
ече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не |
— примети Злата,</p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стр |
у.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јунач |
само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те уд |
>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да |
и се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.</p> <p>- |
Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе раз |
ђено Милана и Минку.</p> <p>— Злато! -- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на оч |
аше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир |
реде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се |
авши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога ч |
— узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме |
икнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите |
ат.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p> <p>— Бедно дете |
ренеражен:</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> < |
ко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> |
ује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо |
а!{S} Љубав је мори... љубав је вуче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога м |
јте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— Освета! осв |
</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам |
м...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тре |
м!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пази |
ог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Зл |
разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— |
цаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb n="73" /> <p>Злата лежаше мирно на |
, неотварајући очију.</p> <p>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Ми |
огледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује с |
ћ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад |
ировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да прес |
п!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> |
>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с |
имо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то |
лога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p |
веза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја |
и радићу за остварање његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да п |
узе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станими |
ато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p |
ићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и харти |
таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — при |
болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у ку |
аве!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да |
ш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом |
овори Магда.</p> <p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p |
га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, |
ијатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, |
Минка је моја највернија пријатељица — рече Злата.</p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То |
њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити а |
Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.< |
мо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност |
Иван.</p> <p>— Господо, ви ме вређате — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увр |
Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој |
то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети |
?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје |
рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Стан |
с видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — М |
ћ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, виде |
дом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије М |
30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је осо |
а и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> |
рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан |
p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и |
<p>После кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом. |
Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у бо |
еним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изјављујем св |
на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Одне |
о закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, г |
<p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи |
.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача о |
зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и |
ра, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, |
— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту ус |
рват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам б |
а песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у |
невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјур |
брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србин |
Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} Данашње осећање и расположење душе ваше нека с |
ат бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које б |
!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрват |
а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обо |
Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не спо |
тискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зо |
ада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе |
и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили д |
господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" |
у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} |
о о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши |
и тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шт |
ој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да |
="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са т |
?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на о нар |
! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска сва |
души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га |
ко говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се од |
и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хр |
њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам ро |
ској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји |
..{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није |
м, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби |
дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога и |
ивате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског |
<p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у З |
и оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> |
а наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица чове |
њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд |
мо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш мо |
О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} |
њено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да с |
не, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А о |
да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака би |
8" /> ли дивни виногради, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њим |
можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокоб |
ући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и ск |
мир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> |
p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} |
о прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и |
Иван пратише је, певајући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живе |
едан пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице.. |
х барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећ |
илан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и ст |
ан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледах |
— говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— |
„Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да с |
аљда више?{S} Ево <pb n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још п |
јим рукама? — говораше Злата, па подиже руке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, |
дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој при |
е! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узв |
та, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под, онесвешћена.</p> <p>Настаде немир |
имирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благо |
и... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</ |
p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, говораш |
, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и |
— цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро мој |
орко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> |
е се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледе |
се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас види |
Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужас |
p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато |
на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, |
да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо! |
рата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган и |
орацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спр |
ице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" x |
рема вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... каж |
ага Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их с |
нка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <p |
ари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато! |
са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>З |
га — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разгов |
сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорк |
, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и |
о бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говора |
орко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била ср |
трге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Ива |
ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима |
м се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им с |
у, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њег |
че Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и руков |
рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — |
Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>З |
драга Злато! — рече Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{ |
<p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! — клиц |
имо, и да пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један н |
ивши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и викну бесно:</p> <pb n="56" /> <p>— Даље од мене |
је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и зб |
та радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је одмах и одбије, па побегне натраг у другу |
освета! — викаше Злата, одбивши Минкину руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> |
ка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједн |
се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У |
нка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p> |
икну Минка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и |
им код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— |
Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — |
рв, његова крв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} |
н ми је оставио крв!..{S} Овде на мојој руци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби |
је љубио; али крв — остала је на мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} |
о.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној |
ати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви |
ше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место радости |
а.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је |
бог тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— |
<pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу о |
....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочека |
ирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе |
леда обе љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар |
риступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n=" |
оме.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— |
уку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшал |
е, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Да |
/> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди |
руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на ст |
Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у |
м себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, |
Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p |
савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} |
њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш |
а свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозн |
, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — |
н приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући |
ријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је нем |
о.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако заним |
срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је мили |
ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љ |
<l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n="89" /> |
<pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговор |
о у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо с |
аденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, ко |
p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме гов |
ни не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мојом руком мелем да превијам |
цу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се |
цо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Жи |
е се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... вук мећу овцама! дода Иван.</p> <p |
а, а не прозборисмо јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети М |
а!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба ско |
а, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим |
рвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Рад |
ујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А |
Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; ужива |
ј је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је |
ј Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћ |
ом Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести |
мо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, |
и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А |
/> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу |
ли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на |
ите се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која с |
уживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато |
д нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше |
нем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудас |
иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p |
ила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> |
ва собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>М |
S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и ње |
бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и и |
<p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но сл |
рвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>М |
— збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p |
питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n= |
— одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си уч |
што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва се М |
а њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, и к |
коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав бра |
реће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватиц |
>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам с |
а весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! |
спођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху. |
идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је |
си’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </ |
лата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро |
риближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му по |
два чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти доб |
н.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свеж |
столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— Отргоше ме од ње |
> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и |
! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницама.{S} За |
час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда ус |
била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} |
е са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— |
аном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад |
та освета! — викну она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — П |
посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право! |
оста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ређе похађају, ма да |
Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочи |
<pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш |
баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, |
мена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један |
м, — једним истим језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два |
њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише |
њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испу |
леп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите де |
и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> |
О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Плакаше |
вљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Мила |
аша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем |
Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кук |
никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване |
ета! освета!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прст |
нимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир |
.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> |
ратство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} З |
ско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар |
ра, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле сил |
</p> <p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, |
а тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју ча |
<p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши |
еп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— |
Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је |
ину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам |
p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не зано |
сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зор |
жна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> <pb n="48" |
Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> |
душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{ |
!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и с |
ратство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колик |
"75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — пот |
искавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам |
је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се |
шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.< |
ритим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>С |
инка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p |
рко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивеко |
ти.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збо |
оди пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и полож |
ан: „Живела!” А Зорко рече: „Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, с |
се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — мора |
је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За свет |
некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} З |
:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше рев |
томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну с |
ши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би |
а волим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p |
.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене зак |
S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та т |
о познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, м |
још да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама саста |
е....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као ш |
а!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Зла |
е на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више |
то!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео. |
уди и плакаше:</p> <p>Опрости ми.{S} Ја сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} По |
рв... овде је била на мојој руци.{S} Ја сам га љубила, и он ми је оставио крв!..{S} Овде на мој |
м љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом свој |
утра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одгово |
јеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је |
таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите |
ема Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше |
ији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p |
ој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватск |
ла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — о |
оњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв |
руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Зл |
памет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми |
хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите |
S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говора |
ине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p |
несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{ |
>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове зада |
дошао, кад би га позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадил |
о прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда мог |
икад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p> |
ме — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загреб |
о се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, би |
да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељ |
чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватрено погледао, кад би прол |
} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и |
S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си |
и их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и од |
, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како |
е радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељ |
аслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата. — Биј |
.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка |
<p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, З |
рену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— |
а би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази |
у као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{ |
ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем |
А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одг |
коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, ка |
драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми |
.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћ |
а сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очиј |
и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> < |
у, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руц |
доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мен |
и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, |
покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам га позвао!</p> <p>— На двобој!{S} Заиста? — Кликнуш |
ити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— |
са, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је он |
брану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро |
заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јак |
радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како? |
амо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме прок |
Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити см |
ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми |
рватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не с |
посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p> |
а не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном |
истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се биј |
о ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душмани |
кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} |
..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне о |
латиног и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па |
ом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке. |
и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, М |
b n="42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на с |
падне моја лепеза на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости |
утајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S |
стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви |
ћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и |
, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан |
чекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си сп |
Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо |
удемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу н |
це, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, |
евите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја |
није код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младо |
огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен: |
> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, |
осету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Ми |
ерити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем д |
огодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет с |
срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници иде |
...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га |
> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. ре |
ина није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је ч |
> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јој |
на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са св |
и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен ј |
ну.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече |
тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шт |
Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> |
Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила... полудела је!{S} А ја |
волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Мил |
е — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох |
Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љу |
он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде њен!. |
а се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Так |
>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер |
— је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на он |
маћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних праде |
клопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже |
!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад |
рно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p> |
Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S |
је време двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља с |
покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је време двобоју — рече Иван, и |
тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад |
ој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом.</p |
сти, раздор међу једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отвориш |
итика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа о народности, раздор међу једнокрвном браћом.... |
. идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти |
Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> наш |
апрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, к |
шно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — о |
револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Злата је |
рећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрватско, о |
нимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дич |
да се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњ |
ала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па ве |
орите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузети....{S} О |
или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у |
>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне сна |
осите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сл |
ди!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слобо |
будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која |
ост.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, |
лободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете о |
су велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо |
у свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збо |
је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мор |
у своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било: како је из љубави према њему начинил |
лата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе |
</p> <p>Јоја гледаше друштво, мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је с |
лакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме п |
— то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, |
Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватс |
ска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачи |
х, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ И |
и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’ |
ћи певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз |
певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’ |
певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
де, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада |
> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, зв |
а.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју |
једнокрвном браћом.... свађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко |
м на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи не |
кав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши |
с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја с |
им рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје |
уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ |
Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше срећ |
на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа м |
</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> дру |
куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно је казао — врло дивно!{ |
?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — < |
S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{S} Боме врло мало!..{S} Има ли их |
— пет!..{S} Пет људи, ал’ прави људи на свету!..{S} Охо!{S} Готово да их има доста!..{S} Доста! |
их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Је |
астати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} |
аше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави... драга |
ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то |
!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био |
а сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке |
..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су |
l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> |
ло.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи |
беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња |
— На предлог моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила. |
{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти |
} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде мо |
путили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће |
е, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше |
их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба |
<p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко |
а слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад в |
p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за ос |
о, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <p |
мо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народ |
сти једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним ист |
остала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да ј |
рави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песмом певајући:< |
, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мисли |
: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљ |
можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и од мене.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ј |
е Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, у коме је пр |
Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести луд |
боље да прибере.{S} Најпосле застаде са свим и гледаше околину, гору и винограде, који се на да |
а.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја |
b n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а |
један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Је |
свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, |
оказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако |
женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и проповедати слогу и брат |
<p>— Врло лепих!{S} А најлепша је међу свима она најновија, коју ми је Злата поверила и коју ћ |
ебачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прер |
мо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</ |
а уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, |
аво госпођице... право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, |
по грудима и плећима.</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка леп |
це моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по с |
" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачн |
исам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа ниј |
се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи з |
лике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— |
је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То |
Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепо |
м покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана т |
не, — говораше Злата, клекнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— При |
уку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећ |
о улети међу њих и падне на колена пред свога брата, преклињући га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} П |
0" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући не |
Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име |
— Нема никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући: |
рватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа З |
еба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што |
наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ће |
ка плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испа |
<pb n="33" /> <p>— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И у |
" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу |
то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу |
јем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То |
нила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неби никако допустили, |
ора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је |
акву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана им |
те, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једи |
мора напредовати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је ка |
Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој јаде кажем.</p> |
тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и пропове |
вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневери |
м на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућ |
ица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" |
а да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене оче |
о очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао |
а господарити могао!{S} Ко је још мисли своје ограничити могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити у |
н Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радости и мо |
час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде са сви |
онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам |
ог имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, |
, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предак |
о.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима својим, — примети Минка.</p> <p>— Да!...{S} Подлегло је |
ног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се |
га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зор |
ну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} |
реће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кун |
осподин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их погледа обе љути |
да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
дарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрости ми....</p> <pb n="55" /> <p> |
а живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска сре |
у, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, ка |
и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а во |
дговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учини |
а.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за |
p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у о |
ће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ћ |
поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати пока |
је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам с |
ета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би |
— рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једној н |
8" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу д |
тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да пошт |
и.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— Илирци!{S} Илирци! |
оварали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју љубав, и говорио ми је доста о љубави и њеном зна |
ине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју |
револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места |
ш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту |
Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на |
реба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестан |
ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да |
спред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остав |
Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јо |
две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како је било |
:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим п |
>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Зл |
стро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — |
мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја м |
<p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си |
јвише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па о |
јући и афектујући рукама.</p> <p>Кад је свршила песму, кликну Иван: „Живела!” А Зорко рече: „Ив |
то“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">s |
и у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете и |
орко.</p> <p>— На десет корака — одазва се Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> |
/p> <p>— Мени је особито драго — одазва се Минка.</p> <p>— Минка је моја највернија пријатељица |
такнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулу |
он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> |
.</p> <p>— Освета! освета!{S} Помоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху З |
собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> |
а вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То |
{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! |
бе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се радујем с вама, — рече Зорко, приступивши Милану и З |
о друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> |
бу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер |
шћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек... |
у и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна |
и сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Срби |
с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то |
моје миле Злате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уп |
метила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" |
пружимо једни другима братску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као |
мо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни другима братску руку, |
опаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестим |
, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш н |
о са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом уп |
еме, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно |
ргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо једни дру |
..{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p |
је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, |
уду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудн |
поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да |
и некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се сам |
адан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметај |
аган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати |
л — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мора казати: пандур — пандурица!{S} Дакле: пандурица |
аше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злат |
т сасвим преокрену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја сна |
, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да |
а — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван |
— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца |
Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући: |
кренут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсн |
тим престављена клонула на клупу, која се близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{ |
Даље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натра |
Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <for |
егова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> < |
и.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и |
ешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами свој |
: како је из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, ко |
ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско! |
/p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена др |
е — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко |
>— Злато! — рече опет Милан.</p> <p>Она се почне кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те поди |
p>— Особито ми је мило — рече Злата, па се окрену према Минци и представи их — Моја пријатељица |
к више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људи <pb n="22 |
тите ме! — збораше Злата раздражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури |
киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скр |
сом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и п |
Минка, пруживши јој руку.</p> <p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> |
изу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату |
и Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Ср |
<p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао п |
ој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом |
нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - |
повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — р |
тима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висора |
онда кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти с |
ас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раз |
скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако |
и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако |
а стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако м |
ше по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако |
јући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је |
скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако м |
акућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако м |
Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о карактеру, ни о имену, па на |
а“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!..{S} Онда се мо |
О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку |
p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но |
{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дотакнем.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Стан |
је кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и |
овораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је д |
p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и пад |
се не заносите лажним родољубљем, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвише |
нка, па притрчи Милану и Злати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима |
овори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зо |
е љутито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он |
p>— Дакле, истина је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми |
лата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, |
т, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спрема |
</p> <p>— Молим, изволите само; обећање се мора држати — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата сп |
ао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинит |
ван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, ос |
међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36 |
е Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</ |
<pb n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не п |
ача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас |
Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати |
грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n |
пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>С |
би напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Срп |
борити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p> <p>— А а!{S} А |
ложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се |
остојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити. |
— и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам доч |
} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, |
аше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76 |
и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певат |
е на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напреда |
лно остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прад |
Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро запамтите ове моје речи.{S} |
{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и ради |
ости.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте |
> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, зап |
pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти |
емирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> |
славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његов |
и изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не ви |
а свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако до |
од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} |
и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> < |
затворио...</p> <p>Плакаше она и кидаше се од раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врат |
ађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, б |
нела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те ј |
b n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! |
да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p> |
S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и |
мљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Зл |
<p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, где затекоше Милана, коме |
ам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ |
ељем Иваном Загорцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно |
зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди. |
за право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би до |
равник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на про |
јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S |
</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не |
и он приступи Милану и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачу |
"70" /> <p>— Господину Малану? — зачуди се Магда.</p> <p>— Да! господину Милану.{S} Знате ли, г |
така уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђа |
се од вароши иде, доста подалеко налази се једна висоравањ са неколико клупа, коју посетиоци ре |
! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан |
део јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идеј |
гледаше околину, гору и винограде, који се на далеко простираху.</p> <p>Обузет заносом мишљаше |
а тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то ч |
са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и у |
пандуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандури |
.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце јо |
џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па |
близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станими |
чесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показа врло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако |
аху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> |
.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборав |
S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри |
оји се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха! |
родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагла |
“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зорку |
/p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме бр |
ду своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме. |
ликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори |
65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту |
сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневер |
тило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин у |
а, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше: |
? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb |
а. — Ах, Милане....</p> <p>Милан дижући се грчевито, прими левом руком Златину руку:</p> <p>— Х |
н се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, м |
/p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и поч |
ће — одговори госпођица Минка, рукујући се са својом другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си |
е, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени је особито драго — одазва с |
е ме међу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку |
то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави |
ан и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезл |
дне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна са |
ко дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет о |
е поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83 |
а њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тог |
си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој |
та у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" |
њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши |
е, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, од |
ромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не гово |
ских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата! |
ни.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу ж |
уди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!.. |
обожавала, дивила <pb n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S |
инку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда |
</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шал |
а пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је |
едно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако за |
ујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> |
сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је м |
!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још ј |
О, овај данашњи млади нараштај са свим се изопачује....{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам |
жећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта са |
имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је |
је знала њена другарица Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и по |
траху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, поглед |
„Иване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, |
испали револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, узда |
укав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l> |
рема небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</ |
о је Милан Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, |
облачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да |
то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их чо |
/> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим зло |
о поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега сам |
Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p |
а загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је бил |
а огромним масама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање |
а срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њ |
а за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то да учини, |
ши нарочито последњу реч.</p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} О |
. драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је зад |
!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Дос |
на земљу, које ја ни сама не знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао м |
бицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брат |
подин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" |
тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то |
{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут наве |
оји те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цв |
а цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам |
l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </d |
ма шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злат |
а као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једн |
че Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n= |
чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћ |
е срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио сво |
смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба и |
, које се оснива на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братст |
као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Дели |
здражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, |
, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату з |
окле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме |
ко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завиј |
и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаш |
Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре т |
ла вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се при |
сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> < |
Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда |
>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quo |
Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков |
ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем д |
ког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате мо |
воје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Сам |
ван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је б |
— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо |
, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалост ба |
два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило нас |
/> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенита и |
ј се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с ким |
/p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосл |
ше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{S} За њим |
о јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минка, па и она оде за Златом. |
ани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...</p |
случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на доброти, а он ми рече, да му је врло мил |
p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, |
да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да |
тала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни ре |
дајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и гр |
тви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — узда |
естио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он |
акође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p>Зл |
Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрва |
ство у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! |
.. ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочи |
ше према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" / |
{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да |
женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> < |
мио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" /> Злата ми рече, да је казао, да |
биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и |
узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} |
Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет з |
стаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n="6" /> од руке.{S} Н |
о у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане |
ћи стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Див |
скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право госпођице... право!...{S} Ви красн |
били! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је |
чући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} |
кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Ср |
реба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите |
бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То ни |
дарише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну |
упкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и |
и били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" /> <p>— На десет корака даљ |
. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Милану. — |
ајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван прати |
p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> |
о и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наме |
Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одговори госпођица Минка, рукујући се |
сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав |
ира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му |
таше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је полудела...</p> <pb n="57 |
и до наслоњаче и пипајући је рукама, да седне.</p> <p>— За послом — рече Зорко.</p> <p>— А кака |
а, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило н |
Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне |
и, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, |
ва....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Ж |
свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не |
о ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти ње |
у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са нек |
здахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Како је болесници?</p> <p>— Ништа се |
дигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Стан |
ем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“ |
</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну свом |
<p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да м |
дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Ив |
d> <pb n="60" /> <pb n="61" /> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, из |
ва, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватск |
се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> < |
>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, неп |
естре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити |
етињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да! као сестре — потвр |
<p>— Ја ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он |
— Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убиц |
ке, које му је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! |
орко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледе |
Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— |
ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска п |
а у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — |
било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад |
ега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — разум јој поврати!...< |
ј соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— О |
<p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде |
онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> |
, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то |
рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на |
овори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} |
ћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у к |
> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l |
ан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А к |
је то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Прокле |
руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа ру |
} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А |
и Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сест |
е даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот |
је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да |
О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља пол |
и исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој ср |
ште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! пис |
танимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми |
..{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је |
срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Т |
е, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да |
а упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n |
љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p> |
другарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта |
ди добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје!{S} |
е оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше З |
еба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, невиде |
груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар |
{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није т |
е мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу |
увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и ту |
! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, на |
спођица Минка Банковићева.</p> <p>— Баш си добро дошла! — кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам |
ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу моме.{S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њ |
сно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љу |
и среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... кад се |
своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савладати све неприлике, које се ус |
аље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Мил |
љавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ст |
ора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо |
ш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен |
ас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџб |
код ње ни пре постојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога за |
Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{ |
на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи |
и Зорко.</p> <pb n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајућ |
од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као |
е?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи |
м шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па с |
> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— |
раше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не мож |
ега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" |
овима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type |
и оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, |
/p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра госпођица!{S} Љубав је мор |
и га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела!{S} Зар она да |
на. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити може да |
ди.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је |
{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— П |
ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:< |
е се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу, |
p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу |
>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит |
да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламк |
оп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа др |
се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</ |
— поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.</p> <p>— Сиромах |
/p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке све |
>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад |
и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и ста |
н ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на све |
</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Магда иђаше за њим вукући га за |
— сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Прав |
у!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду беше, |
ш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Х |
матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала |
ица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ б |
уку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше к |
неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’ |
и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о |
дито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, |
п — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и о |
р није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?!{S} Зар не може |
њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет |
ине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако се јо |
биће нас онда још и мање и бићемо још и слабији.{S} Жалосно је, али ми сви знамо, да је раздор |
ди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар ни |
?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!.. |
</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хах |
S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то |
борит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу |
раћу своју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и срп |
војим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </div> <div type="chapt |
"de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— |
њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:la |
8" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер дана |
пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела |
акутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми |
скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми |
тране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми ј |
по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми |
кутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми ј |
ћући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми ј |
} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни са |
лан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{ |
да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} |
натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станим |
<p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелко |
.{S} А моја деца — моја деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што т |
никога, — одговори Јелка, водећи свога слепога оца до наслоњаче, где он седне, питајући:</p> < |
<p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивеков |
шта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњач |
прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпо |
јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше моје груди.{S} Место |
у и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече |
трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{ |
а неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођиц |
од можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — |
довати и победити непријатеље своје.{S} Слога и братство јесу велика сила, која је кадра савлад |
било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љубав нека буду од сад с нама, — рече Милан.</p |
у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад де |
у од сад с нама, — рече Милан.</p> <p>— Слога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав |
лога и љубав! — потврди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, п |
l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— |
за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела слога! — кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Х |
ивело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у соб |
p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога!{S} Живели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Так |
ати и рукује се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он |
ла нам љубав братска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишње |
ишњег Бога!</l> <pb n="89" /> <l>Док је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Д |
рпски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске љубави и заједничког потпомагања трептах |
раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О |
</p> <p>— Они нек нам буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихват |
њи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењује <pb n="78" /> |
има нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге и братства влада мржња и раздор. —</p> <p>Јоја от |
ма крајевима нашег народа и проповедати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело б |
ј ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} |
но пораде, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на |
међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} |
карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!... |
ћа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Добро зап |
тујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све свој |
Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напре |
и су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p |
мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи ср |
Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе и ује |
у позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријат |
ло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у то |
штву биће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски |
Миланове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштуј |
и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — пошту |
то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи |
мо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша с |
илом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l |
тане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и про |
/l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Ср |
ле и предајте му ово писмо.</p> <p>— На служби! — рече Магда, примивши писмо, и оде.</p> <p>— О |
спуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</ |
у срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — |
ај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети Минка.</p> <p>— Ја му се захвалим на д |
дана, док се најпосле не догоди красан случај, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше с |
вити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не слуша никога, не верује никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак |
{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци!{S} Ни броја им се неб |
о моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним р |
инка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Т |
ам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш |
а онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код ме |
корети.</p> <p>Не могу је корети.{S} Не смем је корети, јер њена је љубав племенита.</p> <p>— П |
е се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — |
репире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на св |
лони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе. |
елике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити мораш!</p> <p>— Милана немрзим!{S} |
ин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан |
право, кад бих полудела!{S} Онда би се смиловали.{S} Онда би их победила.{S} Ал’ онда би доцне |
и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан....{S} Њу је памет оставила. |
тро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврати јој разум — раз |
аше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb |
.{S} За њима иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и с |
иду беше, говораше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу м |
и, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери |
- рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <p |
друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но |
руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се |
амо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом жи |
и мора — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p |
ад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Ил |
начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ако с |
се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и кћери једних прадедова, једних <pb n="85" /> прао |
и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице д |
аштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим. |
шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир |
јер морамо ићи нашој пријатељици, којој смо посету обећале.</p> <p>— Молим, изволите само; обећ |
беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио |
85" /> праотаца.{S} По народности једно смо, један народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српск |
Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне |
време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта |
} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изна |
на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и |
n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите се, сложни будите и поштујте с |
te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стар |
te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стар |
te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> |
te> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" |
e> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари |
e> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари |
па затим седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одло |
та сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице ј |
l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из |
/> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Ј |
/> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певај |
l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим ста |
l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пр |
l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако пева |
Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!< |
Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!< |
Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</ |
Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</ |
Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Нек |
Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Н |
Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох бо |
ланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свог |
у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господин |
сле неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> <p>— Нема |
м свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на зиду |
о устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покуша |
<p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са |
/p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отиш |
>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир. |
ражено, па се дохвати врата и истрча из собе.</p> <p>Зорко одјури за њом.</p> <p>— Како јој је |
прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18921_C |
ала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота госпођица... кажу да је полудела! |
e> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њим.</p> <p>— Право Јоја!{S} Живела |
п!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драга децо м |
претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке хартије и |
<pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час п |
Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи пе |
е његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уз |
о ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га |
еђу ове зидове. —</p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отво |
собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> |
ета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа не иде <pb n= |
quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дохвати врата и оде.</p> <p>— О, |
ади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду |
и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда н |
а сам несрећна.{S} Ја не господарим над собом више.{S} Постадох робом својих осећаја.{S} Опрост |
амти ми речи:{S} Док се браћа крве међу собом, дотле душман обојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево |
> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! |
p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке с |
, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко За |
0" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</p> |
вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући:< |
е...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламк |
p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l |
>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико му |
Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p> |
пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, |
ир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта ради |
се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка. |
атица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — питаш |
е неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава |
на се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева. |
аше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрват |
мах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи ус |
је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је |
коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћу |
ио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у |
рв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зор |
азивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад ј |
Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и но |
— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак смиловао <pb n="64" /> сан. |
артије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа |
собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милана, испусти јатаган из руке и падне на под |
мо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, |
ко тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ |
будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, д |
; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена бр |
да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја |
дар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се |
атин глас из друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} |
другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> |
<p>— Полудела!{S} Боже! помози јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Стани |
ој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо ша |
томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име његово! —</p> <p>— Да не говорим о њему?! |
но право!{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јун |
шких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те г |
но зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце б |
ет, десет — и окрене се према Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! ш |
</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојиц |
према једној наслоњачи.</p> <p>— Баш се спремамо да одемо — одговори Зорко.</p> <pb n="21" /> < |
к на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе |
} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p |
Милану. — Спремајте се!</p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злат |
и — одговори Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p |
гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <p |
ној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <di |
да кад заиђе испред ока мога.... кад се спусти западу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се м |
, где си да ме видиш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут пр |
љуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у |
— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми |
Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и |
uote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, |
ти, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заист |
ИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. „Нема Срба!“ — II.{S} Двобој. — III.{S} Бес и лудило. — IV.{S |
pb n="3" /> <head>I.</head> <head>„НЕМА СРБА“</head> <pb n="4" /> <pb n="5" /> <p>Госпођица Зла |
p>РОМАН</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Ро |
е напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле |
бом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхи |
племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како |
сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао |
иће задаћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушк |
чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате |
— рече Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо |
едлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурн |
ичем с вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Ј |
уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше С |
уморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуш |
а оснујемо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на |
но радити на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користит |
едних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будит |
S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати |
жи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мила!{S} Доб |
ли сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и с |
Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p |
век препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи |
</l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TE |
.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Милану и Злат |
S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} |
</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и Злати и рук |
иви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Живела слога! |
>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито последњу реч.< |
..{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су |
— кликну Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам б |
орко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} П |
/p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се преп |
ти.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказ |
а мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па како је добар, како је поштен!{S} Он ме вол |
рема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Србин!{S} Па како га волим!{S} Па како он мене воли, ма |
сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у бли |
тупи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже! |
главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.< |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p |
у!</p> <p>— Па кога волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља наш |
га волиш, Злато!...{S} Србина!</p> <p>— Србина... да!</p> <p>— Непријатеља нашег!</p> <p>— Приј |
ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер на Милана.</p> < |
ра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Ов |
појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се ог |
е толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p> |
ава, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређате моје име |
венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата са свим је |
n="35" /> се свога имена — називате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не през |
д учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то |
красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собар |
е јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!< |
час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, |
ишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота |
ачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди... љути се на нас, који смо ево дигли руке, да стр |
еш — за Србином!</p> <p>Злата се окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S |
а овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према икони, која на |
ћи са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене прола |
ј се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— |
унилу говораше сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех с |
напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш народ, завађена |
ожни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> постојани, му |
њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, б |
штујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будит |
<pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговара |
српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се браћ |
да није љубави... драга Злато... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S |
ј.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити.. |
Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом |
, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја |
вати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога ср |
срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда |
бави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У т |
руј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, |
је слоге међу нама, </l> <l>Биће за нас среће, — </l> <l>Дотле душман својом силом</l> <l>Сломи |
бави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватс |
јно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мислити смела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} И |
ага пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што им |
знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног |
ом идејом, која једина само води општој срећи и напретку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, |
атељицу, са којом се могу разговарати о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећ |
е Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радост |
о главни покретачи Илирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу |
е груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p |
ораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати ов |
и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну п |
крило наслонила и обгрлила ју.</p> <p>— Срећна сам била, док бијах овако мала, — говораше Злата |
<p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, |
сто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи |
познам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави Минка.</p> <pb n="8 |
кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љ |
видим.{S} И кад сам га видела, била сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи ср |
драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше |
а пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти |
! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Јо |
у она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нара |
.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја панд |
е ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,< |
леменита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте у |
е!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи живот Милану, звезди среће моје!... з |
то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} Ја се |
p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састат |
роливај племениту крв највећег народног сродника нашег.</p> <p>— Даље!{S} Даље од мене, кукавни |
вечера, на којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S |
е са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно |
А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} |
ке, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике братске слоге, братске |
род хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слоз |
народ.{S} Говоримо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крс |
бојицу гњечи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по |
тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даљ |
начки да се огледамо!{S} Избићу ја њему Српство из главе!</p> <p>— Немој се љутити, Зорко. — ре |
Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове притискоше мој |
а Магда, венчала се са избраником свога срца, са Србином Јевремом.</p> <p>Млада госпођа Злата с |
љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам |
ду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искре |
знати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.< |
p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се никад не |
твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са к |
а одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи |
д мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез скл |
питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан оп |
ам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не п |
ла ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте б |
гла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — |
да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љуб |
Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније је онда, кад је он бл |
братства, која оплемењује <pb n="78" /> срце и душу и јача карактер и снагу народну.{S} Љубите |
икну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У ње |
е радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви бли |
свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као |
да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се |
себи, можда би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S |
шчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А |
ир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји |
е...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајим |
</p> <p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за |
етра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l |
не.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим |
, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људск |
ко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. |
љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обу |
свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ м |
о — врло дивно!{S} Он је добро познавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да са |
Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њег |
О, Милане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непр |
братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршен |
племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Т |
нога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека |
уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца, и грудима, да не дишу!</p> <p>— Па ко |
ти овако као сад, јер би онда одлакшало срцу моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у |
лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{S} |
бави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој п |
можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— |
ване, дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те |
авладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, |
оштујте се — сложни будите!</p> <p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке |
ружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" |
<p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укочени |
p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати кораке од места где је Милан стајао. — Је |
l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си |
о прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Гос |
де бројати кораке од места где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, ос |
је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Мил |
же очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да га је нешто молила.</p> |
ена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред |
} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, |
ње осећање и расположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите |
тро, опрости брату своме! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Зла |
г више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ј |
доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> |
>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p> |
Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са м |
</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врл |
викну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти са |
е сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и ка |
} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>З |
S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где |
оја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и поса |
а мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми руку, да је се дот |
ло.</p> <p>— Драга децо моја! — збораше Станимир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је с |
“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као |
о моја!{S} Злато, кћери моја, — збораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата |
ој син није искрен према мени — збораше Станимир, мислећи на глас. — Нешто је збиља наумио, па |
твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му |
о мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати за руке и они обоје устану и п |
они ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи |
b n="21" /> <p>— А куда, сине? — питаше Станимир, дошавши до наслоњаче и пипајући је рукама, да |
људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Ка |
моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га |
рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</ |
он.</p> <p>— Да!{S} Илирци! — прихвати Станимир. — Нас двојица бесмо главни покретачи Илирства |
је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује |
/p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S |
и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ух |
ко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p> <p>Зла |
ан.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> <p>— Как |
том.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког вр |
Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а вођаше га мала Јелка.{ |
руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја! |
и! — рече Зорко и оде са Иваном.</p> <p>Станимир остаде сам са Јелком, која сеђаше близу њега н |
лан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на главу Златину и Миланову:</p> < |
<p>Злата се опет спусти на колена пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње |
хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — |
лила.</p> <p>Милан клекне поред ње пред Станимира и пољуби му десницу.</p> <p>— Боже! поклони м |
ржња и раздор. —</p> <p>Јоја отступи од Станимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„К |
слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} |
После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој беху двана |
ње, држећи је за руке.{S} Остали, осим Станимира, стајаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — ш |
е столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гл |
ри моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке |
рио за њом, да је натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, |
же, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! — рече Милан.</p> <pb |
p>— Баш благослов!.. рече Милан, држећи Станимирову десницу.</p> <p>Станимир положи руке на гла |
.</p> <p>Јоја пружи руку и рукова се са Станимиром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто. |
и сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и положи своју руку на његово раме:</p> <p>— |
от стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама заједно:{S} Живело брат |
то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, ко |
То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} |
ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп |
п!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп |
п!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
п!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
-</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сно |
-</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — по |
оп!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — по |
има, кроз која је Зорко отишао. — Па ни стари господин нема мира због њега.</p> <p>Зорко се међ |
уче! — рече Магда, па и она оде.</p> <p>Стари Станимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у с |
} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сват |
" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на којој бе |
, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радит |
грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништ |
p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покретач И |
{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах |
ер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срц |
— Даље!{S} Даље од мене, кукавни женски створе — одгурну је Зорко испред себе, и она се повуче |
буде мој пријатељ Иван и ова два женска створења — рече Зорко.</p> <p>— Мој сведок нека буде ви |
</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван сл |
к с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слоз |
инка одушевљено.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја са |
људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Ха |
родности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да |
окрепљаваш душу моју.{S} Децо мила, да сте благословени! — говораше Станимир, па их прихвати з |
очевима и дедовима својим: покажите, да сте достојни синови славних предака својих!....</p> </d |
а главу Златину и Миланову:</p> <p>— Да сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милос |
ли родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безо |
ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда |
ми је задовољно; свет ми је милији, кад сте ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> < |
уку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко Зар нисте овде?{S} Јелка, дете |
те — рече Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој |
:{S} Госпођице изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај |
Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у |
.. право!...{S} Ви красно свирате... ви сте права вештакиња...{S} Красно, дивно, величанствено! |
оричете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n |
> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То н |
е моје име, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за |
и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S} Ох Милане!.. ви сте Србин!... ох, Б |
шењу њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — |
> <p>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога |
н Минци. — Златину и моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорк |
е, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да и |
сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, |
— рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} Зар ме не познај |
који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напротив |
не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се сво |
моме.{S} А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} |
одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су |
p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— Децо моја!{S} Злато, кћ |
риш — изјављиваше Минка своје саучешће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S |
м.</p> <pb n="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да н |
срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Зл |
написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</ |
л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са сто:</p> <p>— Злато, сестро, опрости брату своме! </p> |
ватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о каракт |
ица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и стаде бројати корак |
у.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драги моји гости!{S} |
забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш |
наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> < |
братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одо |
дни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изве |
бораше Станимир кроз плач, дижући се са столице.</p> <p>Злата му паде на груди и плакаше:</p> < |
ам са Јелком, која сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен пр |
p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и |
у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше Јелку, која јој се на крило наслонила |
би, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозни |
танимир.</p> <p>Зорко и Злата наместише столицу и посадише Јоју крај стола до Станимира, те га |
чати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта |
а, где затекоше Милана, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах п |
ђице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p |
/p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,< |
шаше она сама себи, клањајући се на све стране, па затим седне опет за гласовир и почне снажно |
илане!</p> <p>— Сведоци двобоја од моје стране нека буде мој пријатељ Иван и ова два женска ств |
женски гласови, који се зачуше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахн |
обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко н |
Испали револвер према небу и баци га на страну.{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тр |
ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Неко |
Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час по |
збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="3 |
спрекидано:</p> <p>— Врлине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега |
А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачун |
.{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости |
небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер према небу и баци г |
р не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја.. |
ек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му памет сасвим преокрену! — Не!.. не!..{ |
! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — Ох, Зорко брате!{S} Ох, Милане!</p> <p> |
шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у с |
страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клиц |
се на нас, који смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Х |
Милан.</p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. |
о право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођ |
нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше |
рпског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи мало даље од њега:</p> <p>— Ви сте Србин дакле!{S |
ћута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорц |
па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша |
У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши |
/p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у |
трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићева.</p> |
о...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је с |
Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро з |
е му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та м |
, где он седне, питајући:</p> <p>— Куда су отишли? —</p> <p>— Не знам, — одговори Јелка.</p> <p |
с!...{S} Завађен је наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то н |
ти за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Ид |
А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико!..{ |
укама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!...{S |
читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни |
збит’ можеш груди лако;</l> <l>Преслабе су измучене,</l> <l>А да пукну без копрене,</l> <l>Биле |
p>— Драги Јоја, добри мој друже!{S} Где су она лепа времена, кад смо нас двојица срећни били!{S |
{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злоч |
кнуше Злата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво |
и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајања, |
прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сложни будите!</p |
и одмах крај вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушкан |
гледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и |
.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета |
споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једно |
но мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на |
хвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних пријатеља.</p> <p>— Још од де |
е и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су јед |
лим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти ми |
ди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац |
о да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ови! како <pb n="28" /> |
азивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети |
ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког пра |
еменит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S |
о ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да ж |
— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— Верн |
ска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <pb n |
.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био покрета |
/> оно било?...{S} Неки људи.... нешто су ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на |
гдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски народ мој.{S} Дивне слике бра |
а мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} З |
<p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Виш |
вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> |
Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече Зорко.</p |
притискоше моје груди.{S} Место радости сузе ми на очи нагле! место љубави братске — паклено зр |
рав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздрав |
миром, па стаде мирно крај њега гледећи сулудасто.</p> <pb n="24" /> <p>— Драги Јоја, добри мој |
е навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не вид |
да овако бедно живим на свету, невидећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја |
бо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, |
дали смо слогу и братство међу народним суплеменицима нашим.{S} А данас!..{S} Данас место слоге |
запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговор |
— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавш |
а твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако |
узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: сва |
ива?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако |
ка види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до оба |
и.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сва |
дњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој Јеврем, мој драги Јеврем, и он је Србин, — па ка |
натраг доведе.</p> <p>Станимира потресе та вест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи |
е беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, она ју је само |
имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да |
рећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он ми је најпосле изјавио своју |
а, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сл |
p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца сво |
жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ тада разумела, а не прозборисмо јоште ни речи једно с д |
лирства.{S} О Јоја, срећна времена беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S |
куташе он према вратима и оде.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хо |
ко добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је прави Зорко, јер г |
ави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој иначе неб |
ујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и р |
S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету! |
ме, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам |
и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири с |
пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врл |
ћи на глас. — Нешто је збиља наумио, па таји од мене.{S} Ако ме вара, и себе вара. <pb n="23" / |
чи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих |
бите, Злато.</p> <p>— Љубим вас одавно; тајно сам вас љубила онда још, кад о овој срећи ни мисл |
а тајити од своје пријатељице.</p> <p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb |
ада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за р |
рихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од своје пријатељице.</ |
реће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} |
у њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, како ј |
остима и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргош |
знавао срце људско.{S} Али зашто да сам таква?!{S} Зашто да сам нестрпљива?!...{S} Мируј, мируј |
г убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за |
а.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p>— Да |
о.</p> <pb n="84" /> <p>— Створите коло таквих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, |
г нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код |
— примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> |
асила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место ле |
е и спасења.{S} Дичите се и поносите са таким делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у |
лато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злата прену и ступи |
ран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> <p>Злат |
жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зорко, баш је |
расе.</p> <p>— Верност и искреност, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тај |
ла.{S} Како је Злату дотле силно љубио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — д |
ости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија... |
пет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго с |
И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мо |
} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади господин Зо |
савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> <p>Злата |
рену! — Не!.. не!..{S} Ја се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити м |
</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право! |
ки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикн |
тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече |
вели вереници! — кликнуше сви.</p> <p>— Тако, децо моја! — рече Станимир. — Сад вас радо слушам |
дила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. |
атвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега н |
а дичним Србином Миланом Данчићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се |
Минка, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n= |
.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешће, стиска |
о се као другарица према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном р |
ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{ |
ади, које је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази |
че Станимир. — Сад вас радо слушам, кад тако говорите и кад се не заносите лажним родољубљем, к |
А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су |
ге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; тако блага, тако мила!..{S} А тај наш млади |
" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се |
во увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек |
мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино |
е знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, ус |
случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било |
11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједао.{S} Он ми се показ |
о имену, па на о народности.{S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ј |
да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала в |
l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За |
но „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злат |
још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да |
ор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу |
ируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> <l>Прес |
и за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, да му п |
но среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њег |
човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је |
едок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се срди. |
ела нисам.</p> <p>— Мила Злато!{S} Исто тако и код мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, |
{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част бран |
атско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који |
рло мио.{S} Осетила сам да ме љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга прија |
својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може б |
о, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне |
па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много д |
свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
свежу,</l> <l>Буде снажан сноп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="32" /> <l>Неки стари поп!< |
уди туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп |
скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, х |
вежу,</l> <l>Буде снажан сноп, -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <pb n="88" /> <l>Неки стари поп!< |
свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
свежу,</l> <l>Буде снажан сноп -</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хо |
/l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и Магда за њи |
</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и оде.</p> <p> |
</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши мимо њих.< |
/l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на један пут дох |
же! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође |
! — збораше Станимир. — Народ, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, |
о је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више |
бој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се ник |
зне речи.{S} Ја као правник не познајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином |
и револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога |
ама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здр |
н ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, |
рко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући. |
мо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно |
који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео |
га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да г |
ој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и небо се |
шканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састај |
Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем с њиме, да му ране видам, мо |
ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме |
е као изван себе:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!. |
ир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он |
м да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ра |
онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи сама себи:</p> <p>— Госпођице Злато, |
ш један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на све стране, па з |
нда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама себи:</p> <p>— Право гос |
сти брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жи |
ње.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет ср |
" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне н |
свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p |
<pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</p> <p>На т |
> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан |
тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло |
} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.. |
у без копрене,</l> <l>Биле б’ љуте ране твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote |
илане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише на |
лане!{S} Овде не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријате |
те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не удара |
мири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, |
ћна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој срећи.</p> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, |
њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за њега спасење |
Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије руке око ногу његових, плачући.</p> <p>Станим |
ужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је |
и, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га биле до очајањ |
ати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога брачног пита |
посадише Јоју крај стола до Станимира, те га понудише јелом и пићем.</p> <p>Јоја гледаше друшт |
лињао и себе и своје занесењачке идеје, те се излечио од њих и постао разборитим човеком и исти |
n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p> <p>— Живели |
кретати.</p> <p>Минка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше кра |
и Иван.</p> <p>Минка и Злата спреме се, те се опросте са Зорком и Иваном, па оду.</p> <p>Зорко, |
овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он иђаше пред њих, поздрави их и рукова се са Златом |
у позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајући рукама, |
орцем.</p> <p>Поздравише се и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљути |
ри прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, |
се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n= |
ом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Ј |
рече Зорко, приступивши Милану и Злати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама |
> <p>Злата одбије Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изва |
зборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> < |
из љубави према њему начинила се лудом, те на тај начин победила своје противнике, који јој ина |
да начине два.{S} И овако нас је мало, те смо слаби према огромним масама других народа, па ак |
но ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли |
а се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да пружимо јед |
агребачког грађанина, села за гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра П |
киње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа измире, сложе |
те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на о |
се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мо |
тску руку, да се измиримо,<pb n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози |
не.{S} Не! не!{S} Не проклињи ме!{S} Ја те нисам оставила и никад <pb n="44" /> те оставити не |
<p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем. |
ј; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} Ох, боже!{S} Ја их мора в |
руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узр |
ађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збу |
а Златом и Минком заједнички су позвали те госте.</p> <p>Друштво беше сложно и једнодушно.{S} В |
Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — изневерила!{S} О, Милане!{S} Мене закључа |
га:</p> <p>— Зорко, брате!{S} Преклињем те мајчиним грудима, које су нас једнаком љубави одојил |
l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l> |
дравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Ос |
лудасто.</p> <pb n="71" /> <p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је |
чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар |
очех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздвојише нас... раздвојише срц |
>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на |
ерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као ти |
је.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа |
за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено |
и Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и ми |
е унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам |
ote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> |
ју!{S} Називају те непријатељем својим, тебе највећег пријатеља народа нашег!...{S} Зорко!{S} З |
знајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Ос |
.{S} А ја?{S} Је сам ли ја доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ев |
чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с њиме говориш — изјави |
и.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји друго |
ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему |
> <p>— Ако је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хо |
ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце ув |
ећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разговарати о |
ла!{S} О, Милане!{S} Мене закључаше, да теби не одем.{S} Закључаше ме међу ове зидове. —</p> <p |
орко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за |
е поверити.{S} Срећна сам била, кад сам теби само писати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чу |
оји треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и срећи својој.</p> <p>— Кад Срба н |
бав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми тежи некуда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песн |
срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отр |
било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окреп |
<p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Вернос |
не могу ово издржати.{S} Мозак ме боли; тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без ме |
закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко ономе, који <pb n="54" /> не поштује закон тај!{S |
.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у н |
ина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба сам |
успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, које води очитој пр |
важан посао — јави се Иван.</p> <p>— А! ти си, Иване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} |
није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Про |
јом руком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа |
} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можда сад и мене проклињеш, остављен од свију, па и |
нице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапут |
!{S} Зар не бих могла?!...{S} О Милане, ти си доказао, да ме волиш — доказао си мени и свима.{S |
вини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави с |
њаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побегне у друг |
стим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станимир плачним гласом и пољуби Злату у |
раше даље:</p> <p>— Боже, смилуј се!{S} Ти си силан, свемоћан.{S} Поврати срећу моју, одржи жив |
то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, |
S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља |
Зорко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те |
који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти |
олничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи да сам те оставила — из |
— сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш борбу моју, па и не поз |
ило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата своме брату Зор |
Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — пре |
с.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме |
ми.... опрости брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> |
љуби исто тако, као и ја њега.</p> <p>— Ти си срећна, драга пријатељице, и ја се радујем твојој |
јоште ни речи једно с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! |
д Станимира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи |
који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, к |
стола и наслони главу на руку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене |
и у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S} Док се б |
која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S |
цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рек |
тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти дивно сија...{S} Пуно си среће, јер — он ме љуби!{S} |
а вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука бо |
ошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— |
ападу своме....{S} Свемоћни боже!{S} Ја ти се молим.{S} Остави звезду моју, нек сија на небу мо |
благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепља |
еби, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери м |
да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативш |
?!...{S} Мируј, мируј, срце моје!{S} Та ти си пуно среће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти |
увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не видиш бо |
Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се |
— Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разумети.</p> <p>Јоја приђе Станимиру и по |
и увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то не м |
е забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се саста |
љи срца твога, је ли, драга Злато?{S} И ти си сутра дан опет срећна била.</p> <pb n="12" /> <p> |
и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шт |
ђе час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</p> <p>— Ти добро погађаш, др |
е Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на ско |
двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату.</p> <p>— Ја се |
.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада могла руку стиснути, па ти поверити тајну срца |
} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата с |
— кликну Злата радосно.</p> <p>— Ја сам ти се данас пожурила; не могу да седим код куће — одгов |
примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, д |
срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> <p>— Зла |
и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад |
ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!.. |
n="65" /> те нисам изневерила.{S} Кунем ти се.{S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и |
Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{S} Ја <pb n="65" /> те нисам изне |
доказала, да тебе тако исто волим, као ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви т |
еће, пуно радости!{S} Љубавно небо тако ти је ведро, тако красно...!{S} Сунце љубави с њега ти |
ми....</p> <pb n="55" /> <p>— Опроштено ти је, кћери моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам ти |
исала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје |
И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мога брата...{S} Брата мога!...{S} О, су |
ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац св |
ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми по |
највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих ти заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> |
ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрв |
ави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко прихвати, и обојица певаху, млатајућ |
еволвер; отвори га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} |
м је лежала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега н |
и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шт |
орко, спазивши најпре само Милана, а за тим, видевши и Злату, рече изненађен:</p> <p>— А откуд |
несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за тим оде журно.</p> <p>— О, сирота госпођица, моја добра |
о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше |
ити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја |
отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шетали |
рече: „Овде нам је рочиште!“ И одмах за тим појавише се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту ј |
> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> |
његове задаће, — рече Минка.</p> <p>За тим изјавише сви једнодушно, да прихваћају Златин предл |
жала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата |
лижи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покаж |
атској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобним Србима - рече Злата, нагласивши нарочито |
јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала |
мерећи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о |
ке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и јатаган, који су на зиду висили, и загл |
ораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да је Злата отишла у болниц |
ије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и по |
p> <p>Окрећући се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворе |
ача овако бранити!</p> <p>Злата је међу тим престављена клонула на клупу, која се близу ње нала |
ма мира због њега.</p> <p>Зорко се међу тим врати из друге собе и рече:</p> <pb n="52" /> <p>— |
ас по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина |
ата и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле |
ојала, она ју је само симулирала, да би тиме победила свога брата, младога занесењака Зорка Иве |
ознајем таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви |
моја.{S} Ја те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко мо |
чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проли |
> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l> |
гне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у |
но!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</ |
раћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо оз |
Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не |
доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - приме |
цу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S |
н у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не одлучује о |
то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свету, ал’ прави људ |
с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тра |
Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био |
а би јој боље било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људ |
ош пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} Десет људи на овом свет |
рода је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон |
младога занесењака Зорка Ивековића.{S} То је знала њена другарица Минка, с којом се и договори |
ила.</p> <pb n="12" /> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада р |
је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} То је закон природни, — прихвати Станимир. — Тешко оном |
која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво!...{S} Не, не! то ја |
ку:</p> <p>— Ти њега не смеш љубити.{S} То би била срамота и за мене и за тебе.{S} Помисли само |
лирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, |
и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад пог |
.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} |
ндур — пандурица!{S} Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и |
/p> <p>— Највернија! — прихвати Милан — То много значи.{S} Срећни су они, који имају верних при |
— уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минк |
l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Стари Илирац! — |
трик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко, кад свршиш |
<p>— Да!{S} Заборави на њега.</p> <p>— То не могу.</p> <pb n="47" /> <p>— Немој мислити на њег |
има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како |
а! као сестре — потврди Минка.</p> <p>— То се заиста похвалити мора — примети Милан.</p> <p>— Д |
тке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлин |
браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год л |
бро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца твога, је ли, драга Злато?{S |
к и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја као правник не познајем таког |
и наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви с |
ће, стискавајући Златину руку.</p> <p>— То је сад прошло.{S} Сад смо опет заједно.{S} Но да ти |
икну Зорко, кад свршише песму.</p> <p>— То је „<foreign xml:lang="la">succus</foreign>” наше ид |
ост, да, тако је! — прихвати Минка, — А то значи, да никакву тајну не сме пријатељица тајити од |
и Србин, па макар му како доказивао, да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја |
језиком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на ж |
ли.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо |
рилике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изнемогао, кличем с вама за |
племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек? |
S} Подлегло је...</p> <p>— И нико је за то корети но може; па и ви је зацело нећете корети.</p> |
S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А о |
љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> |
ега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... |
ођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} |
мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам г |
ога старине Станимира Ивековића беху за то време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата ве |
ј!{S} Онај је нечовек, несрећник!{S} Ја то добро знам.{S} И ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} |
ниш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!. |
дговорити могла, кад сам добро разумела то његово питање.</p> <p>— То је одговарало жељи срца т |
а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заист |
е, које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, п |
у и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушкан |
за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје велике Хрватске. |
га.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> |
позвали.</p> <p>— И ја сам помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој |
раздражености.</p> <pb n="45" /> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злат |
а док живим на овом свету!...</p> <p>На то клекне на сред собе, склопи руке и окренута према ик |
ађа, — она је свему крива....</p> <p>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злат |
бесно и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> |
а сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у н |
е воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Ка |
, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То |
S} Не дај да заиђе....{S} Светлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па т |
етири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда десет!...{S} То је доста!{S} То је много!{S} |
ам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло са свим лако бити!{S} Ти си желела да |
S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки |
/p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где |
, који испуни нашу жељу.</p> <p>— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше |
им, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо |
ша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта р |
ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са |
бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</ |
а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст.{S} А кад то знамо, |
ти! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута см |
није тамо.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај |
ослом — рече Зорко.</p> <p>— А какав је то посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи. |
помишљао на то; али се бојим, да би је то изненадило, потресло јој живце још већма, па би онда |
а хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио. |
дивној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко |
позна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође |
ушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} |
ндуровица, или пандурица - - како ли се то каже?{S} Како је боље: „пандуровица“ или „пандурица“ |
о!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са своји |
} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{S} Да!{S} Кад прођу још две недеље, |
тајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упознали — гов |
га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стол |
устили, да за њега пође.{S} Казала је и то, како се са Минком најпре договорила била, како то д |
ни.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда |
бориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и сво |
вато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло бити, то ја никако не разумем — збораше Зорко. |
О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не з |
о ти мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о |
а десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — |
" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир туж |
какав то важан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита |
који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правн |
у постала већ сами своји душмани.{S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо д |
етлост њена то је живот мој; зраци њени то је срећа моја...{S} Па те зраке да не видим више!{S} |
имира, гледећи га мирно.</p> <p>— Ти си то Јоја! — поче Станимир.{S} Драги Јоја!{S} Пружи ми ру |
ати слогу и братство.{S} Предлажући вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви ок |
илику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па то је онда могло с |
<p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је |
ко не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској! |
ахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} |
са Минком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су |
могосмо се начудити, <pb n="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> |
о!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — |
мио ми је исто тако, као и српски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави д |
одно право.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, |
то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, |
<p>— То је лепо.{S} Верност и искреност то су најлепше врлине, које пријатеља красе.</p> <p>— В |
Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са за |
ај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Бр |
рба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући пе |
ика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпр |
Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се |
ћи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p |
и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} Ма |
<p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> < |
ика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац Зор |
ећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећем |
} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрно |
н ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободн |
хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући |
то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пропаст |
у Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О, боже мој!..{S} Та мој |
стимо са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, раздел |
ратска,</l> <l>Живела нам слога!</l> <l>То су дари с неба дати,</l> <l>Дари вишњег Бога!</l> <p |
ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута. |
је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи |
у. — Срећна бих била, да сам се могла с тобом разговарати овако као сад, јер би онда одлакшало |
авез склопише.{S} И не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О |
ме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш т |
е узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, смилуј се — избави сестру моју, поврат |
о — давио јој се.{S} Па и Минку је због тога јако поштовао, <pb n="83" /> изјавио јој је своју |
орко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S |
његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад |
И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се за |
ирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по |
н.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева |
— кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, — реч |
Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми |
то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди кр |
први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од див |
мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толико, да су постала већ сами своји душмани.{S} Ми то |
/p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</p> <p>З |
S} Боме врло мало!..{S} Има ли их барем толико, колико прстију на мојим рукама? — говораше Злат |
спава, застане.</p> <p>— Спава!{S} Већ толико дана и ноћи није спавала.{S} Сад јој се ипак сми |
— Какав то беше случај, који је створио толику срећу? — питаше Минка.</p> <p>— Диван случај!{S} |
а?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... |
томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећ |
едине кратке одломке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, |
чарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{ |
} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрва |
!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: |
да седим на једном месту.{S} Ал’ да!.. томе је свему љубав крива — слатка љубав!...{S} Срце ми |
под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измирењу и слози С |
мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда |
</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Зл |
претку.{S} Радите, децо моја, радите на томе, — осветлајте образ очевима и дедовима својим: пок |
а тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, |
нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год можемо и колико год можемо, — прихвати Ми |
{S} Сложни будите, и радите неуморно на томе, да и све своје другаре одушевите том узвишеном ид |
сујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n |
то заслужила...{S} О сине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета |
ет оставила... полудела је!{S} А ја сам томе крив — ја, брат њен!..{S} О сестро, опрости ми! оп |
о у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознал |
с другим.</p> <p>— Ти си ми и писала о томе — примети Минка.</p> <p>— Да! писала сам ти, јер м |
нка.{S} - Ја и Злата више пута смо се о томе разговарале, и не могосмо се начудити, <pb n="14" |
иђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио се Зорко. — Више да ми не споменеш име ње |
томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци.</p> <p>— |
је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано |
ро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље било.</p |
ти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубав |
ш те један пут опомињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја д |
како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле га |
тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њих |
иста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада мог |
тву Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много одзи |
томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSection |
атину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим с |
Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађе |
слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш н |
ир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> посто |
се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неуморн |
лазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши |
е снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у |
ље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скаку |
l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луд |
l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Т |
зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћ |
<l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> |
п, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, |
ушевне болести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре пос |
ш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Немам времена!{S} Освета! |
анима.</p> <p>— Приметила сам, да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то жел |
а.{S} Зар ме не познајеш!</p> <p>— Кога тражите?</p> <p>— Тебе тражим, драга Злато!</p> <p>— Не |
И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то |
сама себи:</p> <p>— Моја срећа за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице |
ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки |
ст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, |
да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га весели женски гласови, који се зачуше са десн |
реман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прав |
удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправити, да га дочека.</p> <p>— Ал’ она не |
ако будемо озбиљно за тим прегнули.{S} Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом к |
ожда и пропаст.{S} А кад то знамо, онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се |
uote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l> <l>Неки стари по |
наш народ, завађена су рођена браћа, па треба да се измире.{S} Истина, то није лако; но не ће б |
, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је |
кутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је |
се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости уч |
ски, јер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку |
и, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, |
дите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и |
<p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> |
гу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид оду |
руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут само! — јецаше Станимиров глас.</p> <p>— Злато! |
сницу.</p> <p>— Боже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благос |
де.</p> <pb n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад ник |
вши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где с |
нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не даду м |
цањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, |
ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Ов |
ратске љубави и заједничког потпомагања трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља |
ље од мене, душмани!...</p> <p>Минка се трже од њеног гласа и погледа јој, и повуче се натраг.< |
<p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена друга |
и мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ј |
n="67" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онд |
ке високо, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ пра |
еста где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и о |
ети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се И |
римети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети - прихвати Минка.</p> <p>- Ко би их трпео, кад н |
су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.</p> <p>- А ко би их могао трпети |
p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори! |
е усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу |
е се Зорко и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — |
/p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад так |
е среће и наше љубави; њој сам поверила ту тајну свога срца — рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?! |
/p> <p>Злата седе за гласовир и засвира ту песму, Зорко и Иван пратише је, певајући и афектујућ |
ђаху њих две са Миланом, исповеди Злата ту тајну своме драгоме мужу Милану, казавши му све, как |
а, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</ |
у је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, ид |
ше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиротица, баш је несрећна!{S} Већ два дана нити |
.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се сас |
клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — у |
ми отели... ишчупали одавде...</p> <p>И ту показа на срце и стеже груди рукама.</p> <p>О људи, |
ване!{S} Не видим, па и не знадох да си ту.{S} А какав то важан посао имате?...{S} Је ли то ист |
ј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и хо |
... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико |
S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне и дремајући говораше даље испрекидано:</p> <p> |
а није.{S} Сиротица!{S} Разболеће се од туге и јада.{S} Како ми је жао!{S} Она је тако добра; т |
већем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је |
ен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећ |
ијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука твоје ране вида.. |
своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, |
и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако |
а тако!...</p> <p>Тако збораше Станимир тужан и невесео.{S} Међу тим дође Минка, те му рече, да |
> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> <l>Тако ми је каз’о</l |
> <pb n="27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима, који су |
ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта |
уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — ј |
и шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се од вароши иде, доста подалеко налази с |
ске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, к |
p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо |
</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, |
задала... моја рука, да! незнајући, да ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, |
="23" /> Злата ми рече, да је казао, да ће на двобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала бил |
а <pb n="9" /> окрепљаваш наду моју, да ће се испунити највећа жеља срца мога.</p> <p>— Ја бих |
својој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, св |
ју.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и нас самих траје...“</p> <p |
лану, звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога. |
највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше љубави; њој сам поверил |
обар, како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо б |
се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, добри бог.</p> <p>— Мили оче, ја не могу ово и |
е немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на свету.</ |
Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</ |
вас потпомогнем!{S} Створите коло, које ће озбиљно радити на измирењу, слози и братству Срба и |
не познају племенито срце твоје.{S} Не ће да га познају!{S} Називају те непријатељем својим, т |
о.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љу |
увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко седне код стола и наслони главу на рук |
<p>— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши ј |
измире.{S} Истина, то није лако; но не ће бити баш ни тешко, ако будемо озбиљно за тим прегнул |
шман својом силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цва |
l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубим |
— У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом ње |
Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често сас |
тешки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца |
себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па макар му како доказивао, да то н |
волвер посла!{S} Показаћу ја њему, како ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно |
} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он — Милан њен.{S} Нек’ буде ње |
очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне зоре ни сунашца, не |
ћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе радимо, колико год лежи |
<p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на томе, где год |
{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се н |
} Да!{S} Кад прођу још две недеље, онда ћемо се венчати.{S} Попа Амврозије већ нас је један пут |
ти за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда го |
— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зорко, спазивши најп |
еколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ћ |
споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да се огледамо!{S} Избићу ја њему |
јој!{S} Спаси дете моје, Злату моју... ћер моју! — завапи Станимир и нагне према вратима, а ма |
о време двоји сватови.{S} Његова красна ћерка Злата венчала се са дичним Србином Миланом Данчић |
е си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не в |
не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S |
и: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти је! — рече Станими |
же!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласо |
знам, — одговори Јелка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко |
имир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на гр |
њачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете моје!{S} Какве муке тебе муче...{S} |
сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си д |
рече Злата.</p> <p>— Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p |
p>— Господине Иване, — рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, |
ут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу вас ка |
ићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, |
ећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — је ли?</p> <p> |
рко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> <p> |
навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и |
га не љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p |
с раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу полудети!... полудети!... <pb n="49" /> Онда би ми д |
вате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи |
Дакле: пандурица — то је боље!..{S} Ја ћу дакле бита госпоја пандурица! и то кроз две недеље.{ |
никоме.</p> <p>— Покушајмо ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да пок |
ранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први зна |
ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, а ја ћу бити онда госпоја пандуровица, или пандурица - - как |
и такође револвер и рече:</p> <p>— А ја ћу се од свакога обесног нападача овако бранити!</p> <p |
"15" /> — како је безобразан!{S} Али ја ћу њему већ показати!{S} Имаће мој револвер посла!{S} П |
: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Србином у Х |
нда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази |
атско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је |
ећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, боже! је ли то твоја воља тако!...</p> <p> |
је неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Х |
те и не кривим.{S} Ја нисам тиран и не ћу тај да будем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умир |
ла и никад <pb n="44" /> те оставити не ћу Ја сам твоја!... твоја док живим на овом свету!...</ |
се не дам!{S} Тако ниско никад пасти не ћу.{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне р |
доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја |
ек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми |
ња у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако л |
јави Минка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и |
овија, коју ми је Злата поверила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће би |
овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши |
За тим настаде тишина.{S} Минка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Стан |
живела!...</p> <p>Клоне и лежећи мирно ћуташе неко време.{S} За тим се трже, прену као иза сна |
е!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта с |
м победиле и довеле га биле до очајања, у коме је проклињао и себе и своје занесењачке идеје, т |
се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — пош |
не са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</p> <p>— Ја ипак морам покушати.{S} |
нка међу тим ступи на врата друге собе, у којој Злата беше, и покуша, да се разговара са Златом |
иш сада!</p> <p>Милан спусти доле руку, у којој држаше револвер, и окренут према облацима и грм |
на су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у болницу...{S} Идем! — рече она и оде.</p> <pb n="50" |
земљу клица раздора, клица неслоге!{S} У место лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људ |
сложни.{S} Поштујте се и љубите се!{S} У љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби |
а је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе осећаји — љубав!..{S} Љубав, да!{S} А мржња |
ести лудила не беше на њој ни трага.{S} У истини пак та болест није код ње ни пре постојала, он |
81" /> <p>Прошло је неколико недеља.{S} У кући слепога, али дичнога и мудрога старине Станимира |
а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са |
е то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле не догоди |
"18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер да |
и пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живел |
<l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ у свету небо твоје — </l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l |
о, како треба и како мора да буде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учи |
ер то су два братска народа, који треба у слози и љубави да живе, ако теже своме напретку и сре |
а!</p> <p>Зорко доврши писмо, савије га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонц |
она, дохвати јатаган са зида и дигне га у вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, |
<p>— Отргоше ме од њега.{S} Одведоше га у болницу, а мени не дадоше тамо.{S} Не дадоше да идем |
демо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша |
ћери моја!</p> <p>Злата прене и погледа у Станимира, дигне се и клекне пред њега, те савије рук |
на пред Станимира, подиже очи и погледа у Милана, који крај ње стајаше, погледом, којим као да |
а великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жрт |
Треба само радити на томе.{S} За то ја у овом маленом кругу нашем предлажем, да оснујемо друшт |
е узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S} Не проливај племениту крв највећег н |
{S} Пуцањ се помеша са грмљавином, која у том тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хр |
, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка са свим победиле и довеле |
ој!{S} Заиста? — Кликнуше Злата и Минка у један глас.</p> <p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти с |
Кад си ти са својом матером отпутовала у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја |
да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" /> <p>Једнога дана, кад сеђаху њ |
ораше Злата. — Бијах безбрижна и весела у крилу матере своје.{S} А сад?{S} Мајке немам, да јој |
јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да < |
аше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука за |
! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не мож |
е Минка, те му рече, да је Злата отишла у болницу, а Зорко да је одјурио за њом, да је натраг д |
pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.</p> <p>Па за |
ог и оде с њоме.</p> <p>Злата оста сама у соби, клонула је на столици, премишљала дуго, па онда |
42" /> <pb n="43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столиц |
="14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чуднова |
ошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapter" |
ка и Зорко ћутаху, а и Злата беше Мирна у својој соби.</p> <p>Станимир се појави на вратима, а |
о први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од д |
се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшн |
то лепе слоге и љубави овде расти мржња у срцу људском!...{S} О, красна земљо, народе братски!{ |
е јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по грудима и плећи |
>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> <p>I. |
та?..{S} Освета! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а п |
S} Веруј клетви мојој! — говораше Злата у сну, и ту се диже и коракне према Зорку.</p> <p>— Ох |
ци била је његова крв, — говораше Злата у другој соби.</p> <p>— Боже, смилуј се, спаси сестру м |
га наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> |
еба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{ |
било.</p> <p>— Срце!..{S} То није ништа у свету...{S} Да, у свету!..{S} А код људи?..{S} Код љу |
заиста била права и искрена пријатељица у томе.</p> <p>— Како бих срећна била, да сам ти тада м |
Те си тако сад немирно?</l> <l>Као тица у затвори —</l> <l>За светом те жеља мори.</l> <l>Ниј’ |
еку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар с |
ли је одмах и одбије, па побегне натраг у другу собу, вичући: „Освета! освета!“</p> <p>— Она је |
Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у наручај Злати.</p> <p>Злата седне на столицу и држаше |
то свето дело — говораше Зорко, па оде у <pb n="18" /> другу собу и донесе револвер. — У славу |
<p>— Куд је нестала? — рече Зорко и оде у другу собу да види, да није тамо.</p> <p>— Боже мој! |
ала, а претећи песницама.{S} За тим оде у дну собе, отвори мали орман, извади из њега неке харт |
и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелаз |
ше сложно и једнодушно.{S} Вечера прође у веселом и пријатељском разговору.</p> <p>После вечере |
<p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке |
ир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зорко |
"50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађе!</ |
им вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби певајући |
оје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сла |
</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> |
<p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико |
брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небеск |
тству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женска реч може у томе много од |
у томе много користити, женска реч може у томе много одзива наћи!</p> <milestone unit="subSecti |
вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.</p> <p>— |
а метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива |
Златину исповест.{S} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим |
крстимо са два имена, разделило нас је у два душманска табора, који на нашу несрећу хоће од је |
и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне, а за њима и Иван и Минка.</p> <p>Не |
, коме беше десна страна крвава од ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу М |
хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и радознало.</p> <p>— Драг |
асположење душе ваше нека стално остане у грудима вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати |
у руку, коју је дотле држала, и побегне у другу собу.</p> <p>За тим настаде тишина.{S} Минка и |
си л видио крв! — викаше она, и побегне у другу собу, од које беху врата отворена.</p> <p>Зорко |
беху врата отворена.</p> <p>Зорко клоне у наслоњачу, где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је ун |
ри га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли |
Милан.</p> <p>Обојица држаху револвере у рукама.</p> <p>— Стојте на свом месту — рече Зорко и |
н, који су на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јат |
уче се натраг.</p> <p>— Боже!{S} Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече |
ојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим заслепити...< |
посао? — запита Станимир, наместивши се у наслоњачи.</p> <p>— Имамо врло важан посао — јави се |
не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек |
<p>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокоб |
оред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само д |
ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изрече: „Овде нам је рочиште |
>— Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога пра |
венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно родољубље, кој |
} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се зава |
<p>Почела је свирати песму: „Ко је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим н |
Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако сад немирно?</l> <l>Као |
а мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега ули |
нка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p>— Како је добра! — пр |
Section" /> <p>После неколико дана беше у кући старине Станимира Ивековића свечана вечера, на к |
.. страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за |
сестром по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја ле |
, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у |
, да ће се и сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја м |
S} Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“. |
дај сад ону нашу.“</p> <p>Иван се стави у важну позитуру, спремајући се, за тим поче, те Зорко |
ост, да на томе радимо, колико год лежи у нашим снагама, — рече Злата.</p> <p>— Слога и братств |
љубави.{S} Не знаш за овај пламен, који у срцу моме тако силно пламти.{S} Ти лежиш на болничкој |
право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — |
S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу заједно са својим пријатељем Иваном Загорцем.</p |
се пред њим отворе врата, и Милан ступи у собу са завијеном руком.</p> <p>Злата, спазивши Милан |
{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, д |
>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S |
ирише овај предео, као да рајски лахори у њему лећу!{S} Како су красни, како питоми брежуљци ов |
ече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак моје радо |
вис. — Крв!{S} Освета!{S} Крв! — Полети у другу собу, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикн |
А онако — морадох све осећаје стегнути у своје груди, неимајући их коме поверити.{S} Срећна са |
е Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити на то свето де |
имир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта ра |
то: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S |
да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на Зорка |
ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко |
дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кратког времена дотрча Магда |
револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се, те он и |
ко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек ј |
16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску кора |
о — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</p> <p>— Ако је свима по вољи?</p> <pb n="1 |
Ох, боже!{S} Ја их мора видети — морам у њих гледати!{S} Морам видети ма последњи отсјај њихов |
а последњи отсјај њихов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде |
тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се оствари „ |
ено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивно |
и огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— |
у, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда собарица дође и |
авати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју св |
/> <p>- Тако је.{S} То беше срећан дан у моме животу.{S} Дуго смо се тада разговарали.{S} И он |
мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком заједнички су позвали те |
доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у |
а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер |
дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи:</p> <p>— Мо |
е Злату за руку.</p> <p>Иван се повукао у страну и посматраше Зорка и Милана, погледајући час п |
у Италију, он је на скоро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Пр |
</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из др |
е тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она није то заслужи |
е.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у разговору.</p> <p>— Јако се радујем томе.</p> <p>— А |
не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, па мака |
Амврозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврем |
ога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија ле |
е можете одузети....{S} Они леже дубоко у срцу моме.{S} С њима би ишчупали и срце моје.</p> <p> |
рватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо је отишла? — пит |
рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уживање по |
у слози и љубави напредујемо; јер само у томе лежи наша срећа и наш спас!...{S} Завађен је наш |
ко часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће там |
сле неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, застане.</p> <p>— Спа |
S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше од мене.{S} Раздво |
м глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злат |
имир. — Сложни будите, поштујте се, јер у томе је срећа и напредак.{S} Будите <pb n="76" /> пос |
те се, сложни будите и поштујте се, јер у томе нам је спас!...{S} Сложни будите, и радите неумо |
о.</p> <p>— Боже мој! какав је то немир у овој кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! |
оста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са на |
по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тоновим |
е братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није саврш |
и тако далеко дотерао, да је прешао већ у душманску мржњу.{S} Омразила се браћа због имена толи |
в племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— |
ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шт |
а уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо бити — |
мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то |
ој поврати!...</p> <p>Клекне пред Злату у даљини од два корака:</p> <p>— Сестро, опрости ми.... |
Станимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Стан |
ас самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужас |
м браћу и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слик |
двојише нас... раздвојише срца наша баш у оном тренутку, када најчвршћи савез склопише.{S} И не |
што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности моје љубави, да <pb n="9" /> окрепљаваш |
силом</l> <l>Сломити нас не ће!</l> <l>У слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> |
ч.</p> </div> <div type="titlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> |
Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући |
елика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Нај |
не!.. ви сте Србин!... ох, Боже!</p> <p>У том тренутку зачу се у близини оштар глас, који изреч |
— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који с |
дећи сунца ни лица деце своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:< |
ну и Злати и поздрави се с њима.</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, скачући и певајући.{S} |
је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, |
p> <p>— Прави анђео! рече Милан.</p> <p>У то се појави Јаја, долазећи са стране и певајући:</p> |
елика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вратима Станимир, слеп старац, отац З |
Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећ |
} Кајање. — V.{S} Њена исповест.</p> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> |
{S} Моја снага јача бити мора. —</p> <p>У то дигне револвер изнад своје главе:</p> <p>— Ово зрн |
он ме љуби!{S} Он ме љуби и — “</p> <p>У то закуца неко на врата, и она се трже и рече: „Слобо |
она се трже и рече: „Слободно!“</p> <p>У собу ступи њена другарица, госпођица Минка Банковићев |
судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица! |
е!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у |
S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког |
.{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи |
рича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" /> <p>— Такве речи за ме |
ога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није убио Милана твога.{S} Милан је жив — оздравио је.</p> < |
.{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — убица!{S} Брат — душманин мој!...{S} О, Милане, ти можд |
бав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти се животом својим.{ |
дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потс |
укавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убице да постанемо — продужи Милан, неслушајући Зорка. |
<p>— Ох, боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио |
и очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, |
ив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо! — викаше она бесно и полети опет на Зорка.</p> < |
в — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, који се уклони |
творивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Убицо! убицо!</p> <p>— Злато, сестро моја! — преклињаше |
рко и Минка, и полети бесно на Зорка. — Убицо!{S} Јеси’л видео крв!</p> <p>Зорко се заклони са |
! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — викаше она, и побе |
кући.{S} Томе је свему овај крив, овај убојица! — збораше Магда дигнувши песницу и претећи пре |
" /> <p>Госпођица Злата Ивковићева, кћи уваженог загребачког грађанина, села за гласовир, те св |
ог часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и најсрећније |
свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, увек их грди, као да су то последњи људи на свету.{S} О |
брату своме!..</p> <p>— Ти ме волиш... увек још— прошапута Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице |
ћи долази!...{S} Он је тако досадан!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа |
>— Сиромах Јаја! — рече Милан.</p> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не |
ивео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— А |
љубим!..{S} Да га мрзим!{S} О, ја ћу га увек љубити, и то ми нико забранити не ће!</p> <p>Зорко |
ља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко! |
н!{S} Увек је напрасит...{S} Па овда се увек препире и свађа о Србима.{S} Све му Срби сметају, |
S} Разумем... разумем!{S} Твоје је срце увек осетљиво.</p> <p>— А сад је подлегло осећајима сво |
рви пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите, и увек ћете ме љубити....</p> <pb n="33" /> <p>— Љубићу в |
И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! та |
— Љубићу вас као живот свој.</p> <p>— И увек ћете ми веран бити?!</p> <p>— И увек ћу ти веран б |
Млада госпођа Злата са свим је здрава и увек весела.{S} Од душевне болести лудила не беше на њо |
звезди среће моје!... звезди која ће ми увек сијати, па и онда кад заиђе испред ока мога.... ка |
> <p>— Добро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да с |
вих раденика, — збораше Милан. — Ја сам увек с вама, жељан, да вас потпомогнем!{S} Створите кол |
у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам га видела, била с |
н Зорко, баш је прави Зорко, јер готово увек у зору кући долази!...{S} Он је тако досадан!{S} У |
о година није ништа друго говорио, него увек само о Илирству.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То |
ра — примети Милан.</p> <p>— Делиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p |
јатеља.</p> <p>— Још од детињства бесмо увек такве; живљасмо као сестре — збораше Злата.</p> <p |
е.</p> <p>— Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад ј |
А ви ме задржавате... не дате ми, да га уверим.... да моја реч није била празна реч...</p> <p>— |
е:</p> <p>— Ја морам ићи тамо.... да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мен |
примети Минка.</p> <p>— Ал’ како да је уверимо?</p> <p>— Могли би Милана замолити, да дође ова |
је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда би дошла к себи, можда би јој боље |
раше Зорко Минци.</p> <p>— Морали би је уверити, да је Милан жив и даје оздравио, — примети Мин |
мро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе |
и мене?..{S} О, јесам!{S} Ево су сви то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мен |
Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста!{S} Ни речи више о томе! — љутио |
>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не ра |
/p> <p>— Господине! ви сте мене страшно увредили, и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикн |
у човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, да је Србин - и он ће ти остати Србин, |
о браћа, сложна браћа!{S} Децо мила!{S} Угледајте се на нас.{S} Будите сложни.{S} Поштујте се и |
се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, да се завађена браћа изм |
њима и Иван и Минка.</p> <p>Неколицина угледне господе појавише се и дођоше на место двобоја, |
S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица |
l> <l>Мируј, мируј срце моје!</l> <l>Не ударај тако јако,</l> <l>Разбит’ можеш груди лако;</l> |
м седне опет за гласовир и почне снажно ударати прстима, и извађаше поједине кратке одломке дос |
> <p>Злата сеђаше код свога гласовира и удараше снажно прстима, извађајући неправилне тонове.{S |
једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле. |
е га у коверту, адресује и запечати, па удари прстом у звонце, које на столу беше, те Магда соб |
и најпосле сврши са највишим тоновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући ста |
-- рече Минка и загрли је.</p> <p>Злати ударише сузе на очи.</p> <p>— Дошла је к себи, — рече З |
у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема.{S} О мој слатки Јеврем —- и он је Срб |
н:</p> <p>— А откуд ти овде!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњен |
је вешта рука вреднога ратара тако лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дареж |
да могло још и горе бити.</p> <p>— Ваља удесити тако, да је то не изненади.{S} Треба је приправ |
похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стајаше уса |
лахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи? |
рода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign> |
чи!..{S} Ево груди! ево груди српских — удри у њих, ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрва |
p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан бу |
се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</fo |
</p> <p>У то се појави Јоја на вратима, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сл |
анимир, кога мала Јелка вођаше за руку, уђе у собу:</p> <p>— Децо моја где сте?{S} Злато!{S} Зо |
b n="50" /> <p>После неколико тренутака уђе у собу Магда собарица и зачуди се кад никога не нађ |
оњачи. </p> <p>После неколико тренутака уђе Зорко лагано у собу, и спазивши је, где спава, заст |
за њим вукући га за рукав натраг, да не уђе у собу.{S} Но он се отргне и скакуташе по соби пева |
е своје...</p> <p>У то се појави Јоја и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се |
рко.</p> <p>Јоја се појави на вратима и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quo |
/> <p>На то се врата откључаше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме тол |
но и полети опет на Зорка.</p> <p>На то уђе Минка, застане код врата и пружи Злати руку:</p> <p |
ам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, сестра Зоркова и Златина, и паде у нару |
оли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p>— Где је Злата?{S} Камо |
се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрзим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватс |
зрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше |
е седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти |
<pb n="16" /> <p>— Молим, госпођице, ја уживам у свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватс |
у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Милан нам је то уж |
{S} А као први знак моје радости и мога уживања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га спле |
ној природи: а господин Милан нам је то уживање повећао својим лепим причањем.</p> <p>Зорко их |
итељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у срећи своје пријатељице.{S} А као први знак м |
е весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ће |
о? — рече он, идући несигурним корацима уз своју кћер Јелку, која га за руку вођаше према једно |
е ви близу мене.</p> <p>— Ја сам срећна уз вас.</p> <p>— Ви ме љубите, Злато.</p> <p>— Љубим ва |
="48" /> <p>Јелка плакаше и стискаше се уз своју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћ |
гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше Злату за руку.</p> <p>Иван се п |
"6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном месту.{S} Ал’ д |
Милкину руку и скочи, те их све гледаше узвереним погледом и збораше као изван себе:</p> <p>— Ј |
им заслепити...</p> <p>— А а!{S} А-а! — узвикну Јоја.</p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Х |
друге собе.</p> <p>— Боже, спаси је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта |
ва.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликн |
иво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надове |
— одобрише сви.</p> <p>— Живео Зорко! — узвикну Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско |
у је пружила.</p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну З |
сти му!“</p> <p>— Ох Зорко — проклет! — узвикну Злата, и јецајући клекне пред Милана. — Ах, Мил |
и ја сам вас за то на двобој позвао. — Узвикну Зорко.</p> <p>— Ја сам готов за бој!</p> <p>— В |
ије савршенији створ разборит, поносит, узвишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бит |
оже бити разборит?!{S} Зар не може бити узвишен над слабостима и страстима?!{S} О, може!..{S} И |
а према Злати показала тако племенита и узвишена, те много допринела срећном решењу њиховога бр |
на раздору и мржњи; но се одушевљавате узвишеном идејом слоге, љубави и братства, која оплемењ |
е, да и све своје другаре одушевите том узвишеном идејом, која једина само води општој срећи и |
76" /> постојани, мудри и разборити.{S} Уздајте се у се.{S} Не дајте се ничим завести, ничим за |
ти врата и оде.</p> <p>— О, бедни Јоја! уздахну Станимир и диже се са столице.{S} Јелка му прис |
на да полуди... добра моја госпођица! - уздахну Магда, па и она оде.</p> </div> <pb n="58" /> < |
рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, кћери моја!</p |
оракне према Зорку.</p> <p>— Ох боже! — уздахну Зорко, прихвативши Златине руке, које му је пру |
иђаше Иван.</p> <p>— Боже, смилуј се! — уздахну Станимир, дошавши до наслоњаче и седнувши,</p> |
Злата кроз сан.</p> <p>— О, јаднице! — уздахну Зорко.</p> <p>— Милане, ти ме волиш... љубиш ме |
p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор |
е за Златом.</p> <p>— Бедно дете моје — уздахну Станимир, клонувши у наслоњачи.</p> <p>После кр |
евом руком за десницу и клоне на земљу, уздахнувши:{S} Боже, опрости му!“</p> <p>— Ох Зорко — п |
} О, како те је он надвисио!{S} Како се уздигао над тобом!{S} Зар то не увиђаш?</p> <p>— Доста! |
ног карактера, који се тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злат |
срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, д |
оже! поклони ми вид за тренутак само! — уздисаше Станимир.</p> <p>— Баш благослов!.. рече Милан |
— Боже, смилуј се, спаси сестру моју! — уздисаше Зорко.</p> <pb n="66" /> <p>— Он ме је љубио; |
опушташе, и он клону опет на наслоњачу, уздишући:</p> <p>— Ох, боже!{S} О ћерко — Злато, дете м |
себе, и она се повуче натраг, дркћући и уздишући:</p> <p>— О, мајко, где си да ме видиш сада!</ |
Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са седишта.</p> <p>— Кажу, да је |
/p> <p>— Злато, сестро! — узвикну Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши |
ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> <p>— Ја морам тамо где он лежи!{ |
ати писмо, — рече Зорко и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p |
како је поштен!{S} Он ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити ср |
ме воли, па ће ме узети за жену.{S} Да! узеће ме за жену, па ћемо бити срећни.{S} Он је пандур, |
} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отргне је с крила Златиног и оде с |
јиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке наше, која у гробу почива!{S |
метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата и Минка појавише се |
е тим својим делом уздигао до савршеног узора, до идејала.{S} Како је Злату дотле силно љубио, |
ћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и рушевине њихове пр |
трептаху пред мојим очима као најлепши узори мојих жеља.{S} И дођох овамо, да нађем браћу и да |
еменска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега тога...{S} Боже, |
ине, Зорко! ти си томе крив...{S} Ти си узрок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља полити |
жасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говораше Злата сво |
раје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно ражљути |
"43" /> <p>Злата беше сама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак уст |
иде <pb n="6" /> од руке.{S} Нешто сам узрујана — узбуђена.{S} Не могу да седим на једном мест |
ато....</p> <p>У то се зачуше са стране узрујани мушки гласови, који се приближаваху.</p> <p>Зо |
е, да се завађена браћа измире, сложе и уједине.</p> <p>— То ће нам бити дужност, да на томе ра |
викну Злата и полети на Зорка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан ни |
Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде као укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом |
тонове.{S} Лице јој беше бледо, поглед укочен, а коса у нереду, расплетена и замршена пала по |
! </p> <p>Злата стане, гледећи их обоје укоченим погледом.</p> <p>— Злато, драга Злато! — рече |
екнувши код оца свога а очи јој гледаху укоченим погледом.</p> <p>— Прибери се, драга Злато — р |
о укопан пред Зорка и Ивана, гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како |
алази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила земљу ову....{S} Па откуд паде на такву земљу |
има Станимир, слеп старац, отац Зорков, улазећи у собу са малом Јелком, која га вођаше.</p> <p> |
које се смрти плаше.</p> <p>Злата на то улети међу њих и падне на колена пред свога брата, прек |
ара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу |
икако не разумем — збораше Зорко. — Мој ум то не може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватск |
, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно мрзим, ужасно мрз |
да га уверим...{S} Он лежи тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S |
!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пус |
судбо.... о, Милане...</p> <p>— Злато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! з |
удем.{S} Али свладај се, ћерко моја.{S} Умири се.{S} Твоја срећа није ишчезла.{S} Бог ће дати, |
рка, који се уклони испред ње.</p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p |
тамо сам... умире!..{S} Па без мене да умре...{S} Да ме проклиње.{S} А ви ме задржавате... не |
е, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а ти срећан буди!{S} Али ове запамти ми речи:{S |
— Драга Злато, не очајавај.{S} Он не ће умрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је з |
шки болови муче ми груда моје.{S} Он ће умрети без мене, — говораше Злата, клекнувши код оца св |
твоје ране вида...{S} Ох, боже!...{S} И умрећеш можда.... од љуте ране, коју ти зададе рука мог |
лица миле деце своје.{S} О децо моја! и умрећу, а лица вам <pb n="53" /> видет’ не ћу!...{S} О, |
ав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са ф |
мојој руци!{S} Крв је истекла, и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... |
и он је умро...{S} Ал’ не!{S} Он, није умро — њега су убили!... убили! -— плакаше Злата.</p> < |
/p> <p>— Умири се, Злато!{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ |
а ће овака бити последица.{S} А он није умро.{S} Жив је, и на скоро ће сасвим оздравити.{S} Он |
на је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њу не може нико уверити о томе |
верити о томе.{S} Стално држи, да је он умро и о томе непрестано говори, — збораше Зорко Минци. |
— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја рука задала... моја рука, |
} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S} Кад бих је уверио о томе, можда б |
обро збориш, сине!{S} Само имај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име |
ти могао!{S} Ко?!{S} Ко може заповедити уму, да не ради!{S} Ко може заповедити срцу, да не куца |
где је Злата седела:</p> <p>— Ја сам је унесрећио, ја брат њен!</p> <p>— Крв, његова крв... овд |
Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те један пут опом |
правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко се не би љутио! - одговори Зо |
рашни <pb n="38" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит |
окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, оно лажно р |
>На то се отворише врата, и Зорко ступи унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болни |
олазио поред мене.{S} Први његов поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њег |
нодушно, да прихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“ |
то је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неуморно на томе, да се |
<p>— Тајну! — А каквих тајана имате? — упита Милан.</p> <pb n="31" /> <p>— Врло лепих!{S} А на |
знаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па онда је готово.</p> <p>— Није то баш тако ла |
да је он тражио прилику, да се са мном упозна, а и ја сам то желела.</p> <pb n="10" /> <p>— Па |
> <p>— А знаш ли, како сам се ја с њиме упознала? — рече Злата.</p> <p>— Како?</p> <p>— Кад си |
.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљива; срце ми је немирно, и на |
а ти причам даље, како сам се с Миланом упознала</p> <p>— Причај!{S} То ме јако занима.</p> <p> |
о баш на оном месту, где смо се недавно упознали — говораше Злата са особитом живошћу и усхићењ |
ту ову, и народ овај, врлине његове; да упознам једнокрвну браћу своју, потомке Звонимира, негд |
о из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, врлине његове |
ћењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како си срећна, кад с |
S} Дођох овамо из далеког краја, да вас упознам — да упознам земљу, красоту ову, и народ овај, |
инка.</p> <pb n="8" /> <p>— Данас ћу те упознати с њиме.{S} Видећеш, како је добра срца и мио у |
лако бити!{S} Ти си желела да се с њиме упознаш, а он је опет желео, да се с тобом упозна, па о |
ио, тако ју је сад још и више поштовао, управо обожавао — давио јој се.{S} Па и Минку је због т |
родољубље, које води очитој пропасти, и упутили сте га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрв |
деца!{S} Ја сам слеп, па не могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S |
е о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како треба и како |
/p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</p> <p>— Тако је.{S} |
О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, зар није савршенији створ ра |
амти.{S} Ти лежиш на болничкој постељи, усамљен, остављен.{S} Ти ме можда и осуђујеш, мислећи д |
<p>У једном крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне к |
ком мелем да превијам, О, Малане, ти си усамљен тамо!{S} Туђа рука мелем ти превија; туђа рука |
-— плакаше Злата.</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је он умро од ране, коју му је моја |
„Освета! освета!“</p> <p>— Она је себи уселила у главу, да је Милан умро; а он је жив.{S} Но њ |
<p>Сви око стола одазваше се са бурним усклицима и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устад |
е врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући |
моју љубав окитили сте венцем победе и успеха.{S} Уништили сте у души Зорковој тешку заблуду, |
сле кратког времена дотрча Магда и рече усплахирено.</p> <p>— Госпођица Злата трчи удицом.... т |
ла!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и окрепљаваш душу моју.{S} Дец |
.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душманин наш, душмани |
! освета! — викаше Злата у другој соби, уставши са дивана, на ком је лежала, а претећи песницам |
Злато, сестро моја! — преклињаше Зорко, уставши.</p> <p>— Убицо!... ти!{S} Јеси л видио крв! — |
рекиде свирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас м |
оновима, ударивши јако прстима, па онда устаде и скакутајући стаде по ново тапшати, говорећи са |
атељском разговору.</p> <p>После вечере устаде Злата код стола и прозбори:</p> <p>— Мили и драг |
и одушевљеним одобравањем.</p> <p>Милан устаде и рече:</p> <p>— На предлог моје миле Злате изја |
, премишљала дуго, па онда на један пут устаде и као у неком заносу и бунилу говораше сама себи |
и Минка, <pb n="17" /> које су међу тим устале биле, те међу собом нешто поверљиво говориле.</p |
p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оцу на груди, рекавши: „Опрости“!< |
емирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</ |
, па сад нема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Зла |
теде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и |
лу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане и стане скакати тапшући рукама и говорећи сама с |
хов!{S} Морам, идем у болницу...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али он |
<p>Станимир јој прихвати руке:</p> <p>— Устани ћерко моја!</p> <p>Злата устане и падне своме оц |
мир, па их прихвати за руке и они обоје устану и пољубе му десницу.</p> <p>-— Примите ме, да се |
кадра савладати све неприлике, које се усупрот стављају.{S} За то, децо моја, и ја, стар и изн |
та.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем саслушао је Милан Златину исповест.{S} Радова |
— говораше Злата са особитом живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њ |
там!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, очарава....{S} Живела! живела!</p> <p>По том |
оста о љубави и њеном значају.{S} И <hi>утврдисмо</hi> љубав, која ће <hi>трајати</hi>, докле и |
омоћ! да се осветим! — викаше Злата, па утрчи у собу, где беху Зорко и Минка, и полети бесно на |
ужасно ражљутило!“</p> <p>Злата прену и ућута.{S} Беше то глас њеног брата, који ступи у собу з |
се по соби дође она међу тим до врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} С |
же се са столице.{S} Јелка му прискочи, ухвати га за руку и изведе из собе.</p> </div> <div typ |
мир и нагне према вратима, а мала Јелка ухвати га за руку и изведе из собе.</p> <p>— Сирота гос |
али револвер на Милана.</p> <p>Милан се ухвати левом руком за десницу и клоне на земљу, уздахну |
а је! — рече он и сагне се крај Злате и ухвати руку њену.</p> <p>— Боже, дај ми вид за тренут с |
— Прибери се, драга Злато — рече Минка, ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одбије Милкину руку |
рити тајну срца свога — говораше Злата, ухвативши Минку за руку. — Срећна бих била, да сам се м |
у.</p> <p>Зорко отрге Злату од Милана и ухвативши је под руку замакне с њоме у страну и побегне |
мрети, — рече Минка приступивши Злати и ухвативши је за руку.</p> <p>Злата одби њену руку и вик |
нком најпре договорила била, како то да учини, и како јој је Минка у томе помагала, те су Зорка |
ш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви мла |
, с којом се и договорила беше, да тако учини, те јој је ова и помагала у томе.</p> <pb n="82" |
, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то друштво и радићу неумор |
гарицом.</p> <pb n="7" /> <p>— Добро си учинила, јер мени је тако дуго време, да не знам шта да |
њиховога брачног питања.</p> <p>Ви сте учинили два племенита дела. — говораше он Минци. — Злат |
и смо ево дигли руке, да страшни злочин учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукави |
о.</p> <p>— То не разумем, јер то никад учинио нисам.</p> <p>— Ви се називате Србином, ви, који |
тедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Кунем ти с |
p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> |
ога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, |
позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних |
мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И тако почесмо разговор, идући заједа |
неопростиво!...{S} Не, не! то ја не ћу учинити.{S} Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха |
вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учинићу тако.{S} Одмах ћу написати писмо, — рече Зорко |
е знам како се догодило.{S} Он ју је из учтивости подигао и рекао ми:{S} Госпођице изволите ваш |
ране у десној мишици.{S} Пошљу одмах по фијакер и спроведу Милана у болницу.</p> </div> <pb n=" |
.{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући се на |
е неби знало!..{S} Право!.. право!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапш |
раво!..{S} Фора!{S} Још један пут!..{S} Фора! фора!...</p> <p>Тапшаше она сама себи, клањајући |
ема таквог више.</p> <p>Зорко устане са фотеље и стане код врата од собе, у којој Злата беше:</ |
Живела! живела!</p> <p>По том седне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} |
ка и Иван приступе, те подигну Злату на фотељу.{S} Милан и Минка седоше крај ње, држећи је за р |
а... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p> <p>П |
ш... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњачи. </p |
... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћута, заспавши у наслоњач |
у на зиду висили, и загледа се у њих. — Ха!{S} Освета освета! — викну она, дохвати јатаган са з |
о врата, ухвати за кваку и отвори их: — Ха! отворена су!...{S} Слободна сам...{S} Идем... у бол |
тску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе за гласов |
вету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} Хајдмо, Иване!</p> <p>— Збогом! — рече и Иван старцу.</ |
је срце у те дирн’о“ — с почетка лепо и хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисха |
отвори мали орман, извади из њега неке хартије и бацаше их по соби.{S} Међу тим спази мач и ја |
и седне за сто, узевши перо, мастило и хартије, па почне писати.</p> <p>Минка међу тим ступи н |
свету!..{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{ |
аха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и ја сам љубила... али...</p> <p>Ту клоне |
>— Да!{S} Он је био покретач Илирства.. хаха!{S} Да красна покретача!</p> <p>Зорко прегледаше р |
и дивних врлина имају!...{S} Врлина!{S} Хаха!... врлина!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Ха |
то пита!{S} Ко о томе рачуна води!..{S} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!. |
чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том |
ди на овом свету, ал’ прави људи!...{S} Хаха!...{S} Како је он био племенит!{S} То је био човек |
на!..{S} А страсти?.. а слабости?...{S} Хаха!{S} Страсти, слабости!{S} Ко за то пита!{S} Ко о т |
} Хаха!...{S} А осећаја?.. а љубави?{S} Хаха!{S} Љубави!..{S} Ко за то још мари! хаха!{S} Ах! и |
учинимо — убице да постанемо!</p> <p>— Хаха! ето кукавице! — потсмехну се Зорко.</p> <p>— Убиц |
Моја ми савест то не допушта.</p> <p>— Хаха!{S} Тако говоре кукавице, које се смрти плаше.</p> |
S} Милан је жив — оздравио је.</p> <p>— Хаха! жив!{S} Убицо! — викну Злата и полети на Зорка, к |
<p>Злата се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донел |
{S} Милан није умро — он је жив.</p> <p>Хаха!{S} Жив или мртав!{S} Ал’ освета! освета!{S} Убицо |
је поздравио, — понови Минка.</p> <p>— Хахаха!{S} Освета! освета! — викаше Злата, одбивши Минк |
!{S} Ја сам ти донела поздрав.</p> <p>— Хахаха — смејаше се Злата сулудасто.</p> <pb n="71" /> |
и је! — узвикну опет Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати |
<p>— Знаш ко те је поздравио?</p> <p>— Хахаха!</p> <p>— Милан те је поздравио, — понови Минка. |
и послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — зачу се Златин глас из друге собе.</p> <p>— Б |
едне на фотељу и завали главу:</p> <p>— Хахахаха!{S} Живела!{S} Право! живела!...</p> <p>Клоне |
а сте благословени, децо мила!{S} Боже! хвала ти на милости, којом усрећујеш данас срца ова и о |
је к себи, — рече Зорко.</p> <p>— Боже, хвала ти,! — уздахну Станимир. — Децо моја!{S} Злато, к |
и, и тај неће никад погрешити.</p> <p>— Хвала вам на савету!{S} Ми сад одлазимо.{S} Збогом!{S} |
рими левом руком Златину руку:</p> <p>— Хвала вам, госпођице Злато....</p> <p>У то се зачуше са |
коју посетиоци ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те |
} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим заносом:</p> <p>— О |
ирку и, обузета неким заносом, устаде и ходајући по соби, говораше сама себи: „Данас ми ништа н |
јаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час заст |
Крв се у мени слеђује.{S} Злато, ћерко! ходи оцу своме! — рече Станимир уздрхталим гласом.</p> |
— кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи овамо!{S} Седи до мене!— рече Станимир.</p> <p>Зор |
лаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узме Јелку за руку, отрг |
прихвати Иван.</p> <p>— Јоја, Јоја!{S} Ходи овамо! — викаше Зорко.</p> <p>Јоја се појави на вр |
о, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид оду |
елка.</p> <p>— Злато, ћерко! где си?{S} Ходи оцу своме!{S} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже |
/p> <p>— Драги Јоја! — рече Станимир. — Ходи пријатељу своме!{S} О, кад би ме ти сад могао разу |
самих траје...“</p> <p>На то се зачу у ходнику узрујан мушки глас, који рече: „То ме је ужасно |
оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела сло |
оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и |
оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, глед |
оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући од |
оп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он |
поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он п |
поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде |
="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако |
="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Жи |
а’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То |
з’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако |
з’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако |
з’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За т |
з’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И ст |
з’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Так |
аз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l |
поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зо |
поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> |
го не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А |
Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l |
Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп!</l> <l>Тако ми је каза’о </l> <l>Неки стари поп!</ |
Тај ништа друго не зна, већ увек само: хоп — поп!... хоп — топ! — рече Зорко, кад је Јоја отиш |
ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живел |
ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају со |
ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, |
ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућу |
ари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташ |
тари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе |
п — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лу |
тари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачућ |
<pb n="32" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
<pb n="88" /> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
е каза’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p> |
је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p> |
је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p |
је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
је каз’о </l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p |
је каз’о </l> <l>неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> < |
је каз’о</l> <l>Неки стари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — по |
тари поп!</l> <l>Хоп, хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — ре |
тари поп!</l> <l>Хоп, хоп — топ!</l> <l>Хоп, хоп, — поп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </qu |
лике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Х |
не даду ми, да се с тобом састанем.{S} Хоће да нас раставе за навек...{S} О, боже!{S} Ја ћу по |
душманска табора, који на нашу несрећу хоће од једнога народа да начине два.{S} И овако нас је |
о, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да пролије.{S} То је грозно!... то је неопростиво! |
p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S} За |
размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, како тр |
сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се бијеш.</p> <p>— Ко вам је то казао?{S} Ја с |
ко.</p> <p>— Ја не могу мировати.{S} Ти хоћеш да ме унесрећиш! — рече Злата.</p> <p>— Још те је |
тру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја не мог |
та. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с киме има посла.{S} На двобој сам |
у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам до |
и страстима?!{S} О, може!..{S} И такав хоћу да будем ја....“</p> <p>Из тога заноса тргоше га в |
Тако дакле?!{S} Ви ћете нам бити анђео хранитељ — рече Милан Минци.</p> <p>— Ја ћу уживати у с |
тва.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпи |
у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па је врем |
ете; никоме не дате за право!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35 |
Такве речи за ме ништ не вреде.{S} Ниси Хрват, пуцам за Србина... рече Зорко и испали револвер |
то сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер место, где се ко родио, не |
онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — |
хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити морам.</p> <p>— То су празне речи.{S} Ја |
нда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> <p>— Тако је! — одобрише сви. |
образан!{S} Ја њему доказујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за |
атска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свакоме ономе, који вређа и који гази право хрва |
а и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и Милан у споразуму са Златом и Минком |
p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! — кликнуше Зорко и Иван.</p> <p>— Јоја, ходи ов |
</p> <p>Из народносних размирица Срба и Хрвата у Загребу.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>Душан Рогић</p> |
сад ради одушевљено за измирење Срба и Хрвата.</p> <p>Са особитим задовољством, са усхићењем с |
аћа, да ради на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шири |
у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, коју сви одушевљено прихвате и пропрате са песм |
Злата.</p> <p>— Слога и братство Срба и Хрвата то ће нам бити од сад девиза!{S} Радићемо на том |
и вам то кличем: живело братство Срба и Хрвата!</p> <p>Сви око стола одазваше се са бурним ускл |
вама заједно:{S} Живело братство Срба и Хрвата!{S} Живела слога!</p> <p>У то се појави Јоја на |
се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живели, децо мила! — збораше Станимир |
на томе, да се оствари „Братство Срба и Хрвата.“</p> <pb n="87" /> <p>— Живео! — кликнуше сви.< |
емо друштво под именом „Братство Срба и Хрвата“.{S} Томе друштву биће задаћа, да ради на измире |
ти на измирењу, слози и братству Срба и Хрвата.{S} Женски рад може у томе много користити, женс |
ове, оне племените мисли његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} |
ако су ти мрске, нек се прича по земљи Хрвата, да је братац свог убио брата!...</p> <pb n="39" |
рватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је узрок.{S} О сестро, ти си жртва свега то |
другу собу и донесе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хори |
, али ми сви знамо, да је раздор између Хрвата и Срба због народности тако далеко дотерао, да ј |
у затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу умрет’, а |
омци су једних прадедова. <pb n="77" /> Хрвати и Срби су једнокрвна браћа.{S} Поштујте се — сло |
а вашим.{S} Поштујте се и љубите се.{S} Хрвати и Срби потомци су једних прадедова. <pb n="77" / |
љубави лежи срећа, у слози напредак.{S} Хрвати и Срби, сложни будите — поштујте се!{S} Децо мил |
га на прави пут, којим треба сви Срби и Хрвати да иду, ако желе себи напретка, среће и спасења. |
l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TEI> |
што поверљиво говориле.</p> <p>— Живели Хрвати! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска |
нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — предложи Зорко.</p> <p>Злата седе з |
Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надов |
е се с њима.</p> <p>— Живела слога међу Хрватима и Србима! — прихвати Иван, па и он приступи Ми |
беху тада!{S} Не беше тада раздора међу Хрватима и Србима.{S} Бесмо браћа, сложна браћа!{S} Дец |
врди Зорко.</p> <p>— Слога и љубав међу Хрватима и Србима! — кликну Минка, па притрчи Милану и |
м буду видљиви знак слоге и љубави међу Хрватима и Србима,</p> <p>— прихвати Минка.</p> <p>— Жи |
ићем.{S} А тако исто и његова собарица, Хрватица Магда, венчала се са избраником свога срца, са |
којој беху дванаест женских, Српкиња и Хрватица, и дванаест мушких, Срба и Хрвата.{S} Зорко и |
у Иван. — Живели наши вереници, Србин и Хрватица, Милан и Злата!</p> <p>— Они нек нам буду видљ |
ront> <div type="titlepage"> <p>СРБИН И ХРВАТИЦА</p> <p>ИЛИ</p> <p>ЉУБАВ И НАРОДНОСТ</p> <p>РОМ |
лим!{S} Па како он мене воли, ма да сам Хрватица! —</p> <p>На то уђе Зорко нагло у собу:</p> <p |
делом.{S} Ја желим да се све Српкиње и Хрватице у томе на вас угледају, те да сложно пораде, д |
о, опрости ми! опрости! - - - Политика, хрватска политика!... родољубље!... идеја великог Хрват |
>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела велика Хрватска!</p> <p>— Живела!</p> <p>У то се зачу с поља, |
— узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! -- кликну Зорко.</p> <p>У то се показа па вра |
— узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватска! — надовеза Зорко.</p> <p>— Господине Иване, — |
а, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, слав |
јој.</p> <p>— Кад Срба нестане, онда ће Хрватска срећна бити.{S} А дотле ћу ја као Хрват, свако |
епријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и најв |
е хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p>— О, Милане!{S} Овде не познају племен |
— Пријатеља нашег!</p> <p>— Непријатеља Хрватске!</p> <p>— Пријатеља Хрватске, који исто онако |
воју, потомке Звонимира, негдашње славе Хрватске, коју иста готово судба прати, као и српски на |
аш, душманин велике наше идеје — велике Хрватске.{S} А свога душманина не смеш љубити — мрзити |
ли моји другови, поборници идеје велике Хрватске.</p> <p>— О људи!... нисте људи — зверови!{S} |
есе револвер. — У славу Хрвата и велике Хрватске овај ће се револвер данас хорити по Тушканцу.{ |
коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну Иван.</p> <p>— Живела велика Хрватс |
анцу.{S} А жртвом његовом биће онај син Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Н |
<p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и српски, јер то су д |
оворимо сви једним језиком, српским или хрватским, — једним истим језиком, који крстимо са два |
види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити од алпијских кршних гора до обале |
азивате се Србином, дакле презирете име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ х |
саше Зорко. — Сестра моја да погази име хрватско, да воли Србина, непријатеља Хрватске!</p> <p> |
име хрватско.</p> <p>— Не презирем име хрватско.{S} Народ хрватски мио ми је исто тако, као и |
в за бој!</p> <p>— Ви сте увредили наше хрватско народно право.</p> <p>— То не разумем, јер то |
Иван — Тако треба увек да бранимо наше хрватско народно право!</p> <p>— Али ономе ћу ја показа |
>- Ко би их трпео, кад нам вређају наше хрватско право - умеша се Иван.</p> <p>- Ја их страшно |
о ће он са мном говорити, кад ја браним хрватско народно право!{S} Нека добро запамти, кад је с |
оме ономе, који вређа и који гази право хрватско, овако судити — говораше Зорко и извади револв |
.{S} Није ли то вређање народнога права хрватског, које ја као правник и ваљан Хрват бранити мо |
гласовир, те свира и пева познату песму хрватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко |
14" /> како то може бити, да Срба има у Хрватској — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато |
може да докучи.{S} Србин! а родио се у Хрватској!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек н |
>- Помисли само:{S} Србин! а родио се у Хрватској!</p> <p>- Опет си се препирао са тим злокобни |
Ви се називате Србином, ви, који сте у Хрватској рођени.{S} Није ли то вређање народнога права |
раво!{S} Ви сте Хрват, јер сте рођени у Хрватској, а одричете <pb n="35" /> се свога имена — на |
огледати са тим Србином — тим Србином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Ј |
казујем, да је он Хрват, јер је рођен у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хр |
он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То не стоји, јер ме |
зим, - рече Зорко.</p> <p>- Рођени су у Хрватској, а не ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то ч |
теља Хрватске, који исто онако осећа за Хрватску, као и највећи Хрват.</p> <p>— Доста!{S} Прест |
свирци — рече Иван.</p> <p>— Свирај нам хрватску корачницу: „Ој бановци, ој Хрвати, хајдемо!“ — |
олитика!... родољубље!... идеја великог Хрватства!.., племенска свађа у домовини Хрвата — то је |
а дужност, коју ми налаже идеја великог Хрватства.{S} Јелка, ходи са мном! — рече Зорко, па узм |
Хрватске, који не поштује идеју великог Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кад |
...</p> <p>Устане нагло, дође до врата, хтеде да их отвори, али она беху закључана.</p> <p>— Ох |
ест, подиже се са свога седишта, као да хтеде поћи нагло некуда, но слепоћа му то не допушташе, |
у песму, лупкајући ногама о под, као да хтеде сам себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом |
ему сања.{S} Она га вола, љуби.{S} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја |
унутра, вукући Злату за руку:</p> <p>— Хтела је у болницу, а ја сам је стигао и натраг довео.< |
на и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људ |
, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да прибере.{S} Најпосле застаде с |
слози ће отаџбина</l> <l>Срећно да нам цвати, — </l> <l>Љубимо се, браћо драга,</l> <l>Срби и |
венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће |
се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — говораше Минка и отскаку |
b n="62" /> би вам се.{S} Све би летело цвеће око вас из руку слушалаца!{S} Па венци!... венци! |
наберем — говораше Минка и отскакута у цвеће, које се виђаше у близини на малој пољани.</p> <p |
та збуњено.</p> <p>У то дотрча Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо |
рече:</p> <pb n="52" /> <p>— Она је за цело отишла у болницу ономе несрећнику — ономе Србину.< |
и о срећи својој.</p> <p>— А и он је за цело исто тако срећан, као и ти, јер га ти љубиш.</p> < |
нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица!{S} Разболеће с |
онију и удараше јако прстима, прелазаше целу скалу горе и доле.{S} Па онда на један пут устане |
ИЗДАЊЕ БРАЋЕ САВИЋА</p> <p>1892.</p> <p>Цена 1 дин. или 50 новч.</p> </div> <div type="titlepag |
ама других народа, па ако се још будемо цепали и делили, биће нас онда још и мање и бићемо још |
у, потегне јатаганом на Зорка.{S} Минка цикне, а Зорко појури на врата, да побегне.{S} У то се |
Зорко уздрхталим гласом.</p> <p>— Ах! — цикну Злата отворивши очи и отргнувши руке. — Ти!{S} Уб |
врозије већ нас је један пут навестио у цркви.{S} Каз’о је свима, да ћу се ја удати за Јеврема. |
бити од алпијских кршних гора до обале црног мора!</p> <p>— Живео, Зорко!</p> <p>— Живела вели |
} Радовао се, јер је у томе видео јасну црту Златиног карактера, који се тим својим делом уздиг |
лепо удесила, да ти око у њима највеће чари налази!{S} Дарежљива рука божија лепо је украсила |
ама у свој соби, узрујана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са |
ке доста правилно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши с |
Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је најмилији на |
ходаше поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли бољ |
лно; по том прелазаше она час у највише час у најдубље тонове, и најпосле сврши са највишим тон |
ном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати са тим Србином — тим Ср |
посматраше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад план |
це изволите вашу лепезу, ви сте је овај час изгубили.</p> <p>— Заиста красан случај — примети М |
м по Тушканцу, сретнем Милана, и у онај час, кад је он мимо мене пролазио, падне моја лепеза на |
ћи их све редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под |
у и да будем браћи брат.{S} Дођох у зао час! јер падоше узори моји, срушише се дивне слике и ру |
поред једне клупе тамо и амо, те час по час застајкиваше, као да би хтео своје мисли боље да пр |
раше Зорка и Милана, погледајући час по час густе облаке, који су се међу тим изнад планине под |
ве редом; јео је и пио; међу тим час по час певао је своју песму, лупкајући ногама о под, као д |
јана и немирна.{S} Час седне на столицу час пак устане и хода, говорећи са неким грозничавим за |
в поглед упио се у моје срце, и од тога часа желела сам увек њега само да видим.{S} И кад сам г |
погађаш, драга пријатељице.{S} Од оног часа, кад сам се с Миланом упознала, увек сам нестрпљив |
мене беше.{S} Ја сам вас љубио од оног часа, кад сам вас први пут видео.</p> <p>— Ви ме љубите |
онда је весело.</p> <p>— Кроз неколико часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац |
елиле смо увек искрено и слатке и тешке часе — рече Злата.</p> <p>— То је лепо.{S} Верност и ис |
<pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> <p>— Мени |
ју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, |
као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба и туђе име и туђу част да поштујеш.{ |
уде.{S} А у одбрану свога имена и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.< |
у ти веран бити, мила Злато!... тако ми части! тако ми поноса! тако ми српског имена мога!</p> |
себи давати такт.</p> <p>Зорко устане с чашом у руци и наздрави здравицу слози Срба и Хрвата, к |
!{S} Сад би могли ићи пре свега на коју чашу пива.</p> <p>— У славу велике Хрватске! — узвикну |
лине... љубав... страсти... слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?! |
више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} Ко о... том.... још. |
слабости... чега има више у људи?...{S} Чега!...{S} Хаха!{S} Чега?!....{S} Ко за то пита!...{S} |
ите ми, да као домаћица кажем оно, ради чега смо се овде састали.{S} Ми сви овде синови смо и к |
о и Иван.</p> <p>— Ево Србина, ту је!.. чека већ!{S} Сад ћемо јуначки да се огледамо — рече Зор |
рујем ти.{S} Срце ти је немирно — једва чека да дође час, кад ће се састати са оним, који ти је |
е: „пандуровица“ или „пандурица“?...{S} Чекај... каже се: генерал — <pb n="51" /> генералица!.. |
том живошћу и усхићењем.</p> <p>— Једва чекам, да се и ја упознам с њиме, и да тебе видим, како |
ко, оставши сам са Иваном, рече: „Једва чекам, да се приближи час, кад ћу се јуначки огледати с |
често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш на оном месту, где смо се недавно упоз |
тренутку затутњи.</p> <p>— А ти брате, челични Хрвате, ево удри у српске ми груди!{S} Ја ћу ум |
танимир плачним гласом и пољуби Злату у чело.</p> <p>Злата се опет спусти на колена пред Станим |
S} Ми то сви добро знамо, а знамо и то, чему то води; знамо да је то наша несрећа, а можда и пр |
себи:</p> <p>— Госпођице Злато, ја вам честитам!{S} Дивно! изврсно!{S} Баша вештина усхићује, |
о бити — је ли?</p> <p>— Да!{S} Тамо се често састајемо.{S} И данас ће ме тамо чекати, и то баш |
а своме брату Зорку Ивековићу, правнику четврте године на загребачком университету.</p> <p>- Ко |
7" /> и друге руке!{S} Један, два, три, четири, пет!{S} Охо!{S} Још пет!..{S} Па то је онда дес |
соко, бројећи прсте. — Један, два, три, четири, пет!{S} Охо, — пет!..{S} Пет људи, ал’ прави љу |
где је Милан стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене |
оро за тим дошао у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, |
уше са десне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џ |
дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти.{S} Срце ти је |
сеђаше близу њега на столици.</p> <p>— Чини ми се, да мој син није искрен према мени — збораше |
је су нас једнаком љубави одојиле, — не чини страшног злочина!{S} Не узнемируј тихи покој мајке |
<p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се најпосле н |
!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> <p>Пл |
ла сам срећна, јер сам из његових очију читала одговор жељи срца мога.{S} Наша су се срца већ т |
ивео! — кликнуше сви.</p> <p>— И ја сам члан тога друштва и радићу за остварање његове задаће, |
ихваћају Златин предлог и уписаше се за чланове друштва „Братство Срба и Хрвата.“</p> <p>— Живе |
и на измирењу и слози Срба и Хрвата.{S} Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје др |
м.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после ка |
и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он је умро, па сад нема |
крају те висоравни стајаше усамљен млад човек, који замишљено ходаше поред једне клупе тамо и а |
че — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није љубави. |
шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над страстима...</p> <p>Испали револвер пре |
и туђу част да поштујеш.{S} То је прави човек, који тако ради, и тај неће никад погрешити.</p> |
, моју народност.</p> <p>— Ви сте дрзак човек.{S} Ви све поричете; никоме не дате за право!{S} |
} Како је он био племенит!{S} То је био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} |
!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема више!{S} Он ј |
е ће да буду Хрвати, већ Срби; па на то човек да се не љути! - надовеза Иван.</p> <p>- Заиста ј |
ја носи за њега спасење!....{S} Ал’ зар човек тако слаб да буде, да се пода бесу и страстима, д |
звишен?!..{S} Зар није?... ах!{S} А зар човек мора бити слаб?!..{S} Зар не може бити разборит?! |
p> <p>- Како се не бих препирао, кад му човек не може доказати.{S} Он је себи увртио у главу, д |
ј!{S} Та то је смешно!{S} Па онда да их човек не мрзи.{S} Сваки ваљан Хрват мора их мрзети!</p> |
> <p>— Увек се растужим, кад видим тога човека.{S} Он ништа не говори, већ само тако пева и ска |
е се излечио од њих и постао разборитим човеком и истинитим родољубом, те сад ради одушевљено з |
је љубав племенита.</p> <p>— Природа је човеку у срце љубав усадила.{S} То је закон природни.</ |
мржња у грудима страсним зверско срце у човеку ствара, страшни <pb n="38" /> отров у њега улива |
" /> отров у њега улива, уништава клицу човечанства, те је кадар светињу оскрнит’, која носи за |
ни сунашца, не видим бела света ни лица човечијег — не видим лица миле деце своје.{S} О децо мо |
ита!...{S} Ко о... том.... још... ра... чу... на... роди!..{S} Ха... ха... ха...</p> <p>Ту заћу |
Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чувала се изрода, славосрпских глава! </l> <l>Удри, удр |
у.</p> <p>— Добро га познајем.{S} То је чувени Илирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су |
дјури за њом.</p> <p>— Како јој је глас чудноват.{S} На један пут се сва променила! — рече Минк |
да то не може бити.</p> <p>- То су баш чудновати људи; ја их никако не трпим - примети Злата.< |
кој — рече Минка.</p> <p>— То је заиста чудновато! — примети Злата.</p> <p>— Како би то могло б |
- надовеза Иван.</p> <p>- Заиста је то чудновато - рече Минка.{S} - Ја и Злата више пута смо с |
хармонично, но за тим на једном пређе у чудновату дисхармонију и удараше јако прстима, прелазаш |
га не нађе!</p> <p>— Нема никог овде! — чуђаше се она. — Па ни госпођица Злата није ту!{S} Сиро |
ипак морам покушати.{S} Злато, сестро, чуј брата свога!{S} Опрости брату своме.{S} Он није уби |
ати могла.</p> <p>— Како ми је жао, кад чујем да тако говориш — изјављиваше Минка своје саучешћ |
оју сестру.</p> <p>— Ни речи више да не чујем! хоћу да буде мир, — брецну се Зорко.</p> <p>— Ја |
есне стране.</p> <p>— Ох, боже! чији то чујем глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То |
мо где он лежи!{S} Он ме зове... зар не чујете!{S} Он умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чу |
умире, издише.. и мене зове.{S} Зар не чујете!..{S} Пустите ме! — збораше Злата раздражено, па |
нут према облацима и грмљавини, која се чула, збораше:</p> <p>- Силна мржња у грудима страсним |
у тим изнад планине подигли били, те се чула и грмљавина и видело севање муње.</p> <pb n="36" / |
то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, онда није |
о је истина, онда није лепо од тебе.{S} Чуо сам, да си некога на двобој позвао и да хоћеш да се |
лато, умири се.{S} Више да нисам то име чуо из твојих уста! заборави на њега, јер он је душмани |
његове о слози Хрвата и Срба?! зар ниси чуо!{S} Зар их не поштујеш!{S} О, како те је он надвиси |
народа нашег!...{S} Зорко!{S} Зар ниси чуо оне лепе речи Миланове, оне племените мисли његове |
> <p>— Доста!{S} Престани!{S} Доста сам чуо! — љућаше се Зорко.</p> <p>На то уђе мала Јелка, се |
ао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ак |
га, па опет затвори; за тим га метне у џеп.</p> <p>— Тако!{S} Сад је у реду!{S} Сад би могли и |
глас! — уздахну он, метнувши револвер у џеп — То је Злата, узор мој у земљи овој!</p> <p>Злата |
и — говораше Зорко и извади револвер из џепа.</p> <p>Милан извади такође револвер и рече:</p> < |
— паклено зрно ово“ (извади револвер из џепа) „спрема се, <pb n="29" /> да прохуји кроз груди и |
е двобоју — рече Иван, извадивши сат из џепа и гледећи у њега.</p> <p>— Сад ми се ваља спремити |
шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.< |
Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не |
вобој да иде.{S} Он вели, да је то само шала била.{S} О, овај данашњи млади нараштај са свим се |
Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— Манимо се сад таквог разг |
та своме брату.</p> <p>— Ја се никад не шалим.</p> <p>— Ту нема шале — примети Иван.</p> <p>— М |
{S} Ја сам се само пред Златом и Минком шалио.</p> <p>— Ако је шала, није добра шала.{S} Синко, |
<p>— Дакако! на двобој!</p> <p>— Ти се шалиш само; ниси ти таког срца — рече Злата своме брату |
прожеже у грудма, моја рука плавом небу шаље, нека знају небески сводови, да се човек диг’о над |
јаху около и гледаху.</p> <p>— Злато! — шапутаху Милан и Минка наизменце.</p> <p>Злата отвори о |
ш... љубиш ме истинито, као и ја тебе — шапуташе Злата опет...</p> <p>— Она сања, о њему сања.{ |
вног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... идем да га наберем — гово |
стајао. — Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет — и окрене се према Мил |
еста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година наскоро ће се навршити, како не видим рујне |
им милог лица деце своје!{S} Ево већ је шеста година, како ме очи изневерише.{S} Шест година на |
Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром по Тушканцу, сретнем М |
b n="26" /> <pb n="27" /> <p>Загребачко шеталиште Тушканац лежи одмах крај вароши на брежуљцима |
у Загреб.{S} Ја сам га чешће виђала на шеталишту.{S} Приметила сам више пута, како ме је ватре |
сутра дан на истом месту и у исто доба шетати, запитавши ме на то: да ли ћу и ја можда сутра д |
ређе похађају, ма да је хладовита и за шетњу удешена.</p> <p>У једном крају те висоравни стаја |
о: да ли ћу и ја можда сутра дан доћи у шетњу у Тушканац.{S} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} |
часака уживаће ту срећу.{S} Ићи ћемо у шетњу у Тушканац, па ћеш се састати с њиме; он ће тамо |
е!{S} Који те удес амо доведе!</p> <p>— Шећемо се — поче Злата збуњено.</p> <p>У то дотрча Минк |
Минка са цвећем у руци и рече:</p> <p>— Шећемо се туда; уживамо у дивној природи: а господин Ми |
утито:</p> <pb n="34" /> <p>— С њиме се шећете.... с њиме зар?</p> <p>— Он с вама зар!{S} Он... |
Чланови тога друштва, и женски и мушки, шириће своје друштво по свима крајевима нашег народа и |
/p> <p>— Ја сам спреман!</p> <p>— Боже! шта сам дочекала — збораше Злата кроз страх и плач. — О |
е окрену срдито од њега:</p> <p>— Боже, шта сам ти скривила!..{S} О судбо.... о, Милане...</p> |
е близу ње налазила, и дркћући гледаше, шта се збива.{S} Минка сеђаше уз њу и у страху држаше З |
Хрватства.{S} Нека позна... нека види, шта је Хрват кадар учинити!{S} Та хрватско све ће бити |
рбином у Хрватској...{S} Да му покажем, шта је Хрват!</p> <p>— Још два сата и десет минута, па |
а и за мене и за тебе.{S} Помисли само, шта би ми на то рекли моји другови, поборници идеје вел |
ати руку:</p> <pb n="68" /> <p>— Злато, шта радиш?</p> <p>Злата прихвати Минкину руку, али је о |
аше и Зорко уђе у собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плаче |
боже!..{S} О, Зорко — небрате! убицо!.. шта чиниш са мном!... затворио ме.... затворио...</p> < |
{S} А код људи?..{S} Код људи! хаха!{S} Шта су људи?..{S} Колико људи има на свету?..{S} Колико |
се рукује са Минком:</p> <p>— Хаха!{S} Шта желите?</p> <p>— Злато!{S} Ја сам ти донела поздрав |
Станимир.</p> <p>— Хахаха!{S} Срце!{S} Шта је срце!..{S} Ко то може казати?..{S} У њему живе о |
.</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станимир уздрхтавши и дижући се са с |
их ја вама смео рећи да сте коњ!“...{S} Шта мислиш <pb n="15" /> — како је безобразан!{S} Али ј |
поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било?...{S} Неки људи.... нешт |
овори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- Помисли само:{S |
оме ћу ја показати! — прихвати Зорко. — Шта мислиш, како је безобразан!{S} Ја њему доказујем, д |
на груди, рекавши: „Опрости“!</p> <p>— Шта да опростим, ћерко?{S} Опроштено <pb n="74" /> ти ј |
дицом.... трчи, а људи кажу...</p> <p>— Шта кажу људи?{S} Говори!{S} Шта кажу? — питаше Станими |
м.</p> <p>— Злато! — рече она.</p> <p>— Шта хоћете?{S} Ко сте ви? —</p> <p>— Па ја сам Минка.{S |
њима би ишчупали и срце моје.</p> <p>— Шта сам дочекао! — уздисаше Зорко. — Сестра моја да пог |
малом Јелком, која га вођаше.</p> <p>— Шта радите децо? — рече он, идући несигурним корацима у |
гледећи их укоченим погледом.</p> <p>— Шта је, Јоја?</p> <p>— Како је, Јоја?</p> <p>Јоја поче |
те Магда собарица дође и рече:</p> <p>— Шта заповедате, господине?</p> <p>— Однесите ово писмо |
прену као иза сна и опет поче:</p> <p>— Шта сам ја оно хтела?{S} Шта је <pb n="63" /> оно било? |
} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> <p>— Ако је истина, о |
рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</p> <p>— Рекао ми је, да ће се и сутра дан на исто |
е и руковаше, те седоше сви.</p> <p>- А шта те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако |
би љутио! - одговори Зорко.</p> <p>- А шта је било?{S} Шта се догодило?</p> <pb n="13" /> <p>- |
ди рукама.</p> <p>О људи, људи?...{S} А шта су људи?...{S} Створови, који дивних врлина имају!. |
догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта је било?</p> <p>— Шетајући са својом малом сестром |
е Зорко, кад је Јоја отишао.</p> <p>— А шта ћеш, кад је луд! — прихвати Иван.</p> <pb n="20" /> |
ипак.{S} Ја ћу вам помоћи.</p> <p>— Па шта да радим?{S} Како да покушамо?..</p> <pb n="69" /> |
.</p> <p>— Збогом, децо!{S} Само пазите шта радите.</p> <p>— Не брините се; ми смо људи! — рече |
} Ја сам му одговорила, да хоћу.{S} А и шта бих друго одговорити могла, кад сам добро разумела |
е шала, није добра шала.{S} Синко, пази шта радиш.{S} Не ваља бити нагао.</p> <p>— Не бојте се; |
то увидели, сви то знају — сви!{S} Али шта ти мислиш о мени?{S} Ти не знаш јаде моје — не види |
омињем, да престанеш о томе.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми н |
јер мени је тако дуго време, да не знам шта да почнем и чиме да се забавим.</p> <p>— Верујем ти |
ао.</p> <p>— Не бојте се; ја увек пазим шта радим.</p> <p>— И треба да пазиш, синко!{S} Човек в |
онда треба да се тргнемо, да размислимо шта радимо, те да се освестимо, — да се опаметимо, и да |
— Милан њен.{S} Нек’ буде њен!..{S} Но шта да радим.{S} Она држи да је он умро, а он је жив.{S |
а и скаче — збораше Злата.</p> <p>— Ето шта је човек на свету — примети Милан — Па још да није |
} А ја хтедох да угушим љубав ту, и ето шта сам учинио.{S} Ја сам убица среће њене.</p> <p>— Ку |
љубиш.</p> <p>— Може бити...{S} А знаш шта ми је рекао тога дана при растанку?</p> <p>— Шта?</ |
Кад би тако било, онда, да сте се ви у штали родили, зар бих ја вама смео рећи да сте коњ!“... |
{S} Нека добро запамти, кад је споменуо шталу и коња!...{S} На двобој ћемо, да!... јуначки да с |
itlepage"> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>НАРОДНА ШТАМПАРИЈА ЉУБЕ ВОЈОВИЋА</p> <p>1892</p> </div> </front |
дри, <foreign xml:lang="de-Cyrl">ин дер штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат |
...{S} Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину |
жете своју вештину!..{S} Заиста, велика штета!{S} Публика би вас обожавала, дивила <pb n="62" / |
ве:</p> <p>— Ово зрно створа пакленога, што је брату моме намењено, да му срце прожеже у грудма |
ирац.</p> <p>— Он беше први међу онима, што су стварали Илирство.</p> <p>— Да!{S} Он је био пок |
S} Брата мога!...{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то зас |
што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо онако лепо шарени.{S} Ја волим цвеће.... ид |
. нисте људи — зверови!{S} Учините све, што год можете!{S} Одузмите <pb n="46" /> ми слободу... |
} Ходи добра, ћерко моја!..{S} О, боже, што си ми вид одузео, да не видим милог лица деце своје |
чић.</p> <pb n="30" /> <p>— Мило ми је, што имам част — рече Милан, рукујући се са Минком.</p> |
ова се са Златом, рекавши: „Мило ми је, што вас видим.“</p> <p>— Особито ми је мило — рече Злат |
м таког права, које би се вређало тиме, што се ја Србином називам.{S} А на против баш ви вређат |
/> данас врло мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све р |
е био човек!{S} Па за то су га и убили, што је био човек.{S} Ал’ какав човек?!{S} Таког нема ви |
и своје части спреман сам све учинити, што се од мене очекује.</p> <p>— Добро збориш, сине!{S} |
— рече Злата. — Ви ћете нам опростити, што вас морамо ја и Минка оставити, јер морамо ићи нашо |
— Диван случај!{S} Ја се и сад радујем, што се тако догодило, — одговори Злата.</p> <p>— А шта |
лате изјављујем свечано, да се радујем, што је она тај предлог учинила.{S} Ја се уписујем у то |
> <p>— Срећна сам и од срца се радујем, што имам тебе, верну пријатељицу, са којом се могу разг |
о... ја сам срећан!{S} Како се радујем, што сам се с вама састао!{S} Срце ми је задовољно; свет |
<p>— Мој сведок нека буде високо небо, што се тамо тако наоблачило и намрштило.{S} О Боже! и н |
а! писала сам ти, јер ми је тешко било, што ти ниси била у Загребу, да ме тешиш у неизвесности |
роти, а он ми рече, да му је врло мило, што ми <pb n="11" /> је ту услугу учинити могао.{S} И т |
мо.{S} Молите га, нека заборави на оно, што је међу вама било, па нека дође овамо.</p> <p>— Учи |
ме.{S} Ја знам шта радим.{S} Радим оно, што је моја дужност, коју ми налаже идеја великог Хрват |
иком, који крстимо са два имена, за то, што се и као народ крстимо са два имена.{S} Но на жалос |
у Хрватској, а он ми рече: „Зар за то, што сам рођен у Хрватској, да морам бити Хрват?!{S} То |
о са два имена.{S} Но на жалост баш то, што се као један народ крстимо са два имена, разделило |
83" /> изјавио јој је своју захвалност, што се као другарица према Злати показала тако племенит |
живања у тој срећи биће мирисави венац, што ћу га сплести од дивног оног цвећа, што се тамо она |
{S} О, судбо злокобна, што ме гониш!... што ме убијаш!...{S} Зар сам ја то заслужила!{S} Брат — |
собу:</p> <p>— Злато, шта је теби?!{S} Што ме толико мучиш?!{S} За киме плачеш — за Србином!</ |
боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку моју!{S} Зар је тако мора |
те је оно „ужасно ражљутило“, Зорко?{S} Што си тако узрујан?{S} Ти се и сад још љутиш, - говора |
Немој се љутити, Зорко. — рече Злата. — Што се љутиш због тога?!</p> <p>— Хоћу да му покажем, с |
ја сам некад...{S} О, боже мој!{S} Ал’ што ме сада мучиш!{S} Што ми мучиш дете моје, ћерку мој |
о треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овако бедно живим на свету, не |
роз груди и срце братско!{S} О боже! за што си слабост у срце људско усадио!{S} Зар није лепши, |
оју!{S} Зар је тако морало бити?!{S} За што си довео у искушење невино дете моје?!...{S} Она ни |
родужи Милан, неслушајући Зорка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, |
орка. — А за што?.. <pb n="37" /> Ни за што друго, но из пуке мржње, која братску крвцу хоће да |
ажан посао имате?...{S} Је ли то истина што сам чуо?</p> <p>— Шта сте чули? — запита Зорко.</p> |
Красно, дивно, величанствено!{S} Штета што јавно пред публиком не покажете своју вештину!..{S} |
ду.... затворите ме!{S} Одузмите ми све што имам — све!{S} Али осећаје — њих ми не можете одузе |
се не мења. — рече Минка.</p> <p>— Боже што си послао проклество у кућу моју!</p> <p>Хахаха! — |
лати, те се рукова с њима. — Заборавите што је било међу нама.</p> <pb n="75" /> <p>— Слога и љ |
мало размишљате о ономе, што радите или што хоћете да урадите.</p> <p>— Ја све радим онако, как |
S} Већ два дана нити може да једе, нити што ради.{S} А целу ноћ ни ока свела није.{S} Сиротица! |
а за мало трајаше.{S} О, Милане!{S} Тек што почех слободно у лице твоје гледати, већ те отргоше |
n="86" /> те да будемо један народ, као што и јесмо, и да у слози и љубави напредујемо; јер сам |
од, који има такове синове и кћери, као што сте ви, драга децо моја, не може пропасти, но напро |
во.</p> <p>— Није то баш тако лако, као што се чини.{S} У тој жељи прође много дана, док се нај |
мај увек на уму и то, да исто тако, као што си спреман да своје име и своју част браниш, треба |
е могу да их упућујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид |
ћујем на прави пут, као што треба и као што желим.{S} О, Боже! за што си ми вид одузео, да овак |
куда, а не зна ни само куда.{S} Баш као што песник вели:{S} За светом га жеља мори!..{S} Дивно |
се сад таквог разговора; почнимо друго што, — рече Злата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго шт |
лата.</p> <p>— Дабоме!{S} Почнимо друго што — прихвати Минка. — Злато, свирај нам у гласовир.</ |
срећни били!{S} Боље смо ми радили, но што данашњи нараштај ради.{S} Ми — Илирци, проповедали |
верила и коју ћу ја као највећу светињу штовати.</p> <p>— Минка ће бити анђео наше среће и наше |
ко!{S} Човек више пута у наглости учини штогод, па се после каје, али доцкан!{S} А ви млади људ |
р штат</foreign>,</l> <l>Славосрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ н |
ј вароши на брежуљцима, који су обрасли шумским дрветима.{S} На десној страни Тушканца, кад се |
ок несрећи њеној.{S} Проклета свађа, та шупља политика младога <hi>нараштаја</hi> нашег: свађа |
раћо драга,</l> <l>Срби и Хрвати!</l> </quote> </div> </body> </text> </TEI> |
оп — поп!</l> <l>Хоп, хоп — сноп!</l> </quote> <p>Тако певајући и скачући оде он из собе, а и М |
оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— Живео, Јоја!{S} Живела слога Срба и Хрвата! |
оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>За тим стане у крају собе и гледаше мирно и р |
оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>И стаде пред Станимира, гледећи га мирно.</p> |
оп — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајућу и скакућући оде даље, прошавши |
хоп - поп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>Тако певајући скакуташе он према вратима и од |
хоп - топ!</l> <l>Хоп, хоп — поп!</l> </quote> <p>— То је луди Јоја, — рече Зорко.</p> <p>— Ста |
оп!</l> <l>Хоп — поп!</l> <l>Топ!</l> </quote> <p>Пресече Јоја, лупивши бесно ногом, и стаде ка |
п — сноп!</l> <l>Хоп, хоп — поп!“</l> </quote> <p>Тако певајући скукуташе он по соби, па на јед |
l> <l>Мируј, мируј срце моје!...“</l> </quote> <p>Ту прекиде свирку и, обузета неким заносом, у |
осрбом <hi>штрик</hi> о врат!...“</l> </quote> <p>— То је „мото“ нашег програма! — кликну Зорко |
какућући и певајући:</p> <pb n="19" /> <quote> <l>„Кад се људи туку,</l> <l>Њима треба топ!</l> |
<p>Јоја стаде скакутати и певати!</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
то се зачу с поља, где неко пева:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп! |
ватског песника Петра Прерадовића:</p> <quote> <l>„Ко је срце у те дирн’о,</l> <l>Те си тако са |
у, млатајући рукама, као да прете:</p> <quote> <l>„Живила Хрватска и њезина права, </l> <l>Чува |
ма, уђе у собу и скакућући певаше:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп, |
нимира и почне скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
Јоја поче опет скакутати и певати:</p> <quote> <l>„Најпре треба скочит’,</l> <l>Онда рећи: хоп! |
ја, долазећи са стране и певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп! |
и уђе у собу скакућући и певајући:</p> <quote> <l>„Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
ргне и скакуташе по соби певајући:</p> <quote> <l>Кад се сламке свежу,</l> <l>Буде снажан сноп |
ате и пропрате са песмом певајући:</p> <quote> <l>Живела нам љубав братска,</l> <l>Живела нам с |