• quote 10
  • А 122
  • а 271
  • абер 1
  • авај 1
  • авет 8
  • авети 1
  • авлија 1
  • ага 2
  • агарјанска 1
  • аге 1
  • аги 2
  • агином 1
  • аго 1
  • агом 1
  • агу 1
  • аждаја 1
  • азурни 1
  • Аја 2
  • акинџија 1
  • Ако 31
  • ако 57
  • акова 1
  • аковчад 1
  • аковче 2
  • Ал 1
  • ал 2
  • Ала 1
  • Аладар 2
  • Аладара 3
  • Аладаре 1
  • алатке 1
  • Алах 4
  • Алахразусум 1
  • Алаџа 3
  • алеју 1
  • алем 1
  • алемова 1
  • Али 64
  • али 83
  • Алију 1
  • алку 1
  • Ама 11
  • ама 4
  • амајлији 1
  • амајлију 2
  • амајлицу 1
  • Аман 2
  • амана 2
  • аманет 4
  • Амброзијус 5
  • Амброзијусу 1
  • амин 1
  • Амиџа 1
  • амо 5
  • Анадол 1
  • анализи 1
  • анђели 1
  • Анђелију 1
  • антерију 1
  • Анчи 1
  • Аох 1
  • Арад 2
  • арамије 1
  • Арапи 1
  • Арапина 1
  • Арапине 1
  • Арапину 1
  • Арапову 1
  • арапска 1
  • арапској 1
  • арара 1
  • арнаутку 2
  • Арпад 4
  • аспре 2
  • асури 1
  • асуру 4
  • атара 1
  • атиле 1
  • Аћим 1
  • Аћима 1
  • Аћимом 1
  • Аћиму 1
  • ах 3
  • Ах 6
  • Баба 2
  • баба 7
  • бабе 1
  • бабо 2
  • Бадава 3
  • бадава 5
  • бадема 1
  • бајку 1
  • бакрачлије 2
  • бакрачлији 1
  • баксуз 1
  • балчак 1
  • Бан 4
  • бана 1
  • Бана 3
  • Бановић 1
  • Бања 1
  • Бање 17
  • Бањи 1
  • Бању 2
  • Бар 1
  • бар 11
  • бари 1
  • барјака 1
  • Барон 2
  • барон 4
  • барона 2
  • Бароне 1
  • бароницом 1
  • бару 1
  • барута 1
  • батина 1
  • бацакаше 1
  • бацамо 1
  • бацати 1
  • баце 1
  • Баци 1
  • баци 9
  • бацио 1
  • бачве 1
  • бачене 1
  • бачени 1
  • Баш 11
  • баш 44
  • баша 1
  • баштина 2
  • бди 1
  • бег 13
  • бега 9
  • бегај 2
  • бегам 1
  • бегамо 1
  • бегати 1
  • бегаш 1
  • Беглер 2
  • бегови 1
  • беговић 1
  • беговици 1
  • беговицу 1
  • бегом 1
  • бегу 2
  • беда 1
  • бедем 1
  • бедрима 2
  • бедуинско 1
  • беже 5
  • без 29
  • безазлено 1
  • безгласна 1
  • безживотна 1
  • безобразна 1
  • безобразника 1
  • бејасмо 1
  • бејах 1
  • Бејаше 1
  • бејаше 15
  • Бекир 8
  • Бекира 5
  • Бекирове 1
  • Бекиру 2
  • Бекри 14
  • бекрији 1
  • бела 3
  • белај 1
  • белаја 2
  • беле 5
  • белеге 1
  • белегом 1
  • бели 2
  • белим 3
  • белих 1
  • бело 1
  • белог 2
  • белога 2
  • белој 1
  • белом 7
  • белу 5
  • белутак 1
  • Бенглер 3
  • бео 1
  • Београд 2
  • Београда 2
  • БЕОГРАДУ 1
  • Београду 3
  • беседом 1
  • беседу 1
  • Бесна 1
  • бесна 3
  • беснила 2
  • бесно 3
  • бесног 1
  • бесном 1
  • бесови 1
  • бесомучан 1
  • беспрекорни 1
  • Беху 1
  • беху 37
  • беше 64
  • Беше 9
  • беште 2
  • би 159
  • бивало 1
  • бије 2
  • бијелој 1
  • бијеломе 1
  • бијем 1
  • бијемо 1
  • бију 4
  • била 39
  • Била 5
  • биле 5
  • били 19
  • Било 3
  • било 43
  • биљура 1
  • бињеџија 2
  • Био 2
  • био 55
  • бира 1
  • бирајте 1
  • бисаге 1
  • бисер 1
  • бисера 5
  • бисером 2
  • бисте 1
  • бистра 1
  • бистре 2
  • бистрим 2
  • бистро 1
  • бистром 3
  • бистру 1
  • бити 37
  • битка 1
  • битци 1
  • биће 6
  • Биће 6
  • бих 47
  • благ 1
  • блага 8
  • благи 1
  • благим 1
  • Благим 1
  • Благо 3
  • благо 7
  • благодарне 1
  • благосиљајући 1
  • благосиљам 1
  • благосиљаћу 1
  • благосиљаше 1
  • благослов 1
  • благослови 1
  • благословом 1
  • благошћу 1
  • благу 1
  • блато 1
  • блед 2
  • бледа 3
  • бледе 2
  • бледи 3
  • бледо 1
  • бледожутог 1
  • бледорумене 1
  • блеђа 1
  • блеђаше 1
  • Блене 1
  • блене 2
  • бленеш 1
  • ближе 5
  • близа 1
  • близине 1
  • близу 9
  • блиставост 2
  • блистам 1
  • блистао 1
  • Бог 51
  • Бога 26
  • богате 1
  • богатије 1
  • богато 5
  • Богдан 1
  • Богдана 1
  • Богдања 1
  • богиња 1
  • богињаво 1
  • богињаву 1
  • богиње 1
  • Богме 1
  • Богом 7
  • Богородица 1
  • Богородице 2
  • Богородици 1
  • Богородичиног 1
  • богородичину 1
  • Богу 23
  • бодро 1
  • Боже 11
  • божја 3
  • Божје 2
  • божје 5
  • божји 1
  • божјим 1
  • божјој 3
  • Божуна 3
  • Божуну 1
  • божурова 1
  • бој 14
  • боја 1
  • бојажљиво 2
  • бојазни 1
  • бојала 1
  • боје 1
  • бојевима 1
  • боји 1
  • Бојим 3
  • бојим 5
  • бојиш 2
  • бојмо 1
  • бојте 2
  • бок 1
  • бокор 1
  • бокора 5
  • болан 4
  • болесна 1
  • боли 1
  • болом 1
  • боље 15
  • Боље 2
  • бољем 1
  • бољи 2
  • бољој 1
  • борба 3
  • борећи 1
  • бори 1
  • боримо 1
  • борова 1
  • Борчија 5
  • Борчије 1
  • Борчију 1
  • босиљак 1
  • босиљка 5
  • босиљком 2
  • босонога 1
  • боца 1
  • боце 1
  • боцкаше 1
  • браде 1
  • брадом 5
  • брајко 2
  • бранећи 1
  • брани 3
  • бранио 1
  • Бранићу 1
  • брањаше 1
  • брат 8
  • брата 1
  • братац 4
  • брате 2
  • брату 2
  • браћо 2
  • браћу 1
  • брацо 1
  • брашненица 1
  • брвана 1
  • брда 3
  • брдо 7
  • брдом 1
  • брду 2
  • бре 3
  • брже 7
  • брзином 2
  • брзо 15
  • Брзо 2
  • брзоруки 1
  • брига 2
  • бриге 2
  • бригом 1
  • брижљивошћу 1
  • брижно 1
  • бризи 1
  • бризну 2
  • брините 1
  • бринуо 1
  • брисао 1
  • брисати 1
  • брисаше 2
  • бритвицама 1
  • брк 1
  • брке 1
  • брлога 1
  • број 2
  • бројанице 1
  • броји 1
  • бруји 3
  • брука 1
  • брукај 1
  • бруке 4
  • бруку 1
  • бубица 1
  • бубњеве 1
  • бубњи 1
  • бугарске 1
  • Будало 1
  • будан 2
  • буде 22
  • будем 2
  • будете 1
  • будеш 4
  • буди 2
  • будио 1
  • будите 1
  • будише 1
  • будна 2
  • буду 3
  • будући 1
  • будућности 2
  • буздован 3
  • буздована 1
  • буздовани 1
  • буздованом 5
  • бујни 1
  • бујног 1
  • Букве 1
  • букну 1
  • букнуше 1
  • буните 1
  • бунт 1
  • бунту 1
  • бунца 1
  • бунџију 1
  • бурад 1
  • бурадма 1
  • буре 4
  • бурета 2
  • буретом 1
  • бурету 1
  • бурму 2
  • бурније 3
  • бурно 3
  • буром 1
  • бућкаше 1
  • буши 1
  • Вазда 1
  • Ваздух 1
  • ваздух 2
  • ваздухом 1
  • вајде 1
  • вајкада 2
  • ваку 1
  • вала 7
  • Вала 8
  • валах 4
  • Валах 4
  • ваља 25
  • Ваља 5
  • ваљају 1
  • ваљало 2
  • Ваљало 3
  • вам 30
  • вама 10
  • вампир 1
  • вампира 1
  • Ван 1
  • ван 3
  • варају 1
  • варке 1
  • варница 1
  • варницама 2
  • варнице 1
  • варош 3
  • вароши 2
  • Вас 1
  • вас 33
  • васељени 1
  • васкрс 1
  • Васкрса 1
  • васкрсли 1
  • ватра 4
  • ватре 13
  • ватрени 1
  • ватрено 1
  • ватреном 1
  • ватри 2
  • ватрице 1
  • ватром 7
  • ватру 8
  • ватруштина 1
  • ваш 1
  • Ваш 1
  • ваша 2
  • Ваше 1
  • ваше 6
  • вашем 2
  • ваши 1
  • вашим 1
  • ваших 1
  • вашој 3
  • вашом 1
  • вашу 1
  • веверица 1
  • веверицама 1
  • ведра 1
  • ведрим 1
  • веђа 2
  • веђе 3
  • веже 1
  • веза 2
  • везан 1
  • везана 2
  • везану 1
  • везао 1
  • везаћемо 1
  • везах 1
  • везиром 1
  • везу 1
  • везује 1
  • века 1
  • ВЕКА 1
  • веки 1
  • векова 1
  • Веле 1
  • веле 7
  • вели 10
  • велика 17
  • Велика 2
  • велике 11
  • Велики 1
  • велики 26
  • великим 6
  • великих 3
  • велико 3
  • великог 2
  • великога 1
  • великој 5
  • великом 3
  • великомоћна 1
  • велику 12
  • велим 3
  • велимо 1
  • велите 1
  • величанствено 1
  • величини 1
  • велиш 6
  • венац 3
  • венча 1
  • венчава 1
  • венчавала 1
  • венчавање 1
  • венчају 1
  • венчани 1
  • венчања 2
  • венчање 1
  • Венчац 2
  • Вера 1
  • вера 3
  • веран 2
  • Вераше 1
  • Вере 1
  • вере 6
  • вереник 2
  • веридба 1
  • верио 1
  • верна 4
  • верни 3
  • верно 2
  • верну 1
  • Веровала 1
  • веровања 2
  • веру 4
  • веруј 3
  • Веруј 3
  • верује 1
  • верујем 1
  • Верујеш 1
  • верујеш 2
  • Верујте 1
  • весели 1
  • веселије 1
  • веселим 1
  • веселих 1
  • весело 2
  • веселости 1
  • весеља 2
  • Весеље 1
  • весеље 5
  • весељу 1
  • весео 2
  • весла 1
  • веслања 1
  • весларима 1
  • вест 1
  • ветар 3
  • ветрови 2
  • Већ 4
  • већ 68
  • већа 1
  • веће 2
  • већи 2
  • већим 2
  • већина 1
  • већином 1
  • већих 1
  • већма 1
  • већој 1
  • већом 1
  • вече 5
  • вечерас 2
  • вечере 1
  • вечери 2
  • вечност 1
  • вешала 1
  • Ви 2
  • ви 23
  • вид 2
  • ВИДАКОВИЋА 1
  • видарица 1
  • видарице 1
  • Виде 1
  • виде 23
  • видев 1
  • видевши 1
  • Видела 1
  • видела 7
  • видели 4
  • видело 3
  • видео 18
  • видети 10
  • видећеш 2
  • Видећеш 3
  • Видех 2
  • видех 7
  • видеше 1
  • Видеше 1
  • Види 1
  • види 25
  • видик 1
  • видика 1
  • видим 25
  • Видим 8
  • видимо 4
  • Видите 1
  • видите 4
  • видиш 22
  • Видиш 3
  • видовит 1
  • видовита 1
  • видовитог 1
  • видра 1
  • вижљав 1
  • визије 1
  • Вика 1
  • вика 7
  • викати 2
  • викаху 1
  • викаше 9
  • вике 2
  • викне 1
  • викни 2
  • викну 29
  • викнуше 2
  • вику 3
  • вила 1
  • Вилиндар 1
  • вилинске 1
  • вилински 1
  • вилинског 1
  • вина 3
  • Вино 1
  • вино 5
  • винове 1
  • виноград 3
  • вином 5
  • вину 2
  • винула 1
  • винуо 1
  • вис 21
  • виса 1
  • висаше 1
  • висили 1
  • висине 1
  • висину 6
  • висио 3
  • висова 1
  • висовима 1
  • висок 4
  • високе 2
  • високи 2
  • високим 3
  • високих 1
  • високо 6
  • високоблагородије 1
  • високој 2
  • високу 2
  • вису 1
  • вита 2
  • витеже 10
  • витез 8
  • витеза 4
  • витези 1
  • витезова 1
  • витезовима 1
  • витезу 1
  • витешка 1
  • витешки 4
  • витешко 4
  • витешком 1
  • витешку 1
  • витешта 1
  • витештва 3
  • витештво 5
  • витештвом 1
  • витештву 1
  • вити 1
  • витих 1
  • витице 2
  • витка 1
  • витки 2
  • виткости 1
  • витлају 2
  • вихар 1
  • вихор 1
  • вици 1
  • вичан 1
  • виче 3
  • вичем 1
  • вичући 1
  • виш 1
  • виша 1
  • Више 2
  • више 50
  • Владала 1
  • владало 1
  • владаше 1
  • владика 1
  • владичанска 2
  • владичанских 1
  • владичанском 1
  • Влажан 1
  • влажне 3
  • властела 1
  • властеле 1
  • властелин 1
  • властелина 1
  • властелинка 1
  • власти 1
  • Влах 1
  • Влахињи 2
  • вода 4
  • воде 19
  • води 7
  • водила 2
  • водиле 1
  • водио 1
  • водиш 2
  • водовода 1
  • водом 9
  • воду 9
  • возимо 2
  • војвода 2
  • војводе 1
  • војводи 1
  • војске 1
  • војску 1
  • војсци 1
  • воле 1
  • волела 3
  • волели 1
  • волео 2
  • Волео 2
  • воли 4
  • Волим 2
  • волим 4
  • волиш 3
  • волове 1
  • воловски 2
  • воља 4
  • вољи 1
  • вољу 1
  • воска 1
  • воштаних 1
  • воштаница 1
  • воштанице 4
  • воштаницу 1
  • вране 1
  • врат 4
  • врата 43
  • врате 3
  • Врати 1
  • врати 11
  • вратила 1
  • вратим 3
  • вратима 9
  • вратите 1
  • вратити 4
  • вратићеш 1
  • Вратићеш 1
  • вратиш 4
  • вратише 2
  • вратом 1
  • вратоца 3
  • врату 5
  • враћа 2
  • враћају 1
  • враћајући 1
  • Враћајући 2
  • враћамо 1
  • враћати 2
  • враћаше 1
  • врачара 1
  • врачари 1
  • врбе 1
  • врбове 1
  • вребају 1
  • врева 1
  • вреди 2
  • вредна 1
  • вредно 1
  • вредноћом 1
  • вређаш 1
  • врело 1
  • Време 1
  • време 7
  • времена 3
  • вреће 1
  • врећицу 1
  • врзино 1
  • ври 1
  • врискаше 1
  • вриском 1
  • Врисну 1
  • врисну 5
  • вриснух 1
  • врло 11
  • врљика 1
  • врсте 2
  • врти 3
  • вртити 1
  • врућих 1
  • врх 6
  • врха 1
  • врхови 1
  • врхом 1
  • врху 4
  • вршак 1
  • Вујан 2
  • Вујну 6
  • вукла 1
  • вукове 1
  • вуку 2
  • вур 1
  • вући 3
  • вуци 1
  • га 185
  • гавраново 1
  • гадна 4
  • гађамо 1
  • гајтанима 1
  • гајтаном 1
  • гајтану 1
  • Галамбоша 1
  • гану 1
  • гарава 1
  • гаси 4
  • гвожђем 1
  • гвозден 2
  • гвоздена 5
  • гвоздене 2
  • гвоздени 1
  • гвозденим 3
  • гвоздених 5
  • гвозденом 1
  • гвоздену 2
  • Где 4
  • где 40
  • гдегод 4
  • гдекоја 1
  • гдекоји 1
  • гејак 1
  • гинеш 1
  • гините 1
  • гипки 1
  • гипко 1
  • гипкој 1
  • гипком 1
  • гипкост 1
  • гипкости 1
  • глава 2
  • главама 1
  • главе 11
  • глави 12
  • главне 1
  • главно 1
  • главом 12
  • Главоњу 1
  • главу 38
  • Гладна 1
  • глађу 1
  • глас 21
  • гласа 1
  • гласан 1
  • гласић 4
  • гласићу 1
  • гласније 3
  • Гласно 1
  • гласно 20
  • гласног 1
  • гласом 21
  • гласу 2
  • глатко 2
  • гле 2
  • гледа 9
  • гледај 2
  • Гледај 3
  • гледајте 1
  • Гледајте 1
  • гледају 3
  • гледајући 4
  • гледала 4
  • Гледам 1
  • гледам 3
  • гледамо 2
  • гледао 2
  • гледати 1
  • Гледах 1
  • гледаху 2
  • Гледаш 1
  • гледаше 32
  • Гледаше 4
  • гледи 1
  • гњев 1
  • гњева 4
  • Гњевно 1
  • гњевно 3
  • гњура 1
  • Го 1
  • го 2
  • говор 2
  • говора 1
  • говорах 1
  • говораше 49
  • говори 22
  • говорила 1
  • Говорила 1
  • говорили 3
  • говорим 4
  • говорио 4
  • говорити 1
  • говориш 10
  • говорише 1
  • говором 1
  • говору 1
  • год 10
  • година 9
  • годинама 2
  • године 5
  • годину 1
  • гола 2
  • голе 2
  • голим 1
  • гологлав 2
  • Голубан 2
  • Голубана 1
  • Голубане 1
  • Голубаном 1
  • голубија 1
  • голубица 1
  • голубице 2
  • голубицу 1
  • голубова 1
  • гомила 4
  • гомилама 1
  • гомиле 3
  • гомилица 1
  • гомилице 1
  • гомилу 4
  • гоне 1
  • гони 1
  • гонио 1
  • гораше 1
  • Горе 1
  • горе 22
  • горела 1
  • гореле 1
  • горело 2
  • гори 2
  • Гори 3
  • горких 2
  • горко 4
  • горња 1
  • горње 4
  • горске 1
  • горских 1
  • горског 2
  • гору 1
  • горчина 1
  • госама 1
  • господа 27
  • господар 1
  • господара 1
  • господаревим 1
  • господару 3
  • господе 11
  • Господе 3
  • господи 10
  • господин 11
  • господина 3
  • господине 3
  • господину 2
  • Господо 1
  • господо 8
  • господовати 1
  • господом 3
  • господска 4
  • господске 2
  • господски 4
  • господским 1
  • господско 3
  • господског 1
  • господскога 1
  • господском 1
  • господствен 1
  • господствено 2
  • господство 4
  • господству 3
  • господу 3
  • госпођа 17
  • госпође 4
  • госпођи 1
  • госпођином 1
  • госпођо 49
  • Госпођо 6
  • госпођу 4
  • гост 1
  • госта 1
  • Гости 1
  • гости 8
  • гостију 4
  • гостима 2
  • госту 2
  • готова 1
  • готови 1
  • Готово 1
  • готово 11
  • готовом 1
  • готову 1
  • град 2
  • града 13
  • гради 1
  • градић 1
  • градом 3
  • градске 1
  • градским 1
  • градских 1
  • градског 1
  • градскога 1
  • градском 1
  • граду 1
  • грађом 1
  • граја 2
  • Гракнуше 1
  • гранатима 1
  • гране 1
  • грани 2
  • границе 2
  • граници 2
  • грану 1
  • грања 1
  • грање 2
  • грању 1
  • грдна 1
  • грдне 2
  • гребеш 1
  • греби 1
  • Греби 1
  • гребу 1
  • Гребу 1
  • грех 4
  • грехота 5
  • греши 1
  • грешник 1
  • грешно 2
  • грешном 1
  • грешну 1
  • грива 1
  • гриве 1
  • гриви 1
  • гривне 1
  • грла 3
  • грлио 1
  • грлић 1
  • грло 5
  • грлом 1
  • грма 4
  • грмљавини 1
  • грмова 1
  • грмом 1
  • гроб 14
  • гроба 2
  • гробница 2
  • гробници 1
  • гробницу 2
  • гробове 1
  • Гробом 1
  • гробу 1
  • грозим 1
  • грозне 2
  • грозније 1
  • грозних 1
  • грознице 1
  • грозници 1
  • грозничава 1
  • грозно 1
  • грозност 1
  • грозну 1
  • грозу 1
  • гром 4
  • громогласног 1
  • гроф 17
  • Гроф 5
  • Грофа 1
  • грофа 7
  • грофе 2
  • Грофица 1
  • грофица 17
  • грофице 6
  • грофици 3
  • грофицу 1
  • грофов 1
  • грофова 1
  • грофових 1
  • грофовске 1
  • грофу 3
  • грохотом 1
  • Гроцке 1
  • грош 2
  • гроша 2
  • грошева 1
  • грошеве 5
  • грубо 1
  • грубога 1
  • грудва 1
  • груде 1
  • груди 6
  • грудима 4
  • грудма 1
  • грунусмо 1
  • грцајући 3
  • грчевитим 1
  • грчевито 8
  • губи 1
  • губио 1
  • губљаху 1
  • гудалом 2
  • гуди 2
  • гудурама 1
  • гуђаше 1
  • гужва 1
  • гужву 2
  • гуја 2
  • гукаше 1
  • гунгулу 1
  • гуњца 5
  • гуњцем 1
  • гуњче 6
  • гуњчету 1
  • гураше 1
  • Гурну 1
  • гуске 1
  • гуслар 3
  • гуслара 4
  • гусле 12
  • густ 1
  • густа 1
  • густе 1
  • густих 2
  • густом 2
  • густу 3
  • гута 1
  • гуташе 1
  • гутљај 2
  • гутљајем 1
  • гутни 1
  • гушћи 1
  • да 1346
  • Да 27
  • Дабулана 1
  • давала 1
  • давао 1
  • даваху 1
  • дави 1
  • Давид 1
  • давно 2
  • Даде 1
  • даде 6
  • дадоше 1
  • Дадоше 1
  • даду 2
  • даждом 1
  • дажду 2
  • даже 1
  • дај 13
  • Дај 8
  • даје 1
  • дајем 2
  • дајете 1
  • Дајте 2
  • дајући 2
  • дала 1
  • далека 4
  • далеке 2
  • Далеко 1
  • далеко 8
  • далекој 1
  • дали 1
  • дало 1
  • даље 23
  • даљини 5
  • даљној 1
  • дам 1
  • Дан 1
  • дан 21
  • дана 27
  • данас 5
  • данашњи 1
  • дангубе 1
  • данима 1
  • данке 1
  • данце 1
  • Дао 1
  • дао 9
  • дарови 1
  • дати 3
  • Даће 2
  • дах 3
  • дахнете 1
  • дахом 4
  • два 47
  • двадесет 3
  • дванаест 5
  • две 16
  • двери 1
  • двеста 1
  • двоглави 3
  • двојаких 1
  • двоје 29
  • двојином 1
  • двојих 2
  • двојица 3
  • двокрилна 2
  • двокрилних 1
  • двома 1
  • двор 15
  • двора 8
  • дворана 2
  • дворане 13
  • дворани 2
  • дворану 13
  • дворац 1
  • дворим 1
  • дворио 1
  • дворити 1
  • дворишта 3
  • двориште 2
  • Двориште 2
  • дворишту 1
  • дворкиња 1
  • дворкиње 1
  • дворници 3
  • дворницу 1
  • дворове 1
  • двором 1
  • дворским 1
  • двору 14
  • дебела 2
  • дебеле 2
  • дебелим 1
  • девет 1
  • девојака 1
  • девојачка 1
  • девојачке 1
  • девојачки 1
  • девојка 3
  • девојке 1
  • девојко 1
  • девојком 1
  • девојку 2
  • девојци 1
  • дед 2
  • Дед 6
  • деде 1
  • Деде 1
  • дежмекаст 2
  • дежмекасти 1
  • дели 1
  • делија 1
  • деликатно 1
  • делим 3
  • делимо 2
  • делове 1
  • ДЕО 3
  • део 7
  • деран 1
  • десет 3
  • десетак 2
  • десети 1
  • десетом 1
  • деси 1
  • десила 2
  • Десило 1
  • десило 4
  • десна 1
  • десни 1
  • десним 1
  • деснице 1
  • десници 1
  • Десно 1
  • десно 23
  • десног 1
  • десном 3
  • десну 10
  • деспот 5
  • деспота 2
  • деспотовић 2
  • деспотовића 4
  • деспотске 1
  • Дете 1
  • дете 13
  • детета 1
  • детињском 1
  • деце 1
  • Децо 2
  • децо 8
  • децу 2
  • дечака 1
  • дечко 1
  • дечурлије 1
  • диван 2
  • дивила 1
  • дивља 2
  • дивље 1
  • дивљег 1
  • дивљи 1
  • дивљих 2
  • дивна 2
  • дивне 4
  • дивнија 1
  • дивно 6
  • дивној 2
  • дивну 1
  • дигне 2
  • дигнеш 1
  • дигнућеш 1
  • дигох 2
  • диже 16
  • Диже 5
  • дижем 2
  • дижи 1
  • Дижи 1
  • дизао 1
  • дизаше 1
  • дијадема 1
  • дијадеме 1
  • дијадему 3
  • дима 3
  • димњака 1
  • димом 1
  • дисаше 2
  • дихања 1
  • дише 4
  • длан 6
  • длана 1
  • дланом 1
  • длану 3
  • длето 1
  • дно 1
  • до 59
  • доба 3
  • Добар 1
  • добар 12
  • добара 1
  • доби 2
  • добивају 1
  • добивам 1
  • добити 1
  • Добра 1
  • добра 12
  • добре 1
  • Добри 1
  • добри 8
  • добрих 5
  • Добро 2
  • добро 33
  • доброг 3
  • доброга 2
  • добром 4
  • доброте 2
  • доброти 3
  • доброту 2
  • добру 1
  • довде 2
  • доведе 4
  • доведох 1
  • доведоше 5
  • доведу 2
  • довео 4
  • довикиваше 2
  • довикнуо 1
  • довикује 2
  • довољно 1
  • доврши 1
  • довршити 1
  • догега 1
  • догледу 1
  • договарати 1
  • договорили 2
  • дода 1
  • додавати 1
  • додаваху 1
  • додаваше 1
  • додаде 7
  • додај 1
  • Додај 1
  • додајем 1
  • додамо 1
  • додијају 1
  • Дође 2
  • дође 25
  • дођем 1
  • дођох 4
  • дођоше 3
  • дођу 3
  • доживети 3
  • доживех 1
  • дозиваху 1
  • дозиваше 1
  • доиста 10
  • Доиста 4
  • дојуре 1
  • док 40
  • Док 5
  • докле 1
  • докопа 1
  • докопао 1
  • докотрља 1
  • долажаху 1
  • долажаше 5
  • долазак 1
  • Долази 1
  • долази 2
  • долазила 3
  • доламе 1
  • долами 1
  • долап 2
  • доле 12
  • Доле 3
  • долети 1
  • долине 1
  • долину 1
  • дом 2
  • дома 3
  • домишљао 1
  • дому 2
  • донели 1
  • донео 1
  • донесе 5
  • донесем 1
  • донесеш 1
  • донети 1
  • доносио 1
  • Доње 1
  • доњој 2
  • допадљива 1
  • допирала 1
  • допираше 1
  • допрати 1
  • допуњавало 1
  • допуст 1
  • допустио 2
  • доручне 1
  • доручницима 1
  • досађујем 1
  • доспех 1
  • доста 10
  • Доста 3
  • достојанства 1
  • дотакнув 2
  • дотакоше 1
  • дотаћи 1
  • дотаче 1
  • дотле 6
  • Дотрча 1
  • дотрче 1
  • Доћи 1
  • доћи 14
  • дохвате 1
  • дохвати 16
  • Дохвати 3
  • дохватимо 1
  • дохватио 3
  • дохватише 1
  • доцкан 1
  • доче 1
  • дочека 2
  • дочекам 1
  • дочекао 1
  • дочекати 2
  • дочекаш 1
  • дочекује 1
  • дошав 1
  • Дошао 1
  • дошао 6
  • дошло 2
  • драга 3
  • драги 1
  • драгим 6
  • драго 2
  • драговољце 3
  • драгог 4
  • драгом 1
  • драж 1
  • драже 1
  • дражи 1
  • дражност 1
  • дрангулијама 1
  • дрва 1
  • дрвене 2
  • дрвени 1
  • дрвених 1
  • дрвеног 1
  • дрвеној 1
  • дрвену 1
  • дрвета 1
  • дрвећа 2
  • дрвеће 1
  • дрвећу 1
  • дрво 2
  • дрекну 4
  • Дрекнуше 1
  • дреком 1
  • Држ 1
  • ДРЖАВНОЈ 1
  • држак 1
  • држаље 1
  • држао 3
  • држаху 1
  • држаше 5
  • држећи 1
  • држи 3
  • држиш 1
  • дрзнуо 3
  • дркташе 1
  • дркће 2
  • дрмаше 1
  • дрско 1
  • дрскост 1
  • дртина 1
  • друг 1
  • друга 10
  • друге 12
  • ДРУГИ 1
  • други 25
  • другим 1
  • другима 4
  • других 2
  • Друго 1
  • друго 12
  • Другог 1
  • другог 9
  • другога 5
  • другој 4
  • другом 8
  • другу 12
  • дружини 1
  • дружину 1
  • друкчије 5
  • друштво 2
  • Дрхтала 1
  • дрхтаху 1
  • дрхташе 1
  • дрхће 1
  • дрхћете 1
  • дрхћући 1
  • дршком 2
  • дубине 3
  • дубину 1
  • дубљим 1
  • дубок 2
  • дубока 1
  • дубоке 3
  • дубоким 2
  • дубоких 1
  • дубоко 6
  • дубоком 1
  • дуваше 2
  • дуг 1
  • дугачак 2
  • дугачка 2
  • Дугачке 1
  • дугачке 2
  • дугачки 1
  • дугачким 4
  • дугачких 1
  • дугачко 1
  • дугачког 1
  • дугачкој 1
  • дугачку 1
  • дуге 6
  • дугим 4
  • дуго 15
  • Дуго 4
  • дугог 1
  • дугом 3
  • дугу 4
  • дугуљасти 1
  • дугуљасто 1
  • дуж 4
  • дуже 1
  • дужем 1
  • дужину 1
  • дужност 1
  • дужу 1
  • дукат 1
  • дукате 2
  • дуљим 2
  • Дунава 1
  • Дунаво 2
  • Дунавом 2
  • Дунаву 2
  • Дурмитора 1
  • дух 6
  • духну 1
  • духнуо 1
  • духовник 1
  • духом 2
  • душа 7
  • Душан 9
  • Душана 4
  • Душанов 1
  • Душанова 1
  • Душаном 1
  • душе 10
  • душевне 2
  • душевно 1
  • души 4
  • душице 1
  • душманину 1
  • душом 1
  • душу 5
  • ђаво 2
  • ђаур 1
  • ђаура 1
  • ђе 1
  • ђевојка 1
  • ђи 1
  • ђубретом 1
  • Ђурађ 2
  • Ђурђа 1
  • Ђурђијанка 1
  • Е 24
  • е 8
  • еванђеља 1
  • еванђеље 2
  • Ево 25
  • ево 47
  • Еј 15
  • еј 6
  • ељен 1
  • Ељен 1
  • Ене 2
  • Ено 1
  • ено 9
  • Ето 24
  • ето 50
  • ефендија 1
  • Ефимијом 2
  • ех 2
  • Ех 4
  • жабе 1
  • жабу 1
  • жалећи 1
  • жали 1
  • жалосна 1
  • жалост 2
  • жалости 4
  • жалостив 2
  • жалостивно 1
  • жалостиво 1
  • Жао 1
  • жао 2
  • жар 1
  • жарко 1
  • жарког 1
  • жацне 1
  • жврчање 1
  • жедан 2
  • жедна 1
  • жеђ 1
  • жеђи 1
  • жеђу 1
  • желела 1
  • желети 1
  • жели 1
  • желим 2
  • желиш 1
  • жеља 1
  • жељу 1
  • жена 25
  • жене 6
  • жени 10
  • женидба 1
  • жено 5
  • женом 3
  • женска 1
  • женскадију 1
  • женски 1
  • женскињу 1
  • женско 3
  • жену 9
  • жеравице 1
  • жеравицу 3
  • Жестока 1
  • жив 13
  • жива 10
  • живе 2
  • живели 1
  • живети 2
  • живећу 1
  • живи 6
  • живим 3
  • живо 20
  • живог 5
  • Живога 1
  • живога 5
  • живој 1
  • живом 1
  • живот 9
  • живота 2
  • животу 9
  • жира 1
  • жирке 1
  • жирородног 1
  • жица 1
  • жице 2
  • жицом 1
  • жмарци 1
  • жрвњеви 1
  • жубор 1
  • жудиш 1
  • жудно 3
  • жудном 1
  • жудња 2
  • жудње 1
  • жупским 1
  • жупскога 1
  • Жураху 1
  • жураше 1
  • журила 1
  • журите 2
  • журити 1
  • журно 3
  • жута 1
  • жуте 2
  • жути 1
  • жутим 2
  • жутог 3
  • За 10
  • за 186
  • забележи 1
  • заборави 2
  • заборавила 1
  • заборавио 2
  • заборавит 1
  • заборавити 3
  • заборавиш 1
  • заборавља 1
  • забрављена 1
  • забран 1
  • забрану 1
  • забуне 2
  • забуни 1
  • завади 1
  • завадио 1
  • Завадих 1
  • завадиш 1
  • завађа 1
  • завађали 1
  • завалили 1
  • заватина 1
  • заверила 1
  • завесама 1
  • завесе 1
  • заветовао 1
  • Заветовао 1
  • заветрини 1
  • заветујем 1
  • завијена 1
  • завијене 1
  • завири 2
  • завирује 1
  • зависило 1
  • завичај 7
  • завичаја 1
  • завичајем 1
  • завичају 4
  • завојшти 1
  • заволела 1
  • заволело 1
  • заволећеш 1
  • заврши 1
  • завршио 2
  • завукао 1
  • Завукао 1
  • завуче 2
  • загасите 2
  • загасито 2
  • Загледа 1
  • загледа 10
  • загледала 3
  • загледао 2
  • загледаше 1
  • заглунуо 1
  • загњури 2
  • загњурио 1
  • загонетне 1
  • загрејава 1
  • загрејаном 1
  • загрејао 1
  • загрејаше 1
  • загреје 1
  • загризао 1
  • загризла 1
  • загрле 1
  • загрли 3
  • загрливши 1
  • загрлили 1
  • загрлиш 1
  • загрљаја 2
  • загрљени 1
  • загрљену 1
  • загрме 1
  • загрцну 1
  • загушљив 1
  • заде 1
  • задевајући 1
  • задобио 1
  • задовољан 1
  • задовољна 2
  • задовољним 1
  • задовољно 1
  • задовољства 1
  • задремале 1
  • задржа 1
  • задркташе 1
  • задруга 2
  • задругаре 1
  • задруге 1
  • задругу 1
  • задрузи 1
  • задрхтаваху 1
  • задрхтао 1
  • задубла 1
  • задужбине 1
  • ЗАДУЖБИНЕ 1
  • задужио 1
  • зађе 1
  • зажарена 2
  • зажелео 2
  • зажели 1
  • зажмурила 1
  • зажмурити 1
  • зазвекта 1
  • зазвекташе 1
  • зазвижда 1
  • зазвиждаћу 1
  • зазвони 1
  • зазвркта 1
  • зазора 1
  • заиграше 1
  • заинтересован 1
  • заискао 1
  • заиште 1
  • заједничком 1
  • заједно 11
  • заједном 1
  • Зајецах 1
  • зајеча 3
  • зајечи 1
  • заклала 1
  • заклања 1
  • заклањале 1
  • заклати 1
  • заклео 1
  • заклетве 2
  • Заклињем 1
  • заклињем 2
  • заклони 3
  • заклопче 3
  • закључаним 1
  • закључени 1
  • закољем 1
  • Закољи 1
  • закопа 2
  • закопајте 1
  • закопам 1
  • закопана 1
  • закопчавајући 1
  • закреча 1
  • закриљује 1
  • закукала 1
  • закукати 1
  • закуните 1
  • закуца 4
  • закуцало 1
  • залетео 1
  • заливен 1
  • заливена 1
  • залију 1
  • заложивши 1
  • залута 1
  • залутали 1
  • залутао 2
  • залутати 1
  • залуташе 1
  • замахну 1
  • замењене 1
  • замери 1
  • замерите 1
  • замерке 2
  • заметне 1
  • замириса 1
  • замирисао 1
  • замисли 2
  • замислити 1
  • замишљам 1
  • замишљен 3
  • замишљеним 1
  • замишљено 2
  • замишљеност 1
  • замке 1
  • Замоли 2
  • замолише 1
  • замотавали 1
  • заната 1
  • занемела 1
  • занемео 2
  • занемеше 1
  • занемила 1
  • занео 2
  • занесе 1
  • занесен 1
  • занесох 1
  • Занесох 1
  • занесоше 1
  • занос 3
  • заноса 3
  • заносиш 1
  • заносу 1
  • западне 1
  • западу 2
  • запаја 1
  • запајала 1
  • запајаше 1
  • запали 3
  • запалим 1
  • запалио 1
  • запаљеним 1
  • запаљених 1
  • запаљиваху 1
  • запамтиће 1
  • запе 2
  • запева 1
  • запевај 1
  • запевам 1
  • запевао 1
  • запевати 1
  • запенуши 1
  • запињаше 1
  • запиње 1
  • запињући 1
  • записима 1
  • запита 9
  • запитај 1
  • запитам 1
  • запиташе 1
  • запиштала 1
  • заплака 4
  • заплакало 1
  • заплакао 1
  • заплакати 1
  • заплакаше 1
  • заплаче 2
  • заплачем 2
  • заповеда 1
  • заповедате 1
  • Заповеди 1
  • заповеди 3
  • заповедила 1
  • заповедио 1
  • заповест 1
  • заповести 2
  • запоји 1
  • запомагање 1
  • запрегнута 1
  • запремљена 1
  • запремљени 1
  • запремљено 1
  • запрепашћен 3
  • запрепашћени 1
  • запросио 1
  • запурено 1
  • зар 12
  • Зар 13
  • заравањ 1
  • заравњи 1
  • зарада 1
  • зарадовах 1
  • зарђале 1
  • зарђали 1
  • заробили 1
  • заробио 2
  • заробљеног 1
  • зарумени 1
  • заруменише 1
  • засадили 1
  • засађена 1
  • засађено 1
  • засветли 2
  • засветлило 1
  • засветлише 2
  • засенуше 2
  • засеоцима 1
  • заслужи 1
  • заспа 2
  • заспала 5
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • заспим 1
  • заставе 1
  • застави 1
  • заставио 1
  • заставу 4
  • застаде 3
  • застао 1
  • Застиде 1
  • застиде 2
  • застиђен 1
  • застираше 1
  • застрвена 2
  • застре 1
  • заструзи 1
  • засузиле 1
  • засукали 1
  • засути 1
  • затвараху 2
  • затворе 1
  • затвори 2
  • затворио 1
  • затворише 1
  • затегнутог 1
  • затраже 1
  • затреба 1
  • затрепери 1
  • затреперио 1
  • затрептавала 1
  • затрепташе 1
  • затрепти 1
  • затресла 1
  • затупили 1
  • заћутао 1
  • Заћуташе 1
  • заћуткиваше 1
  • заузме 2
  • заустави 4
  • зауставио 1
  • зауставише 3
  • захвали 1
  • захваљује 1
  • зачеља 1
  • зачељу 5
  • зачепљена 1
  • Зачу 1
  • зачу 7
  • зачудило 2
  • Зачудише 1
  • зачуђено 2
  • зачуше 1
  • Зачуше 1
  • зашкрипе 1
  • заштите 1
  • зашушта 1
  • збаци 1
  • збега 1
  • збива 2
  • збијају 1
  • збијене 1
  • збило 1
  • Збиља 3
  • збиља 5
  • збиље 1
  • збиљски 1
  • због 10
  • збогом 2
  • збораше 2
  • збуни 1
  • збунио 1
  • збуњен 3
  • збуњена 1
  • збуњено 2
  • звали 2
  • звао 1
  • звати 1
  • зваше 2
  • звезда 4
  • звездама 2
  • звездана 1
  • звездани 1
  • звезданим 1
  • звездано 2
  • звезданом 1
  • звезде 4
  • звездица 1
  • звездом 1
  • звезду 2
  • звек 1
  • звека 1
  • звекетаху 1
  • звекетом 1
  • звекну 1
  • звеком 2
  • звеку 1
  • звер 2
  • звери 2
  • звериње 1
  • зверја 1
  • зверској 1
  • звечаше 1
  • звиждање 1
  • звиждању 1
  • звиждати 1
  • звиждах 1
  • Звиждах 1
  • Звизну 1
  • звоно 1
  • звркат 1
  • зврктаху 2
  • звучан 1
  • зглавке 1
  • згњечи 1
  • згоде 1
  • згоди 1
  • згодна 1
  • зграби 1
  • згрешила 1
  • згрешили 1
  • згрну 1
  • згрнуло 1
  • згрозив 1
  • здање 1
  • здели 1
  • зделицама 1
  • здрав 1
  • здравица 1
  • здравицу 1
  • здравље 5
  • здрављу 2
  • зебе 1
  • зебња 2
  • зебње 2
  • зебњом 1
  • зелене 4
  • зеленим 2
  • зеленкастог 1
  • зеленог 3
  • зелену 2
  • земан 1
  • зембил 3
  • зембила 2
  • зембилу 2
  • земља 11
  • земљакиња 1
  • земљакиње 1
  • земљакињу 2
  • земљаци 1
  • земље 14
  • земљи 11
  • земљо 1
  • земљом 4
  • земљу 12
  • зеница 1
  • зетом 1
  • зету 1
  • зефири 1
  • зец 1
  • зибелина 1
  • зибелинима 1
  • зибелинском 1
  • зид 5
  • зида 4
  • зидина 3
  • зидинама 4
  • зидине 9
  • зидини 3
  • зидином 1
  • зидину 5
  • зидови 2
  • зиду 9
  • злата 6
  • златан 5
  • златна 4
  • златне 4
  • златни 1
  • златним 4
  • златних 7
  • златног 6
  • златнога 1
  • златном 3
  • златну 2
  • злато 6
  • златом 2
  • зле 1
  • зло 3
  • зловољан 1
  • зловољно 1
  • злом 1
  • злослутице 1
  • злосрећна 1
  • злосрећнице 1
  • злосрећној 1
  • злосрећном 1
  • Змај 1
  • змај 2
  • змаја 1
  • змајев 1
  • змајеве 1
  • змајеви 2
  • змајевски 1
  • змајевских 1
  • змајски 1
  • змајским 1
  • змајског 1
  • змија 4
  • змије 1
  • змијских 1
  • змијурина 3
  • змијурине 1
  • змијурину 1
  • зна 18
  • знађаше 4
  • знај 1
  • знају 2
  • знајући 2
  • знак 6
  • Знала 2
  • знала 3
  • знали 2
  • знам 39
  • Знам 6
  • знамења 1
  • знамењу 1
  • Знамо 1
  • знамо 3
  • знан 1
  • знање 1
  • знању 1
  • Знао 1
  • знао 8
  • Знате 2
  • знате 6
  • знати 4
  • значај 2
  • значе 1
  • значи 2
  • знаш 23
  • Знаш 6
  • зној 3
  • знојаво 1
  • знојавом 1
  • знојем 2
  • зобница 1
  • зова 2
  • зове 5
  • зовем 3
  • зовеш 2
  • зовина 1
  • зовином 1
  • зовнемо 1
  • зовнеш 1
  • зовну 3
  • зову 2
  • зора 2
  • зоре 2
  • зори 1
  • зором 2
  • зору 1
  • зрак 2
  • зрака 1
  • зраке 1
  • зракова 1
  • зраком 1
  • зраку 1
  • зрацима 1
  • зрачност 1
  • зрна 1
  • зрно 1
  • зуба 1
  • зубе 4
  • зубима 1
  • зубма 4
  • зујање 1
  • Зулуфлија 3
  • Зулуфлије 1
  • Зулуфлији 1
  • Зулуфлију 1
  • зуцнути 1
  • и 1597
  • И 75
  • ибрик 8
  • ибрика 1
  • ивањскога 1
  • ивице 2
  • ивици 1
  • ивицом 1
  • ивицу 1
  • игла 1
  • игле 1
  • игра 3
  • играм 2
  • играху 1
  • играш 1
  • игру 1
  • игумани 1
  • иде 8
  • идем 1
  • Идем 1
  • идемо 2
  • иди 3
  • Иди 8
  • иду 1
  • ижљубила 1
  • из 130
  • Из 3
  • иза 27
  • Иза 3
  • изабра 1
  • изабрати 1
  • Изађе 1
  • изађе 14
  • изађем 1
  • изађемо 2
  • изађи 1
  • Изађох 1
  • изађох 2
  • изађоше 3
  • изађу 2
  • изазивати 1
  • изаћи 3
  • изашао 1
  • изашла 1
  • избави 1
  • избавио 1
  • избавиш 1
  • Избављена 1
  • избере 1
  • избио 1
  • избише 1
  • Избише 1
  • изближе 1
  • избројаше 1
  • избуљи 1
  • избуљио 1
  • извади 11
  • Извади 2
  • извадила 1
  • изванредна 1
  • изванредне 1
  • изванредни 1
  • изванредно 1
  • изведе 4
  • изведена 1
  • изведоше 1
  • извезен 1
  • извезена 1
  • извезени 2
  • извезеним 1
  • извезеној 1
  • извесном 1
  • извести 1
  • извештај 1
  • изви 1
  • извидати 1
  • извијаше 1
  • извијен 1
  • извијене 1
  • извила 1
  • извили 1
  • извињаваше 1
  • изводи 1
  • изводиле 1
  • изводио 1
  • извору 1
  • извукоше 1
  • Извукоше 1
  • извуците 1
  • извуче 1
  • Извуче 1
  • изгибосмо 1
  • изгледа 1
  • Изгледало 1
  • изгледало 2
  • Изгледао 1
  • изгледаху 1
  • изгледаше 4
  • Изгледаше 4
  • изговори 3
  • изгорела 1
  • изгубе 1
  • Изгуби 1
  • изгуби 4
  • изгубив 1
  • изгубила 4
  • изгубио 1
  • изгубисмо 1
  • издавала 2
  • издаваху 1
  • издаваше 2
  • издајнички 1
  • изданку 1
  • издахнула 1
  • издигнутом 1
  • издисаше 1
  • изиђите 1
  • изиђоше 1
  • изићи 1
  • изјадала 1
  • излажаше 1
  • излаз 2
  • излаза 3
  • излазу 1
  • излетеше 1
  • излива 1
  • Изломио 1
  • излуде 1
  • излудела 1
  • излудели 1
  • измакло 1
  • измакнеш 1
  • измакоше 1
  • између 11
  • Између 2
  • измигољи 1
  • измири 1
  • измоле 1
  • Изнад 1
  • изнад 12
  • изненада 1
  • изненадни 1
  • изненадно 2
  • изненађен 3
  • изненађује 1
  • изнео 1
  • Изнесе 1
  • изнесе 3
  • изнети 2
  • изношаше 1
  • изнураваше 1
  • изнутра 2
  • изразом 3
  • изрезане 1
  • икада 2
  • икакве 1
  • икона 1
  • иконама 1
  • иконе 2
  • иконицама 1
  • иконом 1
  • иконостас 1
  • иконостаса 1
  • иконостасом 1
  • икону 2
  • Ил 1
  • ил 8
  • Или 1
  • или 67
  • им 29
  • има 45
  • Има 8
  • имадосмо 1
  • имадох 1
  • имадоше 2
  • имађаше 1
  • имај 1
  • Имај 1
  • имају 1
  • имала 5
  • имали 2
  • Имам 1
  • имам 2
  • Имамо 1
  • имамо 2
  • имања 2
  • Имао 3
  • имао 6
  • Имате 1
  • имате 2
  • имати 1
  • имаће 1
  • Имаш 2
  • имаш 5
  • име 12
  • имена 1
  • именом 1
  • ИМЕНУ 1
  • имену 2
  • имењаштва 1
  • импедимента 1
  • Ина 1
  • инат 1
  • иначе 1
  • инцидент 1
  • исекао 1
  • искај 1
  • искамџих 1
  • искезио 1
  • искићена 1
  • искићени 1
  • искићених 1
  • искићеној 1
  • искићеном 2
  • ископаше 1
  • искочи 2
  • искрено 1
  • искуј 1
  • искупи 2
  • искупили 1
  • искупио 1
  • искупиш 1
  • искупише 1
  • искупљених 1
  • искуства 1
  • искушавао 1
  • испава 2
  • испавај 1
  • испаде 1
  • испадне 1
  • испало 1
  • Испеше 1
  • испитом 1
  • исплакала 1
  • Исплакала 1
  • исплакну 1
  • исплачем 1
  • исплетене 1
  • испнемо 1
  • исповедала 1
  • испод 22
  • Испод 3
  • испосник 2
  • испосницима 2
  • исправи 2
  • испратили 1
  • испред 12
  • испречила 1
  • испричам 1
  • испричао 1
  • испричах 1
  • испунила 1
  • испуњен 1
  • испупченом 1
  • испупчила 1
  • испусти 2
  • испуцале 1
  • исред 1
  • иста 1
  • исти 3
  • истим 1
  • Истина 1
  • истина 7
  • истини 5
  • истински 1
  • истину 1
  • Истину 2
  • исто 11
  • истога 1
  • исток 1
  • истом 5
  • истрезне 1
  • истрже 1
  • истукоше 1
  • Исуса 2
  • Исусе 1
  • ићи 2
  • Их 5
  • их 66
  • ишао 3
  • ишаран 2
  • Ишла 1
  • ишли 2
  • ишло 1
  • ја 123
  • Ја 21
  • јаблан 1
  • јабланова 3
  • јаблановима 1
  • јабланом 1
  • јабука 5
  • јабукама 1
  • јабуке 1
  • јабуку 1
  • јабуци 1
  • јава 2
  • јави 8
  • јавио 2
  • јавише 1
  • јавља 2
  • јављала 1
  • јављале 1
  • Јаворове 1
  • јагањаца 1
  • јагње 1
  • јагњетине 1
  • јада 3
  • јадан 2
  • јаде 1
  • јадна 11
  • јадне 1
  • јадни 4
  • јадница 1
  • јаднице 2
  • јадног 1
  • јадној 1
  • јадну 2
  • јазбини 1
  • јазбину 2
  • јаја 1
  • јак 2
  • јака 1
  • јаким 1
  • јако 5
  • јаког 2
  • јаком 1
  • јаничар 1
  • јаничара 2
  • јаничаре 1
  • јаничари 1
  • јаничарима 1
  • јаничарски 3
  • јаничарским 1
  • Јанка 2
  • Јанко 4
  • Јанкова 1
  • Јанкову 1
  • Јанком 3
  • Јанку 1
  • Јанош 2
  • Јаноше 1
  • Јао 1
  • Јаох 2
  • јарак 1
  • јареб 1
  • јарка 1
  • јарма 1
  • јасан 3
  • јасније 4
  • јасним 2
  • јасно 2
  • јасном 1
  • Јастребац 1
  • јастребова 1
  • Јастрепца 1
  • јата 1
  • јатагане 3
  • јаукнем 1
  • Јаукнуше 1
  • јахао 1
  • Јахао 1
  • јахач 1
  • јахаше 1
  • јача 2
  • јаче 2
  • јачем 1
  • јачом 2
  • Је 12
  • је 925
  • Јевросима 1
  • Јевросиму 1
  • Један 10
  • један 104
  • једанпут 3
  • Једва 1
  • једва 6
  • једе 1
  • једина 3
  • јединац 1
  • једине 1
  • једини 4
  • једино 1
  • јединствене 1
  • једину 1
  • Једна 3
  • једна 51
  • једнако 6
  • једне 25
  • једни 1
  • једним 23
  • једнима 1
  • једних 3
  • Једно 1
  • једно 30
  • Једног 2
  • једног 24
  • Једнога 1
  • једнога 9
  • једнозвучно 1
  • једној 15
  • Једном 1
  • једном 41
  • једноч 1
  • једну 42
  • једу 1
  • језа 2
  • језик 1
  • језиком 2
  • језику 2
  • јека 1
  • јекну 2
  • јела 2
  • Јелек 2
  • јелек 7
  • јелеку 2
  • јелена 1
  • јелинске 1
  • јелчија 1
  • јемчи 1
  • јер 22
  • Јерина 1
  • јермелином 1
  • Јес 2
  • јесам 1
  • Јесам 1
  • јеси 7
  • Јеси 7
  • Јест 11
  • јест 4
  • Јесте 4
  • јесте 6
  • јестивом 1
  • јеца 4
  • јецајући 1
  • јецање 2
  • јецати 1
  • јецаш 1
  • јецаше 1
  • јечаше 1
  • Јоване 3
  • Јованом 2
  • Јовану 1
  • Јово 1
  • Јовом 1
  • јој 132
  • Јок 2
  • Јосифе 1
  • Још 5
  • још 78
  • ју 3
  • Југ 1
  • Југовића 1
  • јужни 1
  • Јунак 1
  • јунак 10
  • јунака 3
  • јунаке 2
  • јунаку 1
  • јунаци 8
  • Јунацима 1
  • јунацима 4
  • јуначе 4
  • јуначка 2
  • јуначке 2
  • јуначким 1
  • јуначко 3
  • јуначкој 1
  • јуначку 1
  • јуначног 1
  • јунаштво 2
  • јуноша 2
  • јуре 3
  • јури 3
  • јуриш 1
  • јурну 2
  • јутарњем 1
  • јутра 2
  • јутро 1
  • јутрос 4
  • јутру 1
  • јух 1
  • јуче 2
  • к 87
  • ка 4
  • Кабадахија 1
  • кабадахију 2
  • кабанице 1
  • кабаницом 1
  • кабаницу 4
  • кабули 1
  • кавга 1
  • кавгу 1
  • кавеза 3
  • кавезу 1
  • кад 169
  • Кад 62
  • када 2
  • кадифа 1
  • кадифе 5
  • кадифене 1
  • кадифеним 2
  • кадифи 1
  • кадифом 1
  • каже 15
  • Каже 2
  • кажем 14
  • кажеш 3
  • Кажи 1
  • кажи 3
  • кажипрстом 1
  • кажите 1
  • Кажите 1
  • кажу 1
  • казала 2
  • казао 2
  • казати 10
  • казаћу 1
  • казивала 1
  • казивање 1
  • казивао 3
  • казивах 1
  • казиваше 6
  • Казуј 3
  • казуј 6
  • казује 2
  • казујем 2
  • казују 3
  • казујући 2
  • кајиш 2
  • Какав 1
  • какав 13
  • каква 13
  • Каква 2
  • Какве 1
  • какве 11
  • Какви 1
  • какви 4
  • каквим 2
  • какво 3
  • каквог 2
  • каквој 3
  • каквом 2
  • какву 4
  • како 149
  • Како 26
  • калаја 1
  • калајисани 1
  • калдрма 1
  • калдрмом 1
  • калпаке 1
  • калпаку 1
  • калпаци 1
  • калуђера 3
  • калуђери 1
  • калуђерица 1
  • калуђерицом 1
  • калуђерска 1
  • камен 8
  • камена 8
  • камене 1
  • камените 1
  • каменито 1
  • камених 1
  • каменица 1
  • каменом 5
  • камења 5
  • камење 3
  • камењем 5
  • камењу 2
  • камилавком 1
  • камиле 1
  • камичцима 1
  • камо 2
  • Камо 2
  • камџијама 1
  • камџијом 2
  • канда 3
  • кандила 5
  • кандилима 2
  • кандило 1
  • кандилом 1
  • кандиоца 1
  • каницама 1
  • кантар 1
  • кануше 1
  • Као 13
  • као 283
  • кап 1
  • капе 1
  • капеле 2
  • капели 4
  • капелу 2
  • капи 1
  • капије 1
  • капији 1
  • капију 1
  • капљама 1
  • капљицама 1
  • капу 2
  • караван 6
  • каранфила 1
  • кардинал 1
  • касаху 1
  • катанац 2
  • катанца 1
  • катанце 2
  • катова 1
  • католичком 1
  • катраном 1
  • кафтан 1
  • кафтана 1
  • кафтанима 1
  • квариш 1
  • Кемењија 1
  • кеса 2
  • кестењавом 1
  • кесу 1
  • кивно 1
  • кида 1
  • кидај 1
  • кидисаше 1
  • Кидисаше 1
  • ким 1
  • киме 1
  • кип 3
  • кипела 1
  • кипео 1
  • Кираљи 1
  • кита 2
  • китњаст 1
  • китњасто 1
  • китњасту 1
  • китом 1
  • киту 1
  • кићанке 2
  • кићени 1
  • кише 1
  • кишица 1
  • клао 1
  • клекни 1
  • клетвом 2
  • клетву 1
  • клети 1
  • клецају 2
  • клецнем 1
  • клецнуше 1
  • клечала 1
  • клечања 1
  • клече 2
  • Клечећи 1
  • клечим 1
  • клеште 3
  • клештима 4
  • клизнем 1
  • кликтање 2
  • кликће 1
  • кликћу 1
  • кликћући 1
  • клинце 3
  • клицање 1
  • клонем 1
  • клону 2
  • клонула 1
  • клонуо 1
  • клопку 1
  • клупе 2
  • клупу 1
  • кљеште 1
  • кљештима 1
  • кљуна 1
  • кључалу 1
  • кнегиња 1
  • Кнез 1
  • кнеза 2
  • кнезу 2
  • књига 3
  • Ко 18
  • ко 41
  • ковао 1
  • ковач 1
  • ковачке 1
  • ковачнице 4
  • ковачници 1
  • ковачницу 3
  • ковитлац 1
  • коврџастим 1
  • Ковчег 1
  • ковчег 10
  • ковчега 9
  • ковчеге 1
  • ковчегу 3
  • ковчежић 1
  • ковчези 2
  • ковчезима 2
  • ког 1
  • кога 17
  • код 8
  • кожа 2
  • кожи 1
  • кожни 1
  • кожним 1
  • кожну 1
  • козари 1
  • која 65
  • које 52
  • којега 7
  • који 113
  • којим 1
  • којима 10
  • којих 6
  • којој 16
  • којом 6
  • коју 18
  • Кола 1
  • кола 15
  • КОЛАРЧЕВЕ 1
  • колевке 1
  • колена 15
  • коленима 4
  • колено 4
  • колену 4
  • Колики 1
  • Колико 1
  • колико 15
  • колима 2
  • коло 1
  • колски 1
  • колског 1
  • ком 1
  • комадић 1
  • комадиће 1
  • комадићима 1
  • командира 1
  • Коме 2
  • коме 35
  • комедија 1
  • комедијашице 1
  • Комшија 2
  • конак 1
  • конаку 2
  • кондира 1
  • кондире 1
  • кондирима 2
  • Кондор 4
  • Кондоре 1
  • Кондору 1
  • конклузија 1
  • конопаца 1
  • конопце 3
  • конопцем 1
  • Константинов 1
  • концем 1
  • коњ 3
  • коња 7
  • коњаника 1
  • коњанику 1
  • коње 11
  • Коњи 1
  • коњићу 1
  • коњиц 2
  • коњма 1
  • коњским 1
  • коњских 1
  • коњу 4
  • коњушница 1
  • коњушницу 1
  • копај 2
  • Копаоник 1
  • копија 1
  • копита 1
  • копка 1
  • копља 4
  • копљасто 1
  • копље 5
  • копљем 1
  • копљима 1
  • копреном 2
  • корак 5
  • корака 1
  • кораке 1
  • коракнути 1
  • кораком 2
  • кораку 1
  • корача 1
  • корачај 1
  • корачаја 4
  • корачајући 1
  • корачао 1
  • корачаше 4
  • корита 2
  • корито 1
  • кориту 2
  • корицама 2
  • коров 1
  • Коса 1
  • косе 5
  • Космаја 1
  • космајски 1
  • космајских 1
  • космајском 1
  • Космају 2
  • Косово 5
  • Косову 3
  • косом 5
  • кост 1
  • кости 4
  • костретне 1
  • костретну 1
  • косу 4
  • котарац 1
  • котлић 4
  • котрља 1
  • коца 1
  • коцки 4
  • коцку 1
  • кочијаш 1
  • кочијаша 2
  • кочијашу 2
  • кошеви 1
  • кошуље 3
  • кошуљица 1
  • кошуљу 3
  • кошута 1
  • краде 1
  • крај 4
  • КРАЈА 1
  • краја 2
  • крају 4
  • краљ 1
  • краља 1
  • краљеви 1
  • краљевима 2
  • КРАЉЕВИНЕ 1
  • Краљевић 7
  • Краљевића 3
  • Краљевићем 2
  • краљевске 1
  • краљевски 1
  • краљевских 1
  • красан 3
  • красна 1
  • Красни 1
  • красним 1
  • красно 1
  • красном 1
  • кратак 1
  • кратку 1
  • краће 1
  • краћих 1
  • крв 2
  • крви 3
  • крвнику 1
  • крекетале 1
  • кремен 2
  • крену 2
  • кренуће 1
  • Крепак 1
  • крепак 2
  • крепи 1
  • крепка 1
  • крепко 1
  • крепост 1
  • кресати 1
  • кресаше 1
  • кресну 1
  • Кресну 1
  • креташе 1
  • креће 1
  • крив 2
  • криви 1
  • криво 3
  • Кривој 1
  • кривом 1
  • кривооки 1
  • крије 1
  • кријем 1
  • кријеш 1
  • крила 5
  • крилати 1
  • Крилатицу 1
  • крилима 2
  • крило 1
  • крилом 1
  • крилу 1
  • крина 2
  • кринови 2
  • кристала 1
  • кристални 1
  • крити 1
  • кришке 1
  • кришку 1
  • кришом 3
  • крманошем 1
  • крму 1
  • кровом 1
  • Кроз 2
  • кроз 43
  • кроком 1
  • кроку 1
  • крочи 3
  • крочила 1
  • крочим 1
  • крочимо 1
  • крочити 1
  • крпа 2
  • крпе 3
  • крпу 1
  • крст 6
  • крста 1
  • крстасту 1
  • крстата 1
  • крстату 1
  • крсте 1
  • крстећи 1
  • крстова 1
  • крстови 1
  • крстом 4
  • крта 1
  • круг 1
  • круга 2
  • кругом 1
  • кружио 1
  • круна 1
  • Круна 2
  • круне 4
  • круном 2
  • Круну 1
  • круну 2
  • крупан 4
  • крупне 2
  • крупним 8
  • крупних 2
  • крупног 3
  • крупнога 1
  • крупну 1
  • Крушевац 4
  • Крушевца 6
  • КРУШЕВЦУ 1
  • Крушевцу 10
  • крхаше 2
  • крчази 1
  • кршећи 2
  • кршити 1
  • крштене 1
  • крштеним 1
  • кто 1
  • кћер 3
  • кћери 8
  • Кћи 1
  • кћи 7
  • кубетом 2
  • кубету 1
  • кувам 1
  • кувати 1
  • Куд 5
  • куд 8
  • куда 6
  • кудрави 1
  • кудравим 1
  • куја 2
  • кује 2
  • кујем 1
  • кујо 2
  • кујунџије 1
  • кука 1
  • кукавна 1
  • кукњаву 2
  • кукове 1
  • кукурекањем 1
  • кула 1
  • куле 2
  • кули 3
  • кулу 6
  • кум 1
  • кумим 1
  • кунући 1
  • купала 1
  • купе 1
  • купи 4
  • купили 1
  • купио 1
  • курјакова 1
  • кут 1
  • кутија 1
  • кутији 1
  • куту 5
  • кућа 2
  • куће 5
  • кућерака 1
  • кући 2
  • кућица 1
  • кућице 1
  • кућици 1
  • кућом 1
  • кућу 4
  • кухиња 1
  • кухиње 1
  • кухињи 1
  • куца 7
  • куцање 2
  • куцању 1
  • куцати 2
  • куцаше 3
  • куцкање 1
  • куцну 2
  • кучка 2
  • кучко 1
  • кушала 1
  • л 14
  • лабуда 2
  • лав 1
  • лава 5
  • Лавеж 1
  • лавеж 6
  • лавежи 1
  • лавова 1
  • лавове 3
  • лавови 2
  • лагала 1
  • лаганим 2
  • лаганом 2
  • лађу 2
  • лажа 1
  • лажеш 1
  • Лажеш 1
  • лажне 1
  • лажу 2
  • Лазар 1
  • Лазара 2
  • Лазарева 2
  • Лазарице 1
  • Лазарове 1
  • Лазару 1
  • Лазо 1
  • лајаше 1
  • лајеш 1
  • лају 1
  • лајући 2
  • Лак 1
  • лака 2
  • лакат 2
  • лаката 2
  • лаким 1
  • лакнуло 1
  • лакнути 1
  • лако 8
  • Лакрдија 1
  • лакрдијаша 1
  • лакрдије 3
  • лакше 2
  • ланац 2
  • ланаца 1
  • ланце 1
  • ланцету 1
  • ланци 1
  • ланцима 5
  • Ластавица 1
  • ластавица 4
  • ластавице 1
  • ластавици 3
  • ластавицом 2
  • ластавицу 14
  • латинском 2
  • латио 1
  • лебди 1
  • лева 2
  • леве 6
  • левим 2
  • левицом 1
  • Лево 1
  • лево 23
  • левог 1
  • левој 5
  • левом 6
  • леву 4
  • легла 1
  • лед 1
  • ледине 1
  • ледини 3
  • ледину 2
  • леђа 1
  • леђима 2
  • лежала 5
  • лежали 1
  • лежало 2
  • лежао 2
  • лежаху 1
  • лежаше 2
  • леже 2
  • лежи 2
  • лежим 1
  • Лези 1
  • лези 2
  • лека 2
  • лекара 1
  • лекари 4
  • лекарима 1
  • леп 3
  • лепа 9
  • лепе 4
  • лепим 3
  • лепих 1
  • Лепо 1
  • лепо 30
  • лепог 1
  • лепога 1
  • лепом 3
  • лепота 4
  • лепоте 5
  • лепоти 4
  • лепотом 2
  • лепоту 1
  • лептирових 1
  • лепу 1
  • лепша 3
  • лепше 2
  • лепши 2
  • лепшој 1
  • лепшом 1
  • лепшу 2
  • лети 1
  • летње 1
  • летњега 1
  • летњој 1
  • летургија 1
  • Лећи 1
  • леш 1
  • лешник 1
  • лешника 1
  • ли 110
  • ливаде 1
  • лиже 1
  • Лизаше 1
  • лије 1
  • линијама 1
  • липе 2
  • липов 1
  • липом 1
  • лиске 1
  • лискуна 2
  • Лист 1
  • лист 4
  • листак 1
  • листина 1
  • лица 10
  • Лице 1
  • лице 31
  • лицем 6
  • лицу 15
  • лишћа 1
  • лишће 2
  • лов 1
  • ловачки 2
  • логика 2
  • логике 1
  • ложим 1
  • лозе 1
  • лојане 1
  • ломи 3
  • ломљаше 2
  • ломњава 1
  • лонца 1
  • лонче 1
  • лопта 2
  • лотрама 1
  • лубања 1
  • луг 1
  • лугу 2
  • луд 2
  • луда 3
  • лудилу 1
  • Лудо 1
  • лудо 3
  • лудост 2
  • луду 1
  • лук 1
  • лука 1
  • лукаву 1
  • лупај 1
  • лупање 2
  • лупњавом 1
  • лутају 1
  • лутале 1
  • лутања 1
  • лучем 1
  • љуба 1
  • љубав 1
  • љубави 4
  • љубављу 4
  • љубазник 2
  • љубе 1
  • љубећи 2
  • љуби 2
  • љубила 1
  • Љубила 1
  • Љубим 1
  • љубим 3
  • љубио 1
  • љубити 3
  • љубичасте 1
  • љубичастој 1
  • љубљаше 1
  • љубо 1
  • људе 5
  • људи 20
  • људма 1
  • људска 1
  • људске 1
  • људских 1
  • људског 1
  • људској 1
  • љуља 2
  • љуљала 1
  • љуљаше 1
  • љуспе 1
  • љут 2
  • љуте 1
  • љутит 1
  • љутита 1
  • љутито 3
  • Љутица 1
  • љуто 4
  • ма 11
  • Ма 2
  • мавен 1
  • Магдалена 1
  • магла 1
  • магле 1
  • маглица 1
  • магловитом 1
  • мађијанко 1
  • мазге 1
  • мајка 2
  • Мајке 1
  • мајке 3
  • мајкине 1
  • мајкино 1
  • мајку 2
  • мајстор 6
  • мајстора 3
  • мајсторе 1
  • мајсторица 1
  • мајсторици 1
  • мајсторицу 1
  • мајсторски 1
  • мајци 1
  • макли 1
  • макне 2
  • Макни 1
  • макну 1
  • мал 1
  • мала 1
  • малахита 1
  • малвасија 2
  • мале 2
  • малена 1
  • малени 1
  • малених 2
  • мали 10
  • малим 5
  • малих 1
  • малко 3
  • Мало 11
  • мало 93
  • малог 1
  • малој 1
  • малом 1
  • малу 2
  • мамуза 1
  • мамузе 4
  • манастир 2
  • манастира 1
  • манастирима 2
  • манастирска 1
  • манастиру 1
  • Манда 9
  • Манде 2
  • Мандина 1
  • Мандо 1
  • Манду 3
  • мањ 5
  • мање 6
  • мањи 1
  • мањих 1
  • марама 1
  • мараму 1
  • Маргита 162
  • Маргите 10
  • Маргити 22
  • Маргитин 1
  • Маргитина 1
  • Маргитине 1
  • Маргитиних 2
  • Маргитино 5
  • Маргитину 2
  • Маргито 1
  • Маргитом 3
  • Маргиту 16
  • мари 4
  • Марија 1
  • Маријо 1
  • марим 2
  • марити 1
  • Марка 5
  • Марко 13
  • Маркова 1
  • Марком 2
  • марљивости 1
  • Мартин 20
  • Мартина 6
  • Мартине 10
  • Мартинове 1
  • Мартином 1
  • Мартину 4
  • Маруша 1
  • Маруше 1
  • Марушо 1
  • Марушу 1
  • марш 1
  • маскарада 2
  • маслинке 1
  • масом 1
  • масти 1
  • матер 3
  • матере 2
  • мати 1
  • матор 1
  • матора 2
  • матору 1
  • маћеха 1
  • мах 3
  • махаше 3
  • Махмут 1
  • Махни 2
  • махну 5
  • махнув 1
  • маховинасто 1
  • маховине 1
  • мач 4
  • мача 1
  • маче 2
  • мачева 1
  • мачеви 2
  • мачевима 2
  • мачка 1
  • Маџар 1
  • Маџари 1
  • Маџарима 1
  • Маџарица 12
  • Маџарице 5
  • Маџарици 1
  • маџарска 14
  • Маџарска 5
  • маџарске 17
  • Маџарске 2
  • маџарски 12
  • маџарским 2
  • маџарско 2
  • МАЏАРСКОЈ 1
  • Маџарској 3
  • маџарској 6
  • маџарском 1
  • Маџарску 1
  • маџарску 2
  • Маџару 1
  • маше 1
  • машта 1
  • маштама 1
  • маште 1
  • машући 1
  • ме 129
  • мегдан 1
  • мегдана 2
  • мед 3
  • меда 2
  • медведа 1
  • медом 1
  • међу 6
  • мезимица 1
  • мек 1
  • мекан 1
  • мекана 2
  • мекани 1
  • меканим 2
  • меке 2
  • меким 4
  • меких 3
  • мекшег 1
  • мелем 2
  • меље 1
  • Мене 1
  • мене 41
  • Мени 2
  • мени 26
  • мери 1
  • мерити 1
  • меркам 1
  • Мерџан 1
  • мерџан 5
  • мерџана 3
  • месец 3
  • месецу 1
  • месечина 2
  • месечине 1
  • месечини 2
  • месечину 1
  • месо 3
  • места 5
  • место 10
  • месту 6
  • металном 2
  • метне 2
  • метни 1
  • метну 10
  • Метнуо 1
  • мехова 3
  • мехове 2
  • мешало 1
  • ми 189
  • Ми 3
  • миг 1
  • мига 1
  • МИЈАТОВИЋ 1
  • мила 3
  • Милан 1
  • мили 1
  • милије 4
  • милији 1
  • Милина 1
  • милина 6
  • милине 7
  • милини 1
  • милином 1
  • Милисава 1
  • Милица 5
  • Милице 1
  • Милици 1
  • Милицу 1
  • мило 6
  • МИЛОВАНА 1
  • миловану 1
  • миловаше 3
  • милозвучним 1
  • милозвучно 2
  • милосрђа 1
  • милост 4
  • милости 3
  • милостив 4
  • милостива 3
  • милостиви 1
  • милостиво 1
  • милостивој 1
  • милостиву 1
  • Милош 3
  • Милоша 2
  • милује 1
  • мимо 1
  • миндерлук 1
  • минемо 1
  • мио 3
  • мир 5
  • миран 1
  • мирис 1
  • мирисала 1
  • мирисна 1
  • мирисне 1
  • мирисним 5
  • мирисног 1
  • мирисном 4
  • мирисом 1
  • мирише 2
  • миришем 2
  • мирне 1
  • мирни 1
  • мирним 1
  • мирно 26
  • мирноћа 1
  • мирноће 2
  • мирноћом 1
  • мирну 1
  • миру 2
  • мисао 5
  • мислећи 1
  • мисли 18
  • мислила 1
  • Мислила 1
  • Мислили 1
  • мислим 1
  • Мислим 1
  • мислима 4
  • Мислио 1
  • мислио 4
  • мислите 1
  • мислити 2
  • Мислиш 2
  • мислиш 6
  • митра 1
  • митре 1
  • митром 2
  • митру 1
  • миче 1
  • мичемо 1
  • мишица 1
  • мишице 1
  • мишици 1
  • мишицом 2
  • мишицу 3
  • Мишка 1
  • Мишко 5
  • мишљах 1
  • мишљаше 3
  • млад 12
  • Млад 2
  • Млада 2
  • млада 34
  • младе 5
  • младеж 4
  • Млади 3
  • млади 7
  • младим 3
  • младине 1
  • младић 7
  • младића 4
  • младићем 1
  • младићима 1
  • младићу 1
  • младих 4
  • младо 3
  • младог 6
  • младога 4
  • младожења 4
  • младожењи 1
  • младожењу 1
  • младој 7
  • младолики 1
  • младоликог 1
  • младом 7
  • младоме 1
  • младост 7
  • младости 2
  • младу 10
  • Млађа 2
  • млађе 1
  • Млађи 1
  • млађи 3
  • млађима 1
  • млађих 1
  • млађој 1
  • млађу 1
  • млаз 5
  • млазевима 1
  • млазове 1
  • млека 3
  • млеко 2
  • млеком 1
  • млетачке 1
  • многа 1
  • многе 2
  • многи 1
  • многих 1
  • Много 1
  • много 19
  • многобројне 1
  • многобројни 2
  • многог 1
  • многокраки 1
  • мном 10
  • мо 1
  • мога 6
  • могао 10
  • Могао 2
  • могах 1
  • могаху 1
  • могаше 18
  • могла 11
  • могли 3
  • могло 7
  • Могу 1
  • могу 15
  • могућно 1
  • модар 1
  • можда 7
  • Може 3
  • може 48
  • Можемо 1
  • можемо 4
  • можете 3
  • Можеш 1
  • можеш 10
  • мозак 2
  • Мој 1
  • мој 53
  • Моја 3
  • моја 46
  • Моје 1
  • моје 41
  • Моји 1
  • моји 8
  • мојим 8
  • мојима 2
  • мојих 4
  • мојој 4
  • мојом 1
  • Мојом 1
  • моју 11
  • Моли 2
  • моли 7
  • Молила 1
  • молила 4
  • молим 18
  • Молим 7
  • Молимо 2
  • молио 1
  • молитвама 1
  • молитве 8
  • молитвом 2
  • молитву 4
  • молите 1
  • молити 2
  • молих 1
  • мољаше 1
  • мом 1
  • момака 2
  • моме 8
  • момке 1
  • момком 1
  • момци 1
  • момчадије 3
  • момчадији 1
  • момчадију 1
  • момче 4
  • Мора 2
  • мора 4
  • Морава 2
  • Мораве 3
  • Мораву 4
  • мораде 4
  • морала 2
  • море 1
  • Море 2
  • мори 1
  • мору 1
  • моста 1
  • мостића 1
  • мотре 1
  • моћи 2
  • мрави 1
  • мравци 1
  • Мрак 1
  • мрак 5
  • мраку 5
  • мрамора 8
  • мраморна 2
  • мраморне 1
  • мраморни 1
  • мраморних 1
  • мраморној 4
  • мраморну 1
  • мрамором 1
  • мрамору 2
  • мрачни 2
  • мрачније 1
  • мрачном 4
  • мрачну 2
  • мрдати 1
  • мрдну 3
  • мрднуо 1
  • мрежи 1
  • мрети 3
  • мреш 1
  • мрка 1
  • мрког 1
  • мрку 1
  • мртва 6
  • мртваца 2
  • мртвачке 2
  • мртвачки 3
  • мртвачким 1
  • мртвих 1
  • мртвог 1
  • мртвој 1
  • мртву 1
  • мрцину 1
  • Мрштиш 1
  • му 203
  • мудар 1
  • мудрости 1
  • мужа 3
  • мужем 1
  • мужу 3
  • музика 2
  • мука 7
  • муке 11
  • муком 1
  • мумлаш 1
  • мумлаше 1
  • муња 4
  • Мусломанин 1
  • Мустаф 1
  • Мустафа 2
  • мутноплавом 1
  • Мухамед 1
  • муцаше 2
  • мучи 2
  • мучиш 1
  • мушка 1
  • мушким 1
  • мушкиња 1
  • мушко 1
  • На 36
  • на 604
  • наберите 1
  • навали 1
  • навалиле 1
  • навалио 1
  • наваљиваху 1
  • наваљиваше 2
  • наваљује 1
  • наведох 3
  • навикао 1
  • навлачи 1
  • Навуци 1
  • навуче 3
  • нага 1
  • нагађаше 1
  • нагарила 1
  • нагледа 2
  • наглим 1
  • нагло 1
  • нагну 1
  • нагнуо 1
  • награда 1
  • награди 1
  • над 11
  • надамо 1
  • надежде 2
  • надеждом 1
  • надежду 1
  • надзорник 2
  • надзорника 1
  • надмећу 1
  • наднеле 1
  • наднесе 1
  • надскакујемо 1
  • надтркујемо 1
  • наду 1
  • Нађ 21
  • нађе 11
  • нађем 2
  • нађеш 2
  • нађох 5
  • нађоше 4
  • нађу 2
  • наже 1
  • Наже 1
  • назад 1
  • наиђе 1
  • наиђоше 3
  • наизменце 1
  • наишла 1
  • најближе 3
  • најближег 1
  • најближега 1
  • најближем 1
  • најближи 1
  • најближим 1
  • најбогатијих 1
  • најбоља 1
  • најбоље 5
  • најбољег 1
  • најбољој 1
  • највећа 2
  • највеће 1
  • највећи 1
  • Највише 1
  • највише 2
  • највиши 2
  • највишој 2
  • најволели 1
  • најгоре 1
  • најјачи 1
  • најлепша 2
  • најлепше 2
  • најмање 2
  • најмекшим 1
  • најми 1
  • Најми 1
  • најмилији 1
  • најмио 1
  • најмлађа 1
  • Најпосле 1
  • најпосле 5
  • најпре 13
  • најприснија 1
  • најприснији 1
  • најрођенија 1
  • најслађим 1
  • најснижих 1
  • најтање 1
  • најтеже 1
  • најширој 1
  • Накашља 1
  • накашља 2
  • накашљиваше 1
  • накит 1
  • накиту 1
  • нако 1
  • наковањ 2
  • накриви 1
  • Накриви 1
  • налбанта 1
  • налево 1
  • налила 1
  • наложила 1
  • наложили 1
  • нам 31
  • нама 11
  • наменила 1
  • намењујем 1
  • намером 1
  • намести 3
  • наместим 1
  • наместите 1
  • наметнуо 1
  • намештајући 1
  • намештати 1
  • намешташе 3
  • намештена 1
  • намештени 1
  • намиришем 1
  • намисли 1
  • наморава 1
  • нањушише 1
  • наоблачио 1
  • наоколо 1
  • наопако 2
  • наоружа 1
  • нападне 1
  • напајала 1
  • напајаше 1
  • напи 4
  • напивши 1
  • напије 2
  • напијем 1
  • напио 1
  • напипа 1
  • НАПИСАО 1
  • написмено 1
  • напоји 1
  • напојио 1
  • напоље 3
  • напором 2
  • направио 1
  • Напред 2
  • напред 37
  • напрезања 2
  • напрезањем 1
  • напрезаше 1
  • напричао 1
  • напукла 1
  • напуни 3
  • напунила 1
  • напунише 2
  • напустио 1
  • напуцкавају 1
  • Нареди 1
  • нареди 2
  • наредио 1
  • наређивала 1
  • народ 5
  • народа 2
  • народној 1
  • народу 2
  • нарочито 1
  • нарочитом 1
  • наручја 1
  • наручју 4
  • Нас 1
  • нас 55
  • насигурно 1
  • насипаху 1
  • наслањаше 1
  • наслона 1
  • наслони 7
  • Наслонив 1
  • наслонив 3
  • наслонило 1
  • наслоним 1
  • наслоњаче 1
  • наслоњачи 3
  • наслоњачу 2
  • наслоњена 2
  • наслоњеном 1
  • Насмеја 3
  • насмеја 5
  • насмејао 1
  • насмејаше 2
  • насмеје 3
  • насмејете 1
  • насмехну 3
  • наста 1
  • настави 15
  • наступ 1
  • наступаше 1
  • наступише 1
  • наступу 1
  • насу 1
  • натера 1
  • натераше 1
  • натоварити 1
  • натопи 1
  • натопљене 1
  • наточио 1
  • натприродном 1
  • натраг 9
  • наћи 8
  • наумио 1
  • Наусница 1
  • научио 2
  • нахуди 1
  • начина 1
  • начини 5
  • начиним 1
  • начинио 1
  • Начиниће 1
  • начињен 1
  • наџаком 1
  • наш 14
  • наша 6
  • нашао 2
  • наше 3
  • нашег 7
  • нашега 4
  • нашем 4
  • нашему 1
  • наши 5
  • нашим 3
  • нашој 4
  • нашом 1
  • нашу 3
  • не 345
  • Не 68
  • неба 4
  • неблагодарна 1
  • Небо 1
  • небо 11
  • небом 5
  • небрежљиво 2
  • небројено 1
  • небу 5
  • невера 1
  • Неверовање 1
  • неверовањем 1
  • невесело 7
  • Невесео 1
  • невесео 3
  • невеста 1
  • невесте 1
  • невесту 3
  • невидљива 1
  • невидљивим 2
  • невин 4
  • невине 2
  • невино 1
  • невиност 1
  • невиности 1
  • невину 1
  • невоља 3
  • невоље 3
  • невољи 1
  • негда 1
  • негдашњих 1
  • негде 13
  • Него 42
  • него 79
  • недавно 1
  • недара 3
  • недирнуто 1
  • недоумици 1
  • нежна 1
  • нежни 1
  • нежнију 1
  • нежно 7
  • нежност 1
  • нежности 1
  • нежношћу 2
  • нежну 1
  • незадовољна 1
  • незгодно 2
  • нези 2
  • незнана 1
  • незнању 1
  • неизбежна 1
  • неизмерна 1
  • неизмерно 1
  • неизмерном 1
  • неисказаном 2
  • нејакој 1
  • нејасне 1
  • нејасно 1
  • нејасном 1
  • нек 9
  • Нека 12
  • нека 81
  • некад 2
  • Некада 1
  • некада 6
  • некадашња 1
  • некадашњега 2
  • некадашњим 1
  • некадашњој 1
  • Некакав 1
  • некакав 3
  • некаква 5
  • некакве 5
  • некаквим 3
  • некаквих 2
  • некакво 1
  • некаквог 2
  • некаквом 2
  • Некако 1
  • некако 6
  • неке 14
  • неки 18
  • неким 9
  • некима 1
  • неких 2
  • некмо 3
  • неко 26
  • неког 4
  • некога 1
  • некој 2
  • Неколике 1
  • неколике 4
  • неколиким 1
  • Неколико 1
  • неколико 41
  • неком 8
  • неку 17
  • некуд 4
  • некуда 5
  • Нема 3
  • нема 37
  • Немаде 1
  • немају 1
  • немам 1
  • Немам 1
  • немамо 1
  • Немамо 1
  • немарно 2
  • немаром 1
  • немате 1
  • немачких 1
  • немаш 2
  • немаштина 1
  • немилост 2
  • немилости 1
  • немилостивношћу 1
  • немирно 1
  • немо 1
  • Немој 6
  • немој 8
  • Немојте 2
  • немојте 3
  • немом 1
  • нене 2
  • необичне 1
  • необично 2
  • неописано 1
  • непамћених 1
  • непомично 1
  • непоштене 1
  • неправде 2
  • непрекидно 1
  • неприлика 1
  • неприлици 1
  • неравних 1
  • неразговетно 3
  • неразговетној 1
  • неразумљиви 1
  • неразумљивим 2
  • неразумљиво 1
  • нервног 1
  • нерешљивости 1
  • несвестица 1
  • несигурним 1
  • несигурно 1
  • несигурном 1
  • неслога 1
  • несмелица 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећна 1
  • несрећом 1
  • несрећу 3
  • неста 1
  • нестаде 2
  • нестало 1
  • нестане 1
  • несташним 1
  • нестрпљиво 3
  • неће 11
  • Неће 7
  • Нећемо 1
  • нећемо 3
  • нећете 2
  • Нећеш 1
  • нећеш 7
  • нећу 18
  • Нећу 4
  • неуглачано 1
  • неумешности 1
  • нехотице 1
  • нечастиви 4
  • нечастивог 1
  • нечем 1
  • нечему 1
  • нечиста 1
  • нечисте 1
  • нечујно 1
  • Нешто 4
  • нешто 57
  • ни 109
  • Нигде 1
  • нигде 5
  • нижа 1
  • ниже 2
  • низ 22
  • низа 2
  • низове 2
  • није 106
  • Није 28
  • Никад 1
  • никад 11
  • никада 12
  • Никада 2
  • никакав 1
  • Никакав 1
  • никакве 1
  • никакви 1
  • Никако 2
  • никако 4
  • Нико 6
  • нико 9
  • никог 1
  • никога 3
  • ником 2
  • никоме 2
  • нимало 1
  • нипошто 1
  • нисам 11
  • Нисам 8
  • ниси 12
  • Ниси 4
  • ниске 1
  • ниско 2
  • ниском 1
  • нисмо 3
  • нисте 2
  • Нису 1
  • нису 14
  • Нит 1
  • нит 3
  • нити 7
  • ничега 2
  • Ниш 2
  • Ниша 2
  • Нишки 1
  • нишком 1
  • ништа 35
  • Ништа 5
  • Нишу 3
  • но 7
  • нов 3
  • нова 1
  • новајлија 1
  • новац 1
  • нове 4
  • нови 2
  • новим 2
  • нових 1
  • ново 1
  • новог 1
  • новом 1
  • нову 1
  • новца 3
  • новцати 1
  • новцатих 1
  • новце 2
  • новци 2
  • новцу 2
  • ногама 10
  • ноге 11
  • ногом 8
  • ногу 1
  • нож 9
  • ножа 1
  • ножеве 1
  • ножем 5
  • ноздрвама 1
  • ноздрве 1
  • нози 1
  • нос 1
  • носа 1
  • носачи 1
  • носе 4
  • носећи 1
  • носи 7
  • Носила 1
  • носила 6
  • носим 5
  • носио 3
  • Носите 1
  • носити 2
  • носиш 1
  • носом 2
  • ноћ 14
  • ноћас 9
  • ноћи 12
  • ноћу 2
  • ношаше 2
  • ношњи 2
  • ну 1
  • нуди 1
  • нудиле 1
  • нудиш 1
  • њ 12
  • ње 28
  • Њега 2
  • њега 48
  • његов 12
  • Његов 2
  • Његова 1
  • његова 23
  • његове 14
  • Његови 2
  • његови 3
  • његовим 3
  • његових 2
  • његово 9
  • његовог 1
  • његовога 1
  • његовој 2
  • његовом 3
  • његовоме 2
  • његову 9
  • њезиних 1
  • њему 28
  • Њен 1
  • њен 8
  • њена 16
  • њене 10
  • њеним 1
  • њених 4
  • њено 1
  • Њено 1
  • њеног 7
  • њеној 4
  • њеном 11
  • њену 3
  • њиве 2
  • њим 5
  • њима 29
  • њиме 19
  • њих 47
  • Њих 6
  • њихов 2
  • њихова 3
  • њихове 5
  • њихови 2
  • њихових 3
  • њихово 3
  • њиховог 1
  • њиховој 1
  • њихову 1
  • њој 13
  • њом 5
  • њоме 7
  • њу 24
  • њушкај 1
  • њушкајући 1
  • њушкања 1
  • њушкаше 1
  • О 31
  • о 76
  • Оба 1
  • оба 8
  • Обадвоје 1
  • обадвоје 6
  • обали 2
  • обалу 2
  • обамрем 1
  • обамрех 1
  • обасу 1
  • обасула 1
  • обгрли 1
  • обгрлила 1
  • обе 13
  • обегенисао 1
  • обележена 1
  • Обема 1
  • обема 7
  • обесе 2
  • обеси 2
  • Обесио 1
  • обећа 1
  • обзири 1
  • обзорју 1
  • обиграваше 1
  • обиђи 1
  • обије 1
  • обијем 2
  • Обилић 1
  • Обилића 2
  • обична 2
  • обично 3
  • обичној 1
  • обишао 1
  • објасни 1
  • облака 1
  • облаке 2
  • облачак 2
  • облизујући 2
  • обликом 1
  • облику 2
  • облити 1
  • облицима 1
  • обло 1
  • обмота 1
  • обнаженом 1
  • обнажити 1
  • обнезнанила 1
  • обнесвесну 1
  • обнесвеснуо 1
  • обојице 1
  • оборене 1
  • Оборени 1
  • обори 1
  • обоце 1
  • образ 10
  • образа 2
  • образе 10
  • образи 2
  • образима 5
  • образом 1
  • обраслој 1
  • обрати 1
  • обраћао 1
  • обрваном 1
  • обрве 4
  • обрвских 1
  • обријано 1
  • обриса 1
  • обруч 1
  • обруча 1
  • обручеви 1
  • обручи 1
  • обрушену 1
  • обузе 2
  • обузимље 1
  • обући 1
  • обућу 1
  • обучена 5
  • ова 17
  • Ова 2
  • овај 25
  • Овај 3
  • овакав 1
  • овакве 3
  • овакво 1
  • оваквог 1
  • оваки 1
  • оваким 1
  • Овако 1
  • овако 12
  • оваку 1
  • овамо 13
  • Овамо 2
  • овда 5
  • овдашње 1
  • овде 61
  • Овде 8
  • Ове 1
  • ове 28
  • ови 1
  • овим 5
  • ових 11
  • овлажи 1
  • ово 50
  • Ово 8
  • овог 9
  • овога 13
  • овој 9
  • оволико 1
  • Овом 1
  • овом 7
  • овоме 7
  • ову 23
  • Овуда 1
  • овуда 5
  • огледа 2
  • огледају 1
  • огледам 2
  • огледнемо 1
  • огња 1
  • огњишта 4
  • огњишту 2
  • ограду 1
  • огреје 1
  • огрну 1
  • огромне 1
  • Од 17
  • ОД 2
  • од 527
  • ода 1
  • одаберете 1
  • одавде 9
  • одавно 2
  • одазва 1
  • одазвао 1
  • одазивље 1
  • одаја 3
  • одаје 2
  • одаји 3
  • одају 1
  • одапе 1
  • одатле 2
  • одбегла 2
  • одби 1
  • одбијеш 1
  • одбио 1
  • одбите 1
  • одбране 1
  • одважности 2
  • одвајати 1
  • одвалио 1
  • одведе 2
  • одведи 1
  • одведоше 1
  • одвезао 1
  • одвезаше 1
  • одвео 1
  • одвести 1
  • одви 2
  • одвоји 2
  • одврни 1
  • одврнуо 1
  • одврте 1
  • одвугнуше 1
  • одвукли 1
  • одвуче 3
  • одговара 2
  • одговараху 1
  • одговараше 2
  • одговор 4
  • одговора 3
  • одговори 13
  • одговорила 1
  • одгони 1
  • одгурну 5
  • Оде 1
  • оде 6
  • одевен 3
  • одевена 1
  • одем 1
  • одене 1
  • одзив 1
  • Одјахуј 1
  • Одјездисмо 1
  • Одјек 1
  • одјеке 2
  • одјекивање 1
  • одјекиваше 1
  • одјекнула 1
  • одјекнуле 1
  • Одјури 1
  • одлажаше 1
  • одлазио 1
  • одлеташе 1
  • одлетела 1
  • одлетеше 1
  • одли 1
  • одломи 1
  • одлуком 1
  • Одлучио 1
  • одмакла 1
  • Одмакоше 1
  • одмара 1
  • Одмарајући 1
  • одмараху 1
  • Одмах 2
  • одмах 34
  • одмаче 1
  • Одмаче 1
  • одмицала 1
  • одмицати 1
  • одмичу 1
  • одмор 1
  • одмора 1
  • одмори 1
  • одморим 2
  • одмориш 1
  • одмором 1
  • однео 2
  • однесе 3
  • однесу 2
  • однети 1
  • односи 1
  • одобрава 1
  • одолети 1
  • одонуд 1
  • Одох 1
  • одох 2
  • одоше 1
  • одрасла 1
  • одрешив 1
  • одрешио 1
  • одржала 1
  • одржати 1
  • одржи 1
  • одржимо 1
  • одсећи 1
  • одскочило 1
  • одсудно 2
  • одуженим 1
  • одустане 1
  • одушевљења 1
  • ожедниш 1
  • оженио 2
  • оженити 1
  • оживелим 1
  • оживљава 1
  • оживљаваше 1
  • озареног 1
  • озари 1
  • озбиљан 2
  • озбиљне 1
  • озбиљним 1
  • озбиљно 5
  • озбиљном 1
  • озбиљности 1
  • озго 4
  • Озго 4
  • оздо 5
  • Ој 1
  • ој 2
  • ока 4
  • окади 1
  • окадити 1
  • окваси 1
  • оквира 1
  • оките 1
  • окити 1
  • оклопа 1
  • оклопи 1
  • Оклопила 1
  • оклопник 1
  • оклопника 2
  • оклопници 1
  • оклопом 1
  • Око 2
  • око 44
  • окова 1
  • окован 1
  • окована 1
  • Окована 1
  • окованих 1
  • оковано 1
  • окови 1
  • оковима 1
  • околина 1
  • околине 1
  • околини 1
  • околину 2
  • окрене 1
  • окренем 1
  • Окрену 1
  • окрену 4
  • окренув 4
  • окренуо 5
  • окренух 1
  • Окренух 1
  • окренуше 1
  • окрепи 1
  • окрете 12
  • Окрете 2
  • окретне 1
  • окреће 5
  • округла 2
  • округло 1
  • округлој 1
  • округлу 2
  • округу 1
  • окруту 1
  • оку 1
  • окупана 1
  • окусили 1
  • олова 2
  • оловна 1
  • оловне 2
  • оловни 2
  • оловним 1
  • оловних 1
  • оловног 1
  • оловном 1
  • олтар 1
  • олтара 3
  • олтаром 1
  • омађијала 1
  • омађијан 1
  • омекшати 1
  • омилио 1
  • Он 16
  • он 79
  • она 102
  • Она 31
  • Онај 1
  • онај 42
  • онака 1
  • онакве 1
  • онакви 1
  • онаквим 2
  • онакво 1
  • Онаквог 1
  • онакву 1
  • онаким 1
  • онаких 1
  • онако 29
  • онаког 1
  • онда 207
  • Онде 1
  • онде 14
  • оне 35
  • онесвесну 1
  • онесвеснух 1
  • они 19
  • Они 2
  • оним 11
  • онима 2
  • оних 12
  • Оно 6
  • оно 61
  • оног 9
  • Онога 1
  • онога 21
  • оној 13
  • оноликих 1
  • оном 21
  • ономе 8
  • ону 28
  • онуда 1
  • опазе 2
  • опази 2
  • опазили 1
  • опазио 2
  • Опазише 1
  • опазише 3
  • опали 1
  • опалите 1
  • опанке 1
  • опаса 1
  • опасна 1
  • оперважен 1
  • Опет 1
  • опет 96
  • опипа 1
  • описати 2
  • описиваше 1
  • оплакивали 1
  • опљачкати 1
  • оправите 1
  • оправити 1
  • опрезно 1
  • опреми 1
  • Опремићемо 1
  • опремих 1
  • опремљену 1
  • опрему 1
  • опрости 10
  • Опрости 2
  • опростила 1
  • опростили 1
  • Опростите 1
  • опростите 2
  • опростити 2
  • опточене 1
  • ораја 1
  • орао 3
  • орапавио 1
  • орах 1
  • ораха 5
  • ораховине 1
  • организма 1
  • орла 2
  • орлова 3
  • орлове 1
  • орлови 1
  • орловим 1
  • орловима 1
  • орловским 1
  • орлом 1
  • ормана 1
  • орожено 1
  • оросила 1
  • ортак 2
  • ортаклука 1
  • ортаклуку 1
  • ортаку 1
  • ортаче 1
  • оружја 3
  • оружје 3
  • оружница 1
  • осам 1
  • осамнаеста 1
  • осваја 2
  • освануло 1
  • освануо 1
  • осветим 1
  • осветли 2
  • осветљена 1
  • осветљени 1
  • осветљену 3
  • осветљењу 1
  • освојена 1
  • оседлане 1
  • оседланом 1
  • осењено 1
  • Осети 1
  • осети 5
  • осетивши 1
  • осетих 1
  • осетљивог 1
  • осећа 2
  • осећајући 1
  • Осећам 1
  • осећам 4
  • осећања 1
  • осећање 1
  • осећању 1
  • осећах 1
  • осећаш 1
  • Осећаше 1
  • осећаше 5
  • осече 2
  • осим 1
  • Осим 1
  • осје 1
  • ослепи 1
  • ослепљени 1
  • ослободе 1
  • ослободи 4
  • ослободила 1
  • ослободио 2
  • ослободите 1
  • ослободиш 3
  • ослобођења 1
  • ослушкивали 1
  • ослушкиваху 2
  • Ослушкиваше 1
  • ослушкиваше 4
  • ослушкује 1
  • ослушкујем 1
  • Осман 1
  • Османа 1
  • осмејкиваше 3
  • осмејкује 1
  • Осмех 1
  • осмех 2
  • осмеха 1
  • осмехне 1
  • Осмехну 1
  • осмехну 2
  • осмехнуо 1
  • осмехом 7
  • осмешкујући 1
  • особито 1
  • осовина 1
  • осовини 4
  • осрамотим 1
  • осрамотио 2
  • оста 3
  • остава 2
  • оставе 3
  • остави 8
  • оставим 1
  • оставити 4
  • оставише 2
  • остављај 1
  • остављајући 1
  • остављати 1
  • остављаше 2
  • оставу 2
  • остаде 2
  • остадоше 1
  • остајеш 1
  • остајте 1
  • остала 4
  • остало 2
  • осталој 1
  • остане 2
  • останем 1
  • останеш 3
  • остани 1
  • остану 1
  • остао 1
  • остарела 2
  • остасмо 1
  • остатак 2
  • остатака 1
  • остати 1
  • остах 2
  • осташе 2
  • Осу 1
  • отац 3
  • отаџбина 1
  • отаџбине 1
  • отаџбини 1
  • отварајући 2
  • отвор 2
  • отворен 1
  • отворена 1
  • отвореним 4
  • отворено 1
  • отвори 18
  • Отвори 2
  • отворила 1
  • отворимо 1
  • отворио 2
  • отвориће 1
  • отворише 1
  • Отворише 1
  • отвором 1
  • отвору 2
  • оте 1
  • Отегну 1
  • отерајмо 1
  • отерати 1
  • отиде 13
  • Отиде 3
  • отимам 1
  • отимљу 1
  • отисну 1
  • отиснусмо 1
  • отићи 1
  • Отишао 1
  • откида 1
  • Откидају 1
  • откине 1
  • откова 1
  • Откова 1
  • откопчавати 1
  • откри 1
  • Откуд 1
  • откуда 3
  • откуп 1
  • откупе 4
  • Отмановићу 1
  • Отмар 2
  • Отмара 1
  • Отмаре 1
  • отме 1
  • Отми 1
  • отму 1
  • отпашем 1
  • отпрати 1
  • отпутовао 1
  • отпушта 1
  • отргао 3
  • отресе 1
  • Отрже 1
  • Отрча 1
  • отуда 2
  • ох 1
  • Ох 6
  • Охо 1
  • охрабри 1
  • оца 4
  • оцилима 1
  • оцилом 1
  • оцта 2
  • оцу 2
  • очајавајући 1
  • очајавање 1
  • очајања 2
  • очајање 1
  • очајањем 1
  • очајно 1
  • оче 11
  • Оче 2
  • очевидна 1
  • Очевидно 2
  • очевидно 3
  • очевидном 1
  • Очи 2
  • очи 62
  • очију 9
  • очима 24
  • очина 1
  • очинског 1
  • очистише 1
  • очита 1
  • очне 1
  • очним 1
  • очњи 1
  • очувала 1
  • ошкрину 1
  • ошкринута 2
  • оштар 1
  • Оштри 1
  • оштрица 1
  • оштро 2
  • оштром 1
  • оштроумљу 1
  • па 400
  • Па 64
  • Павле 3
  • Павлију 1
  • пада 4
  • падају 2
  • падајући 1
  • падао 2
  • падаху 2
  • падаше 2
  • Паде 1
  • паде 13
  • падне 1
  • паднем 1
  • паднув 1
  • падох 2
  • падоше 4
  • пажљиво 2
  • пажњом 1
  • пажњу 2
  • Пазара 1
  • пазила 1
  • пазим 1
  • пазиш 1
  • пазухо 1
  • пакла 1
  • паклу 1
  • пакост 1
  • пала 6
  • палацну 1
  • пале 1
  • палисадима 1
  • палца 1
  • памет 5
  • памети 1
  • паметне 1
  • паметним 1
  • паметно 1
  • паметном 1
  • памећу 1
  • панцир 2
  • панцира 2
  • панцирима 1
  • пањ 5
  • пања 1
  • пањем 2
  • пању 1
  • пао 3
  • папуче 1
  • пар 2
  • пара 1
  • параше 1
  • паре 7
  • паром 2
  • парче 3
  • пас 2
  • паса 7
  • пасом 4
  • пастир 1
  • пасуљ 1
  • патер 28
  • Патер 3
  • патера 2
  • патером 1
  • патеру 6
  • патила 1
  • патио 2
  • патке 1
  • патње 1
  • пафтама 1
  • пафте 1
  • паша 2
  • паши 1
  • пашу 1
  • пева 5
  • певај 1
  • певајући 1
  • певање 1
  • певао 1
  • певаху 1
  • певача 1
  • певаш 1
  • певаше 1
  • певнице 3
  • педесет 2
  • Пекао 1
  • пеливан 1
  • пеном 2
  • пењаше 1
  • перем 2
  • перивоји 1
  • перинама 1
  • перја 1
  • перјаницама 1
  • пером 1
  • песак 1
  • песама 1
  • песка 1
  • песме 3
  • песми 2
  • песму 3
  • песника 1
  • песницама 2
  • песницом 3
  • песницу 3
  • пет 6
  • петак 1
  • петачке 1
  • Пети 1
  • петли 1
  • петом 3
  • пету 1
  • пећине 15
  • пећини 7
  • пећином 3
  • пећину 12
  • пехар 2
  • пехара 4
  • пехаре 1
  • пехарима 1
  • пеци 1
  • пецива 1
  • печених 1
  • пешкире 1
  • пиј 1
  • Пијан 1
  • пијан 8
  • пијана 2
  • Пијани 1
  • пијани 5
  • пијаних 1
  • пије 1
  • пију 3
  • пиљи 1
  • пињал 1
  • пио 1
  • пипа 1
  • пипаше 1
  • писало 1
  • писао 1
  • писмена 1
  • писмо 1
  • пита 3
  • питај 3
  • питајте 1
  • питам 4
  • питања 1
  • питање 3
  • питањем 1
  • питао 4
  • питате 1
  • питати 3
  • питах 1
  • Питах 1
  • питаш 4
  • питаше 38
  • пити 3
  • пића 1
  • пићем 1
  • Пих 2
  • пише 1
  • пиштаљке 1
  • пиштање 2
  • пиштољ 2
  • пиштоља 2
  • пиштољима 1
  • плав 1
  • плаве 1
  • плави 1
  • плавичастог 1
  • плаво 1
  • плавог 1
  • плавом 1
  • плавосивих 1
  • плакање 1
  • плакати 1
  • плакаше 3
  • пламен 8
  • пламенове 1
  • пламенови 3
  • пламичак 1
  • план 1
  • планина 2
  • планинама 5
  • планине 6
  • планини 1
  • планинским 2
  • планинском 1
  • планину 2
  • плат 1
  • плати 1
  • платила 1
  • платио 2
  • платити 1
  • платиш 1
  • платна 2
  • платно 2
  • платну 1
  • плач 4
  • плача 1
  • плаче 1
  • плачеш 2
  • плашљиво 2
  • плашт 10
  • плаштанице 1
  • плаштаници 1
  • плаштаницом 1
  • плаштева 1
  • плаштеви 2
  • плаштовима 1
  • плашту 1
  • плева 1
  • плеву 1
  • племенит 2
  • племените 2
  • племенитијег 1
  • племенитих 1
  • племић 2
  • плетер 1
  • плетива 1
  • плећа 4
  • плеће 1
  • плећима 4
  • пловила 1
  • Плот 1
  • плот 2
  • Плоча 1
  • плоча 2
  • плоче 2
  • плочу 3
  • пљескају 1
  • пљескање 1
  • пљеском 1
  • пљесну 2
  • пљоскица 1
  • пљунух 1
  • по 151
  • По 8
  • побацаше 1
  • побеже 1
  • побесни 1
  • побледела 2
  • побледи 1
  • побожним 1
  • побожно 1
  • побожности 1
  • побоја 2
  • побојава 1
  • побојаваш 1
  • Побојао 1
  • побојах 1
  • Побојаше 1
  • повадише 1
  • поведе 4
  • поведем 1
  • поведете 1
  • поведеш 1
  • Поведи 1
  • повезана 1
  • повезане 1
  • повелика 1
  • повелико 1
  • повелику 1
  • поверио 1
  • поверити 1
  • поверљиво 1
  • поверљивошћу 1
  • поветарац 3
  • поветарцем 2
  • повећи 2
  • Пови 1
  • пови 4
  • повија 2
  • повијају 1
  • повијала 3
  • повијао 1
  • повијаху 1
  • повика 1
  • повикала 1
  • повиках 1
  • Повикаше 1
  • повиле 1
  • повио 1
  • повисок 3
  • повисока 1
  • повисокој 1
  • повисоком 2
  • повлачио 1
  • поврате 1
  • поврати 2
  • повратка 1
  • поврнут 1
  • поврх 1
  • површним 1
  • повукла 1
  • Повуче 1
  • повуче 9
  • повучене 2
  • погана 1
  • поганим 1
  • поганих 2
  • погасио 1
  • погасише 1
  • погаче 4
  • погачом 1
  • погдеког 1
  • погдекоје 1
  • погинем 1
  • погинуо 3
  • погинути 2
  • поглед 5
  • погледа 19
  • Погледа 5
  • погледав 1
  • погледај 1
  • погледајући 2
  • погледала 3
  • погледали 1
  • погледам 5
  • погледамо 2
  • погледате 2
  • погледати 2
  • погледах 1
  • погледаху 2
  • погледаш 1
  • погледаше 7
  • погледе 5
  • погледи 3
  • погледима 9
  • погледом 3
  • погну 1
  • погнув 1
  • погнуо 1
  • погнут 1
  • погодба 1
  • погодити 2
  • погрешиш 1
  • погурен 1
  • Погусте 1
  • Под 2
  • под 58
  • подаји 1
  • подалеко 2
  • подаље 5
  • подасу 2
  • подбочи 1
  • подворим 1
  • подвргнете 2
  • поделе 2
  • подели 2
  • поделила 1
  • подеси 1
  • подесиш 1
  • подземна 1
  • подземне 1
  • подземног 1
  • подземнога 1
  • подземној 2
  • подигао 2
  • подигла 1
  • подигне 5
  • подигнем 1
  • подигни 2
  • подигнув 1
  • подигох 1
  • подигоше 1
  • подиђоше 1
  • подиже 25
  • Подиже 3
  • подизао 1
  • подизаше 2
  • подједнако 1
  • подметнув 1
  • подметнула 1
  • подне 1
  • поднесох 1
  • подножју 1
  • подозрив 3
  • подозрива 1
  • подскакивати 1
  • подскакујући 1
  • поду 1
  • подуго 1
  • подуже 2
  • подужег 1
  • подузела 1
  • подупираше 1
  • подупрв 1
  • подупре 1
  • подупру 1
  • подухвати 1
  • пође 15
  • Пође 2
  • пођем 2
  • пођемо 4
  • пођеш 2
  • Пођи 1
  • пођите 1
  • Пођоше 2
  • пођоше 7
  • пођу 3
  • позадуго 1
  • позајми 2
  • Позваше 1
  • Поздрав 1
  • поздрав 2
  • Поздрави 1
  • поздрави 2
  • поздрављају 1
  • поздрављам 1
  • поздраву 1
  • позивам 1
  • позлатила 1
  • позлатило 1
  • позлатити 1
  • позлаћен 1
  • позлаћене 2
  • позлаћени 1
  • позлаћеном 1
  • позна 3
  • познадох 1
  • познаје 3
  • познајем 2
  • познајете 3
  • познајеш 3
  • познала 1
  • познали 1
  • познам 1
  • познаника 1
  • познао 1
  • познат 1
  • познаш 4
  • позније 1
  • позно 3
  • поиграти 1
  • појав 1
  • појава 1
  • појави 1
  • појање 1
  • појаса 3
  • појасем 1
  • појаха 1
  • појахам 1
  • појачала 1
  • појачана 1
  • поје 1
  • појели 1
  • појео 1
  • појила 1
  • појиле 1
  • појили 1
  • појио 1
  • појуре 1
  • појури 1
  • покаже 2
  • покажите 1
  • показа 5
  • показав 2
  • показали 1
  • показало 1
  • показао 2
  • показати 2
  • показивао 1
  • показиваху 1
  • показуј 1
  • показује 1
  • показујући 6
  • Покајах 1
  • покара 1
  • покида 1
  • покидана 1
  • покисао 1
  • поклањам 1
  • поклизну 1
  • поклизнуо 1
  • поклисара 1
  • поклон 4
  • поклоне 1
  • Поклони 1
  • поклони 9
  • поклонио 1
  • поклопљене 1
  • поклопце 1
  • поклопцима 1
  • поклопцу 1
  • покован 1
  • покову 1
  • покојни 1
  • покојнику 1
  • покојних 1
  • покораваше 1
  • покорни 3
  • покору 1
  • покрвити 1
  • покрене 1
  • покретљивости 1
  • покретним 1
  • покретних 1
  • покрету 1
  • покри 2
  • покрива 1
  • покривале 1
  • покривао 1
  • покривачима 1
  • покриваше 2
  • покривен 2
  • покривена 1
  • покривени 1
  • покривених 1
  • покровом 1
  • покровцу 1
  • покушавајући 1
  • покушавала 1
  • покушам 1
  • Покушао 1
  • пола 7
  • полаганим 1
  • полагано 23
  • полагаше 1
  • полазе 1
  • полазећи 1
  • полазимо 1
  • полазио 1
  • полазити 1
  • полетео 1
  • полети 2
  • полећући 1
  • полица 2
  • полицама 1
  • половина 2
  • половини 1
  • половину 3
  • положаја 1
  • положају 1
  • положен 1
  • положено 2
  • положи 4
  • положив 1
  • положио 1
  • положити 1
  • поломе 2
  • поломи 1
  • поломили 1
  • поломио 1
  • поломити 1
  • Поломише 1
  • поломљена 1
  • полошке 1
  • полуга 2
  • полуге 1
  • полуде 2
  • полудела 1
  • полудео 1
  • полудивљи 1
  • полузи 1
  • полуотворена 1
  • полурастављених 1
  • полусвилене 1
  • поља 5
  • поље 2
  • пољска 1
  • пољско 1
  • пољу 2
  • пољубац 3
  • пољубаца 1
  • пољуби 14
  • пољубивши 1
  • пољубимо 1
  • пољубио 2
  • пољупцем 2
  • пољупцима 1
  • помало 1
  • помаљати 1
  • помаме 1
  • помамили 2
  • помамио 1
  • помамно 1
  • помахнитао 1
  • помаче 1
  • помела 1
  • поменом 1
  • помену 1
  • померили 1
  • пометња 1
  • помеша 2
  • помињеш 1
  • Помисли 1
  • помисли 3
  • помислим 2
  • помислих 3
  • помишљаше 1
  • помогао 1
  • помогне 7
  • помогнем 1
  • помогнеш 4
  • помогну 1
  • помогоше 1
  • Поможе 2
  • поможе 3
  • помози 4
  • помоли 1
  • Помоли 1
  • помолим 1
  • помолих 1
  • помолише 1
  • помоћ 1
  • помоћи 7
  • помоћнику 1
  • помоћу 1
  • помрчало 1
  • понављајући 1
  • понављати 1
  • понављаше 2
  • понадати 1
  • понамештани 1
  • понашање 1
  • понашању 1
  • понека 4
  • понеки 5
  • понеким 1
  • понеком 1
  • понеку 1
  • понело 1
  • понео 2
  • понесе 1
  • понесете 1
  • понесеш 1
  • понесох 1
  • понесу 1
  • понећеш 1
  • понечега 1
  • понешто 3
  • понизно 2
  • понови 2
  • поновио 1
  • поново 3
  • понор 1
  • понос 2
  • поноса 3
  • поносан 1
  • поносито 9
  • поноситом 1
  • поносно 2
  • поноћ 1
  • поноћи 1
  • понуди 1
  • понудио 3
  • поњаве 1
  • поњави 1
  • поњаву 1
  • поодморе 1
  • поп 1
  • Поп 1
  • попа 3
  • попе 1
  • попев 1
  • попева 1
  • попевајући 1
  • попију 1
  • поплаши 1
  • поплаших 1
  • попне 1
  • поправих 1
  • попу 1
  • поражен 1
  • поразбијани 1
  • порасла 1
  • Поред 2
  • поред 52
  • поређали 1
  • поређан 1
  • поређана 1
  • поређане 1
  • поређани 2
  • поређано 1
  • порекло 1
  • пореметила 1
  • пород 1
  • породицом 1
  • порукама 1
  • порумене 1
  • порушеног 1
  • порушеноме 1
  • посади 3
  • посадили 2
  • посадимо 1
  • посадио 2
  • Посадише 1
  • посадише 2
  • посао 6
  • посаобину 2
  • ПОСВЕЋЕНО 1
  • посвећује 1
  • поседе 1
  • посестрима 1
  • посла 2
  • послала 1
  • посланик 6
  • посланика 4
  • послаником 3
  • посланику 1
  • послао 1
  • послат 1
  • послаћу 1
  • Послаше 1
  • после 26
  • После 7
  • последња 2
  • последње 7
  • последњем 3
  • последњим 1
  • Последњим 1
  • последњих 1
  • последњу 1
  • послетку 1
  • послом 1
  • послу 4
  • послужи 1
  • послужим 5
  • послуша 4
  • послушаћу 1
  • посматраше 2
  • посмотрите 1
  • поснизак 1
  • посниско 1
  • посниској 1
  • поспе 1
  • посребре 1
  • посребри 1
  • посрну 1
  • посрташе 1
  • Посрћући 1
  • посрћући 4
  • поста 2
  • постави 1
  • постављен 1
  • постављени 1
  • постајаше 1
  • постала 1
  • Постало 1
  • постао 3
  • постеља 4
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељу 1
  • постидети 1
  • постојано 1
  • посуђа 1
  • посукнула 1
  • посут 1
  • потамнела 1
  • потамнеше 1
  • потанко 1
  • потапка 3
  • Потекоше 1
  • потера 1
  • поткивао 1
  • потковао 1
  • потковице 5
  • потковицу 1
  • поткрепе 1
  • поткрепи 1
  • поткресаном 1
  • потмулој 2
  • поток 1
  • потоку 2
  • потражи 1
  • потраја 1
  • потрајало 1
  • потрају 1
  • потребу 1
  • потресе 3
  • потресеним 1
  • потрошио 1
  • потруди 1
  • потрча 1
  • потрчах 2
  • потрчиш 1
  • потуже 1
  • потурченог 3
  • потурчили 1
  • потурчио 2
  • потурчише 1
  • поћи 1
  • поћута 1
  • Поћута 2
  • поуздана 1
  • поуздано 3
  • поузданости 1
  • поуздањем 1
  • поуздао 1
  • поуздати 2
  • поуздах 1
  • похита 1
  • похитала 1
  • Похиташе 1
  • походе 1
  • поцрвене 1
  • поцрнеле 2
  • поче 33
  • почела 2
  • почело 1
  • почео 2
  • почесмо 1
  • почетак 1
  • почеше 1
  • Почеше 1
  • почешће 2
  • почиваху 1
  • почињао 1
  • почне 2
  • почну 1
  • поширок 2
  • пошироки 1
  • пошли 1
  • пошље 1
  • пошљем 2
  • пошљеш 1
  • пошљи 1
  • Пошљи 2
  • Пошљите 1
  • пошљу 1
  • поштен 1
  • поштене 1
  • поштено 2
  • поштеног 1
  • поштену 1
  • поштења 1
  • поштење 1
  • Пошто 1
  • пошто 3
  • прав 1
  • права 1
  • правди 1
  • праве 1
  • прави 6
  • правилно 1
  • правимо 1
  • Правиш 1
  • Право 3
  • право 48
  • правог 1
  • правога 1
  • правом 1
  • правца 1
  • правцем 4
  • правцу 2
  • праг 2
  • прага 2
  • прадед 1
  • празан 1
  • Празна 1
  • празна 2
  • празне 1
  • празника 2
  • празно 2
  • празну 1
  • прамен 2
  • Прамену 1
  • прате 1
  • прати 1
  • пратим 1
  • пратио 2
  • пратиоце 1
  • пратњу 1
  • праћен 1
  • Праћена 1
  • праћена 2
  • прашину 1
  • прашњава 1
  • праштам 1
  • праштамо 1
  • Прва 1
  • прва 3
  • прве 1
  • Први 1
  • ПРВИ 1
  • први 9
  • Првих 1
  • прво 8
  • првог 2
  • првога 1
  • првом 2
  • прву 3
  • Пре 2
  • пре 20
  • пребаци 3
  • пребачена 1
  • пребијена 1
  • пребледа 1
  • пребледе 1
  • пребледела 1
  • превали 1
  • превалило 1
  • преварих 1
  • преведе 4
  • преведеш 1
  • превезе 1
  • превео 2
  • превијем 1
  • превлачаше 1
  • превлачи 1
  • преводи 1
  • преводио 1
  • преводити 1
  • превођаше 1
  • превојима 1
  • преврети 2
  • преврне 2
  • преврну 1
  • преврнула 1
  • преврнути 1
  • преврташе 3
  • превукао 1
  • превуче 1
  • прегао 1
  • прегла 1
  • прегршти 1
  • пред 77
  • Пред 9
  • преда 8
  • предавати 3
  • предаду 2
  • предај 1
  • Предај 1
  • предајем 1
  • предали 1
  • предам 2
  • Предао 1
  • предао 2
  • предаће 1
  • предаш 2
  • предворје 1
  • предњим 1
  • предобра 1
  • предомисли 1
  • пређе 3
  • Прежи 1
  • презриво 1
  • прек 1
  • прекидана 1
  • прекидати 1
  • прекидаше 2
  • прекиде 5
  • прекидом 1
  • преким 1
  • прекипе 1
  • преклињала 1
  • преклињаше 2
  • преклињем 1
  • преко 21
  • прекоревајући 1
  • прекрсти 4
  • прекрстио 1
  • прекрстих 1
  • прекршташе 1
  • прекрштеним 1
  • преласни 1
  • прелете 1
  • прелетеше 1
  • прелети 1
  • преливаху 1
  • прелије 1
  • прелише 1
  • Према 1
  • према 13
  • премила 1
  • премилостива 2
  • премишља 2
  • премишљати 1
  • пренеражен 2
  • пренеражена 2
  • преноће 1
  • преноћиште 1
  • прену 1
  • пренув 1
  • преобуке 1
  • препадај 1
  • препадати 1
  • препаде 3
  • препала 1
  • препао 1
  • препаст 1
  • препатила 1
  • препеченица 1
  • препланулим 1
  • преплануло 2
  • препланулост 1
  • преплатила 1
  • преплашена 1
  • преплашено 1
  • преплаши 1
  • Преподобни 1
  • прерани 1
  • пресветли 1
  • Пресветли 1
  • пресећи 1
  • пресече 1
  • пресечен 2
  • пресне 1
  • престаде 1
  • престало 1
  • престао 1
  • престати 1
  • престо 12
  • престола 10
  • престолом 1
  • престолу 3
  • престрављена 1
  • пресудно 1
  • претварам 1
  • претворила 1
  • претворио 1
  • претегне 1
  • претњом 1
  • Претоварио 1
  • претпоследњу 1
  • претрпана 1
  • претрпела 1
  • претходним 1
  • пречасњејши 1
  • пречац 1
  • прешла 1
  • прешли 1
  • при 6
  • прибери 1
  • Приберите 1
  • приближили 1
  • прибоде 1
  • привеза 1
  • привезане 1
  • привезао 1
  • привезах 1
  • привенчава 1
  • привиђања 1
  • привика 1
  • привикнуо 1
  • привући 1
  • привуче 1
  • Пригну 2
  • пригну 5
  • пригнуо 1
  • пригњечиш 1
  • пригрлио 1
  • придворје 1
  • придигне 1
  • придодан 1
  • придржи 1
  • приђе 20
  • Приђе 3
  • приђоше 1
  • приђу 1
  • призвала 1
  • призивао 1
  • призна 1
  • признајеш 1
  • признаш 1
  • призор 1
  • призоре 1
  • пријатељ 2
  • пријатеља 1
  • пријатеље 2
  • пријатељи 2
  • пријатељица 1
  • пријатељу 2
  • пријатна 1
  • пријатну 1
  • приклоним 1
  • приклопише 1
  • прикопчан 2
  • прикривеним 1
  • прикупи 1
  • прикупив 1
  • прикупља 1
  • прикуцана 1
  • прикуцане 1
  • прилика 3
  • Прилике 1
  • прилике 7
  • прилику 1
  • прилици 7
  • прилично 7
  • приложи 1
  • приљубила 2
  • приљубљује 1
  • примаче 3
  • примаш 1
  • приме 1
  • прими 1
  • примити 2
  • примицаше 1
  • Примичу 2
  • припада 1
  • припаса 1
  • припијаху 1
  • ПРИПОВЕТКА 1
  • припремљени 1
  • природно 1
  • присебност 1
  • присети 1
  • прислони 1
  • прислоњен 1
  • прислоњена 3
  • прислоњени 2
  • прислоњено 1
  • присна 1
  • присоју 2
  • пристаде 1
  • пристајем 1
  • пристају 1
  • присташе 1
  • приступа 1
  • приступите 2
  • присутнима 1
  • притајивањем 1
  • Притврди 1
  • притврђене 1
  • притврђеним 1
  • притврђено 1
  • притегао 1
  • притегну 1
  • притискивањем 1
  • притискиваше 1
  • притиском 2
  • притискује 1
  • притисне 1
  • притиснеш 1
  • притисну 2
  • притиснуо 1
  • притиснуте 1
  • притиште 1
  • прићи 2
  • Прихватајући 1
  • прихвати 29
  • прихватив 1
  • прихватити 2
  • прихватих 2
  • прихватиш 2
  • Прихватише 1
  • прихватише 3
  • прича 7
  • причај 2
  • причала 5
  • причам 5
  • причан 1
  • причао 1
  • причати 2
  • причаћемо 1
  • Причаћемо 1
  • Причаћу 2
  • причаш 1
  • причаше 3
  • приче 2
  • Причекајте 1
  • причекамо 1
  • причесте 1
  • причињава 1
  • причом 2
  • приштедимо 1
  • пркосом 1
  • прљаве 1
  • прљаву 1
  • прне 1
  • прну 1
  • пробавиш 1
  • пробијаше 2
  • пробијем 1
  • пробра 3
  • пробудим 2
  • пробудити 1
  • пробудих 1
  • пробуђен 1
  • проведе 2
  • проведосмо 1
  • проведоше 1
  • проведу 1
  • провидите 1
  • проводе 1
  • провоцира 1
  • провукав 1
  • провући 1
  • провуче 3
  • провучемо 1
  • прогледао 1
  • проговара 1
  • проговараше 1
  • проговоре 1
  • проговори 7
  • проговорила 1
  • прогон 1
  • прогута 2
  • прогутао 1
  • продају 1
  • продати 1
  • продаш 1
  • продра 1
  • продреш 1
  • продрма 2
  • прође 3
  • прођоше 1
  • Прођоше 4
  • прозва 1
  • прозвали 1
  • прозвао 1
  • прозор 1
  • прозора 2
  • прозори 1
  • прозорима 2
  • прозорљив 1
  • пројечаше 1
  • проклета 1
  • проклету 1
  • прокључала 1
  • прокопавања 1
  • прокопавање 1
  • пролажасмо 1
  • пролаз 1
  • пролазе 1
  • Пролазећи 2
  • пролазила 2
  • пролазили 1
  • пролама 1
  • проливамо 1
  • пролили 1
  • пролом 1
  • промена 1
  • промени 2
  • променила 1
  • промрмља 3
  • промукао 1
  • промукли 1
  • промуклим 2
  • промукло 1
  • промумла 1
  • промуца 3
  • промуцав 1
  • пронео 1
  • пронесу 1
  • пропадне 1
  • пропела 1
  • пропиње 1
  • пропињу 1
  • пропио 1
  • проповедам 1
  • пропрате 1
  • пророк 1
  • пророчанствима 1
  • проседом 1
  • просећи 2
  • просецамо 1
  • просечемо 1
  • просечену 1
  • Просидба 1
  • просипали 1
  • просјаке 1
  • прост 1
  • проста 2
  • прости 3
  • простирци 1
  • простите 1
  • Просто 1
  • просто 17
  • простог 1
  • просторијама 1
  • просторије 3
  • просторију 1
  • простоте 1
  • простоти 1
  • пространо 1
  • пространог 1
  • пространу 1
  • простре 1
  • простро 1
  • проструји 1
  • просу 1
  • просуло 1
  • просуше 1
  • противе 1
  • противу 1
  • Протре 1
  • протрла 1
  • Протрљај 1
  • протро 1
  • проћи 4
  • процесији 1
  • прочељу 1
  • прошао 3
  • прошаран 1
  • прошлости 1
  • прса 10
  • прсима 3
  • прскаше 1
  • прсла 2
  • прсне 1
  • прсну 2
  • прст 1
  • прста 1
  • прсте 7
  • прстен 1
  • прстенова 1
  • прстенове 1
  • прстенови 1
  • прстију 1
  • прстима 8
  • прстом 6
  • прсту 1
  • пружале 1
  • пружао 1
  • пружаху 1
  • пружаше 1
  • пружи 4
  • пружив 1
  • прут 2
  • прштањем 2
  • пршташе 1
  • прште 1
  • прштећи 1
  • псалмопевац 1
  • псето 3
  • пси 4
  • псина 1
  • псовка 1
  • псовке 1
  • псовку 1
  • птица 1
  • птичицу 1
  • пуда 1
  • пукао 1
  • пукло 1
  • пуку 1
  • Пун 1
  • пун 14
  • пуна 10
  • Пуна 2
  • пуне 2
  • пуни 3
  • пунијим 1
  • пуним 2
  • пуних 1
  • пуно 34
  • пуној 1
  • пуном 1
  • пуноме 1
  • пуну 2
  • пунцата 1
  • пупад 1
  • пупољак 1
  • пуста 1
  • пусти 16
  • Пусти 2
  • пустив 1
  • пустила 2
  • пустим 3
  • пустиник 2
  • пустиника 1
  • пустиња 1
  • пустињак 1
  • пустињакову 1
  • пустињаштво 1
  • пустињи 1
  • пустињик 3
  • пустињика 1
  • пустињиштва 1
  • пустио 4
  • пустите 2
  • пустити 2
  • пустиш 1
  • пусто 5
  • пустог 1
  • Пут 1
  • пут 29
  • пута 33
  • путем 7
  • путник 1
  • путника 1
  • Путовали 1
  • путовао 1
  • путу 5
  • путује 1
  • пуцад 1
  • пуцају 2
  • пуцањ 1
  • пуцаше 1
  • Пуче 1
  • пуче 3
  • пушка 1
  • пушке 4
  • пушку 4
  • пушта 2
  • пуштајте 1
  • пуштам 1
  • пушташе 1
  • пчела 1
  • пчеле 1
  • работу 1
  • раван 1
  • Раванице 2
  • равнице 1
  • равно 1
  • равномерно 1
  • рагастов 1
  • Рад 1
  • рад 3
  • раде 1
  • ради 7
  • радила 1
  • радили 2
  • радим 2
  • радио 3
  • радите 1
  • радити 1
  • радиш 2
  • радним 1
  • радо 1
  • радове 1
  • радознало 2
  • радозналост 1
  • радозналошћу 1
  • радосна 1
  • радосни 1
  • радосним 1
  • радосно 6
  • радосног 1
  • радосној 1
  • радосну 1
  • радости 5
  • радошћу 1
  • радује 1
  • ражали 1
  • разабирам 1
  • разабра 1
  • разабрати 1
  • разабрах 1
  • разастре 2
  • разбацане 1
  • разбијаше 1
  • разбијена 1
  • разбисмо 1
  • разбојиште 1
  • разбуде 1
  • разбуди 4
  • разбудио 1
  • разбудити 2
  • Разбудише 1
  • развалинама 1
  • разваљеног 1
  • разведрен 1
  • разведрила 1
  • разви 1
  • развио 1
  • развуку 1
  • разглаве 1
  • разглавио 1
  • разглављени 1
  • разгледа 1
  • разгледају 1
  • разгледамо 2
  • разговарала 1
  • разговарали 1
  • разговарати 1
  • разговараху 1
  • Разговараху 2
  • разговараш 1
  • разговетније 1
  • разговетно 2
  • разговор 1
  • разговора 2
  • разговорна 1
  • разгореше 1
  • разграђену 1
  • раздвајаше 1
  • раздрагала 1
  • раздрагана 1
  • раздраганост 1
  • раздраганости 1
  • раздрагао 1
  • разлегаше 1
  • разливала 1
  • размакнуто 1
  • размекшава 1
  • размекшавале 1
  • Размишљаше 1
  • размрскам 1
  • размрскао 1
  • размрскати 1
  • разнежено 1
  • разнесене 1
  • разрогачених 1
  • разрогачила 1
  • разумевао 1
  • разумеваше 1
  • разумела 1
  • разумем 2
  • разумемо 1
  • разумео 1
  • разумети 2
  • разумеш 1
  • Разумеш 1
  • разумљиво 1
  • раја 2
  • раји 1
  • Рајка 40
  • РАЈКО 2
  • Рајко 291
  • Рајков 4
  • Рајкова 7
  • Рајкове 4
  • Рајково 7
  • Рајковом 1
  • Рајкову 4
  • Рајком 5
  • Рајку 37
  • ракија 2
  • ракије 3
  • раме 9
  • рамена 12
  • рамену 7
  • рана 3
  • ранама 1
  • Ранио 2
  • ранити 1
  • рано 2
  • ранога 1
  • рану 3
  • рањен 3
  • рањенога 1
  • Расина 2
  • РАСИНЕ 2
  • Расине 8
  • Расини 2
  • Расину 2
  • раскинут 1
  • расклопише 1
  • раскопати 1
  • распет 1
  • распитају 1
  • распитивах 1
  • Распитивах 1
  • расплете 1
  • расплетеном 1
  • распоред 1
  • распршташе 1
  • распучио 1
  • Расрди 1
  • раста 3
  • раставила 1
  • растависмо 1
  • растављаше 1
  • растављеног 1
  • растадоше 2
  • растајем 1
  • растајемо 1
  • растају 1
  • растанак 1
  • растанка 1
  • растанку 1
  • растањивала 1
  • растапала 2
  • растати 2
  • растегљивост 1
  • растов 3
  • растова 1
  • растоварује 1
  • растове 1
  • растовим 1
  • растовине 3
  • растових 1
  • растовом 1
  • растову 1
  • растопи 2
  • растопила 1
  • растопише 1
  • растопљено 1
  • расточава 1
  • расточио 1
  • растргну 1
  • растрезне 1
  • растрзали 1
  • растројено 1
  • растужена 2
  • растуженост 1
  • растуживало 1
  • растурени 1
  • растурим 1
  • расхлади 1
  • расцветан 1
  • рат 1
  • ратничком 1
  • рату 2
  • Рацкиња 1
  • раширио 2
  • раширих 1
  • ребра 1
  • ред 1
  • реда 2
  • редом 3
  • реду 5
  • режи 1
  • рекав 3
  • рекао 13
  • Рекао 3
  • рекла 1
  • рекли 2
  • рекло 1
  • рекне 2
  • рекох 11
  • Рекох 3
  • рекоше 5
  • реку 3
  • Реља 1
  • Рељу 1
  • рен 1
  • рене 1
  • репом 1
  • ресулах 1
  • рећи 4
  • реци 1
  • Реци 2
  • реч 8
  • Рече 1
  • рече 215
  • речи 30
  • речима 1
  • Речима 1
  • реше 1
  • ржући 1
  • ризи 1
  • рикања 1
  • рикну 2
  • Рим 1
  • ритова 2
  • ритови 1
  • ричу 2
  • ришћанска 1
  • ришћански 1
  • роб 1
  • робиња 21
  • робиње 1
  • робињи 3
  • робињин 1
  • робињица 2
  • робињице 2
  • робињицу 1
  • робовању 1
  • робовао 1
  • робује 4
  • робују 1
  • рова 1
  • рог 2
  • роговима 1
  • род 6
  • рода 6
  • родбину 2
  • родила 1
  • родио 1
  • родити 1
  • роду 1
  • рођена 1
  • рођени 2
  • рој 1
  • ројеве 1
  • ромиња 1
  • ропства 5
  • роптала 2
  • роса 1
  • росу 1
  • ртењачи 1
  • рубина 2
  • рубља 1
  • рува 1
  • руво 3
  • рувом 1
  • руву 1
  • руди 1
  • Руднику 1
  • рудничке 2
  • рудничким 2
  • Ружа 26
  • ружан 1
  • руже 4
  • Ружи 1
  • ружиног 1
  • ружне 1
  • ружно 2
  • Ружо 11
  • ружу 1
  • Ружу 3
  • рујно 1
  • рујног 1
  • рука 8
  • рукав 2
  • рукаве 1
  • рукави 2
  • рукавицама 1
  • рукавом 2
  • рукама 21
  • Руке 1
  • руке 48
  • руком 35
  • руку 51
  • руља 1
  • Румели 3
  • румен 2
  • румена 4
  • румени 2
  • руменим 3
  • румених 1
  • руменог 1
  • рунама 1
  • рундов 2
  • рундову 1
  • руци 16
  • рушевина 3
  • рушевинама 2
  • рушевине 1
  • С 10
  • с 137
  • са 203
  • Са 6
  • сабаиле 1
  • сабанахиралах 1
  • сабље 3
  • сабљи 3
  • сабљом 2
  • сабљу 1
  • сабор 3
  • саборне 1
  • Сав 1
  • сав 18
  • сави 6
  • савија 1
  • савијаше 2
  • савијемо 1
  • савијутке 1
  • савио 1
  • савлада 1
  • Савлада 1
  • савладао 2
  • Савршена 1
  • сагледала 1
  • сагледао 1
  • сагледате 1
  • сагну 1
  • сад 111
  • Сад 25
  • сада 14
  • садашњој 1
  • сажаљења 2
  • сажаљењем 1
  • Саже 1
  • сазва 1
  • сазна 1
  • сазнати 1
  • сазнаш 1
  • сакрије 1
  • сакријемо 1
  • сакрио 1
  • сакрити 1
  • сакупимо 1
  • саливена 1
  • саливене 1
  • сам 168
  • Сам 2
  • сама 15
  • саме 7
  • сами 6
  • самим 7
  • самих 2
  • само 117
  • Само 6
  • самог 6
  • самога 2
  • самој 2
  • самом 10
  • самоме 1
  • самрти 1
  • самртничким 1
  • самртном 1
  • самсова 4
  • самсове 3
  • самсови 7
  • самсовима 2
  • самсовског 1
  • саму 5
  • сан 7
  • санџак 9
  • сараја 1
  • Сарацена 2
  • Сараценима 1
  • сараценске 1
  • саркол 3
  • сарколе 1
  • сарколима 1
  • саставака 1
  • састави 1
  • саставили 1
  • саставио 1
  • саставише 1
  • саставке 1
  • саставља 1
  • састају 1
  • састали 1
  • сат 2
  • саћи 1
  • саучешћа 1
  • сафира 1
  • сахат 1
  • сахата 3
  • сахране 1
  • сахрани 1
  • сахранимо 1
  • Сахраните 1
  • Сахранише 1
  • сахтијана 1
  • сачувај 2
  • сачувам 1
  • Св 1
  • сва 25
  • Сва 3
  • свагда 4
  • свадба 2
  • свадбарину 1
  • свадби 1
  • свађају 1
  • свака 4
  • сваке 3
  • сваки 14
  • сваких 1
  • свако 3
  • сваковрсним 1
  • Сваког 1
  • сваког 2
  • свакога 1
  • свакојака 1
  • свакојаке 3
  • свакојаким 1
  • свакојаких 1
  • свакојако 1
  • свакојаког 1
  • сваком 5
  • свакоме 4
  • сваку 4
  • свануло 1
  • сванућа 1
  • свањива 2
  • сватови 2
  • све 141
  • Све 7
  • свега 6
  • сведок 1
  • Свеж 1
  • свежа 1
  • свежим 1
  • свежом 1
  • свеколикој 1
  • свем 1
  • свемогућна 1
  • свему 2
  • свесилан 1
  • свесрдно 1
  • свет 3
  • света 8
  • светао 3
  • светац 3
  • свете 2
  • свети 4
  • светим 2
  • светиња 3
  • светиње 1
  • светињи 1
  • светињом 1
  • светињу 1
  • светла 6
  • светле 1
  • светлеле 1
  • светли 2
  • светлила 1
  • светлим 1
  • светлих 1
  • светлица 1
  • светло 1
  • светлој 1
  • светлост 13
  • светлости 6
  • светлуцају 2
  • светлуцаху 4
  • светњак 1
  • светњака 2
  • свето 3
  • световати 1
  • световаше 2
  • Светогорац 1
  • светогорским 1
  • Светој 2
  • светом 2
  • светомрзац 1
  • свету 10
  • свећа 3
  • свеће 4
  • свећом 1
  • свећу 3
  • свеце 1
  • Свецима 1
  • свечано 6
  • свечаном 1
  • свечаности 1
  • свечану 1
  • свечеву 2
  • сви 15
  • Сви 5
  • свидело 1
  • свиле 1
  • свилена 1
  • свилене 1
  • свиленим 1
  • свиленом 1
  • свилену 1
  • свилом 2
  • свилу 2
  • свим 17
  • свима 9
  • свира 1
  • свирај 1
  • Свирај 1
  • свирале 1
  • свирам 1
  • свирање 1
  • свираху 1
  • свирач 2
  • свирачи 1
  • Свираше 1
  • свисла 1
  • свиснуће 1
  • свита 6
  • свитак 1
  • Свитало 1
  • свите 5
  • свити 1
  • свитом 1
  • свиће 2
  • свих 3
  • свога 24
  • свод 1
  • свода 5
  • сводовима 1
  • сводом 2
  • свој 21
  • своја 7
  • своје 59
  • својега 1
  • својим 40
  • својих 10
  • својој 9
  • својом 18
  • својски 1
  • својта 1
  • своју 66
  • свом 2
  • своме 19
  • свраке 1
  • сврати 1
  • сврше 1
  • свршено 1
  • сврши 3
  • свршило 2
  • свршимо 1
  • сврших 1
  • свршуј 3
  • сву 7
  • свуда 4
  • се 1066
  • себе 32
  • себи 41
  • сева 1
  • севање 1
  • севањем 1
  • севаше 1
  • севну 1
  • севнула 1
  • Сегедин 5
  • Сегедина 4
  • Сегедину 3
  • седајте 1
  • седајући 2
  • седало 1
  • седам 4
  • седамдесет 1
  • седаше 1
  • Седе 2
  • седе 8
  • Седела 1
  • седела 8
  • седели 1
  • седело 1
  • седео 5
  • седефа 1
  • Седи 2
  • седи 4
  • седла 1
  • седло 6
  • седлу 3
  • седне 1
  • седнем 1
  • седнемо 2
  • седог 1
  • седој 1
  • сеђаше 3
  • сеја 1
  • сејменима 1
  • секире 1
  • секла 1
  • секли 4
  • секретар 1
  • Секули 1
  • Села 1
  • села 9
  • селима 1
  • село 8
  • селу 5
  • сељак 7
  • сељака 8
  • сељаке 2
  • сељанака 1
  • сељани 1
  • сељанима 1
  • сељаци 11
  • сељаче 1
  • Сељаче 1
  • сељачка 2
  • сељачке 1
  • сељачки 1
  • сељачко 1
  • сељачку 1
  • сен 1
  • сена 1
  • сенка 3
  • сенкама 1
  • сенке 1
  • сенком 2
  • сено 1
  • сеновите 1
  • Сент 1
  • Сенте 1
  • сену 1
  • сењаци 1
  • сеоске 1
  • сеоских 1
  • серај 2
  • сераја 3
  • серају 1
  • сестра 3
  • сестре 2
  • сестринском 1
  • сестру 1
  • сетан 2
  • сети 1
  • сетите 1
  • сетићеш 1
  • сетих 3
  • сетиш 2
  • сетности 1
  • сећам 2
  • сећамо 1
  • сећању 1
  • сећате 1
  • Сећаш 2
  • сећи 1
  • сеци 1
  • сечемо 1
  • си 119
  • Сибиња 1
  • Сибињанин 6
  • Сибињској 1
  • сива 3
  • сиво 1
  • сивој 1
  • сиву 3
  • сигуран 1
  • сигурна 1
  • сигурније 2
  • сигурнији 1
  • сигурним 1
  • сигурно 1
  • сигурном 2
  • сиђе 4
  • сиђемо 1
  • Сиђоше 1
  • сијну 1
  • сикиру 1
  • Сила 1
  • силав 1
  • силаву 1
  • Силађи 2
  • Силађије 1
  • силазећи 1
  • силази 1
  • силазило 1
  • силазим 1
  • силазио 1
  • силазити 1
  • силан 1
  • силе 1
  • силенција 1
  • Силенција 2
  • силенције 1
  • силином 1
  • силна 1
  • силније 1
  • силнији 1
  • силним 2
  • силно 3
  • силног 4
  • силом 8
  • силу 1
  • симпатије 1
  • симпатички 1
  • Син 1
  • син 7
  • сина 3
  • сине 1
  • Синко 2
  • синко 6
  • синовима 1
  • синовца 1
  • синоћ 1
  • сину 3
  • синчића 1
  • сињега 1
  • сипаше 1
  • сипље 1
  • сипљу 1
  • сира 1
  • сиромах 4
  • сиромашка 1
  • сироте 1
  • сиротиња 2
  • сиротињи 3
  • сиротињска 2
  • сиротињски 1
  • сиротињској 1
  • сиротица 1
  • сирочади 1
  • сироче 1
  • сирће 1
  • ситне 1
  • ситни 1
  • ситним 3
  • ситницу 1
  • ситног 1
  • ситном 2
  • сићушан 1
  • сиџаде 4
  • сиџадета 1
  • сиџадету 3
  • сишав 1
  • сјај 1
  • сјајна 3
  • сјајније 1
  • сјајности 1
  • сјајну 1
  • сјахав 1
  • сједи 1
  • сјури 1
  • скакаваца 1
  • скакаше 1
  • скаменила 4
  • скаменили 1
  • скаменио 2
  • скамених 1
  • скамукање 1
  • скамучући 1
  • скапали 1
  • скачу 2
  • скеле 1
  • скелеџија 1
  • Скелеџија 1
  • скелеџији 2
  • скелеџијског 1
  • скелеџију 1
  • скели 1
  • скелу 9
  • скидај 2
  • скидаше 4
  • Скиде 1
  • скиде 13
  • Скидох 1
  • скидоше 1
  • скине 3
  • скините 1
  • скинув 1
  • скинуо 1
  • скинути 1
  • скиптар 2
  • скичи 1
  • склапа 1
  • склони 4
  • склоним 1
  • склонимо 1
  • склоните 1
  • склоништа 3
  • Склопи 1
  • склопи 7
  • склопила 2
  • склопио 2
  • склопљене 3
  • склопљеним 2
  • скоком 4
  • скоку 1
  • скора 1
  • скорим 1
  • скоро 6
  • скота 1
  • скоте 1
  • скотови 2
  • Скочи 1
  • скочи 14
  • скочила 2
  • скочих 2
  • скочиш 1
  • скочише 1
  • скренемо 1
  • скрену 1
  • скривено 1
  • скриња 1
  • скрињица 1
  • скрињицама 1
  • скрињицу 2
  • скристалисале 1
  • скроман 1
  • скромни 1
  • скромно 1
  • скупо 1
  • скуте 1
  • слаб 1
  • слаба 2
  • слабо 2
  • слабој 1
  • слабом 1
  • слабости 1
  • слава 4
  • слави 2
  • славна 1
  • славно 1
  • славом 1
  • славуј 1
  • славуја 1
  • сладак 4
  • сладости 3
  • Слађе 1
  • слађе 2
  • слала 1
  • Слао 1
  • сласт 3
  • сласти 2
  • слатка 16
  • Слатка 3
  • слатке 2
  • слатки 1
  • слатким 2
  • слатко 5
  • слатком 1
  • слатку 1
  • слашћу 1
  • следи 1
  • следили 1
  • слеп 2
  • слепа 2
  • слепачке 1
  • слепе 1
  • слепи 2
  • слепог 1
  • слепу 1
  • слепце 1
  • слива 1
  • сливено 1
  • сликама 1
  • слике 1
  • сликом 1
  • слику 1
  • слила 1
  • слободан 2
  • слободе 1
  • слободна 1
  • Слободно 1
  • слободно 10
  • слободну 1
  • слободом 3
  • слободу 5
  • Словенцима 1
  • сломије 1
  • сломио 3
  • сломиће 1
  • слоновој 1
  • слуга 4
  • слугама 1
  • слуге 3
  • слугу 1
  • службе 1
  • служби 1
  • службом 2
  • службу 4
  • служи 2
  • служим 1
  • слузи 1
  • слутило 1
  • слутња 1
  • слутње 2
  • слутњом 1
  • слутњу 1
  • слућаше 1
  • слух 1
  • случају 1
  • слушај 1
  • Слушај 1
  • слушајте 1
  • Слушајте 1
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • слушала 2
  • слушам 2
  • Слушао 1
  • слушао 4
  • Слушаше 1
  • слушаше 4
  • смарагда 1
  • сме 1
  • смеде 5
  • Смедеревац 1
  • Смедеревца 1
  • смедох 1
  • смејаше 1
  • смеје 1
  • смејем 2
  • Смејеш 1
  • смела 1
  • смем 1
  • смемо 1
  • смену 1
  • смео 2
  • смерно 3
  • смести 1
  • сметаше 1
  • сметењак 1
  • смех 3
  • смеха 1
  • смеш 1
  • смештена 1
  • Смилова 1
  • Смилуј 1
  • смилуј 3
  • смилује 1
  • смилујеш 1
  • смислила 1
  • смислите 1
  • смишљала 1
  • смо 21
  • смркло 4
  • смркне 3
  • смрт 7
  • смрти 6
  • смрћу 3
  • смук 3
  • смука 1
  • смуковски 1
  • смуку 1
  • смућка 1
  • смучи 2
  • смучило 2
  • сна 2
  • снагом 2
  • снађе 1
  • снаћи 1
  • снахо 1
  • снегови 1
  • снежна 1
  • снежнобеле 1
  • снежнобелу 1
  • снежног 1
  • снежност 1
  • снива 2
  • снивала 1
  • сниваћу 1
  • снижој 1
  • снизак 1
  • снила 1
  • сниска 4
  • сниске 1
  • сниских 1
  • сниско 1
  • сниског 1
  • сниској 1
  • сниском 2
  • снити 1
  • сновали 1
  • снове 3
  • снови 1
  • сноси 1
  • сну 12
  • снужден 2
  • снује 1
  • соба 2
  • собе 5
  • соби 2
  • собом 3
  • собу 6
  • Сокица 3
  • Сокице 1
  • Сокицу 1
  • соко 2
  • соколова 1
  • соколове 1
  • соколови 1
  • соли 1
  • сотона 1
  • сотоне 1
  • сотоно 2
  • софе 1
  • софре 1
  • софри 1
  • спава 5
  • спавај 1
  • спавала 1
  • спавам 1
  • спавао 1
  • спаваће 1
  • спаваше 1
  • спази 1
  • спазиш 1
  • спас 1
  • спасао 1
  • спасе 3
  • спасеније 1
  • спасете 1
  • спаси 1
  • спасла 1
  • спасти 1
  • спахија 1
  • спахије 1
  • сплава 2
  • спласли 1
  • спољњег 1
  • споменима 1
  • спор 1
  • споредних 1
  • спорије 2
  • спотаче 2
  • спреда 1
  • спрема 2
  • спремао 1
  • спремаш 1
  • спреми 1
  • Спреми 1
  • спремила 1
  • спремите 1
  • спремна 1
  • Спремна 1
  • спроводи 1
  • спроћу 1
  • Спусти 1
  • спусти 12
  • спустила 1
  • спустио 2
  • спустих 1
  • спустиш 1
  • Спуштај 2
  • спуштају 2
  • спуштајући 1
  • спуштала 1
  • спуштало 1
  • спуштао 4
  • спуштаху 2
  • спушташе 1
  • спуштеним 1
  • спуштеном 1
  • срамота 3
  • срамоте 1
  • срамоти 1
  • Срба 1
  • Србе 1
  • Срби 3
  • Србија 1
  • Србије 1
  • СРБИЈЕ 1
  • Србију 3
  • Србин 4
  • Србина 5
  • Србину 1
  • срдачно 1
  • срдачности 1
  • срде 1
  • срди 2
  • срдила 1
  • Срдио 1
  • срдит 2
  • срдити 1
  • срдитим 1
  • срдито 7
  • срдње 1
  • срдњу 1
  • срду 1
  • сребра 13
  • сребрн 3
  • сребрна 1
  • сребрне 12
  • сребрни 7
  • сребрним 7
  • сребрних 7
  • сребрно 2
  • сребрног 3
  • сребрнога 1
  • сребрном 4
  • сребро 7
  • сребром 5
  • сред 4
  • среде 1
  • средина 1
  • средине 2
  • средини 12
  • среду 1
  • срезаним 1
  • срезаних 2
  • срезано 1
  • Срећа 2
  • срећа 5
  • срећан 2
  • среће 5
  • срећи 4
  • срећна 3
  • срећне 1
  • срећнију 1
  • срећно 1
  • срећу 6
  • сркне 1
  • сркнем 2
  • сркнемо 1
  • срме 1
  • срмом 1
  • срна 3
  • сродницом 1
  • Српкиња 1
  • Српкиње 1
  • Српкињу 1
  • српска 4
  • српске 1
  • српски 13
  • српским 1
  • српско 2
  • српског 3
  • српскога 3
  • српској 1
  • српскоме 2
  • срца 19
  • Срце 3
  • срце 46
  • срцем 4
  • срцу 2
  • срчаности 1
  • стабла 1
  • стабло 1
  • стабљике 1
  • стави 1
  • ставила 3
  • стављам 1
  • Стављам 2
  • ставши 2
  • Стаде 1
  • стаде 7
  • Стадох 1
  • стадох 2
  • стадоше 2
  • Стадоше 2
  • стазу 1
  • стајала 2
  • стајале 1
  • стајао 2
  • стајаху 1
  • стакленце 1
  • стала 2
  • Стамбол 1
  • стамболијским 2
  • Стамболу 1
  • стамбулским 1
  • Стамбулу 2
  • стане 2
  • Стани 1
  • Станија 1
  • Станије 1
  • станка 1
  • становао 2
  • станују 1
  • стапале 1
  • стапали 1
  • стар 2
  • Стара 1
  • стара 6
  • старац 61
  • Старац 8
  • старачки 1
  • старе 7
  • стари 28
  • Стари 6
  • старије 1
  • старим 3
  • старинско 1
  • старих 3
  • старица 4
  • старо 2
  • Старог 1
  • старог 10
  • старога 1
  • старој 1
  • старом 3
  • старост 2
  • старости 1
  • стару 1
  • старца 18
  • старцу 13
  • старчев 1
  • старчевим 1
  • старчевој 2
  • старчевом 3
  • старчеву 1
  • стас 7
  • стаса 3
  • стасу 1
  • статуе 1
  • ствар 1
  • ствари 2
  • створиш 1
  • сте 25
  • Стеван 1
  • стегне 3
  • стегнем 1
  • Стегни 1
  • стегнуту 1
  • стегоше 1
  • стеже 3
  • Стена 1
  • стена 9
  • стенама 1
  • стене 8
  • стени 7
  • стеном 3
  • стену 13
  • стење 2
  • степенице 8
  • степеници 4
  • степеницу 1
  • Стигао 1
  • стигао 2
  • стигла 2
  • стигли 3
  • стигне 3
  • стигнемо 1
  • стигнеш 2
  • Стигоше 1
  • стигоше 2
  • стид 1
  • Стид 1
  • стида 1
  • стиди 1
  • стидљиво 1
  • стиже 1
  • стисла 1
  • стиснем 1
  • стићи 1
  • стишава 1
  • сто 8
  • стојала 4
  • стојали 2
  • стојао 5
  • стојаху 1
  • Стојаше 1
  • стојаше 2
  • стојећи 2
  • Стојећки 1
  • стоји 6
  • стојим 1
  • стола 1
  • столице 2
  • столицу 2
  • столичицама 1
  • столова 1
  • столове 2
  • столови 3
  • столовима 3
  • столом 1
  • столу 6
  • стопа 2
  • стопе 3
  • стопи 1
  • стопу 2
  • стоти 1
  • стотина 1
  • стотине 1
  • стотинити 2
  • стотину 1
  • страва 1
  • страдања 1
  • стражари 1
  • стражарили 1
  • стражу 1
  • странама 1
  • стране 7
  • страни 2
  • страници 1
  • страну 15
  • страсно 1
  • Страх 3
  • страх 4
  • страха 2
  • Страхинића 1
  • Страхиња 5
  • Страхињи 1
  • Страхињом 2
  • Страхињу 1
  • страхоте 1
  • страхоту 1
  • страшна 4
  • страшне 3
  • страшније 1
  • страшном 3
  • страшну 1
  • страшћу 1
  • стрелом 2
  • стремила 1
  • стрепи 1
  • стресајући 1
  • стресаше 4
  • стресе 3
  • стресох 1
  • стрина 1
  • стрину 1
  • стриц 12
  • стрица 1
  • стричева 1
  • строго 1
  • строгој 1
  • строгост 1
  • стропошта 3
  • стрпи 1
  • струјаше 1
  • струјом 1
  • струк 1
  • струка 1
  • струнама 1
  • струне 2
  • стручак 2
  • стрче 1
  • стуб 3
  • стубовима 1
  • ступам 1
  • ступањ 2
  • ступи 1
  • ступња 2
  • ступњеви 1
  • ступњу 1
  • су 136
  • сувим 1
  • суво 2
  • сувог 1
  • сувога 1
  • сувом 1
  • сувота 1
  • сувоте 1
  • судбина 3
  • судбини 3
  • судбом 1
  • суди 1
  • судова 1
  • суду 2
  • суђеница 1
  • суђеницу 2
  • суђено 1
  • сужња 1
  • суза 10
  • сузама 7
  • Сузе 1
  • сузе 12
  • сузи 2
  • сузне 1
  • сузним 1
  • сузних 1
  • сузом 1
  • сузу 1
  • сујетног 1
  • сукна 2
  • сукнени 1
  • сукненим 1
  • сукнену 1
  • Султан 1
  • султана 1
  • сумња 1
  • сумњај 1
  • сумње 1
  • суморна 1
  • суморност 1
  • сунца 3
  • Сунце 3
  • сунце 4
  • сунцем 2
  • сунцокрет 1
  • сунчаним 1
  • сунчаних 2
  • сунчаног 1
  • сунчаном 1
  • сунчевом 1
  • сутлијашем 1
  • сутон 3
  • сутона 1
  • сутоњски 1
  • сутра 9
  • сутрашње 1
  • сухо 1
  • суши 2
  • та 12
  • Та 14
  • таванице 2
  • таваници 1
  • таваницу 4
  • тада 1
  • Тада 1
  • тај 23
  • тајанствена 1
  • тајанствени 1
  • тајанственога 1
  • тајанственој 1
  • тајанственом 1
  • тајанственошћу 1
  • тајанствену 1
  • тајни 4
  • тајно 1
  • тајном 1
  • тајну 2
  • такав 1
  • таква 1
  • Таква 1
  • такве 5
  • таквим 2
  • такво 1
  • таквог 2
  • таквом 2
  • такву 1
  • такнеш 1
  • такну 1
  • такнуше 1
  • тако 109
  • Тако 14
  • таког 1
  • таламбас 1
  • талас 2
  • таласима 3
  • талир 4
  • талира 7
  • талире 1
  • талири 1
  • талирима 1
  • Таман 1
  • таман 3
  • тамнији 2
  • тамнице 1
  • тамницу 2
  • тамно 1
  • тамноплаве 1
  • тамносив 1
  • тамноцрвеним 1
  • тамњан 1
  • тамњаном 1
  • Тамо 3
  • тамо 42
  • танак 1
  • Танка 1
  • танка 3
  • Танке 1
  • танке 2
  • танки 3
  • танким 1
  • танких 1
  • танко 2
  • танкој 1
  • танком 2
  • танкоруке 1
  • танкострука 1
  • Тано 1
  • тање 1
  • тапкаше 2
  • Татари 1
  • татарским 1
  • тварка 1
  • твога 5
  • твој 13
  • Твој 4
  • Твоја 1
  • твоја 13
  • твоје 21
  • твоји 3
  • твојим 1
  • твојих 4
  • твојој 4
  • твојом 3
  • твоју 15
  • твом 1
  • твоме 10
  • творјај 1
  • Тврда 1
  • тврдом 1
  • те 199
  • Те 2
  • тебе 39
  • Теби 1
  • теби 29
  • теглиоце 1
  • Тежак 1
  • теже 4
  • тежина 1
  • Тек 19
  • тек 35
  • телесне 1
  • тело 1
  • телом 1
  • теме 1
  • тенани 1
  • Теодосију 2
  • тепаше 2
  • тера 1
  • терај 1
  • Терај 1
  • терати 1
  • терет 2
  • теретемку 1
  • теретом 1
  • теркије 3
  • тесних 1
  • тесно 1
  • тешка 2
  • тешке 2
  • тешки 2
  • тешким 3
  • тешких 2
  • Тешко 1
  • тешко 13
  • тешког 1
  • тешком 2
  • ти 234
  • Ти 9
  • тигању 1
  • тигрице 1
  • тикву 2
  • тим 11
  • тиме 2
  • типа 1
  • Тисом 1
  • тих 3
  • тиха 4
  • тихе 1
  • тихи 5
  • тихим 5
  • тихо 14
  • тихом 1
  • тиху 1
  • тица 1
  • тице 1
  • тишијим 2
  • тишина 3
  • тишини 1
  • тишином 1
  • тишину 1
  • тканина 1
  • тканине 4
  • тканица 1
  • ткиво 1
  • То 15
  • то 185
  • Тобож 1
  • тобож 5
  • тобом 15
  • товаран 1
  • Тога 1
  • тога 28
  • тој 1
  • тојагама 1
  • толике 2
  • толиких 2
  • толико 8
  • толикој 1
  • толику 2
  • том 16
  • томе 6
  • топал 1
  • топао 1
  • топе 1
  • топим 1
  • топла 1
  • топле 1
  • топли 2
  • топлије 3
  • топлији 1
  • топлијим 1
  • топлим 1
  • топлих 2
  • Топлице 1
  • топло 2
  • топлом 2
  • топлота 1
  • топлоте 3
  • топлотом 1
  • топлоту 2
  • топлу 2
  • топот 2
  • торњај 1
  • трава 2
  • трави 2
  • травом 1
  • траву 1
  • трага 1
  • трагом 1
  • трагу 1
  • тражи 3
  • тражила 1
  • тражим 1
  • тражимо 2
  • тражите 1
  • Трајало 1
  • трајало 2
  • траје 2
  • траке 1
  • Треба 1
  • треба 23
  • требала 1
  • Требали 1
  • требало 1
  • Требало 2
  • требати 1
  • требаће 1
  • требаше 1
  • тренут 1
  • тренутак 2
  • тренутака 20
  • тренутка 2
  • тренутке 2
  • тренутку 3
  • тренутне 1
  • тренуће 1
  • трепавица 1
  • трепавице 12
  • трепер 1
  • трепета 1
  • трепетом 1
  • трепне 1
  • трептаху 1
  • трепташе 1
  • трепти 2
  • трептим 1
  • трепће 1
  • тресну 4
  • трећа 4
  • треће 1
  • трећега 1
  • трећем 1
  • ТРЕЋИ 1
  • трећи 8
  • трећима 1
  • трећој 4
  • трећом 1
  • трећу 1
  • трештен 2
  • трештени 1
  • Трже 1
  • трже 5
  • три 31
  • тридесет 1
  • триумфа 1
  • трку 1
  • трља 1
  • трљаше 1
  • троглав 1
  • троглавог 1
  • троје 7
  • тројином 1
  • тројица 1
  • Тројице 1
  • троуглу 1
  • ТРОШКОМ 1
  • трп 1
  • трпеза 2
  • трпезама 1
  • трпезе 4
  • трпези 2
  • трском 1
  • труд 1
  • труда 2
  • труде 1
  • труди 1
  • трудом 1
  • труле 1
  • трунку 3
  • трче 1
  • трчиш 1
  • ту 23
  • Ту 5
  • тувимо 1
  • туга 6
  • туге 2
  • тугом 1
  • тугу 1
  • туђе 1
  • туђинској 1
  • тужан 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужни 1
  • тужнија 1
  • тужнијим 2
  • тужно 3
  • тужној 1
  • тужну 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • тукли 1
  • туку 1
  • Турака 9
  • турбане 1
  • турбанима 1
  • Турке 2
  • Туркиња 3
  • турска 2
  • Турске 1
  • турске 8
  • турски 5
  • турских 3
  • турско 1
  • турског 3
  • турскога 2
  • турској 1
  • турском 2
  • Турци 17
  • Турцима 6
  • Турчин 2
  • Турчина 3
  • ће 100
  • ћемане 3
  • ћеманета 4
  • ћемо 14
  • ћерамида 1
  • ћерамидама 1
  • ћеретају 1
  • ћерка 1
  • ћерћелија 1
  • ћерћелије 1
  • ћерћелију 1
  • ћесара 3
  • ћесаревим 1
  • ћесарево 1
  • ћесарову 1
  • ћеш 18
  • ћивотом 1
  • ћилиму 1
  • ћу 44
  • ћудљиве 1
  • ћумура 1
  • Ћуприлића 1
  • ћутања 1
  • ћутању 1
  • Ћуташе 1
  • ћуташе 3
  • ћутећи 1
  • ћутећки 1
  • ћутим 1
  • Ћутим 1
  • У 56
  • у 903
  • Уби 1
  • убијати 1
  • убије 2
  • убијем 1
  • убили 3
  • убио 3
  • убити 1
  • убиће 1
  • убојита 1
  • убрзо 2
  • убриса 2
  • убрус 3
  • убруса 1
  • убрусима 1
  • убрусом 1
  • уведе 1
  • уведох 1
  • увеза 1
  • увек 1
  • увела 1
  • увераваше 1
  • увери 2
  • уверих 1
  • увијени 1
  • увис 1
  • увод 1
  • увуче 1
  • угарско 1
  • угарског 1
  • угаси 4
  • угибао 1
  • углађене 1
  • углађеног 1
  • углађенога 2
  • углачали 1
  • углачаног 1
  • угледа 1
  • угледају 1
  • угледала 1
  • угледали 1
  • угледати 1
  • угледах 2
  • угледаше 4
  • углови 1
  • угодник 1
  • угуши 4
  • удави 2
  • удавио 1
  • удадба 1
  • удара 2
  • ударај 1
  • ударати 1
  • ударац 1
  • удараца 1
  • удараше 6
  • удари 13
  • Удари 3
  • ударив 1
  • ударимо 1
  • ударио 4
  • ударисмо 1
  • ударих 1
  • Ударише 2
  • ударише 6
  • ударом 1
  • ударцу 1
  • удеси 2
  • Удесише 1
  • удешава 1
  • удешавају 1
  • удешаваше 1
  • удовац 1
  • удри 1
  • удуби 1
  • Уђе 1
  • уђе 8
  • уђоше 1
  • Уђоше 2
  • ужас 2
  • ужаса 2
  • уже 1
  • ужи 1
  • ужичке 1
  • ужљеб 1
  • ужљебу 1
  • ужу 1
  • Уз 3
  • уз 37
  • уза 2
  • узајми 1
  • Узалуд 1
  • узалуд 3
  • узана 2
  • Узани 1
  • узаним 1
  • узаном 1
  • узбудљиви 1
  • узбуђен 10
  • узбуђена 2
  • узбуђени 1
  • узбуђеним 2
  • узбуђеног 1
  • узбуђености 2
  • узбуђења 3
  • узбуђење 1
  • узбуђењем 1
  • узвик 1
  • узвикиваше 1
  • узвикну 3
  • узвикује 1
  • узвишени 1
  • узглавницима 1
  • узглавницу 1
  • узгред 2
  • уздај 1
  • уздала 1
  • уздам 1
  • уздасима 2
  • уздах 1
  • уздаха 1
  • уздахнув 1
  • уздахом 3
  • узде 1
  • уздигнутом 1
  • уздисајима 1
  • уздрктаним 1
  • уздрктљиве 1
  • уздрхтан 1
  • уздрхтаним 1
  • узду 1
  • Узе 10
  • узе 58
  • узела 2
  • Узео 1
  • узео 4
  • Узех 1
  • узех 2
  • узеше 4
  • Узеше 6
  • узживиш 1
  • узима 1
  • узлепрша 1
  • узме 4
  • узмеш 1
  • Узми 2
  • Узмите 1
  • узму 1
  • узрок 1
  • Уиђоше 1
  • Уједа 1
  • уједе 1
  • уједно 1
  • уквариш 1
  • укинуо 1
  • уклањај 1
  • уклоне 1
  • укопали 1
  • укопан 1
  • укоченим 1
  • укратко 1
  • улажаше 1
  • улазило 1
  • Улазило 1
  • Улазите 1
  • улар 1
  • уласку 1
  • улица 1
  • улице 1
  • улици 1
  • улом 1
  • уља 1
  • уље 1
  • ум 1
  • умакати 1
  • уме 2
  • умеднем 1
  • умети 1
  • умешношћу 1
  • умива 1
  • умила 1
  • умирем 2
  • умири 2
  • умих 1
  • умке 2
  • умор 2
  • умора 1
  • уморен 1
  • умори 1
  • уморила 1
  • уморим 1
  • Умориће 1
  • уморна 2
  • Уморна 2
  • Уморни 1
  • уморним 1
  • уморно 1
  • уморној 1
  • умр 4
  • умре 2
  • умрем 6
  • умрети 5
  • умреш 1
  • умрла 1
  • умудри 1
  • умуче 1
  • умци 2
  • унакрст 1
  • унапред 2
  • унатраг 1
  • унела 1
  • унео 1
  • унутра 11
  • уображава 1
  • упаде 4
  • упале 2
  • упио 1
  • упита 3
  • упитах 1
  • уплашен 1
  • упорне 1
  • упорно 3
  • управ 1
  • управља 1
  • Управо 2
  • управо 7
  • упрев 1
  • упрепашћена 1
  • упрети 1
  • упрскана 1
  • упути 1
  • уранку 1
  • урвинама 4
  • урвине 2
  • урвину 1
  • урежу 1
  • урезан 1
  • урезани 1
  • урлају 1
  • урлање 1
  • урнебес 2
  • усана 7
  • усијају 1
  • усијане 1
  • усијаним 4
  • усисаваху 1
  • усише 1
  • уске 1
  • ускипела 1
  • усклик 1
  • ускликну 1
  • ускликом 1
  • усклицавајући 1
  • усклицавања 1
  • усклицавање 2
  • усклицавати 1
  • усклицима 1
  • уско 1
  • усколеба 1
  • усколебаним 1
  • уснама 3
  • усне 7
  • уснила 1
  • успавају 1
  • успаване 2
  • успаваног 2
  • успавану 1
  • успела 1
  • успео 1
  • успех 1
  • Успеше 1
  • успламтели 1
  • усплахирен 1
  • усплахирена 1
  • усплахирише 1
  • усправивши 1
  • усправила 1
  • Усправила 1
  • усправљени 1
  • усред 5
  • усрећиш 1
  • уста 23
  • устави 10
  • уставила 2
  • уставио 2
  • уставише 1
  • устављати 1
  • Устаде 1
  • устаде 5
  • Устај 1
  • устај 2
  • Устајте 1
  • устајте 2
  • устежући 1
  • устезања 1
  • устима 5
  • устрептане 1
  • устрептаним 1
  • устроје 1
  • устручавају 1
  • устукнули 1
  • усуди 1
  • усудио 1
  • усукане 1
  • усхићења 1
  • усхићењем 1
  • уталожи 1
  • утапаше 1
  • утврди 1
  • утврђен 1
  • утврђене 1
  • утегао 2
  • утегла 1
  • утегнута 1
  • утекла 1
  • утекох 1
  • утекоше 2
  • утеху 1
  • утече 1
  • утечем 1
  • утирући 1
  • утишају 2
  • утуви 1
  • ући 1
  • ућута 1
  • ућутала 1
  • ућутка 1
  • Ух 2
  • ухвати 2
  • ухватила 2
  • ухватио 2
  • ухватиће 1
  • ухватише 1
  • ухо 7
  • ухом 1
  • уху 1
  • ученост 1
  • Учи 1
  • учи 4
  • учини 11
  • Учини 11
  • учинили 1
  • учинило 1
  • Учинило 3
  • учинио 2
  • учините 1
  • учинити 1
  • учио 1
  • учитеље 1
  • учитељи 1
  • ушли 2
  • уштину 1
  • ушуња 1
  • фијуком 1
  • Фишеклије 1
  • ха 14
  • Ха 4
  • Хазуралах 1
  • Хајде 12
  • хајде 7
  • Хајдете 1
  • Хајдмо 10
  • хајдмо 6
  • хајдук 1
  • хајдука 1
  • хајдуке 1
  • хајка 2
  • халакањем 1
  • Халил 3
  • хаљина 1
  • хаљину 1
  • хану 2
  • ханџарем 1
  • хараче 1
  • хармонију 2
  • хартије 1
  • Хасан 11
  • Хасану 1
  • хатар 1
  • Хвала 13
  • хвала 19
  • хвали 1
  • хвалила 1
  • Хвалимо 1
  • хвалисање 1
  • хвата 4
  • хватај 4
  • хватао 1
  • хе 2
  • Хе 2
  • хеј 2
  • Хеј 2
  • Хијероними 8
  • Хијеронимијем 1
  • хиљадама 1
  • хиљадити 1
  • хиљаду 3
  • хисар 1
  • хисарли 1
  • Хисару 1
  • хитати 1
  • хитра 2
  • хитро 5
  • хлада 1
  • Хладан 1
  • хладан 2
  • хладна 5
  • хладне 4
  • хладни 1
  • хладнија 1
  • хладним 1
  • хладно 1
  • хладној 1
  • хладном 3
  • хладовинастом 1
  • хладовине 1
  • хладовином 1
  • хладовину 1
  • хладу 1
  • хлебом 4
  • хлебу 1
  • Хо 1
  • хо 11
  • хода 1
  • Ходи 3
  • ходи 4
  • ходите 2
  • Ходите 2
  • ходник 11
  • ходника 4
  • ходнике 1
  • ходнику 3
  • ходу 1
  • хој 2
  • Хоће 1
  • хоће 23
  • хоћемо 1
  • Хоћеш 5
  • хоћеш 6
  • хоћу 3
  • Хоћу 4
  • храбра 3
  • храбрећи 1
  • храбри 2
  • храбрим 1
  • храни 2
  • храним 1
  • хранио 1
  • Хрватима 1
  • Христос 1
  • Хришћани 1
  • хришћанског 1
  • хрпе 1
  • хрпом 1
  • хте 3
  • Хтеде 1
  • хтеде 8
  • Хтедох 2
  • хтедох 4
  • хтедоше 2
  • Хтела 1
  • хтела 6
  • хтели 1
  • Хтео 1
  • хтео 4
  • хтеше 1
  • Хуњадија 2
  • ца 1
  • цар 17
  • Цар 4
  • цара 11
  • царе 2
  • цареве 1
  • Цареви 1
  • цареви 2
  • царевима 2
  • царевинама 1
  • царевину 3
  • царевих 1
  • царевог 1
  • царевом 3
  • царем 3
  • Цариград 5
  • царица 7
  • царице 1
  • царици 1
  • царицу 2
  • царичине 1
  • царичини 1
  • царичиној 1
  • царска 2
  • царске 2
  • царски 5
  • царског 1
  • царском 1
  • царство 1
  • царству 1
  • цару 1
  • Цару 1
  • Цвет 1
  • цвет 5
  • цвета 4
  • цветак 1
  • цветове 2
  • цвећа 5
  • цвеће 2
  • цвркуће 1
  • цев 2
  • цеви 7
  • цекин 1
  • Цела 3
  • цела 4
  • целе 1
  • целиваше 1
  • целивом 1
  • целим 1
  • Целим 1
  • цело 1
  • целог 2
  • целој 1
  • целом 2
  • целу 8
  • цењкати 1
  • цео 3
  • цепам 1
  • цепаше 1
  • церекаше 1
  • цигала 2
  • Цигана 2
  • Цигани 4
  • Циганин 37
  • Циганина 10
  • Циганине 1
  • циганинов 1
  • циганинова 1
  • Циганинове 2
  • Циганиновој 1
  • Циганиновом 2
  • Циганином 1
  • Циганину 8
  • Циганка 4
  • Циганке 2
  • Циганки 1
  • Циганку 2
  • циганска 1
  • циганским 1
  • циганских 1
  • циганскога 1
  • циганској 1
  • циганском 1
  • Циганчица 2
  • Циганчице 2
  • Циганчицом 1
  • Циганчицу 2
  • цигла 1
  • цикну 5
  • циче 1
  • црвен 2
  • црвена 1
  • црвени 1
  • црвеником 1
  • црвеним 4
  • црвених 1
  • црвенкастој 1
  • црвено 1
  • црвеног 2
  • црвеној 1
  • црвеном 2
  • црвену 7
  • црква 3
  • цркве 6
  • црквено 1
  • цркви 4
  • цркву 2
  • цркнем 1
  • црн 1
  • црна 10
  • црне 7
  • црни 7
  • црним 2
  • црнину 1
  • црних 4
  • црно 1
  • црног 5
  • црној 2
  • црном 7
  • црну 2
  • Цурама 1
  • цури 1
  • цуру 1
  • Чак 3
  • чак 6
  • чакљу 2
  • чакшире 1
  • чанак 1
  • чапље 1
  • чарапе 1
  • чарати 1
  • чардак 1
  • чардака 1
  • чардаш 15
  • чардаша 1
  • чардашем 1
  • чаробној 1
  • Чаробност 1
  • Час 2
  • час 48
  • часа 10
  • часак 1
  • часити 1
  • часни 1
  • часно 1
  • часнога 1
  • часте 1
  • часу 10
  • чатрља 1
  • чатрље 3
  • чатрљи 2
  • чатрљом 2
  • чауш 2
  • чаушбаша 1
  • чаушбаше 1
  • чаушбаши 4
  • чаушбашо 1
  • чауше 1
  • чауши 1
  • Чауши 1
  • чаушима 1
  • чачкалицама 1
  • чаша 1
  • чашице 1
  • чврсте 1
  • чврстих 1
  • чврсто 4
  • чега 4
  • ЧЕД 1
  • чедо 1
  • чежња 3
  • чежњи 1
  • чека 2
  • Чекај 5
  • чекај 9
  • Чекали 1
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекање 1
  • чекао 1
  • чекасмо 1
  • чекате 1
  • чекаће 1
  • чеках 1
  • чекаху 1
  • чекаш 1
  • чекаше 1
  • Чекић 1
  • чекић 4
  • чекића 1
  • чекићем 2
  • чела 3
  • челенкама 1
  • челенке 1
  • челик 1
  • челика 1
  • Чело 1
  • чело 11
  • челом 2
  • челу 1
  • чељуст 1
  • чељусти 1
  • чељустима 1
  • чем 1
  • чему 6
  • чепа 1
  • чепом 1
  • чергу 1
  • черзи 1
  • чесма 3
  • чесме 3
  • чесми 7
  • чесмом 2
  • чесму 3
  • честит 2
  • честити 1
  • Честити 1
  • честитоме 1
  • често 1
  • Чета 1
  • четврти 2
  • четвртина 1
  • четвртине 1
  • четвртину 1
  • Четвртог 1
  • четвртом 1
  • четврту 1
  • четинарске 1
  • четири 16
  • четрдесет 2
  • чету 2
  • чешагијом 1
  • чешће 1
  • Чивутка 1
  • чизама 2
  • чизмама 2
  • чизме 1
  • чизмом 1
  • чизму 2
  • чија 1
  • Чим 1
  • чим 9
  • чиме 1
  • чине 2
  • Чини 3
  • чини 9
  • чинију 1
  • чинила 1
  • чиниле 2
  • чинили 1
  • чинило 2
  • Чинило 2
  • чиним 2
  • чињаше 2
  • чист 1
  • чисте 3
  • чисти 2
  • чистијег 1
  • чистим 4
  • Чисто 1
  • чисто 14
  • чистог 1
  • чистом 1
  • чистота 2
  • чистоти 1
  • чисту 1
  • читав 3
  • читава 1
  • читаву 1
  • чича 1
  • чобани 1
  • човек 27
  • човека 12
  • човеком 2
  • човеку 2
  • човече 2
  • човечуљак 1
  • чоха 1
  • чохе 4
  • чохом 1
  • чу 5
  • чува 1
  • чувају 2
  • чувала 1
  • чувам 1
  • чуваш 1
  • чуваше 1
  • чувенога 1
  • чуда 7
  • чудан 1
  • чудеса 1
  • чудесне 2
  • чудесну 1
  • Чудим 1
  • чудна 1
  • чудне 1
  • чудно 1
  • чудновату 1
  • чудној 1
  • чудном 1
  • Чудо 2
  • чудо 6
  • чудојасним 1
  • чудом 2
  • чуду 3
  • Чуј 1
  • чујаше 3
  • чује 15
  • чујем 6
  • чујете 2
  • чујеш 3
  • Чујеш 4
  • чујним 1
  • чују 2
  • чукундед 1
  • Чула 2
  • чула 4
  • чули 1
  • чуло 2
  • чун 1
  • чуо 6
  • чупати 1
  • чупу 1
  • чути 1
  • чутура 2
  • чутуре 3
  • чутурицу 1
  • чутуру 11
  • чух 3
  • џбун 3
  • џбуна 3
  • џемадан 1
  • џемадану 1
  • џеп 1
  • џинови 1
  • џиновска 1
  • џиновски 2
  • џиновским 1
  • џиновских 1
  • џином 1
  • ш 1
  • шајка 1
  • Шајку 1
  • шалвара 1
  • шалварама 1
  • шалваре 1
  • шале 1
  • шалиш 1
  • шалом 1
  • шалу 1
  • шаље 2
  • шаљиво 1
  • шамија 1
  • шапама 1
  • шапат 2
  • шапатом 5
  • шапну 1
  • шапут 2
  • шапутаху 1
  • шапуташе 8
  • шапутом 12
  • шапуће 2
  • шаре 2
  • шарена 1
  • шареним 2
  • шареницу 2
  • шареног 1
  • шареном 1
  • шарену 1
  • шева 3
  • шест 2
  • шетала 1
  • шетаху 1
  • шешир 1
  • шибаше 1
  • ширила 1
  • ширимице 1
  • ширини 1
  • ширину 1
  • шириш 1
  • широк 3
  • широка 1
  • широке 5
  • широки 3
  • широким 9
  • широких 6
  • широко 3
  • широкој 3
  • широку 1
  • ширу 1
  • шкоде 1
  • школа 4
  • школом 1
  • школу 1
  • шкргутну 1
  • шкрипутом 1
  • шлем 1
  • шлемовима 1
  • шлемом 1
  • шору 1
  • шпански 2
  • шпијуни 1
  • шта 107
  • Шта 22
  • штака 1
  • штаком 1
  • шталама 1
  • штале 1
  • ШТАМПАРИЈИ 1
  • штета 1
  • штете 1
  • штилет 2
  • штипао 1
  • штит 1
  • штита 1
  • штитом 1
  • штиту 3
  • Што 15
  • што 198
  • шћерца 1
  • шћућурила 1
  • шубара 1
  • шубаре 1
  • шубарицу 4
  • шубару 9
  • шум 1
  • Шумадије 2
  • Шумадији 1
  • ШУМАДИЈИ 1
  • Шумадијо 1
  • шумадијске 1
  • Шумадију 2
  • шуме 3
  • шумица 1
  • шумна 1
  • шумом 1
  • шумског 1
  • шуму 1
  • шупљина 1
  • шут 1
  • Шут 1
  • шшш 1
41371 matches
а Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних п 
 требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато  
 сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} 
де близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као д 
 земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет  
у и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо 
 <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, за 
же да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком 
 млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворан 
е се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја г 
 на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме  
, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у обр 
 у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње,  
 и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би м 
 скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мар 
дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна роб 
е пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за  
ма ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог  
зијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, М 
о држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов  
 “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“< 
је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне 
кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима  
анцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунаци 
у, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} 
наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је  
а чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док б 
опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плет 
 широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један 
мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познај 
!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од 
 нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевск 
стио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе,  
head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој при 
отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и  
сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира б 
њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ ви 
мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо 
о и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n 
 од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира 
н са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је 
енада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> 
перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичин 
кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има сво 
...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплаче 
исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије  
 је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила  
ве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим,  
боде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну ка 
вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! не 
или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес 
ју пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би  
тине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хв 
пим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где  
head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да 
мо Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p> 
 диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отв 
хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је  
 „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сип 
а са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде  
о вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, сл 
 ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ов 
, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем ж 
> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе 
узе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрча 
о дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ћ 
 старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарск 
а раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красн 
{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање! 
оју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па ка 
мо за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у п 
м како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онд 
и један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара 
човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајућ 
S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опрем 
онеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{ 
 нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, 
јаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гл 
 би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор с 
ше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека  
S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати з 
ши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде  
 !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је 
 леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам! 
е и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће! 
 то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, 
усти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући 
ен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу 
чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А  
“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном  
 подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити 
се написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за 
светљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада  
Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, 
а убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S 
ом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на о 
намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајк 
на.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, 
p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред  
 маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, 
да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако 
 многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох д 
 Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb  
а.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S}  
 па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Р 
иш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да пој 
<p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће св 
нда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који  
 расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“  
ћ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати 
његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно бл 
ед тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада 
ече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи 
ечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко ј 
е!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе 
устиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинск 
 своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице сво 
це своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо м 
 треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој 
аргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари  
сти од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, 
о уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе ! 
 казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика 
</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, 
ута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Мар 
 се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} К 
и ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме др 
н би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе п 
им ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да  
зео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрај 
и времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било 
у сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p> 
коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пу 
!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите  
види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита  
 овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва  
p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубит 
 да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Ва 
воримо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда  
и спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div ty 
о вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и т 
ни.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S 
лободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <p 
ица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{ 
да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје 
таше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и поглед 
оле.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим н 
S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звижд 
јко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђиј 
спода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топ 
но да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздра 
пили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше к 
егова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом м 
лави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисер 
 Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p> 
 оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је в 
ира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече  
че од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на сте 
раљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после к 
а града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек са 
о о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од тер 
<p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијен 
ма кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе  
ећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „П 
...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини,  
нета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од 
чао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рат 
о се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколик 
а невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залут 
оји у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У в 
 у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше поло 
јим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде уп 
ц на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Вала 
причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју дес 
ж’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има 
оре, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У земб 
} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, ка 
 стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n=" 
о тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то  
Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила 
чи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како ј 
каст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо 
 сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам 
 не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у  
на је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних пре 
д смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p 
} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледа 
 кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут кој 
сребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим  
варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама 
у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваш 
ој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Ра 
удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једн 
ним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него  
си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говор 
колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} 
о знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође  
усти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде н 
помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио 
ну, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да  
твртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице  
 обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се ј 
сподству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Ди 
!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам 
одити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и  
е невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше 
Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби 
а је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђење 
S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и з 
.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дуна 
не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта  
в се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не 
 у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Х 
ћној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама  
него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали 
 нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је 
а с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства  
рцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А 
опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у ов 
</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан.. 
добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му  
што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али 
рати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чи 
се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје гл 
и вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чауш 
 Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на д 
 опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од 
њем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим с 
говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног до 
ге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам  
ек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој 
мо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком де 
м мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручј 
ј да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих в 
ога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Мар 
ко хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих река 
ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни 
лостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа гро 
сно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто п 
уцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезна 
ње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} 
ледњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори 
-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на 
 ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо са 
нај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па 
ђ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ о 
ма може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одл 
ри и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душано 
и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека при 
прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као пр 
ш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спрема 
о, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутраш 
 паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод 
> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је 
вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у бож 
 старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се р 
 знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце 
за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p 
 је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и у 
аставицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на  
чи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изго 
ној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока мла 
 <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирн 
попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, воле 
ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, е 
и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога  
па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности п 
к-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не  
својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли м 
олски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колск 
и после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она млад 
опио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове св 
коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и ка 
ају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, 
 да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, л 
 нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расин 
 готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, д 
и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме прија 
воју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљив 
чну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</ 
 или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом м 
чела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које  
иди што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе к 
 ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се из 
 рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
чака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио 
не позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем. 
а какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још виш 
удбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у 
братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> < 
нога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рај 
себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се ста 
шља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледа 
ко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати ру 
“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ 
 запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" />  
ид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавн 
евесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце  
отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихв 
 ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу ниј 
 у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Те 
растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapt 
о је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме до 
дућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, пр 
дна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола  
да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо ви 
е поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} И 
..{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код  
ило чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p 
ом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му п 
 широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и  
 и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа  
атарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, 
несоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја 
а, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у 
, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те по 
ао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Ниј 
се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека при 
е све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча н 
штеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсуд 
ка, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си 
та на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отво 
 неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А  
 на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од  
н паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо х 
ог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је п 
витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га за 
ом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више 
какви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и с 
е на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом к 
аше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тоб 
е говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице р 
 која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S}  
о скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да гово 
питом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о велик 
дан велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} В 
 тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више к 
 је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо! 
ицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено 
х топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред 
ге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту 
чима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О 
 ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао ниј 
аки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С 
ију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би г 
, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци  
јеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати  
асмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих  
иња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти сл 
ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} С 
ш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш л 
о се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго п 
их двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена с 
лу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграб 
ичарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад 
 се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини. 
 и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" / 
p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. 
да у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quot 
<l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници 
>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му прогова 
ачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са  
која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прам 
а у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} О 
д овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и  
ата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара  
 и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понеш 
јком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у св 
каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа  
аче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, 
} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће  
то си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем о 
ише да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да  
ав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само у 
ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога гр 
поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић 
Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или р 
о.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p 
зи на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S 
одска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то т 
:id="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, ка 
вори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></ 
чи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе рас 
е дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? —  
иде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па о 
 мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна  
бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промукли 
чких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост приз 
 милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— 
} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво  
, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јест 
је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој 
и Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад те 
цају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</ 
оред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n 
од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беш 
Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чис 
а очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се р 
им поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет друго 
утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети 
а по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; 
светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Ком 
ргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав од 
екнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај м 
д кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом буди 
-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по 
баши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три ре 
жност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се  
<p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни ма 
нда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповес 
а турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да  
му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да  
оликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „ 
.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет тал 
 Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду  
и је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило 
и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на св 
и руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колен 
уке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде пред 
ба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љ 
Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда ј 
, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора  
але.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно  
>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="1 
правите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не може 
д помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар ј 
н дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком 
м поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој 
сније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас  
 у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири пот 
итање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим  
јко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца о 
 узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која ј 
мо кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циган 
 ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто  
ући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него о 
 потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав тали 
> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двој 
ала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и п 
војој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да п 
огом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, 
асом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред в 
лах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испад 
 души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мал 
 најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за 
мо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико 
ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би 
се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако  
сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј  
 ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, п 
ар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква  
 бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путн 
и нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада г 
никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се из 
 Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Ци 
ад Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њег 
траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то мо 
асни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празн 
о је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђе 
и људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Н 
 рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S 
са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="13 
 то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва рад 
воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жи 
 напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја  
кога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само  
свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бо 
ница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мра 
{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у ж 
.. опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да  
напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи ша 
а господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу вели 
растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, 
 а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дођ 
једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој 
силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p 
лео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која 
е по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђ 
 који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслони 
евојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p 
румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху 
епше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к 
из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Мар 
е рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљ 
} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми 
а ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милис 
 оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“  
е?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на о 
м, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два си 
ожја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</ 
 прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван 
ка у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирн 
ивог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гро 
узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змију 
ргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добр 
,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лак 
ихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и д 
p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш ске 
ну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, 
ам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} 
еног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети 
 од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Мар 
 турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му! 
од сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јов 
 хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Р 
 краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, п 
с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну  
аво казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си 
силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од 
а коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са прв 
ла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са п 
сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на дла 
што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој 
и као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене в 
но у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода 
ади шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је уби 
ласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жи 
13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Ниса 
њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак  
аргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Алад 
проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као д 
ала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и 
г корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те 
е. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша н 
 букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор и 
анин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони м 
двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз про 
рав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на п 
и малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" гово 
поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, с 
алуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти 
главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некак 
м златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S}  
 круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан 
 неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко  
 долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на 
их мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се 
доше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од 
лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са с 
јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим н 
ма школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас 
та од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, 
 запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неко 
ој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се свет 
Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кош 
— са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у лини 
е поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од 
тегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огл 
/p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да ми 
 на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запи 
из воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па н 
оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута пе 
 ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, виде 
види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га о 
сле да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња  
х се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја  
део ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да 
адића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцим 
аничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растр 
маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танк 
pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као к 
и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.< 
и и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је поса 
буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ос 
изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна јед 
 је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, забо 
 главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини  
! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљуну 
 као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од На 
тлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној сла 
марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да  
, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје му 
 свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себ 
перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда 
арем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те проб 
а покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, т 
творен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бо 
!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l> 
д Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог не 
ао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим 
ђе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе  
кну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n 
 се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом ко 
се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не 
ред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој н 
 и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да нис 
арац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p 
ао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} 
е.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене 
и.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мрам 
е да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бе 
 онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напи 
<p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече о 
{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, 
ушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра 
 Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у св 
ме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S 
 лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, 
 из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њ 
 они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Марги 
 околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо  
и ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{ 
те ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с 
амење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје мо 
} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Њ 
је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се  
женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскак 
ва рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њ 
 млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом ју 
икад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена ус 
еви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву  
у жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено 
ем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође з 
плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе 
мо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу ј 
само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S 
арушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра м 
оспода маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар 
што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а з 
е над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </d 
n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али л 
Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за  
ледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану к 
дира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша 
добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једн 
е начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у то 
кивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Ха 
стију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајк 
 опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она  
не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немило 
ђох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не с 
"221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртво 
трпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу 
и руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од  
 је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред јед 
на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Ра 
 своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је ца 
е још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдм 
збуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не ски 
ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и  
n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота  
че да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од 
 и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S 
p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викн 
ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како ј 
с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Из 
дом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све ве 
и да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за 
 се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла  
ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опрос 
да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па м 
кезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?!  
 да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молит 
 зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се 
 му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада  
 ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пус 
и, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} Пос 
ао да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој пов 
спођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни  
ужо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па  
ти се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што  
<p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седл 
 поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{ 
ао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му зби 
ј лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло мален 
посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже 
унацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Оби 
некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S}  
Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пу 
о путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим др 
јко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што ни 
 бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и  
ека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дота 
„шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу н 
ђе до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и вр 
!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће  
да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који 
?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и  
 он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жи 
као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати 
 комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је  
ко је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко  
су забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух уда 
екшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, ко 
 скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове  
 чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово 
S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од гос 
и беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то  
 лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте  
амо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ 
а ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо 
ело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отвор 
њаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете на 
 ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} 
 од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву 
а дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око  
 овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућа 
 најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор? 
, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“ 
ри баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука  
 пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ п 
ко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о вра 
вечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак к 
н по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег п 
 одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске љу 
ину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо уд 
 /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени  
и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чис 
штења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим 
родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно 
Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, с 
нове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилн 
> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја д 
рештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није мног 
ује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије са 
н и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису 
а зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах  
 као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као 
 ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образ 
амо да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не 
оше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако ст 
и: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и намест 
о је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Ка 
ли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жен 
араценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна  
 кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи с 
м и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Пра 
</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамб 
 рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта  
рата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој ј 
померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини 
ди своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} От 
етим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу н 
х, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле  
 не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској, 
 и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l> 
Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па н 
ад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равно 
е куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може д 
а.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Је 
ћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S}  
тавио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу о 
ика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх 
по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синови 
!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај ниј 
а у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар ја 
за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говор 
трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту с 
ра на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим п 
уде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" пит 
аћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи на 
пио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве р 
/> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа  
ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутур 
 напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Сви 
ки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да о 
ла неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их  
 као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком гр 
олове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш 
уку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и ку 
 само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину им 
обом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда 
боду чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од 
е кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла,  
и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око 
рхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се вид 
дах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пус 
се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ < 
 ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човек 
њишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и  
атресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као д 
лахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} К 
стивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофи 
 ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рај 
 да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се  
тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од ве 
ја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те 
звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи ј 
е каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној н 
прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Марков 
омогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у пот 
оје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекр 
“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајањ 
/p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грех 
и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на о 
гита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, кој 
 могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава л 
да чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти ви 
опуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом око 
преда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави 
ао дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то  
у такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави  
гу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добр 
есно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шт 
оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки п 
ви везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешк 
ако је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош  
еђе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завука 
би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да 
 радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се 
раду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково  
е сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p>  
невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њем 
Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толи 
31" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти 
утника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова го 
и беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спушта 
лостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони 
ви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо 
столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да  
 из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице 
а рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> 
</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p 
и сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохват 
онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели. 
ад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још 
рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> < 
е ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око кој 
тније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти боја 
овици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост гос 
ад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођ 
ше по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се 
„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ п 
говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој п 
ко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше мла 
дајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас 
у, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зет 
сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загу 
разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље 
ет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и до 
ицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети  
ј мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у кр 
 узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не  
спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пус 
ињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала  
 у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола 
и.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се поди 
.{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубок 
а баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо  
а верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quot 
мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити,  
етаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким  
дозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран т 
а прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} До 
отињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, 
ете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово ј 
Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, х 
шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам 
 толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Ус 
" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она м 
дној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна бе 
у. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да  
ју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да п 
заше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не 
ио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо 
а, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњ 
 или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти  
S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и 
но.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шт 
бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од 
звади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда под 
з њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа  
киде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног п 
 докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада 
за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S}  
спричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе 
 и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за р 
н и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаш 
а има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је ме 
лили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и д 
рстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На  
само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено 
јко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> 
ек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53"  
то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде  
ора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозор 
сму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да  
спођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пун 
но да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручј 
емо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не  
има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молим 
е глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то дови 
 у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Н 
47" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони ма 
ину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а 
 — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу в 
ином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У те 
а <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p 
да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих вол 
бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не ре 
="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па  
н; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и 
но што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше 
ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало  
ном хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од  
аш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни  
јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи 
себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у само 
повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S 
 силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи 
е.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде 
по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо 
једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако ма 
љеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Кр 
смеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.. 
на једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића 
тине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и  
/p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну  
мор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ уз 
ише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро  
{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо 
с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо 
и, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки па 
p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шт 
 „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског 
исне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чу 
да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајд 
 друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да в 
е бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи д 
аслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дуб 
штаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево 
ларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“< 
 цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ реч 
, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све 
елела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из к 
/p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бад 
 сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрат 
у.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као  
фице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџа 
екако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, 
е друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке гр 
, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше 
, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Но 
е ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше  
ког поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турски 
ох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах ј 
пет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче р 
нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога  
 ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуд 
; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... ви 
! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n= 
нглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и г 
 зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани ст 
о какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <p 
чаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у 
а једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако 
 и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљ 
 Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пе 
ве један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ реч 
<pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син н 
м ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу 
ен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сиг 
и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски 
ивезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња 
 трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{ 
мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да 
ох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам 
госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем 
ског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање. 
гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, м 
 Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне  
и болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на  
лосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p 
стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не  
ним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити  
о је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови  
 него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „д 
Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем 
.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориш 
рном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху ш 
дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} 
војом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га 
 да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте цар 
на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром про 
едан на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презрив 
у пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега 
ва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је пр 
а хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спуст 
својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рај 
р!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вр 
} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од с 
ихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним зно 
ње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</ 
те Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од 
оје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, ди 
риђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше  
ога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих 
 меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и сло 
Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} 
 самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран кр 
 ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског 
„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" 
S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је м 
и и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n=" 
ара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројен 
у и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, нег 
шку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у њег 
анских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољуб 
о, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грл 
“</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи по 
лиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада  
рити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} К 
/head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше по 
 ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> 
 сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љ 
 речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартин 
аса нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p 
ебе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p 
и човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме 
тву!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се 
олико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врући 
у.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих 
би на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога 
 и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхт 
ше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, оч 
још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком д 
упили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} 
ремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, н 
м и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Ди 
 на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50"  
 један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{ 
шену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, би 
 једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети. 
не сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштови 
у клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата н 
и што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле п 
ад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о з 
 рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар 
јлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда  
 питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџариц 
не, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турц 
како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у 
 ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дош 
 Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p>  
та ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка  
рим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко  
ња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да с 
таде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му  
p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше  
Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задо 
и да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је па 
и!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџариц 
 у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку пове 
} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добр 
ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те  
</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не ми 
д Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Цигани 
ставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док 
 од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пре 
 позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену нек 
ова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру  
им се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину с 
S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчи 
питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било? 
p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше  
ђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста 
млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна М 
а робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Да 
 нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем  
 младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај 
ве снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и 
аслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побл 
 су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити ста 
{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше о 
 да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml 
не што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога 
ула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о  
тне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше  
n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раст 
обледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа. 
осила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму. 
ричекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S 
ирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, 
ки плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и  
ма.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У 
 носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, с 
апурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака  
, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио 
за оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али  
ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била  
посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче,  
г зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „ 
ближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве в 
ладе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу п 
евић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Мар 
и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто  
 овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод  
дљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дв 
зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на 
г од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а ова 
 поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавк 
 и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па  
његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету др 
} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{ 
а венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низ 
прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љу 
едара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови но 
, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да 
мо право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља! 
умели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Р 
 како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече п 
иташе Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гро 
ша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо  
у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахр 
ињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Круше 
.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S 
ило у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесар 
луфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара. 
ариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбога 
ДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ< 
 платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да гово 
и изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест та 
кира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкин 
доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав каји 
одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а  
 чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од м 
 деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у р 
а у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига  
а своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме ле 
 ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S}  
 на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хо 
адбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко ј 
дини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дох 
 Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и ко 
са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже 
еменит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изг 
е и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на ко 
бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у друго 
душевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна јед 
цана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и с 
очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноћ 
иваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један д 
ма зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола ско 
и.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање  
пречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са тр 
е сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и друго 
ој широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Ј 
међу сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и  
ар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи бех 
два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десн 
 осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше та 
 мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силн 
Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па,  
а низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица ње 
опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког  
 усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах у 
 сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и  
на друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три 
вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, 
овцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рај 
.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, прит 
 раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у мно 
та би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, ч 
 и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и 
 пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последњ 
ку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њ 
ве бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари д 
од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као  
 лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе 
илине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, к 
 а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талир 
лада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху 
 у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога 
уги просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прил 
есто.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и ис 
беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спусти 
“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сли 
<p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби 
} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи ун 
јвиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чароб 
да.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S 
рекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је б 
у, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима и 
ницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних к 
бра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире 
д углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и 
сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„З 
никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори  
ако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно греш 
 мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му г 
у за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде п 
стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако 
ко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови 
ше не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову 
ату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако 
наш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али  
<p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко к 
воју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен 
тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи 
еразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиново 
ик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пр 
а и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, п 
 јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кр 
 <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету н 
ем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сва 
е извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} 
е занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и 
ки рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по < 
е чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила р 
 жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти ста 
е!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло пр 
од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голуб 
м младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он 
потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена  
 без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стен 
ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста р 
ељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="16 
 себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов раз 
други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и ма 
уњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе 
како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} И 
 више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у С 
 уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Прим 
ног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{ 
 полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога 
 ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани з 
дба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, 
ниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="16 
да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико трену 
дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од  
ебо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле 
е мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво 
но еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао н 
ше к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчез 
обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздени 
 на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по це 
е!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> 
ветлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и  
аше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови 
 мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јуна 
соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већин 
еспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше заст 
љиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није 
} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и с 
 нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати ча 
 те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему у 
 бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен па 
 се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, бр 
а сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко 
ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?!  
 пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачев 
акуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Поз 
“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулу 
ође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размр 
 и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе расто 
 је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден једа 
жарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="1 
мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долаз 
мбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи,  
его после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{ 
жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку  
твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар 
 питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има  
и за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите 
то?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла 
у једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарск 
обро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавиц 
Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда п 
гне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клица 
инске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром 
испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на 
 само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово 
стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све с 
 се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мисл 
исао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чау 
а сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи б 
је зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана ни 
ила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у р 
 окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега б 
нудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И 
 да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посад 
рен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па 
 се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишт 
ица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим н 
и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бо 
у њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један с 
репти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани 
кала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или 
и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем  
 једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, п 
 ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку 
и му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња  
ко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онак 
паше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у  
је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим 
омилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi>  
де је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, 
 добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио 
оњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му  
и вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких  
?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим  
е господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да  
 или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и 
собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — о 
 жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки  
!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не 
једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изнен 
на од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лав 
уку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца 
м светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме од 
но погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не сн 
 неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришо 
м.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S}  
 реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том пу 
 овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину  
к бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, ст 
љ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску 
ле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би сл 
и, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турског 
} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже б 
тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места к 
ао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S}  
и брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима о 
очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, 
бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господин 
 живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот ј 
завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном 
н да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој  
 да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу  
јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко  
због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј м 
" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радос 
pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивн 
љаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси 
а.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за 
е и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо 
дмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је 
адне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав  
> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја с 
 Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече  
раде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и  
све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским  
х раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да при 
 но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све 
био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога муж 
о прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хва 
е разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољу 
могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца 
 пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или и 
, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе  
м причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> д 
сто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би 
као, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Ма 
p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли б 
ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања! 
гала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче! 
 цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опе 
ин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа пре 
па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жен 
јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда с 
а Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлу 
лагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу т 
на до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврст 
нила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз ко 
 он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно н 
до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада М 
а га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад  
га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и 
ено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пус 
 моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После св 
вских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети н 
нога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хв 
. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, 
ињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} А 
и и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више 
ну страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не м 
ревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и  
не иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао 
д!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим пар 
нам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с ра 
рац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџ 
его у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Ц 
послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као  
аш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на 
 <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно ниј 
се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како 
Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ б 
и ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, с 
аганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако 
Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се св 
 а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да с 
што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друг 
ијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово 
о њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче? 
чила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се сил 
но лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од 
ри да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{ 
 је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавиц 
де је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру пор 
је могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да ос 
 о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти н 
ло нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај  
о рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да ст 
у на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему 
у покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које 
цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све д 
д сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега н 
на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овак 
у!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином о 
 да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више мук 
иротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{ 
аки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојк 
је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote>  
оја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лиц 
 мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по друг 
ицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов к 
де хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као д 
Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ос 
наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин  
о?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су он 
к од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је вр 
 преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој б 
 срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Верова 
е баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад,  
ло од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — ост 
ламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двад 
p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзор 
; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — ос 
 каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} 
о да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи 
уту до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними н 
з тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у  
и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно 
и и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме хра 
собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свилен 
ргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" />  
утим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном н 
етлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и свет 
о тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног 
 Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одва 
елим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је  
ну сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Ла 
сторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких  
љала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом запл 
 застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} 
д црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, з 
која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред јед 
ње је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка,  
е.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врат 
и још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се зами 
е српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и он 
бучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је свет 
енце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарск 
куд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуд 
ено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући о 
и знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па 
о је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је 
исоке и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, ст 
 Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост 
ваних.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од зла 
али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудес 
д чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душев 
аргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, гр 
воране ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повеза 
дазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} До 
им плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске,  
, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} 
l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после ле 
 мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнел 
о нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо в 
 катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо расп 
 а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом 
диле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а 
те слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, св 
 испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо и 
г једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми н 
аји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ћ 
њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби  
?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука 
аше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори 
обри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни приј 
на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу 
 поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поноси 
ихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињ 
м другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанко 
а узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобо 
ерважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата 
а и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S 
или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој при 
сно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној < 
.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у  
 та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као ст 
еној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, в 
 било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељ 
 нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му 
нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су 
а бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита 
 то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.< 
88" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено  
S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слуша 
р поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до  
 с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се  
ју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, 
„Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад  
друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих с 
ва излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на де 
 није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цар 
линце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је  
овека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто  
е био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му свет 
 си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с т 
н од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљ 
свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнул 
Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љуб 
а почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали с 
а се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега под 
о себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у др 
 њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од 
pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, ил 
лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њу 
 женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S 
ек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у 
о не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште 
лад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим  
на, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на г 
водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже по 
ину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкуј 
 оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро т 
а сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити  
C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунав 
ише од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставиш 
а била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај  
е под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах  
ришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрепта 
удљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Кр 
 допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице зас 
/> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између 
ој, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се проп 
 стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S}  
ворио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саст 
ојима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час нап 
ву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пе 
д, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прили 
улуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске г 
менитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њ 
, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" />  
а за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака зем 
ребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила  
езан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско 
>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на ка 
 двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бед 
и на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди  
 настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој б 
 се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслар 
ова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га  
.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да зна 
м путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" / 
ко је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам 
ке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неко 
— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бо 
њаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква  
 те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уран 
" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја мат 
 Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„У 
доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на 
њском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим с 
а својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек о 
ступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Бил 
мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену...  
вић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео с 
, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Ка 
а су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенка 
доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ 
али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало ру 
у да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, 
рок мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали  
ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га 
 моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опе 
з тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама,  
ић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном  
.{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова  
ижили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то 
г града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе ј 
 претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и 
 цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благ 
аснога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији нос 
ас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S}  
ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили 
{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина  
днео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и т 
ље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалос 
говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти  
 па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето ј 
е четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је 
завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Те 
ревалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понеч 
их и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> < 
звади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отв 
оком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још виш 
 лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто  
 онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; 
 трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да  
 дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан  
већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корица 
те се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник,  
 очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што  
г песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој м 
ну.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на а 
Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> 
ину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим  
 увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ 
наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хи 
крсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше  
чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунч 
о ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну 
зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затвори 
удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер 
 је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p 
ако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осм 
ило што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S 
оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, 
где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>М 
вори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и ср 
дован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> < 
тите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, о 
га су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њ 
ш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору 
 нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле позн 
видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је? 
 натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, ј 
мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горс 
„тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео 
мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у дво 
у малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше 
престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по ст 
тима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа д 
ази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико ко 
S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> св 
 олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад  
чно одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па д 
ојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хт 
на зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја пом 
за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и ле 
ли се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнем 
о ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласо 
је тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо 
који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p 
шку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у  
бра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце б 
ате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором,  
у ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у руд 
е Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озби 
а да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> на 
 напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p 
.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{ 
{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да 
бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја г 
pe="notes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђер 
<p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда  
 па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске руш 
евских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи  
 своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по 
гане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, 
 питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него е 
ознадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ реч 
не с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши ст 
{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј 
ли ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привик 
} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка зем 
и то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здр 
ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила б 
црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом и 
ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим 
јим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву 
а у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се 
 Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог  
ртин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у 
Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да н 
дом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на  
“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да пр 
д нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што б 
бе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је 
ких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који 
го омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли на 
аће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на ка 
е?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто 
е пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чар 
 ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>П 
о сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и 
уком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред 
<p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рај 
 умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни 
 слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и 
она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда! 
е прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p 
и да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са сам 
ка робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још св 
" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да пок 
} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на кра 
о да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега 
о.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда  
роћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је  
лавно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <p 
ђе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање,  
раван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за св 
„Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле  
млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш 
епа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пр 
робијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно 
отамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегл 
 за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одгово 
епшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом з 
„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb  
ја подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону  
таву смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Криво 
ничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те д 
ори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирн 
, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно  
аше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори  
уђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царе 
ош у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадиш 
и платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да 
туженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочек 
свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејк 
.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше  
тит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше гла 
тешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љуба 
 и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{ 
.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича  
 се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погл 
г дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу на 
/p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без реч 
 на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жуд 
њик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само ка 
 поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би  
ебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благоси 
с двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега пров 
 <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне не 
не кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач. 
те одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивото 
еког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стиг 
к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са  
једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослобо 
 речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p>  
 оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости 
ста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по ма 
де пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па  
ирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, ч 
Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледа 
“</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док 
н Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„ 
 Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда 
нај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно з 
 је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ реч 
да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе п 
 напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли,  
оред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте  
о нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хт 
сти са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот ј 
ајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и п 
иха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га 
его ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?! 
уците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батин 
 блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти 
 чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “  
2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, 
само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташ 
и наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени 
апуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „ 
крива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите 
олагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топл 
а Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва госпо 
 ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра же 
м.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како 
ада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не  
е осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад  
уше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу с 
} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад д 
ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својо 
 Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце з 
кчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да веруј 
ер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски послани 
А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="2 
г камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне ве 
ници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини бе 
ичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пу 
 <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш. 
ебу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: к 
 воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему ов 
 и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си  
а од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с ве 
спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type 
знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође на 
/p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ п 
 тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и м 
ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо д 
Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јово 
 једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне 
о док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи  
и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло прит 
 је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98 
с да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је  
.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога 
Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни 
 како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али 
ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на велико 
 јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према с 
таније, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде  
ом великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter"  
учан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихват 
вала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином жу 
е видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако ис 
воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме ј 
кања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе 
д: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино 
, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији  
о мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је гов 
м, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем 
ангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се 
у живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред 
 у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> < 
дарише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p> 
 си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо мо 
о моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вел 
Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163"  
 у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руц 
 псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељац 
 крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у  
клоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се  
 Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ М 
нудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних з 
!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други  
да маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да 
меја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У 
у!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А к 
рага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим к 
Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегош 
 питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{ 
, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било 
 друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} 
} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18"  
га Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се боји 
ам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Др 
 „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p 
чи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођ 
мем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</ 
 бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри  
="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше 
и старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“  
снила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{ 
нином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто! 
} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који с 
рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род 
асно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један пра 
е чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас бела 
ј се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рај 
а запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад  
јко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу 
а смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>За 
едаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он 
:id="SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно за 
еђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{ 
чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива испле 
ивне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> 
ики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига 
десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загаси 
S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“ 
г песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на к 
округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме  
 Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на бе 
 Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{ 
 себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето са 
S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа 
да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице  
 Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу мо 
слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издав 
 и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ р 
е може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за на 
о је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељ 
Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде  
p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у 
тварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ пр 
е: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да 
м..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></ 
 док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она с 
жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{ 
ма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се р 
0" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као о 
 на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам т 
аргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни  
ad>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, к 
ад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми наше 
жем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у мо 
двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додад 
 се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћ 
 А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p>  
} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево  
рчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“ 
е за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери 
 двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све ј 
 са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи  
 што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељац 
вис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе 
ђе народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара  
{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на  
 да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не зн 
бе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
ој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујн 
евцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме 
 сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да  
сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови  
 дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропств 
 Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па 
видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше леп 
на робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили т 
м, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли жив 
а растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама  
!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово дв 
ве један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у 
 то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам ист 
ском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофи 
лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на В 
још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, не 
ђо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име с 
ја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео  
<pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш 
 син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Ма 
 да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрос 
ама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе вел 
исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно 
га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица с 
 <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> 
ци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару 
 кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи д 
за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече ст 
тати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници д 
 путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срд 
на, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S}  
ети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то 
е су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и д 
ожуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Р 
говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње 
ратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одма 
l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“< 
о у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и 
срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га о 
ворила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ 
знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} С 
ом којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт! 
ом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј  
м да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све т 
и!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да 
у сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на 
м како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа  
</p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом  
истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сл 
раха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p 
жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се с 
а врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па  
 се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз пла 
вима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће К 
ине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, 
p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не им 
 земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дођ 
аслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без д 
овима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад в 
нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не  
н; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела са 
} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на ман 
} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Ра 
моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наш 
да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и 
 кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајк 
тњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака п 
 се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх  
.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега  
ена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} 
га!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио с 
ако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, прову 
ним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турс 
Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пу 
 сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њег 
две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајк 
, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од 
Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душ 
а. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па с 
а разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргит 
 размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на 
м просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоре 
ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а  
пиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51 
неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очи 
 молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не 
онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и т 
 Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{ 
ао почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мисл 
му ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре 
уку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц м 
 воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне  
а, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најбли 
ити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге прати 
рац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену  
 тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да ј 
„Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и мах 
ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом ко 
јој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче о 
ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде остав 
 главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, п 
м као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па  
од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оста 
ита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим вазду 
ајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама 
ан у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају 
зив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S 
нај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на р 
 борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, ка 
 души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања с 
и.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба вер 
и пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај п 
раше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше  
его да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав 
, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је ка 
 Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седа 
 ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блен 
у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, удариш 
стора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац  
 знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ п 
у Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби из 
 Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви г 
Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p>  
јена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нис 
ако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису 
без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођ 
десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незна 
ричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива 
, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево 
а.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове  
ам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је  
ака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је  
еше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велик 
ве још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Марги 
је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одеве 
а широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив об 
 устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, 
кав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну ј 
 ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од  
 образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орло 
ш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, 
 као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда ка 
јке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако т 
има, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњач 
{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече  
аници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе  
 на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ног 
/p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје пл 
ави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан ил 
а школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећ 
има и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никака 
плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топли 
 девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад 
тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, п 
ао витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и 
а... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита неж 
изао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и см 
за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешк 
 заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла 
 мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само 
сово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни д 
е договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла го 
 у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S}  
че.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Ва 
ободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p>  
“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком.. 
а вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, по 
наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим цар 
и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крај 
 кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли 
мила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p> 
љих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе м 
 те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јел 
ка мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало 
образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка цига 
шбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стоја 
а!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах с 
ка и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> < 
из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од шир 
>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу  
 „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће т 
ло крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку 
 пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} 
е грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</ 
ва једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени з 
 се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете гла 
е, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима  
три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „ 
S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прик 
да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сре 
тавила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до н 
засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једн 
час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се 
уту није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива 
, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онд 
 танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала беду 
А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; ни 
и крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту 
бе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је  
и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Т 
је скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохва 
ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пе 
.. и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно до 
у намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећ 
тида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, 
 њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке мла 
да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" / 
угом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Виде 
нда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi> 
едноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је сво 
 разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подуз 
Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним  
ајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може 
е сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" 
иленција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један ст 
<p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљ 
ешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе  
.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним врати 
а Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с т 
та ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, 
 он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и о 
“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким ко 
раше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад 
задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</ 
 онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S 
пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури  
де по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору. 
гачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице  
орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледа 
нуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није аве 
ека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко им 
ају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангул 
ђем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним та 
оносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли ов 
 такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авл 
 гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених би 
ше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајк 
одиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише дру 
мим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p> 
ашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, д 
 се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора 
те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Је 
> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Е 
и их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра с 
Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и 
то стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено  
, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ ре 
ачким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте 
 кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не мо 
учно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду  
рти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што пате 
клапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазура 
уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, н 
на из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка у 
молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, мо 
 под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type 
ћу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега 
 помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p>  
ине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, ника 
ла ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама,  
 Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи 
распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је 
ишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p 
ма ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од у 
знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске  
 њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком,  
 ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Б 
 нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари  
; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и  
утаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да ј 
пота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за ш 
 чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два де 
, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо  
 онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри 
ди како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним г 
 ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако  
тати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку св 
показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Т 
ђе време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај ко 
волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу < 
а никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на стр 
ођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храб 
е да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у 
на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— 
.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе дол 
слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, 
 n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> < 
оких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина град 
с учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још ни 
дисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да с 
уд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели 
ана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="16 
асипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дво 
 снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као во 
да је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не т 
1" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде  
не призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад  
ајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, 
на би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана  
ца, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успе 
и каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отворић 
" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној 
на копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко 
</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада 
ину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“  
т да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да  
/head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, ко 
ло смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни  
 и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није на 
"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нес 
о бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „  
ан <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку к 
50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо  
јте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад  
 к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом в 
падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да с 
/p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибиња 
ше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га н 
ро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пу 
ј четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од д 
105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим л 
разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сеља 
да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један  
 сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га 
га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти 
— биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.< 
е, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно  
а чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диж 
, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и 
онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону к 
лем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је воли 
загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „н 
ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, ди 
ти мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако  
јко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и  
</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже  
ист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам 
млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се д 
обра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље,  
>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар 
дело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, исп 
града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, 
и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече 
дите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа  
 Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци с 
ту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „запо 
ом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два б 
Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чут 
брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, с 
ш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не су 
 рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и 
тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога шт 
је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на б 
бе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Ма 
ом милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Б 
!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да пе 
ио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} 
 као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb  
ад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не мол 
ичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да  
и, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне 
ад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати 
право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешк 
уру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком с 
 проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног др 
. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне 
цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београд 
S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и  
аква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да  
 лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потков 
кнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихват 
исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашег 
ихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот 
од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили 
</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш  
хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </ 
осподске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко 
аничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте 
ти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на  
ас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ реч 
 нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S 
е гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га 
м каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор п 
ном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те ра 
рно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју воли 
S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бег 
г?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од ускл 
е остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гл 
се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчев 
 лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умре 
слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана ниј 
„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па с 
S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом н 
оћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми ми 
емојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповед 
аки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане ј 
, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја п 
а овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кад 
о, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p> 
l:id="SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сег 
 Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладн 
д њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја 
коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ст 
 од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p> 
грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас посл 
он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и др 
l:id="SRP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз 
 од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у  
 и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила 
остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део  
кво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је 
да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да мож 
" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш 
ну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, 
" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А 
е као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би 
уно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p 
еру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И 
спођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на кој 
олимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласн 
о!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше 
ошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџиј 
је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите 
е Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врл 
мојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи 
ашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором  
ест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан 
ите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S 
 урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших пас 
ељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p> 
 свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати  
а да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћ 
 светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} У 
е у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S}  
 човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари 
S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твој 
вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар 
е да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, г 
орко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових  
дведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре,  
на моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према свако 
на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела но 
а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње  
м да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди  
гову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи,  
не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са сви 
о, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни до 
ек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сеља 
видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} 
тафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зове 
и, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да  
p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Ја 
l:id="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом ч 
 очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара 
има су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет 
узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за трену 
посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још  
 с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, к 
о час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ  
том маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа о 
о правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ 
да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме 
Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није  
="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаш 
рили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код ње 
ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли д 
{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који 
а, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бо 
 <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас ви 
илати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо! 
 руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, 
њанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се се 
 Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <d 
е Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох с 
 издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам н 
?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињ 
 Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама 
дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клеча 
лека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргит 
 бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{ 
ерите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог в 
 да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ 
најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је  
су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толи 
 свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да  
је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему св 
 лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајд 
венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господин 
не очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо  
казав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Вол 
за ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, ј 
 а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где с 
S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А  
ла за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој  
 у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада  
ликој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим  
 „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените  
а, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што с 
да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од к 
ободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, 
 са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе н 
 ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са са 
{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некад 
ота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{ 
ницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујућ 
с неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргит 
под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној  
арским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрв 
о седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говор 
дизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаш 
добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли.  
огну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!... 
јене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко 
онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватр 
 несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ста 
ад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом  
> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром 
“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p 
 Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висин 
ак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети ка 
 рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја  
рној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред. 
 присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пр 
 па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па глед 
ц и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све  
ишта за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога с 
Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од ње 
атром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој вит 
јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе 
у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарње 
о скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је к 
ром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш ка 
 да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чек 
ре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да ви 
зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећ 
, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вод 
та сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а к 
крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од  
д се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба 
с.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари нало 
ћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће... 
 и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала! 
 <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си  
те било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S}  
ајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логик 
</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам в 
„Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију покло 
 тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да 
вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један  
вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је 
ека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!" 
екну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдиј 
 грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим 
в провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметну 
о чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису он 
жда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире 
вине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам,  
Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве годи 
 да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} А 
ежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је  
ка нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Ба 
18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p>  
S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се у 
пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, ко 
их пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осе 
 врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да  
к старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади 
адом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашт 
 њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њ 
том кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда п 
/p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не 
 и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и ср 
а на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тре 
дрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по др 
{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава 
небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше  
рну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Бо 
полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу,  
а срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, на 
ина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну 
идох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих 
се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" / 
ена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, к 
и јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, с 
а грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаће 
Д РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u 
в да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох ус 
сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, п 
, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на не 
а није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброт 
атагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видит 
витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо з 
мешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима,  
о не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све че 
 Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се 
екуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити  
о што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последње 
роду.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од  
ам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не  
во је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји  
и пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира,  
ја царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, је 
е говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за чет 
ни господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде. 
ед! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио шт 
м стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи  
е тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и 
</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату не 
ест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако 
 према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавниц 
седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" / 
емљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта  
S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уст 
у а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су д 
тарца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу 
 онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвар 
 абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Марги 
светлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од бр 
} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да  
човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> 
оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} 
ди казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико н 
е страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти  
оздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у 
 тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од 
} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не к 
им ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од о 
“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни  
етњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богороди 
но виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“  
 радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је млад 
прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше 
сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мрамо 
у пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљ 
 <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим цареви 
ер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спах 
да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> 
ео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био. 
своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови бе 
ебрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко  
тај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше  
ка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И 
исером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако  
ком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p> 
 полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да 
 очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни 
елу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од по 
на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крил 
е звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са 
е своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колик 
едној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала 
к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринов 
ба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у  
разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S}  
 патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који бе 
чијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и нека 
је дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искић 
 ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како ј 
и и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као 
се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о зла 
3" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, д 
ним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођ 
гледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то 
хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штип 
ан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко з 
.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како 
е ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко о 
па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само  
нама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поц 
е може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: не 
о, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице г 
 се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, к 
>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко вре 
ишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је 
 полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима поло 
а, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S 
коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели  
обра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њ 
а сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, 
да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и ни 
 наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се по 
о беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова о 
о, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам пр 
на није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако крас 
="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи б 
0_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо  
ском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујн 
так, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поно 
ледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у н 
ницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се ви 
велику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох 
 цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убр 
двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпођ 
е опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре сп 
 јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Зам 
дире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута 
аше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким 
шли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била јед 
ани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и о 
екох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном 
 то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена  
p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја 
кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си 
па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликт 
х сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p 
е беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, 
покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати цркв 
једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајков 
весрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и не 
ви:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у он 
 радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У ко 
 на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтере 
о само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на  
лем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које  
љак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој с 
 добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>—  
{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита т 
дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево т 
ветом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и је 
, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог дове 
овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти да 
ош ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гос 
д грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се 
, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајава 
ва доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на с 
и су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећ 
ше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе  
, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и сво 
нао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Ве 
м казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„ 
а озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у 
га што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану 
 као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би с 
сару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S}  
млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прст 
и приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> < 
ступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере би 
срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни тол 
е Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S}  
е манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некак 
т ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас н 
исутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет  
{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам 
енисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и до 
>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео  
дничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подјед 
пева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Ц 
 нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека  
земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си з 
ави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу 
ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; 
нда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да поз 
 ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да повер 
Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје д 
у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си  
 срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да с 
не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онд 
вала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твој 
о црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц п 
и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се 
м да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми тво 
распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са сво 
 не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак 
цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с  
р га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима  
оспођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку плам 
ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихов 
 зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полаган 
о, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико дру 
нда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да п 
 <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и веруј 
 да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох 
ај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно 
те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред 
дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу п 
 А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p 
> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз 
уре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац  
утљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се  
града до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необич 
о озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад  
иј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на д 
та је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село  
а!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчај 
дадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде 
е слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, 
 се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском не 
од притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S 
је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој 
вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p>  
онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним ве 
коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да 
ицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са 
ко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише 
да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те с 
и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплаше 
лав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l 
о се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Зна 
едох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си  
ог цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину  
 таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу кос 
pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</ 
ну.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену  
еду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која  
ју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некад 
 вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти ве 
 Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати 
; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{ 
времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било н 
.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S}  
 Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p>  
 теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето 
 ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планин 
 се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“< 
 и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и  
у свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи 
нопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би. 
грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, об 
гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпо 
S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div typ 
олико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Ма 
 ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xm 
 другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара)  
за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија г 
и, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио 
> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад с 
рок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а 
едан поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања,  
 би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински с 
 од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Ци 
ли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и 
вала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми сил 
ном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељац 
ро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Морав 
тела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој т 
и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје  
едних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласн 
су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</ 
добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако 
 викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се ско 
 она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?.. 
емила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће б 
920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Д 
ма више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауст 
ему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегед 
ет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></ 
15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горел 
г старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под сам 
е Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што  
ичај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> 
та у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима з 
иде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и н 
и донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у 
ић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке н 
а на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави,  
 су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слик 
09" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убиј 
и успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и посл 
тиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S}  
.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и  
ним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Конд 
епше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђењ 
 кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше 
 речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у  
аквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад ј 
е се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младо 
осио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се сму 
ад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита прит 
 док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку н 
{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже  
ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два д 
у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гип 
а је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш  
ам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диж 
Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја 
ра примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p>  
нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не  
од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивал 
 инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све сво 
та, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од п 
ашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или з 
Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драги 
тисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{ 
на буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на 
Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен 
да опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као уз 
nit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила  
у три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију 
ађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио св 
="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна 
а се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како 
ну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="1 
 отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно 
head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господо 
 , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанст 
у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне 
ок не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да 
от био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога  
а мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да св 
ала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш слада 
“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да в 
ка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ј 
убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S}  
јближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то  
 Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас то 
риград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донес 
ко је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима 
не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам 
деж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек 
 на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да 
еђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" прого 
лила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни  
 одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па т 
рага и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из  
 и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си ј 
ка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као ве 
; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша лог 
 познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну бар 
а би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај о 
 и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се  
, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година ј 
Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша 
, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе л 
гов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гу 
>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii 
 Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не 
 из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да 
{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев 
игне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи,  
а се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, 
ђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широки 
ако топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема д 
узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продр 
пели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или  
и сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у  
у стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао 
д га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p 
аше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним 
аменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе 
ти к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане с 
сећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели  
тало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је  
ме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p 
и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се суз 
Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло как 
лико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да  
и!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђа 
клицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече 
усле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе  
 ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве пра 
јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко н 
ња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то тр 
о, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а ка 
се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> млад 
о звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зид 
це, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се 
еницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} Н 
 не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо пр 
 га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко п 
ед њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким пита 
е, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам ма 
а и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном с 
под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сво 
вац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три глав 
е јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето ав 
ас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе та 
бара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право 
ред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њег 
ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти в 
ним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обо 
и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово 
 Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се ги 
бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој ас 
оје је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другим 
у па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у  
мио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те 
ј чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућн 
аџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцај 
е он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S 
оњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са  
/p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има ма 
 Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак,  
м оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је ви 
не, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола не 
јем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно уби 
,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло 
 А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је 
арио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица  
о невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрак 
латки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у с 
дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко 
ако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; 
лова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког м 
ога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара 
 види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну 
иња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, д 
која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладови 
ју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А  
не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану. 
он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџиј 
 све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рек 
ости још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођ 
 свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А 
старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао,  
 остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слу 
а поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови 
нам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда  
га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућ 
им радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си  
{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке 
а изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> < 
ојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!"  
 у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у 
она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита 
о се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли је 
 А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она с 
 Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартин 
 баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја с 
а својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све п 
ад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу 
буни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да 
ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служ 
ичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли 
лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице 
?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо среб 
бе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде 
 „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слобо 
а му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" пита 
p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркне 
аши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погл 
 блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчеж 
ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p> 
рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“  
 шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до  
 што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Бо 
: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина 
ек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човек 
војим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седе 
зујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече  
куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хај 
 главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Т 
, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима 
а, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита 
<p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb  
ш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; а 
па теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео  
у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова ис 
 рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти 
у нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p 
 ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске  
и, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје 
О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољу 
 пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад 
рса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо све 
и су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има  
а рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора д 
„добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем 
 не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{ 
ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да сил 
д твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div>  
илића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко  
ти рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Сам 
" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S 
удити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој 
ву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љуба 
ету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па 
т, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда 
S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, 
p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и по 
ини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „С 
 спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештв 
кидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у 
 одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша. 
 села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три  
 се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, с 
 њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше  
зе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као о 
има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим н 
итештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Ал 
 говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом мес 
рио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, 
А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто к 
и цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују ц 
„Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове,  
ућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који  
и је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бис 
 се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој р 
се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, хо 
цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших 
 како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, мл 
жеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој при 
ешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве б 
од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба....  
 наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево 
гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како 
ну, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> < 
, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачу 
не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што 
це моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> < 
ј земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понек 
ахиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али  
питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хт 
тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{ 
 је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брук 
чима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она 
луцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јо 
њи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана с 
о није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од  
ироко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и ли 
з ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од че 
уприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача 
део дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а једа 
давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p>  
ене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али н 
 с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је роб 
 ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и  
ед за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме св 
неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте 
.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване.. 
кну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зи 
 Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шуба 
огаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ј 
е!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахир 
р!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову,  
Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за 
или и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се ј 
Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенци 
ој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те 
наћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапави 
рскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав о 
е и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави свој 
уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки х 
ега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац 
диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеш 
 n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“  
с у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање! 
 одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препа 
познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, 
у обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим с 
не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганс 
/p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с веслар 
ио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за  
та кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг 
p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем 
ри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа о 
 ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог раст 
!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јау 
куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, по 
е. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Го 
ви овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као 
ћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево њ 
 ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „ 
ече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора по 
 на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и с 
ораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф о 
сном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже  
/p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако 
а!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“ 
 дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива гос 
езиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не д 
жа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова у 
.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме уп 
 устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу раз 
ивот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, 
, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S 
 таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" —  
не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви 
екир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њ 
г с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окр 
м!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох 
е упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан  
наест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећ 
а те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет 
онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као жи 
о сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“  
... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљуј 
да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче  
пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који 
лики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се 
ји беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуш 
јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} В 
ј чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме 
го му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{ 
елој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепав 
оји се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ ј 
реча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у  
баиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p 
то, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако саб 
p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн тали 
гу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А 
гоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све тро 
моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њег 
притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко 
е хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саста 
аше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје б 
 се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са  
у, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама!  
с него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не у 
дмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако л 
јући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да < 
воје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на 
већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рај 
раху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог 
нка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тад 
друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онак 
S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози ст 
ор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече 
к из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог д 
 првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у бур 
а, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један час 
нутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала т 
дан на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по 
ста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је  
идим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погод 
<p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уз 
стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани иск 
ргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважно 
даху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се среб 
ивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Ј 
ободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и з 
под огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на свој 
ног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрн 
ра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С  
ше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице 
е мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на р 
„Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда,  
иже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена  
ском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кл 
 две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде  
ајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{ 
во, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном 
уштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се 
једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола  
 Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима кој 
ан златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики д 
лаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с 
страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребр 
руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, ду 
јтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког,  
p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро  
ени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изре 
ан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде па 
 калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрн 
у велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад  
дом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с криво 
покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор  
.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S 
ктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; п 
у његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погур 
спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац д 
жна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" / 
.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењ 
чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргит 
оред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девој 
></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, о 
 платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово п 
овећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са глав 
руне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p 
а долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало ви 
ати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, ка 
ростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор 
ју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју д 
ујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да  
>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољн 
 Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољ 
 срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам јо 
ња и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> 
" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом ов 
у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо. 
ним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме 
че; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да  
 сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја,  
S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни  
вом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски обр 
ој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не  
S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад 
о. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па не 
ака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав 
егедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа из 
ог поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили 
моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да 
 моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита,  
кчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p 
ветлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти гл 
ратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви та 
е урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, 
опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни в 
 очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много мла 
дали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им с 
ства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему пред 
од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила с 
на поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“< 
 је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије;  
ојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени ко 
а, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширил 
астелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, пра 
ајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S 
г с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи  
емља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и  
т иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чин 
већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин о 
чи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У на 
идим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> ч 
, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на 
је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S 
а мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похита 
итеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али 
лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна  
 фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом и 
којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ  
у мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те јо 
а и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим 
нела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад 
 неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шало 
 који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ход 
 до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсо 
ти сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ в 
и троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже < 
мо како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{ 
забрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жу 
>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баб 
оче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{ 
е !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, к 
.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче 
— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео? 
аци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас  
говић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша,  
у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног уг 
свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивал 
„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова ран 
нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац  
 приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S}  
врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад  
ца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако 
 степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> 
ше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју  
b n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Т 
хи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука 
тковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се  
ад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срц 
дном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничк 
маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава  
коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у к 
гледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} 
рејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али  
 шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> 
 волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ 
тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка 
 да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да  
умена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као стариј 
 тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од 
учешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!. 
гама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак 
ца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће т 
 ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у 
знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> 
а у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а ду 
/head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените  
ња!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не 
 са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од 
n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики  
реми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Р 
д што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовим 
 нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ зап 
цаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и  
дамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде д 
адна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац за 
о други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на нека 
офица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љу 
знаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Нас 
.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна ша 
ко је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича 
а пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај млади 
застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} 
ри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„ 
о некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све н 
у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња  
е Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања 
 да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да та 
гог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од с 
и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем о 
/head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У 
 реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Цига 
табла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне црк 
} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, 
итре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра. 
} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакв 
 људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци 
"96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просториј 
па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче и 
ође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ 
м ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвет 
 још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од  
д растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом  
штво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком служ 
учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом же 
ми, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одма 
еким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на  
у, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера  
причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложи 
ветоваше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђен 
ара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цврку 
а опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мири 
ти неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златн 
не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој 
едва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито от 
 воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груд 
о, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчев 
а још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n=" 
 зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом корит 
дјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној че 
ну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <p 
Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, р 
 прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која 
не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десет 
твору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо жи 
<p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, ла 
овлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утвр 
раг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па 
е од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па к 
идећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ  
<p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превоји 
 један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главо 
, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. 
, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог н 
угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџ 
аветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропове 
ва? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она ш 
а мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим с 
p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> < 
, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, 
 су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих 
ици, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вес 
е на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од хо 
ајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду 
а она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? пит 
ио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим  
и: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа  
на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?. 
 гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у  
д жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаш 
рудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зо 
Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже треп 
иво да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у камен 
м.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, испл 
, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" 
ном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред 
d>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину 
па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није 
 пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете 
егати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачниц 
 слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од реч 
ола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда б 
ања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n= 
руле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зи 
Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде 
 Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђ 
 шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако  
ку.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, 
истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и уср 
!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, 
 песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ј 
ш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчин 
ао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рај 
ледњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да 
 делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидина 
.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појах 
 се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџар 
и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробуд 
рица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини 
јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици мног 
мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S}  
ем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни рас 
ако да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно  
го више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними 
ко пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном 
добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мез 
ргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ вид 
своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију... 
о без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју 
лим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и 
ранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погину 
и на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те,  
ако му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе 
и Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“  
 даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку ка 
ерити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. 
нући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запит 
Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохв 
 ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} 
ме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред је 
тва, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас п 
пљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштају 
тедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш...  
кав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, 
твари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као 
воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка 
{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n=" 
њак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цига 
 оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, п 
p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник  
1" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, ст 
 иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је 
ролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко з 
ита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослу 
н сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило и 
 Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје ве 
у робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па  
 још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е,  
и катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко ј 
се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом 
у госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно 
најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена,  
 корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да  
пље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} Н 
да је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози н 
 дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Циган 
 приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом  
тога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном р 
х од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је 
 му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па  
тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са понос 
образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга др 
, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече 
веза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ реч 
ављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у 
дведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Н 
.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, т 
д леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p 
— „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна  
ија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина  
што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једн 
 се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда ма 
г <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу 
на најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хлад 
 „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Руж 
оз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Ски 
а поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, по 
S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина;  
 нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си ч 
: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренут 
о пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" 
лом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташ 
{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемов 
 снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од  
е га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло о 
пред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од се 
и.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари 
 сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „он 
мо за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао 
их троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200 
таницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да  
ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ј 
вот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гл 
миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је 
 !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одр 
је посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и с 
каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте с 
шљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном  
ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као  
ако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа осо 
ше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње д 
атраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим 
још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта 
це опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудр 
шао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико у 
о да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руж 
 се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у о 
не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пушт 
еном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети п 
 ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ће 
неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин доп 
а Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахир 
 како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у велик 
а само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра 
е и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Уд 
ио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све 
величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрх 
ажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би ј 
 која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се  
рским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и велик 
а ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се  
еш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а 
 ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на  
ла!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, 
, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онд 
једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, в 
 као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе г 
 руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић кази 
хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем  
 ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако  
.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претр 
ом да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаш 
ељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга дв 
и од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије во 
одио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није  
ке и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између 
а у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што с 
плаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Је 
кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове проје 
ја му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном 
уком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше 
таф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као  
вездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда 
 <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на 
куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и строп 
 и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости реч 
id="SRP18920_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из  
сте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гу 
аља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата 
ке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>—  
 вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Марги 
ође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “ 
 да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S}  
рпској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који ј 
 као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва 
каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} 
 некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судо 
 уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбољ 
е поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио  
а ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у ж 
ехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на  
> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право оч 
 тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми  
х, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то ње 
 мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им 
 лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу  
 чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и 
а толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полага 
<p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, милова 
но кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој п 
ните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда  
ече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И о 
руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се и 
а помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једн 
ан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се ма 
ећ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћема 
 здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку ша 
а моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стар 
 дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="1 
склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом 
господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше  
ожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се след 
гиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ 
жа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо 
S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи с 
ед, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „ј 
че баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, п 
х усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена на 
клузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Ар 
ренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као 
епо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне ми 
у конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво 
на конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га ба 
д јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан. 
 црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, 
даваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате 
тавише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од са 
бе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на 
кла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапуто 
аван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњ 
то је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме з 
удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној проби 
меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брај 
 овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На 
а је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је  
ађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажип 
ка што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу  
рну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, заг 
ватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачу 
ћ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> 
одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим ку 
амо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њихов 
ли, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној ле 
 има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола са 
али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико  
 одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости та 
ола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха т 
е много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљ 
 од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде о 
че некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно  
е папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и 
а у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно,  
S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ниш 
 тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже ле 
мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу  
"171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље мо 
де милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 
мрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута 
м рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем 
анредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам 
 и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по 
е па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бист 
о јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од уз 
д би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ће 
већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда  
ако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подеси 
есајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за  
викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним  
е у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тап 
ладог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шт 
у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда р 
 маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу п 
} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у том 
м и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Ни 
во да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S 
!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијан 
ри срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој са 
 и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева 
 <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај  
е Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу н 
p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешт 
 се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска 
је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, л 
о, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке 
се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају. 
рца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p 
расан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њ 
оту плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти  
е и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете  
i> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, ка 
ако обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањско 
ренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни д 
<p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Мар 
 види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизм 
њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у 
p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараш 
у ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко о 
војих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згроз 
.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и 
 Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћ 
старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ бра 
нице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „ 
оди да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од  
и убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он са 
 то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То 
 је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш по 
 “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</ 
ка госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па не 
рон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав 
че, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жа 
чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „ка 
ару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти  
гну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју 
<p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе сво 
ита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи 
 сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="6 
а.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких поглед 
оња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе 
бема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето 
 зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко т 
у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једн 
ико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збо 
 понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледо 
 па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чи 
/> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетво 
а не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кро 
и грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се н 
еном.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Р 
 гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходн 
 босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српс 
оким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се  
ве поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старч 
 сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заис 
ељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај  
не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она  
ко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и пр 
 и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></ 
Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите с 
 прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој 
S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвор 
во, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој брат 
а и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је двор 
еба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пак 
 подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени дера 
врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “ 
себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> 
а рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде  
е пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} О 
нда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше  
ви сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ с 
свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прат 
дни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „ 
, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда 
 га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна к 
бимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; голог 
 допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овак 
уго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твој 
нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне п 
ањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда у 
рац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ наста 
 га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифе 
нине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњ 
репи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чуј 
а.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам т 
и му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади з 
в си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти  
како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ 
и ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где  
ко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним 
екин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Б 
} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Нег 
господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти 
свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање о 
рат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окад 
до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих  
а онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих 
а што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала 
окораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би 
онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и  
/p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка м 
} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме 
сти ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом" 
 и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се з 
гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти 
аном.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најме 
иво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу при 
ликом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломи 
 па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада 
тро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од тр 
два чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па  
тве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једн 
ка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост,  
аганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш 
клопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ов 
ко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје  
, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</ 
Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога  
екло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, он 
је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p> 
ога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући  
 ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види проро 
ност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јес 
јкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави  
лечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ко 
само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилује 
 за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубис 
укао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и з 
лонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по  
д санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ного 
љаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте 
га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си т 
 ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p> 
здрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се 
га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина 
вца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види  
и ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људ 
сте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање чет 
 да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и 
ргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пре 
а она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руко 
е свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и на 
у тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцат 
ђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је 
о благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда 
же, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му дода 
е јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за 
век прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, п 
н.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу п 
ом, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу кој 
ти за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе г 
ј подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпуш 
се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости.  
 /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обе 
ме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није м 
ног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у  
ала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо изла 
долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од  
 поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
в, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, кој 
 случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мно 
рач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прв 
као на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној о 
ви Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{ 
х, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут п 
пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да 
 води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрл 
</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико ј 
да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи,  
<p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежа 
ковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу  
е загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће 
несох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жен 
 си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Ра 
 коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнажено 
а наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога ч 
 !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга 
а умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S 
ребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што с 
а, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврш 
притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци  
е од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро  
ожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је 
Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе ма 
екрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се 
ће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и са 
оже да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
 ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине 
да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то 
њена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким 
 једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96 
царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се св 
го са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок з 
} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од 
 или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше  
лично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две вели 
ајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ход 
и је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом:  
араху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанц 
камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда нем 
/> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозд 
 до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара ма 
увају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз  
клопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џино 
а.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до д 
ај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково к 
глој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и про 
ка, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Ма 
о седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут 
S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по 
ху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не г 
ем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице ви 
шта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештв 
ва бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху гол 
 обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успе 
 арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама 
 очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања.  
не!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, 
стављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је  
S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} С 
!“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је 
 да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гро 
о је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој 
ви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини  
нимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај  
="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејет 
а руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да  
 ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџ 
кај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type=" 
ља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакрије 
шава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жи 
ска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ  
 — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потко 
вој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} М 
штоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата 
{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу 
ина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке 
} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па 
 не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S}  
еражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га  
ју голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама 
 и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ 
: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је б 
иде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако  
 <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас 
— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа рук 
S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од г 
нима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо  
стор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“  
у, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S 
S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је  
ргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онд 
ему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не п 
се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се та 
 саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем г 
тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао с 
 све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час  
ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Ра 
витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, 
ођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било  
; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топ 
 по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n=" 
ости.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гла 
а на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да каж 
е и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћ 
 бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „н 
 на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само ка 
у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету д 
сти и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека 
ену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила б 
ах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уз 
вом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео 
ламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од  
дови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов 
дему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на свој 
о, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{ 
стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у 
има, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент  
ови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, 
 то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од  
г с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издава 
а, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатага 
а да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерн 
ида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шт 
иво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребо 
лада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, ве 
 и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод ш 
ену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње 
сетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли с 
са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавиц 
клопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у 
овек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважн 
ис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у 
зила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, а 
е црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком 
 за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари К 
рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се б 
ека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаблан 
урну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господар 
а јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престол 
 веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не  
вољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом;  
им погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; м 
 !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ћ 
да сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен 
аргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена 
ојом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је б 
је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада  
 ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући  
едном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да 
Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би о 
згред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом п 
 је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће  
рсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса з 
 рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне 
 на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула 
и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда дод 
кова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже бољ 
а је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом 
по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Ч 
коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је  
до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док на 
н од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним рас 
 на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми 
 глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да уси 
инуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на К 
ртаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се 
ну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине 
ори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јо 
е, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам  
а јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ пос 
ри руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, пог 
да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не,  
Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакра 
“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> < 
а узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље  
а Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко тело 
хо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи 
д очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S}  
е.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом 
нда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „ш 
инском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле д 
 лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе насл 
ћи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За 
 свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколи 
вој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајк 
е пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из св 
 левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало зап 
осле кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и 
таше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене 
 целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила са 
.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри 
зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само  
 у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Прими 
диже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави ли 
 ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткив 
ође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече ј 
амо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говор 
а ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са  
ећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје 
снама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p> 
е редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „ 
ка осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше  
љно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако  
ги!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, 
 Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се  
узе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p>  
боких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p> 
приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју прав 
ојим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зе 
лађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син 
b n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с 
 Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми г 
сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа,  
зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алах 
кој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче д 
лони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене 
е истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе 
да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце  
„Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну же 
са пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у 
о, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да 
е све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они  
 кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац 
ом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда 
урске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би с 
ед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi>  
дрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрн 
, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри 
 седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред  
њим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се  
господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва госпо 
Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно на 
текоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку  
аџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпа 
 га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље,  
то уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високо 
<p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ пр 
 жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у с 
 и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „н 
се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо 
ду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко 
и од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p 
а вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о,  
уца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај 
омљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћ 
<p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подо 
че Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочи 
!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушл 
оче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — 
зађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и неш 
од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у к 
 Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу 
о и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао т 
p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе р 
ајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <qu 
што маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе г 
ерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти по 
а врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо н 
и се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S 
Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; 
чавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, прис 
 са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} 
 се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{ 
а ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, 
ли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас  
 ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p>  
сна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако з 
и час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њ 
 и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка 
говицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осма 
d="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад  
p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и оз 
} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако 
е гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа м 
 погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беш 
 да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметну 
ј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у 
а, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас в 
глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласт 
снуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна п 
ка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на 
им!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргит 
чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевро 
ло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој к 
у од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш? 
илостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихо 
 од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да 
 гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска вр 
у изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева  
онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто гот 
 за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене о 
е са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље ма 
?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а м 
а не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да ова 
 се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко  
на будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да к 
и поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: < 
ном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом 
 управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на  
мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа нев 
 л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у  
 на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, те 
о сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца 
корим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не сл 
ио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њ 
о више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n= 
 прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већ 
скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рук 
срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, 
ено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на к 
а и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита 
Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, 
S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осе 
ку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у в 
одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказа 
 у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Р 
а, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело  
ote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуг 
 у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаш 
 свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} 
ђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65"  
ак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за не 
по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломља 
 ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „ 
главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија 
p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се  
то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чу 
егне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли  
ше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, п 
њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S 
p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало поблед 
тиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне 
> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита 
 у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита 
јани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити 
с десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако не 
о се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под 
ивен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А стар 
рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто д 
о је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже 
ред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ 
да она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као  
 које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осве 
одаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меки 
ја већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и н 
дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком п 
у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мо 
етиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закр 
у ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше,  
 И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Цига 
о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и т 
игну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ного 
а својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога мест 
еном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад гл 
а место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на о 
....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону кл 
ира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бле 
.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом  
адаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало пов 
анџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огр 
 прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун 
 био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичем 
давати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурн 
и се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он 
бе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам призна 
у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат  
и је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, 
<p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у  
} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек 
иш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо ма 
пства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са сви 
 његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господ 
 чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми  
ецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Ра 
де и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српск 
>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си 
, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да ј 
силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S}  
црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист 
 казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ев 
ети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’  
 једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као 
рите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S}  
 му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвес 
е ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири 
 земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се  
до ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</ 
ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшиј 
 као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја  
ве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи о 
.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро 
} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко простр 
ава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану  
одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да 
кој заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чауш 
оћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде  
мртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и 
и на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван 
ном њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Ј 
окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам сваг 
 <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај ког 
вакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрве 
в и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало сво 
ваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не по 
сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш 
м зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто  
га доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по  
у руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођ 
 небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не  
њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена прав 
у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећ 
 занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се 
оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Ма 
} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} 
ку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има ок 
латка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као д 
ој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон  
 док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми ј 
 софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце 
есну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљи 
p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Ср 
.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n= 
но а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теб 
ка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да м 
p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек у 
 старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца 
 новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже д 
е старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље  
јко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја т 
им!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије  
ајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или ма 
ечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке  
Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху 
ру је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, ча 
ј господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господ 
у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници,  
 ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="1 
ну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била  
 даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветл 
, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</ 
 <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погле 
са с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри ч 
 пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас ј 
ика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја реко 
е; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зеле 
а му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш стра 
 нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оно 
твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед;  
Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио пос 
 обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним глас 
ачка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави;  
p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прих 
?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пре 
ју ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи 
оштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си 
оже тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у 
сури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир 
 <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме  
зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, 
ева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је му 
ма у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p>  
није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јец 
 си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и св 
 у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању  
.{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како с 
. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем прос 
че!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече  
блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Б 
мо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} 
 до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитај 
се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} М 
а славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала. 
 њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се а 
од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и о 
нога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке 
и твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села д 
вао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја од 
уђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећем 
ања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „ 
вице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а на 
Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S 
о и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се  
еше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јо 
седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена  
p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега д 
{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим 
и избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жал 
екри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — з 
у је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини ч 
Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“  
> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прош 
плете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном  
рвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „са 
рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој вел 
ој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, 
 вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страш 
 у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се  
 цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свог 
в:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рука 
ру остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му  
ла да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l> 
Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он 
н као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="10 
рнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у 
епши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко 
е пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем 
као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад које 
игде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су неве 
аргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш о 
и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зид 
а Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок 
музе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{ 
ространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих  
ави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим то 
0_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеш 
 онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па  
штаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким 
 уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столов 
д часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно  
и се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мам 
ад очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срд 
зрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад  
тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну 
и Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Ал 
ост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горки 
оје изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као  
јдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваљ 
но што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни прест 
та убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се 
 ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млад 
pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и боро 
ћ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га оз 
ењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; 
олажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S 
а тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од 
его настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и са 
је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је о 
ли ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чу 
 још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на по 
усти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пус 
аса заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на  
ре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жељ 
ани, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева. 
х подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одо 
два или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„А 
нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, гд 
ла у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, 
а значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настав 
од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари  
смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног г 
ка гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Ис 
многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дв 
ице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друг 
му причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се та 
и кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим  
то ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе 
ду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да 
о, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза 
Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си 
 како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборави 
</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила как 
, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили ! 
на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше 
едну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, 
 је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јел 
n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге 
је и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези  
 и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених  
ша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког на 
и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверица 
ојих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна 
 млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показат 
га рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи пут 
} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у 
}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде по 
и и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш се 
клицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето ба 
 великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, да 
ам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће пате 
 видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху не 
Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, 
 <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачуд 
огика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да  
 и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовн 
идиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је прав 
еком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који с 
м примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„ 
 да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хас 
 вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у нај 
патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш т 
! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p 
споду.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Б 
тина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им тр 
аргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! од 
о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано,  
де Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а  
раљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њи 
поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежме 
 А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци  
лвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збо 
ве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ 
 испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна гд 
ости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ п 
на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао 
ешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не 
ће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да 
здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опе 
 лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли т 
гао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На  
 скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим  
Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ов 
о ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте  
у ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац 
!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино. 
аво и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под  
ст, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лице 
ки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Је 
уке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као 
ушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово  
а; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки 
„бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу ниј 
боша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ће 
г чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрст 
кнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског ца 
иви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју  
таше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> 
рло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„ 
, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић п 
рним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио 
у ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србиј 
 ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата р 
 каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зач 
 и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно 
причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазар 
ан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје служ 
ред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко  
ко :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, а 
то Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „о 
виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много в 
тима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унут 
пре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прс 
ици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам па 
ме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах зб 
мља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шће 
а ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо  
ли, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље  
Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>М 
шанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, пог 
 пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у наше 
хвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју в 
к и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, т 
ла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједн 
и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које гроф 
Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас  
арон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Ш 
и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда 
 твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи 
 посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим 
алира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опе 
/p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост кој 
 ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте 
нути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p> 
.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече п 
тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ладало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху св 
е патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала м 
 лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и о 
 рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на  
 поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад види 
 само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се вра 
Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се 
ници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом в 
 таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето 
пођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из ду 
ва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи 
егов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него ј 
несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да од 
овек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми к 
} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам  
ује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе пате 
, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепо 
и ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, наст 
туживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Ка 
Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледах 
 није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахир 
з гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна стр 
} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође л 
року, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једн 
оја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну,  
 лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобраз 
милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово  
ам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигн 
а тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{ 
прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа  
и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што  
ао самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче 
ба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка 
p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се 
ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече  
— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и  
ш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једн 
ици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса м 
адолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропств 
а госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она ш 
оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако пол 
о о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се 
Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те 
ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за з 
бру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као м 
 двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна,  
 ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="7 
земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да 
олим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара гос 
а је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој сму 
орану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није пра 
ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
м!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех,  
S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која дола 
им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те ст 
да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке  
ше нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју  
м пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p> 
Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у с 
о у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p>  
х меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сеге 
 а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не да 
ала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје с 
Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бе 
 глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{ 
чиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Р 
а нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако 
д идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Д 
а беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега  
8920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући  
ред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно уз 
м не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто 
у Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгон 
, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ с 
 на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по м 
ви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" пи 
ну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га 
е и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих ј 
 чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те до 
че: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Да 
хвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рај 
> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се св 
p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{ 
pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештен 
 тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне  
/> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један  
гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а с 
Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„ 
их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се ов 
н да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасе 
ло спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} О 
оследњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, кој 
...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb  
упу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћ 
ва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам  
 да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је  
ви старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрос 
же!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S 
/p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се  
/hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам б 
жем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни сто 
м, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма  
балу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се н 
мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето  
и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и 
опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његов 
 јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А  
пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек 
ући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах 
{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим 
ског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах м 
ндор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право  
ари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кући 
p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S}  
 пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних  
о стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као  
 господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима 
 свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три т 
а спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше 
у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра  
 значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лак 
ите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А мл 
ш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право 
А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин  
ице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од г 
магање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам при 
се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се 
пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „не 
 знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо ка 
p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му н 
 да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред но 
>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али к 
а змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас он 
ху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, 
ала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави 
 покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Бо 
говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким зам 
ву губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још див 
а, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му п 
а је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и  
ко је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њен 
рац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад 
а и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз з 
b n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није. 
 сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као вит 
ду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ ма 
снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вр 
 замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваш 
латна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Ц 
димента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу 
и да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их,  
 Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга 
омилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже 
ајвишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем сел 
еше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше н 
сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још јед 
на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши з 
е цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетн 
 <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па 
ало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, присл 
двео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту к 
мила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на 
је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Т 
и, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на ово 
онесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па он 
ио кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће ј 
8920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зид 
м пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом бел 
 да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг! 
цирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к п 
ане људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево  
аше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У он 
ираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског  
ини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко,  
алеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </q 
 како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто ку 
е, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Те 
ља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Ка 
два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање. 
н белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама к 
ичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а при 
ћаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица 
да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала  
јим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Ов 
 неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог гр 
му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l 
е троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав  
мо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим  
добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљ 
S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не  
повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од с 
онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и 
ко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик! 
 Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и ради 
а.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од му 
м Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гле 
 ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раск 
а онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па 
 после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећ 
м!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо н 
 „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађи 
рце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као  
м сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичан 
т сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли  
 и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{ 
 у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у тав 
могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и реко 
везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овак 
ешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циган 
рну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву ру 
и знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ет 
ла ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у к 
о, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшн 
јим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div ty 
 се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу ви 
спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху  
тавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од 
 она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски,  
бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сј 
елек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И она 
.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турс 
оде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва  
знам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пи 
пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кош 
ти?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни ви 
нда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> < 
 се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{ 
погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пи 
 згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру  
ико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је д 
ка.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пр 
о сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, 
 челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни  
а како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је 
ода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући  
ди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од ж 
о мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да 
...{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, слав 
а који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре своји 
де, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Марг 
ки поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима сво 
ни ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Са 
ти ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се прима 
срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} 
 ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци по 
n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас 
 тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском стра 
да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да ни 
подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога дру 
тиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и је 
ас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно  
о, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одат 
 И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате 
у.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</ 
један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово  
е, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?! 
 убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?! 
е из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једн 
анише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цв 
о исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... з 
и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не 
 у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се св 
/hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} 
рапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада ш 
итве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје 
жете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпе 
се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Цигани 
ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се ка 
 ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“  
ину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да 
аше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне  
одиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те м 
воје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p>  
је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занеме 
а стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којо 
тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти с 
ба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила. 
ом се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јован 
левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш 
се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну је 
оже да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао к 
по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који н 
ака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да  
 пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица 
то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе  
чи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онд 
 Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} М 
 левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари гос 
тне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде  
ица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече  
возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, пе 
чељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена  
је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како  
скарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне п 
 <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик 
кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају,  
 од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешава 
 си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онд 
нда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и  
b n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} 
ан од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тре 
 топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, 
 сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Гроф 
арисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p>  
је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама но 
ња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од  
има, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера  
ра!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па 
Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше с 
рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је 
исокоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони н 
Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори је 
 са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А  
кад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p 
 тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речим 
аже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... 
офа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око д 
плака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина  
S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или упра 
атила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали 
и се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри- 
 једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се 
вори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Н 
сније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са с 
а <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припад 
сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто 
Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на лев 
е ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она 
пао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј  
8" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани 
адите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам ви 
оспођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад 
; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше п 
 све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти 
младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа отк 
" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше с 
ашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силе 
аш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врис 
нова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ би 
ј дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са  
а, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш 
 које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом реч 
вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци  
иганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже 
е ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мал 
, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то н 
све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа н 
дело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе 
а чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево  
ђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха 
е на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> < 
 поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету 
м истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно 
ељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ови 
 презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше с 
pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бе 
Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, п 
нда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за не 
 ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде п 
штаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата 
снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива м 
адајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима  
а јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво и 
грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „вод 
огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за  
од њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n=" 
о. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кид 
леде као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена  
уку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рај 
 тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаш 
пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер 
идржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Ка 
е у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пишто 
 тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од т 
воју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загл 
азе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се н 
лушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Ра 
бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну 
им послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски жив 
! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, п 
би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обра 
ресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести  
неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања р 
" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов  
о бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њем 
а заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном 
а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво  
о и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Р 
 шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?! 
уљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим  
ребаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који  
ола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће 
 курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сиб 
арчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчево 
> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајли 
где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а  
чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану 
<p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше < 
... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци  
иловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и са 
нда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p 
дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га по 
т од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим,  
 зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече  
 пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда пр 
еплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне 
е да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке н 
може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ко 
ега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима,  
о свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна 
ote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивиц 
уначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих 
е Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко  
нском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} 
</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, ус 
и те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеш 
своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задрем 
ше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, 
 бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прог 
а и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу 
младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати 
 али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи с 
н!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пе 
риложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како  
спот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туг 
це испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком  
!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце 
седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово 
 престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио 
ласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> 
т Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мре 
ве већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љ 
а турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колен 
 чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце  
би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда ј 
а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста 
ном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Р 
 мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава 
јега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, 
и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двој 
елом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинско 
аветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало 
ско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се 
огаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим 
раде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како ј 
Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског ч 
ћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо 
pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и  
твих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко 
ва!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваш 
доше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</ 
од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац ве 
p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb 
Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је јез 
амерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти 
е служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кува 
чком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим п 
јко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пус 
а јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мал 
“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамиј 
који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна  
а младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на 
како чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису 
 води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и о 
би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског р 
че нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Ха 
и ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и з 
м камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан вел 
 да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S 
ан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Мар 
 си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} 
ац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послу 
ј ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и ка 
 робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири годин 
 ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви одне 
у асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Вели 
ако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја за 
астиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брз 
ако да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да 
у не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише 
пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ласта 
 дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први  
 некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци  
е, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподоб 
 даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред на 
S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то ис 
Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онд 
још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“< 
 пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару 
 и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестан 
 Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске  
нда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога 
 кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живо 
 сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а  
атила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих о 
 ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми 
 у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} Пос 
д њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, 
се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од н 
{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога полож 
колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших мо 
огу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који 
т краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ г 
се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, 
ргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше 
 притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није  
т баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „ 
 пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се 
 маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једни 
црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето так 
 „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и 
, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</ 
ано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну  
 која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, ос 
ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам  
о јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би 
ина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегињ 
је шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срц 
ви људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," ре 
мани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с  
аку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко 
 оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе у 
 о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изнен 
а да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и д 
 ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господ 
ити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благо 
ричала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и и 
поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и 
 били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покрив 
ина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне чел 
 чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ни 
бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="1 
наци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S 
еч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим 
да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе ра 
рчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак 
да, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: 
ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше  
о ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусм 
а преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S 
ик давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требал 
 један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Ц 
и насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те  
оворили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код 
" — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лепти 
ничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да ум 
его ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и пла 
ећ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царево 
њаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом  
ладом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет  
зи! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сет 
А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир  
ј страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговор 
ке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше 
га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да вид 
рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима  
вори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога  
а слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слуша 
 зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n 
> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини д 
бре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад  
е свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели! 
 да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јо 
ш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си в 
 сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невољ 
ђу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онд 
 скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није ника 
оград и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, г 
руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше,  
је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах  
иш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </ 
ога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних с 
х.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној в 
 пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да  
авичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се н 
има, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака л 
тон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мрт 
у на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Те 
ником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао 
им воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем ку 
на; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двој 
 тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крст 
а, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинц 
д се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљ 
реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим! 
 је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рај 
{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и р 
 ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој м 
 ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Стар 
их одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је 
ње.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну нос 
ођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то 
ом и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> плати 
г чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш зак 
овци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара 
езовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајно 
те у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви дог 
 се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злат 
бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по 
о наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда си 
ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ го 
 ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда 
вши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видел 
 срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске 
 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препа 
есам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, сво 
 мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако 
 и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p 
ш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају 
 осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати 
на колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светло 
 видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није пог 
самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева ра 
 ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре 
ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих м 
де на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, 
их шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Ст 
 изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, б 
 “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} 
ј?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па с 
с, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјо 
Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него вел 
калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спу 
ше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прав 
прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" / 
 згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па 
и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за н 
асније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их стара 
с си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче 
ир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни  
пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па  
не... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! 
 повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад  
му, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који 
не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко о 
о гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори д 
 се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би ви 
љце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи го 
ац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти н 
 дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{ 
 само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао 
розијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој гр 
рноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Ка 
ете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над п 
 склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полаг 
уди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан М 
 нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћ 
остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља  
, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не м 
она.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?! 
је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да  
 наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је  
о повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Киди 
воја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, стар 
з гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту  
ди откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њ 
ном Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором нера 
душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да к 
 да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, насло 
ицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасње 
ирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни  
дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чека 
 нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S}  
помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем 
 говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Ни 
е заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном ми 
отом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек с 
?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у 
у и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је цел 
љасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb 
том ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше в 
ма својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док  
 се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда поглед 
загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као 
 морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и. 
на сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p 
на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове мл 
 Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не п 
} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму  
 као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Мла 
да је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он  
олубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> < 
ка тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Ко 
о успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласи 
га би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да 
аустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешк 
о је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„ 
и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове 
 срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје ви 
 /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом ник 
у црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И  
е, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вук 
ед мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док н 
ј је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у бе 
тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега ста 
и Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим 
лога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S}  
рски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши 
их поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро 
сне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Ниј 
б једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде 
 знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумев 
едно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</ 
ави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо 
ло прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом на 
ри, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!"  
а, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опа 
емој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још 
озлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна  
о да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постељ 
м тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и 
ита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “  
бо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добро 
га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питат 
де пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као д 
јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита гро 
 у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај  
онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, 
ва чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванре 
 замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца н 
.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у  
!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повад 
гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шап 
д оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на зем 
ега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом пола 
-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите 
оје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као 
авадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. 
на ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што 
ћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!. 
ијем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} 
Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг стар 
> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме....  
а. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута! 
 глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она  
 неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба 
че Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би  
има напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркв 
.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче н 
Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мен 
а терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} У 
 прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо 
 четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви иш 
та мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то до 
да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, 
на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, попла 
да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, ника 
еднемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и ст 
нда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" 
се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима мол 
то бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџар 
рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се 
амо ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све стра 
змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Ник 
роче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да ниса 
осподин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Цига 
ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> 
си толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне ц 
ој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита,  
воту, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи  
орок ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш 
ко вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре 
 n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p> 
ти рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног 
ркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан С 
 зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је о 
ћи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се к 
оспођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко х 
сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди 
„Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш 
 се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком  
е школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је ла 
ако је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> 
ху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и  
а поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко см 
 онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер 
... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, 
 одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у сн 
 драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда  
јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље бла 
ге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја пат 
дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, н 
у у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, мол 
д ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> < 
е Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе!  
ање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод о 
акрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, н 
ргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих 
ћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека 
гледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „ 
са у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова 
хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинам 
ну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} В 
ече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се,  
ана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Ра 
ти.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, к 
а помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата М 
ветогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p>  
а, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин 
p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је 
 сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад с 
о:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало  
склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те 
осиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, к 
ног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне уси 
 да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су 
је, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипо 
ви провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред зна 
аћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></ 
ашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и  
чимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево 
ад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам го 
рса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког  
 ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одм 
ко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некак 
ћању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пу 
су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом 
 већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> < 
и се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита до 
Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служ 
у знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српс 
ру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа 
тво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и 
маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да 
еже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа посл 
о, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот за 
ва остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити д 
ежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртв 
ожају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу гл 
лиже гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слеп 
.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива н 
е ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дрк 
аше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Не 
ач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо о 
аргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђ 
ао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно 
ином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страх 
 оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то  
 која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер  
ли већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе 
{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да  
беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, прод 
а неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним глас 
{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је остав 
ту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чи 
је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред 
p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, л 
ас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где 
сна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снит 
ије чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ћ 
истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S 
ку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправ 
шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљ 
их уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" 
ене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пу 
ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толи 
ла она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Марг 
 ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо 
с, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друг 
не старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благос 
а те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто  
ину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас 
ше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окр 
на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну. 
а те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да про 
м, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек 
некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у А 
и својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив  
е то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли 
 једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место пор 
мбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо 
примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у каме 
ије очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не д 
 сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, < 
...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела  
дбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме пр 
де или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div>  
о да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао мој 
иста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче 
ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чу 
аставица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па  
не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> < 
жбу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; а 
ли.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим не 
дним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику гово 
огаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “  
е живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у по 
асмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно 
 само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној двор 
им царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана 
не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде раз 
 лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Р 
ужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Хо 
ласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S}  
па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а т 
 мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој 
 а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој б 
окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм. 
с бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, мо 
го се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па  
ко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову  
> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Ма 
јдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам бе 
епо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, свет 
p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој зе 
као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што п 
господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Јед 
е стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део њег 
да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби 
ати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да н 
ном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S}  
осити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајк 
другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се јо 
егов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S 
врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да види 
/p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и ов 
слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у 
у и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скро 
о неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје ч 
 и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко  
> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно 
ђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике ја 
амој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је 
а за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на н 
м на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} 
, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у 
аште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту са 
рице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рај 
ки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо заврши 
итивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек  
 из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да ни 
е вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину з 
м с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S 
ла, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усре 
 сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И на 
920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше 
у мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом. 
 бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Деси 
ша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па 
S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{ 
 снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“ 
амузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, ка 
 се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за 
разника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакује 
тити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем кра 
а господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме мил 
јте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Р 
{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо мо 
е је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављ 
ос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобо 
 да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са сви 
кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти о 
е, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљ 
купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу з 
сти у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и  
кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пр 
сао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне роби 
е.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном 
ка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је 
 страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад  
<p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко ка 
“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови  
ад има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њи 
о Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар ис 
итеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше н 
Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али  
 раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што т 
о је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи ру 
рије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S 
еку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се 
оју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, си 
и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говор 
>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме покл 
 иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу ви 
очи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадош 
трахиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих 
/p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он 
вим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, д 
ло па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И  
 не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осо 
аше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и к 
може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте о 
а и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ  
да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека  
уго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитв 
ао војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће 
војој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају з 
 искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће м 
> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш н 
ном заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне прич 
ити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па ка 
кама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Марги 
 ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораш 
да њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни тала 
} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзиј 
 па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на  
дирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ет 
укла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих 
.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи 
а.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се изл 
/p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас 
их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето ва 
, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да ј 
да!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не  
ке молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми дола 
 нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе о 
енчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледај 
стаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мора 
едог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како  
епоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно оп 
овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти реч 
ли, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себ 
 се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје суз 
е ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам  
“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голуби 
otes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом  
вде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине 
х панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се 
њем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ће 
ох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рај 
другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари ј 
>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба 
руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа 
ишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини 
љу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо д 
е хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери м 
орачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме сам 
обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жу 
ече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда  
то задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави 
ехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило ш 
јају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше ка 
 само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и м 
/p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако др 
> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге 
ава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прс 
 од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као  
једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Нека 
ца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Ц 
е Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан....  
а, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним о 
 куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да 
е говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти с 
 <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом 
ти.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови 
успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема с 
, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно м 
ске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и с 
у требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, ко 
а по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те  
есвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразу 
е побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да пл 
 усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настав 
има?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Н 
зговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође н 
мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која мо 
ком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, 
говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут 
ема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што м 
 граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то  
то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их уде 
 је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога  
{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече он 
гова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на 
S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да  
 n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних 
грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац 
пазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јо 
 Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину 
, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милин 
х четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, 
{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане 
и земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму и 
Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узал 
није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које с 
} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бит 
а ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега с 
ајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашањ 
јим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Цигани 
ла није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је 
 јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече н 
е доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа 
 мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше М 
 да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сни 
 капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза и 
вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му не 
и грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута 
ао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама 
 веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S 
, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако при 
никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престо 
кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И  
 јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наг 
 у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је  
 чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободо 
д год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бола 
 у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, 
пода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, 
 да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код 
ије да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи з 
ица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што с 
 бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жу 
а како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта  
} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у п 
!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало  
ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и н 
 да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух,  
се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву ру 
да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега  
огу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргит 
ово.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад 
} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „О 
еразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно н 
има подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом  
ог „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</ 
а усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему с 
јани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n= 
 ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — н 
о рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја к 
{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је м 
а, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где  
 поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме  
м на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој д 
атеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ 
дно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S 
мена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад с 
е то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку ј 
звештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њом 
ли један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њи 
а ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пу 
чеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да  
е би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као  
шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри- 
Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је л 
 се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге с 
руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарс 
е тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А  
“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар 
Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја  
ме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један ка 
ш неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ват 
 Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо  
не боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз м 
то, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на в 
т, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помог 
кате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде 
већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски п 
 Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224 
милу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да в 
неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече  
 предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твој 
а! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S 
ди слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, уср 
е се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} П 
р маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај  
 можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој  
 старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто ш 
че, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко пр 
арко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бр 
S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" / 
"107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу 
е поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива чо 
а!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ ме 
 и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зач 
 намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну р 
ад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вреба 
ца“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе  
а играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} 
/p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко ј 
тног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица ње 
рдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија,  
верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он 
 да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја 
п се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, н 
м што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам  
дба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујућ 
ам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи 
ликих паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, 
у китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — 
ину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Мили 
ичан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје мук 
или, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећу 
чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! не 
/> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини 
ликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јел 
старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> 
а маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и 
на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <di 
и?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p> 
ова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} 
прости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, п 
ве знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарс 
дованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али к 
аву ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита х 
 сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Глед 
патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко  
!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, 
вну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никад 
 посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим 
и о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу! 
и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрен 
знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добр 
рој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мар 
 од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и 
ече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена гро 
е одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би бил 
човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „ 
орану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb  
>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше св 
аше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{ 
 усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У ист 
м куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, 
 и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде с 
 младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и —  
</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш гр 
нак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него 
ити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „ 
ом коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на  
Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p 
у од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" 
заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и  
акнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине 
 копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и 
ећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је 
м госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе  
ну просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су п 
> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам  
ху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се гос 
љно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче доб 
ји ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде  
 буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се п 
овикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p> 
то сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нек 
у ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргит 
 необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје с 
 сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје к 
а све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас,  
 све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на  
 Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</ 
у их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и пр 
животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самр 
 да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ј 
виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш 
постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се т 
пет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро 
и нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко 
, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољ 
, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„  
 срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb  
 Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа 
о!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а 
рите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па ј 
ко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо 
ош лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти!  
 крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибос 
е.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи  
сти ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаш 
што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образ 
и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се св 
и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“< 
></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ п 
аше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дођ 
вори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и до 
о... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као 
се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се  
неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко превед 
е сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на п 
ко треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа роби 
ме божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чиз 
 име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и  
еди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад 
о доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана д 
з образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, 
то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} 
зу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> 
то те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S}  
ошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром  
одски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, ш 
дала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ го 
рише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Ње 
ки.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили  
својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бо 
S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако  
аше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам 
у ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље  
ала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво  
ођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, 
 Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у по 
га народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац о 
т не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да из 
 били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то  
="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S}  
х и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} 
нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе ваши 
е:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добр 
ити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb 
док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислит 
 под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српс 
<pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S}  
 <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаћ 
х је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведе 
ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ва 
едох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!.. 
као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, а 
Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда  
епадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Нећ 
таву, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по бо 
ињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може т 
 намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти  
 слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, уме 
ве што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти гово 
ј двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја  
p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пус 
Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди п 
е бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали,  
.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе  
са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо 
а и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном 
дну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај стара 
?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој н 
 од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Кон 
агано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала  
чи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} В 
акукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово 
ну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не зн 
 Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих  
, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Ни 
јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојко 
Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш д 
а весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас  
овачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по н 
иганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по  
ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ доз 
Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељ 
ом тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од  
Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У  
 његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео,  
 прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добр 
 него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић,  
</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, 
 „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p 
рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вам 
и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањ 
иштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари вис 
а Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој д 
узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, к 
 из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на 
звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{ 
прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се 
о тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше н 
ити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онд 
више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше  
 гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и...  
аву беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворен 
но удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ м 
ле и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, 
иде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољуба 
е на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине  
и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке. 
зе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, 
 самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p>  
и, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Да 
тра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо о 
гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да 
 <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витеш 
} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га сн 
 у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S}  
а.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе 
ила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђ 
, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може д 
колико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не оставља 
би их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Д 
 неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Не 
 лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.< 
рица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је 
е тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно г 
 селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као 
а једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону  
еда у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја с 
узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим 
ирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на  
е усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под 
грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од који 
па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гл 
у и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила  
на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p 
 погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин н 
сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „н 
јте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину одне 
О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{ 
>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијаде 
еленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном  
p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к  
аше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи  
 се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из ра 
ше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом 
 да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко не 
сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бле 
а завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских п 
 средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила 
вој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и  
 гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче 
и за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све  
сле тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n= 
аклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан неве 
о џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз ра 
нутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен  
 к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледал 
ашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него нек 
које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би жел 
огачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удар 
рофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме се 
ви орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљу 
ед њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом са 
 </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно уда 
ресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Ма 
аса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачк 
их и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине ка 
ндову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу,  
ириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Дол 
пред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хлад 
озденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, 
ченост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више  
диже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниск 
та.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну  
ад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили  
} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју ни 
.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена 
када дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слуша 
 босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који с 
еисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слобода 
не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу 
 неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских зла 
ита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота јед 
последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају на 
/> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није мо 
ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано 
јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</ 
ао да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо,  
м у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, ка 
етињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није сл 
ао да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред 
и у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да м 
оглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </h 
е хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска  
тена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирц 
јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ  
ви путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гле 
 у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> 
кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S}  
ро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни  
а у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти з 
бни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Ал 
 рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она 
ју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лај 
е воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да р 
лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се за 
 да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упит 
ти и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти 
јвише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а ко 
задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и  
 саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се нај 
погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и 
в из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S 
...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које 
нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче, 
ко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се  
и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, 
м обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице 
ђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојиц 
био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек 
 не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња,  
 свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од јед 
е прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се завет 
че он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни 
ликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто 
S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоски 
 и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да призна 
„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од  
 ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њ 
!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе н 
; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са  
уздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви б 
“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи ј 
ду жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад  
и казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником каза 
е може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа 
ћ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не 
им мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљаст 
 то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац 
сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека по 
="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по  
> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушк 
носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихва 
двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.< 
са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="c 
ка вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људ 
Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немо 
S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрве 
шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су о 
ту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Ма 
ављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“ 
 </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад чове 
акну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе к 
<p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога д 
 глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето  
и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S 
 ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господс 
лише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше ш 
 се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не  
ад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n= 
а се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као  
ајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да т 
вориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онак 
намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакв 
 ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после 
своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову 
} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу и 
</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па 
атка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу св 
pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе д 
 мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима маче 
оје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресе 
као на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да  
и силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству но 
 ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} 
b n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и све 
аху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништ 
 је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умр 
о је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац  
како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од сан 
 на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! 
е својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као зг 
 Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! ни 
тити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се 
лија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац 
је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леж 
_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Н 
?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>От 
м окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" />  
ом у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место 
 шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох,  
а запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде 
 "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жен 
 какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да 
ица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав млад 
Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепав 
?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</ 
госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад ни 
анет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога 
овараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мо 
ди да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да  
па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} 
и гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мај 
же да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је  
и витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје 
ога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полаган 
е, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бо 
о копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с но 
е и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и с 
ин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у плани 
да и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по н 
брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помисл 
 па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двор 
.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што с 
на и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свим 
 да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“  
.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад глед 
Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је  
нда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се  
визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде ш 
рећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаш 
лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша з 
лаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно,  
ј доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше 
"78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да  
око.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирни 
 талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те пос 
жњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хије 
сми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице сво 
е од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ва 
ну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и о 
у се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад 
а њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, сам 
.. та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца  
, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу св 
 два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чу 
но је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... мла 
ре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу н 
тву сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој ст 
ом двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није 
боравио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима к 
еш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска вес 
<pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде 
како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне м 
е паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и пове 
сити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па он 
олубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зај 
!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго 
раше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути. 
збере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једин 
а су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало  
 ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div>  
га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњ 
д нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре  
аш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у 
моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Ра 
 ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији 
 рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и сви 
ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се се 
 „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће има 
еса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за с 
 беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесому 
нела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на врати 
аву Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не х 
јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најп 
пасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе 
“ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него 
ршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбин 
колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„А 
е и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој 
ије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <mileston 
у песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио 
ом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчав 
 понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Цига 
и ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-се 
„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Ал 
гута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад 
 и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што н 
 чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу  
У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њи 
уцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски с 
од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Прос 
опај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих дво 
дмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ? 
риснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја  
S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш  
, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођениј 
 да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо 
лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се диго 
ну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити  
 <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек с 
Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Син 
прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осра 
и.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и 
ије слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнат 
и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као 
 прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила д 
!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узро 
</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се н 
/p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с 
њала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај 
, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо с 
вих новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каж 
о нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на 
ке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онд 
Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треб 
{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита:  
год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду  
ко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Кам 
на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по ком 
ест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циган 
и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копљ 
Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа  
аше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима св 
роћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код н 
а понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога да 
о.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сиб 
 верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб  
осподство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би њего 
 него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до 
 не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по 
е прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убрис 
је, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он ок 
е горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам стар 
 имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чарда 
 једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе 
 узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док  
рате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми ба 
зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда мо 
!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, крену 
е завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да  
 село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи,  
мо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја ј 
 имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да вид 
/> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викн 
чицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на зем 
тио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цар 
д Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па  
се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “  
Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} 
о једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} 
да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — с 
ки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу 
о, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опе 
нутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p 
 се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на гру 
ницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко  
ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Ј 
тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широ 
о лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Р 
и два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p>  
Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову пло 
„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Се 
 од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте пре 
Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости н 
дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, с 
 прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цел 
авна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном ча 
ем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрска 
е остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч 
тну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи једа 
и Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац ум 
ми прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује  
ехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш 
уза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет  
лови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики 
 Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне слас 
сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} 
на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да и 
, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда м 
од атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од с 
е моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо  
и и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина јед 
клопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћ 
аспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гле 
хвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке ње 
 одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице н 
и Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под п 
 Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће 
анина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакош 
еше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куд 
ина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно т 
но куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ нар 
аз, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин је 
ом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, м 
колину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гр 
 напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто  
/> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им  
 му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n 
ва!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у к 
 Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе свој 
гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињс 
!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="c 
 роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дуж 
на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви по 
мо узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали 
аше од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види д 
реба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се рас 
то је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да 
нио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвор 
се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако ниј 
видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ 
авцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо  
теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви тр 
иву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој при 
брних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли прити 
прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div 
 отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори  
се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву лас 
} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет 
 ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ 
ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш  
удри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Р 
ше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми  
љао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је  
да у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су 
 „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има н 
ш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да оста 
ац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ев 
</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опр 
че!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си 
„У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде 
 помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов чо 
 своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајк 
, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ак 
а је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што 
ће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n 
Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ  
има, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина 
дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не поср 
дим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског пош 
у — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лез 
е моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораш 
ећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“ 
p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси ч 
и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се в 
ако видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима 
ља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја  
 Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} З 
ом од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.. 
вима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они би 
и рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на зе 
 онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој 
м и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох п 
кули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш 
бљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и  
S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бо 
 ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „А 
м ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се ка 
на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш  
pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столови 
разом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ  
емо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добр 
е бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми 
> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и ха 
 <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млад 
 ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом 
/p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, п 
рније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога  
рећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно 
шавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не  
 па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ 
 са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет 
ју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми с 
ота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сот 
мо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем орт 
а и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S}  
Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен. 
говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погл 
дари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.< 
ела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде  
аве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p> 
 па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза н 
 ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} 
„ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она.. 
ем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини о 
зваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље јед 
ушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика не 
је то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове 
као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творја 
 своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је  
а је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамида 
ици, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двор 
 Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по стр 
доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Д 
ad>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече и 
едне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни покло 
квим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба  
 и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и д 
 акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границ 
об оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се  
сне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад  
{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред 
не љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам  
 ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали к 
ђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецањ 
 његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе 
на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну рук 
Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гас 
 поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху,  
 к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржим 
 „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“< 
циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод 
оловину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали св 
Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... 
 да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она 
...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пу 
је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је ова 
а, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p> 
пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко пр 
 га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека 
 је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу  
ном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S}  
 је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоће 
ева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадо 
 Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом к 
е ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобраз 
 а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи 
 боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Ха 
="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак свој 
ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да но 
не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји  
обра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да  
 дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вам 
совке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S}  
{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу  
" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с то 
а пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који 
ушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се п 
а видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града 
е можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало 
баницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке  
воју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарс 
тује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пе 
е преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правц 
 сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Н 
бишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитив 
и јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде з 
ом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{ 
p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже 
дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из 
<l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе 
је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Н 
ви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и  
 тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих  
и од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући  
од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онд 
ело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који  
ко за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" 
и што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих. 
, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади 
одину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на с 
обром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај 
великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећо 
не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p 
— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} 
ћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад углед 
{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и неве 
 одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапин 
нутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!... 
у на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> 
„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед 
а, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило ка 
ој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, 
„Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трун 
споде.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по и 
рколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши 
..{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!... 
а онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а узд 
 и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb 
ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Ту 
еразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свог 
о гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <p 
p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасни 
, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба 
рише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за ме 
ре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, до 
 од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго ис 
спотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије 
"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио л 
утило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се 
а настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна но 
е и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе  
свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и  
ад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да  
гита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће 
ст осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Б 
шта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад с 
одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и 
дан часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p> 
 својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме  
 да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше  
едном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање  
> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што пр 
 ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо  
ма и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала с 
зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква в 
елео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде  
ad> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњ 
 n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Че 
ен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје ру 
павање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и ост 
и чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се во 
а, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име,  
жа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а на 
Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита 
риш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али сам 
вно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље,  
_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила су 
> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекир 
чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле кази 
он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу 
 четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети  
 падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Др 
на твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Ра 
господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога по 
подина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо в 
лов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмен 
, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чува 
milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред к 
ли муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него 
екић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од 
и чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месеч 
о смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало ср 
{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p>  
ику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме ни 
му мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистот 
арка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си 
ала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за сл 
е главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузи 
 Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а 
ујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове 
 Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l>  
 и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи н 
вао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени град 
 рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ва 
ава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да 
ја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком так 
>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S}  
ашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђе 
 кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то там 
рских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га с 
јко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар  
 Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је мо 
 дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџа 
 натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз 
аних Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши 
 Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила н 
ам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S 
Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на в 
очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, при 
аним шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са по 
pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог  
 <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхће 
осила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаш 
хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и тв 
неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или  
ебром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од среб 
от Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина 
стави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми с 
лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилик 
четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образ 
о из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају. 
 жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље,  
 буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, прокл 
њеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима 
ли ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај  
густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапам 
ње понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а 
оче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше раста 
/p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше  
е у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="6 
а саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орло 
ачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше пос 
 рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре д 
икама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки поз 
1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у дво 
е душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Е 
се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани 
од земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам  
а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бис 
из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ 
усте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао  
у у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане ко 
одиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{ 
и и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврст 
сти, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други ос 
не, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већо 
овори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онд 
елу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка  
села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има 
ра.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања 
али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрек 
 од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да прон 
заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо по 
 зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, ни 
 малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле  
> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљк 
да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div ty 
сланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p>  
нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, 
им спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели ру 
а доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у 
х, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није 
 А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лиш 
на и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корача 
искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад 
оврсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив 
ица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме пр 
S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходн 
дити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да  
са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са 
м некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја е 
ње четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{ 
овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у  
мболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до и 
скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, з 
} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поло 
вома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ < 
ива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред с 
 Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотл 
ом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише с 
ора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најл 
зе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из об 
ао да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је 
ачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у  
у и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли ца 
и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија 
а светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Бого 
еким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њ 
 ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики 
е.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећ 
 велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман 
јима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да д 
оље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} П 
е беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у же 
 n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на нај 
 Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога  
 Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по  
рво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала  
 и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговор 
понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, 
е пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко о 
 ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче 
 камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена про 
 се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У 
ече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све и 
p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није 
т да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправ 
онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо 
еодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га  
оту!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево на 
онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горњ 
чини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прис 
својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак беј 
 су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог. 
на сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветље 
 од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих вр 
водом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко ког 
.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154 
> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космај 
нила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде г 
а што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару 
онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше 
помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројино 
дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са 
г ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекид 
лађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n= 
и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад ха 
брава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући 
јус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мар 
S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, шт 
p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну 
па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „жив 
дисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му 
имо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепо 
јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је в 
ожеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо  
о, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка  
 је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку  
ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 
 је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која  
бланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања  
а колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се  
потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану  
 пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Нег 
уће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од д 
и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А ка 
аво велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, јед 
олазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гом 
 столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очи 
им и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица  
х да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу сте 
ајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша 
аргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} 
 своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су 
pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ гру 
испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног о 
-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше о 
гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</ 
едају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су нек 
це јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и из 
 од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — 
аргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да  
на ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S 
да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше  
 тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари 
та у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређа 
а ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стаја 
оране и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у 
не.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим  
а четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{ 
а велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Ба 
 ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" / 
 Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше понос 
 на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове т 
е него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда  
 са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њ 
м турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју  
ијатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују:  
} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} С 
са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на 
ном, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокри 
ше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред с 
спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да в 
х цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зрак 
оше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и 
 „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај! 
то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде х 
а ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни  
о сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да 
</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од  
, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави сво 
ор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био  
 уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било 
мања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и оп 
врђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима 
 неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбо 
отрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже на 
шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам  
светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно з 
ће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ 
и:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Н 
и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> 
а је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све 
и ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, 
како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милиц 
штво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и он 
м, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана как 
ко му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила д 
.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у с 
ња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теб 
 и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Тв 
тид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твој 
да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти нека 
} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне  
си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече  
де, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се гр 
ко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у  
и овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се о 
— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А ш 
гама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле сл 
с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, т 
е од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припи 
мноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зов 
том, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке ш 
кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуш 
капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве 
о у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад 
ли без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није има 
 смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво зак 
о си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погас 
њави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не 
 ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једн 
богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и  
е и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и 
Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и најве 
 јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити 
 <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци из 
ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој зе 
 спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопље 
мбил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на дес 
и причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натра 
, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на  
ј!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</ 
вај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај  
еј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или она 
човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклук 
ћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" реч 
 ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ 
и калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p 
 народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је с 
да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то 
ја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за млад 
се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те  
азати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чет 
вараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна к 
, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад ов 
ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, 
над овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва ко 
рна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сло 
 да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо 
о изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише  
group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div ty 
roup" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <g 
 срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> ш 
гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубм 
ије ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко 
{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбин 
е могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским л 
roup" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb  
"SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећи 
де у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику 
пад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од на 
згодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево 
S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, 
од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустини 
е благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали т 
тамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али бе 
 речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="18 
у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходни 
па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпо 
 Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, гос 
 „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрдн 
е.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини  
{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их 
.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени  
запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вам 
уди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо бил 
 знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она б 
о.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те је 
ним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Ма 
амога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одг 
е тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; гл 
ђе, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, зан 
оше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга 
већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној ко 
драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићено 
>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе  
аше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.< 
дник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше  
мо!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама! 
рије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од двора 
ма и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се  
 сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са 
, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова дов 
 ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како  
 она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још н 
 погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} 
че Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборе 
лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох  
пали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ев 
гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с 
} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском пр 
а не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше  
е, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" 
Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не про 
ита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <p 
ољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене  
} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, 
еврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још 
д Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом 
и у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У вел 
кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше 
} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку  
луд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку  
ло је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак х 
ико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави п 
бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твој 
 твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече 
 при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју гл 
неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па о 
ј молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспото 
тре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове 
оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу 
а и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева 
у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син  
гита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </ 
то кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду 
вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ћ 
писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, 
урађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, по 
арог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у жи 
ати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, кој 
, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађе 
ажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, 
<hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја 
хим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су сан 
а Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Марг 
 па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Ма 
елију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ ре 
г. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и  
S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала кру 
чевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно. 
и се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} 
их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а  
н младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па по 
.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста год 
баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости  
своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> 
ако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан;  
д усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплак 
г вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Пра 
, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као б 
 ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!... 
е зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја д 
 А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и 
ма кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвој 
 Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе  
м разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере б 
у тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к  
к Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људ 
е збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутр 
и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми  
 Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, н 
де с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на  
их залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, ву 
ог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу 
штеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прст 
тијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега. 
S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој 
 на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређ 
е тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани 
Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. < 
шкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од ж 
је се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе  
ије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет 
о срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске  
 дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, н 
 да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше 
, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била на 
и <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.< 
е њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао 
гурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик вод 
рвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На с 
жности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било скло 
 тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисн 
е разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен 
и.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На гла 
ћи, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху сво 
н, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је п 
да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S}  
невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" x 
е Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и  
 из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не нос 
сине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске кол 
ија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црн 
д вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах,  
 — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> < 
м на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четв 
ао да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над ње 
аргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе с 
ојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти,  
преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Ц 
 више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке  
ико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мисли 
 знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он не 
рости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којо 
бом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> 
есе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече  
ећ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико трену 
о не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хв 
 удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти  
о где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гро 
ивено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрос 
естра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде  
апине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А тре 
о, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циг 
на комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да 
осподе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге 
ли !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао  
ју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} 
ре.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога дв 
часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И 
а из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зид 
штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила 
0" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све в 
{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотс 
авицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда пос 
и саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног с 
овчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје 
уме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре ок 
; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и буди 
оста.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <p 
е танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао 
гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе 
трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, 
 поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет  
е већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али 
је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену 
{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна 
ку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати д 
ко чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Б 
ди један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> 
овице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све је 
ину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим 
 Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лага 
и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу ка 
бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом 
рудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце њ 
че Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ков 
мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабо 
 један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, 
ући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио 
 руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Прв 
ињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к те 
остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно доко 
 гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један  
ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја сме 
повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и та 
 сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али в 
рце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то у 
“</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш 
d>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му 
олуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни ма 
о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја нем 
 Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не д 
анинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други о 
гурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком 
ност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући,  
је у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{ 
осто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупа 
 као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким 
и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би вр 
 красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје 
аше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, 
 ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда 
адаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким  
д себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављен 
аму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницам 
е?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, 
дито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада р 
 неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p> 
/> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцим 
орала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим  
о опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек р 
енице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„ 
окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно дес 
рац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глав 
 је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит,  
н, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет помери 
е ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незг 
 ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њ 
 пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху  
а руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> 
е правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда 
гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чу 
дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господ 
пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим 
да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину 
p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чут 
вај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици 
 је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зелен 
а, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце у 
S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену свој 
човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас  
 столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па о 
 хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за 
то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на 
ш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, 
еком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p 
еше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по 
а се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидн 
их да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка 
 да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а  
 бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика  
араху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко пате 
 змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај з 
 на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само ка 
амо осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео  
ап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не  
слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом поко 
дежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим п 
оф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с ки 
 „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и м 
не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном  
р, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као  
</p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере  
би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумел 
красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушба 
 добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја 
а кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом  
брни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири  
клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево к 
стиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног 
пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти м 
воме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! ре 
е тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130 
 наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала 
... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и 
рабрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике 
нима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно  
и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! 
ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о 
ебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p 
20_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне 
и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти с 
 јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како он 
био.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога госпо 
рави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим ми 
.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врача 
 причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је т 
 Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци 
 писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а  
наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у см 
витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само  
добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p 
тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Има 
д овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог дец 
са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем 
а овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво  
а Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Св 
ам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витеш 
м, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S}  
 и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са 
сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то 
нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на  
 право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се  
 не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше  
/p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па  
у Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо е 
 да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти т 
х ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S 
а се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице  
бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, зап 
 шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе 
по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је 
извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} З 
е посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од благ 
атвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ пр 
н; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доист 
десише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије л 
рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си заст 
н мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и  
еш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом  
о суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?"  
који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз дол 
степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени рого 
Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате 
ап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црв 
а си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде 
а девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звез 
 „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти б 
оје вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том 
head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је 
 дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесиш 
е и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ р 
 на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти с 
је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих  
араван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда 
ако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ва 
Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p 
’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава!  
S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као 
српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могл 
.. немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да  
један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у  
 чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p 
е гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само к 
једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И к 
е <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му  
ерни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали  
аје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек ј 
аћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко....  
ваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити 
S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек т 
у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била  
ира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз т 
рно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као  
 на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих осед 
гу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помиње 
ли кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шт 
уда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиж 
е Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе  
е.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, леп 
воју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавиц 
е Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> к 
ет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану 
На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хт 
ајближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече 
резне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p 
 О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и к 
 и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар 
ободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од 
оже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица 
> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмак 
ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише ба 
мо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао  
им и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ 
 говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с н 
 дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдет 
лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну п 
ме ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човек 
чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњев 
 се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз о 
чудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе пате 
 су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господи 
рци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож 
евима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њих 
 сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „нем 
авних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад  
д жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам,  
 Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог ника 
вала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку.  
 сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуч 
ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га пра 
оја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан 
ишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па на 
 као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у  
.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици ко 
l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косов 
 један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначк 
ше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к 
 младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да 
и велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких 
ладу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака;  
х, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и приве 
и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразгов 
ка владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и м 
ините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив прв 
 својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n 
окорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну 
стаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог 
о му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и  
а се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред цар 
и твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу 
оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казива 
 од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова м 
ар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазби 
 ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну 
к је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе жив 
ево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забр 
осово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око с 
м дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може 
о као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у 
ем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах 
м у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узај 
јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окр 
њицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да види 
у, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело 
 мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb  
да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се  
е мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаш 
/> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па ј 
јемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мал 
ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S 
аше као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори  
х вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата бе 
и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком у 
 верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ 
а седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75 
им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> 
пу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче 
 срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Р 
д мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој мил 
е милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда 
ном кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде изв 
 једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми  
иђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{ 
ема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе  
кочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ з 
жу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето поз 
ај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегени 
своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> гов 
еч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје 
кнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која ј 
емој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо 
леке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мно 
м, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама д 
м колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин 
 га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не см 
здани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њи 
склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А  
а мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда не 
его опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка 
 не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мис 
ије и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи 
азиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — свак 
ат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једно 
ло пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на л 
да, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она насл 
ога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те п 
оши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких м 
тивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са 
 која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завич 
 се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао 
у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да 
о узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, 
тијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не 
ју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивош 
ем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у 
рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако ч 
ате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је прос 
 робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му 
дило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полаган 
 криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је 
„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу  
 се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На  
у, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„ 
мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке 
о вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме! 
 жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај пл 
имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног  
г иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаш 
} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у нек 
х у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин с 
у <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“< 
 Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p>  
 поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и 
го да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда  
еће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако  
p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, 
l:id="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно,  
и и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над нај 
за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није  
остиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме 
вицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да 
="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена така 
ене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од гр 
 са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двој 
ад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од  
 у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика 
е.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофиц 
е, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свира 
чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо,  
не, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ 
ћам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност с 
самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то  
{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га 
рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде н 
 некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене б 
а вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно  
е заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} 
вену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ цар 
Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p 
ела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били дв 
н дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запуре 
своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљ 
 грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „глед 
 и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек 
једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n= 
и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се р 
и хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, 
 столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ п 
!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково. 
а висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159"  
 из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже д 
и обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па 
главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики пла 
аш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Ј 
једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три 
птар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> нема 
нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па ски 
блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог у 
<p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Беки 
отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ва 
о је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка  
; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду оти 
 часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка ч 
одо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво 
р Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>К 
 Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „А 
!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се т 
егови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расин 
а; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с он 
Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамо 
уго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудим 
ли, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак да 
.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког дру 
већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна 
је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који ј 
вито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срн 
 n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Мож 
ардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину. 
икне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а н 
>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило  
 Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себ 
 n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, госп 
Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Марги 
и.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две годин 
зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што ј 
који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога ро 
n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег 
ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрет 
тем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном из 
 и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> < 
еко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђ 
ви од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвен 
а, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Им 
...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Мар 
асла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана  
много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турс 
узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Мар 
ребати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> 
орње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као окру 
 целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља оч 
ш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан р 
ди, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танк 
ју.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад не 
видно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака:  
е гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у нај 
овину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него  
м и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је т 
ренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како 
тко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња д 
олину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на 
ан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и 
<p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" / 
 тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну м 
стећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапуто 
ђо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Тура 
ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш  
обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа подели 
ешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну  
ладој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу 
 младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и 
а и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с в 
 децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва 
жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се осл 
жа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да  
 видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има там 
драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, 
м, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света 
огу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да  
 још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам ка 
рети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се  
гледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не з 
срећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по ле 
смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да 
 тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Глед 
сваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога  
вице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </di 
 и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно п 
и, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и  
ко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за  
ачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде  
дно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој ч 
врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и  
чи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче 
има, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под рук 
ече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну р 
ски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Тур 
д самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ни 
ог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је  
ачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А 
 рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где  
говараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрек 
и пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} 
 !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у с 
p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ реч 
 да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мој 
p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p> 
енутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и о 
/> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од 
 посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128"  
стао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог 
г, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n= 
Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где м 
да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта  
ојим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да гово 
лиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу 
а као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Бео 
л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко 
када младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта 
 млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко 
ад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" / 
{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <p 
 господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и н 
и је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми 
пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене 
ове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно ср 
 баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говор 
-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да 
 гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајк 
ко младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прих 
ре био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздр 
оре где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, 
 не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако 
ше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје  
дија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Марги 
о врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудно 
тних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У дру 
владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз  
 шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је 
них крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона 
ар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и  
b n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само  
 стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ  
га у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу 
} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло б 
мао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду 
знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њим 
ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А ка 
а твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} 
има нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта ј 
грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се 
нком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаш 
еда к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прек 
 Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше пог 
е и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека 
 стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти погле 
 на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да ј 
ма, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па сит 
м да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и д 
 сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изво 
милице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око ј 
ад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ов 
вијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе  
.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис у 
е јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу  
це своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред 
ине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног 
е обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш в 
олског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p 
речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо  
о и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, јо 
еди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у п 
 је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена руме 
 треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави  
а песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадах 
“ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш  
ан чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <p 
мпир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па он 
иганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа насту 
и ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његов 
nit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </ 
е руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна ја 
 испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом над 
само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде кон 
кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше 
чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху 
еху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средин 
 своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда с 
е пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на ко 
 се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме њег 
огледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је ду 
 заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало уми 
вори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена 
ише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече М 
 Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Марги 
е готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И 
е Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за т 
 коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно 
д себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети 
чи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се ж 
емо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А к 
збуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи к 
 невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми  
 старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Ка 
винама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји ка 
одо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране С 
де игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме е 
да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје 
ено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један 
мо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас 
, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ т 
ита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно вик 
 седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих ул 
их, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те  
но као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Ма 
Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по но 
за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, от 
 које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим 
ј теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дуги 
екла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплак 
ље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуца 
 сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поре 
 да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-а 
атицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да с 
ла је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрам 
ом главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара гл 
исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и св 
у овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубови 
ли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест пр 
ест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих врат 
ојих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела 
пкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац 
сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав  
збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше зе 
ету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их поди 
109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и не 
пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каж 
се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убру 
> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше < 
Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„ 
дини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен ун 
ом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију 
 овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак 
руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје поди 
утем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S}  
ојим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</ 
{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, пост 
а.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза изм 
Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих  
е позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та  
га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га 
 три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div t 
м нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмач 
 није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугач 
ту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати сво 
ype="group" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" />  
утица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше р 
ује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац 
све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква  
у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад с 
 крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог каме 
, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за п 
 него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху ко 
ад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter"  
о очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођош 
“ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријате 
 руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно р 
Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељач 
ај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лагано 
викује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пс 
бом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, и 
аг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам  
 се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој д 
јаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита ша 
ужбу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска 
ан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку  
адоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван погле 
аклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у  
мено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчава 
 да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота 
таше <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао  
ргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њ 
ене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега пла 
га, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи  
туру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташ 
ра, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чу 
ачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе о 
оме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гв 
а би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта  
ами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p> 
ви прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи вод 
, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну в 
ве угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато  
{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногам 
им наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху  
се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пре 
ј туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист п 
самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута  
пет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибиња 
теза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S 
јкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу. 
p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом  
пе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да иде 
и и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико т 
а длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у исти 
па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије.  
 њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако с 
е наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући оти 
рљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз ко 
 смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам зла 
третну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе нек 
у прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста ја 
ио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок окл 
 бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рај 
вати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста о 
 бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече 
се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас 
 Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Ов 
рица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким  
 из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у  
 Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега з 
; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли 
десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добив 
ренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n 
еше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој  
и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се с 
им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног б 
ек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би 
стим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стр 
 <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n=" 
м или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ов 
е висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред  
захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју  
е спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и  
мишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи пон 
це Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаш 
е би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше,  
 за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе  
уљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па реч 
 му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља 
, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурни 
 Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се уко 
чаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борб 
ој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита 
 Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице мо 
ем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је 
 пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом не 
<p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које  
ање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву 
цање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући 
јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рај 
ванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да об 
невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S}  
ужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине,  
том небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда 
 столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па  
х година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млек 
од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па м 
м, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање 
ајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> 
 па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на к 
а од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше  
од трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у дв 
на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, 
а Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сва 
стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, помо 
> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима 
на, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сам 
опцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина! 
b n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван т 
узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у 
 ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје  
 ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој бе 
о ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам 
очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно 
црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, 
о густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која сва 
се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и ка 
е. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам  
и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста св 
оњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је к 
="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле  
е усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји  
ло не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мал 
ашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и  
<p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешћ 
 стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога ди 
јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јо 
аше саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човек 
исте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чут 
и паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дох 
ао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену по 
без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с  
да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} С 
у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икон 
ослу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S}  
е, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који 
вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу 
малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је  
 Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега  
RP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раставља 
/p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић о 
а је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију 
рац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, насло 
, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном ка 
 челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на 
о си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...на 
арог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним п 
оле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ов 
нде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити ору 
а у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаш 
Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била  
се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из 
града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само 
јаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четв 
ећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца њего 
а кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо  
све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморн 
ба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину п 
овора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у  
угла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца н 
ше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не пр 
 сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S 
илова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе е 
е на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онд 
ице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох реко 
> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља саст 
те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће  
т ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном  
Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па он 
*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела  
 кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самом 
е, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и  
га мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима на 
би понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старц 
а и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше 
е би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се прев 
боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом 
 си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљуби 
о десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} 
мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не з 
ви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате как 
“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њи 
р на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загон 
бив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног  
ручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту 
нању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и под 
а тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и по 
} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога 
опљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рај 
 као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Сед 
е у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз у 
тина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је он 
поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе глед 
, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у сре 
оз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се п 
} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дво 
и, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив р 
нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег  
/p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" 
ан други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се  
 цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуд 
 мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са  
.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него 
 други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи 
е мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S} 
а спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> < 
но тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а  
 црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А 
да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша стру 
 Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно. 
нам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбул 
.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту 
их на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад свр 
> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред  
</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој 
адифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених р 
ивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би р 
црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него са 
т свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни о 
дубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогач 
 зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш 
ше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Б 
„ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све с 
теде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко с 
кога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатк 
адна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам 
тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од један 
за и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те посл 
"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поч 
ву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад ги 
рт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја те 
 се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у не 
о, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Све 
ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли  
 ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерами 
рушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с румени 
l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је 
ули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се о 
ц Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупа 
 ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста б 
 те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, к 
стре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> < 
.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један т 
сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> 
о повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока! 
.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста  
ати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: дос 
у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да сл 
ло; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор од 
ао сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти 
да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један пове 
тас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да 
урчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведо 
а: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у оч 
ишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су госпо 
оље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда ви 
 Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“< 
ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим:  
уд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не  
 не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног 
м циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ 
 у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! 
ем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. 
 верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун 
а по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разуме 
огу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за ср 
ла је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми 
рног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S}  
уташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и сво 
је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу н 
 усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето 
туру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Ала 
, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема ста 
о себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац неве 
е чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко неве 
 на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разв 
рагом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече:  
небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза о 
 и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло 
осподство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов го 
хмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних  
 венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и ов 
е брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> < 
ајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте је 
 будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, ми 
во ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n 
</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко  
 те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском 
ост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тр 
 Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред дру 
ко се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо  
ет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{ 
p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече М 
ње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води 
, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и по 
, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осва 
одиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз 
„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chap 
сто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </di 
м се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма 
х пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора 
{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко,  
један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара С 
вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушба 
их талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призва 
ти једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи,  
у и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном 
иња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња ц 
!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не 
вој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаблан 
 прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p 
се молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивнош 
 ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре 
оуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе о 
, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које нос 
трчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! 
о о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири 
ам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти к 
век Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па х 
од земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз д 
и <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и зн 
ет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега  
тем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други  
унчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, вите 
 па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{ 
подска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу  
је нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то пр 
 је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје 
ац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S 
p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„ 
еликим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у 
че, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш ск 
ако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, пред 
и се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ет 
ад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако ни 
трука и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти ј 
 после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину  
роф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> 
о му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло ови 
 ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, д 
 /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше пом 
креће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, 
ита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div typ 
и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком 
турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари 
чу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и 
наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гл 
Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох пред 
близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја  
начкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и 
 да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, 
ађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и на 
а обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су с 
ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „н 
сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И о 
ече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка 
 оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог в 
аш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже ј 
докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, 
де у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у те 
S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога ца 
од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однес 
а усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да б 
убоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш! 
ну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! 
лаву размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада виси 
зан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама 
 се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешк 
ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га н 
овори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ прогов 
 нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планин 
олена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико см 
небес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да уд 
пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницо 
 старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно  
арски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с то 
Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то 
 се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло д 
и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“  
 од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз н 
. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође з 
им на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке 
рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста с 
авај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Ле 
 мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је он 
а знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ласт 
} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачув 
„Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражит 
ису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам г 
тим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Д 
амо видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог 
а цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисо 
шки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под ово 
а огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загреј 
је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом 
м најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа 
 друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још не 
а видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> < 
д зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села 
о друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заје 
е помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <p 
златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разгл 
ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену. 
 мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти ј 
ни се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, цел 
сто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу с 
 земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спаз 
овршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо. 
е било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадо 
 се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, н 
ко да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље 
 за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше  
јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах  
о и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опа 
аром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу 
је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони 
ви лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвет 
рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека  
ће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је  
чекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето ка 
 је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на ова 
е благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра  
вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то  
а, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} 
овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших 
S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Б 
и пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесм 
 одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се д 
скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ реч 
, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" 
 <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S 
 кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу 
еље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепос 
 је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти  
 доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се 
 истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки 
лепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја 
ет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред  
у <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто 
 растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан 
рости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке а 
Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам г 
“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава 
еле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него  
њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва 
ата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, уст 
 прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти 
цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о 
тиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не 
 запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај  
го — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешт 
="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} 
ијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али ш 
 Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то  
е слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и 
, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, ни 
, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, пока 
вни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и исп 
то их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четир 
а!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф,  
иралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— 
ја Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишља 
 Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </TEI> 
тима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда оп 
и.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ћ 
ба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљко 
недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига  
павице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „о 
вотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се  
убова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у б 
на једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p> 
аква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесн 
се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па 
о. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робу 
рном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу  
сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и  
 подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p 
вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио г 
ах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> 
евесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она ј 
и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо 
осле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па бук 
давати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Марги 
час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни м 
као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Ра 
да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пл 
но и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде  
> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на 
 топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била  
е мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јун 
жеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не 
, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с н 
Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себ 
еди падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опе 
ћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само д 
“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи ре 
ргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен кре 
олико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир д 
да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S}  
 рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к р 
језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — пате 
х!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке,  
службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, ве 
а теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не м 
у, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала т 
у једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом с 
: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>—  
 причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи 
 калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдален 
опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од 
м очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препл 
и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је не 
S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по ли 
<p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљ 
Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним сво 
 пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Је 
да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пре 
ше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мо 
искиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује  
зашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“  
брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред т 
!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да 
иси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Ва 
ј кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ уп 
“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носи 
није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуља 
аља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без 
ладих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.< 
а.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније са 
.. онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио др 
рога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога тип 
астегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облач 
баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуц 
већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још т 
у гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече  
атрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепље 
 наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у друж 
у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо. 
вајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</ 
евом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савиј 
јсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их 
робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си  
 га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене д 
 близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на тол 
 сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за 
p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда пад 
како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргит 
 до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весељ 
и суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме  
ихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је 
иле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </ 
оспођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С 
рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од се 
 не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се 
то ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило 
носито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p 
 онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од ко 
ре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посади 
ли, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и ј 
 сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја  
на. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше с 
а је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да  
, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161 
бости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш 
ему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препас 
ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена 
" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, ка 
 право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб з 
асан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав 
еш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си  
ко маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“  
чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена у 
рпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да  
е дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па 
па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робињ 
па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{ 
рате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир 
х у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S 
ка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа 
 знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Ба 
 племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу б 
“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погл 
ру. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде  
 сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како 
 гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и 
 Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим  
ме доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чек 
јсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајк 
и је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ го 
 из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми оби 
S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам 
е, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, поди 
S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И н 
ну <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S}  
ита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиск 
. опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час 
 у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, 
S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страх 
тојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стап 
S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је 
 као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша 
вала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека  
 <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} О 
о уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи и 
о је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Ко 
 !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, 
лиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плаш 
а и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша  
ава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у 
те какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месе 
просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„ 
!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркв 
теже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и  
е бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је  
у, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики 
риђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац 
 <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним  
некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље? 
<p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} М 
— твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу с 
> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да по 
сму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на 
дети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да 
сипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним о 
својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она  
главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, ра 
д, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћемане 
а испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам т 
опљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико ко 
о да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S}  
ну онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„С 
 што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и  
пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону с 
пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пође 
.“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуња 
њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати о 
казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци у 
чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на сто 
ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лиц 
 старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клешт 
 онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама исп 
hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако  
, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред 
збуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо  
говетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Р 
 две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли 
 кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва  
у сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, 
на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким 
ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S 
а хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука њ 
 заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита 
 сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опр 
љег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за каба 
 ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type=" 
 Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још 
ене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног 
крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашег 
у, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загреј 
а се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од нек 
p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да  
благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S 
ажи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} 
овату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, 
 по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под  
који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, так 
} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у дво 
лас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну 
бројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и  
и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n=" 
осе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од 
едњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се  
ифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибели 
ј чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сок 
нине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором  
 а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену  
а бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаш 
опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изг 
ђа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пу 
, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисни 
аљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче  
 памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доист 
ва; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од 
нам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на  
ка изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — 
ужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од ч 
 софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S}  
Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу 
n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме  
пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим  
ри у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа 
да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташ 
а би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сеља 
ећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати  
ога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме 
</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди 
езде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, аз 
иво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје 
 пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горе 
е турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз  
и.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргит 
, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе 
ганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Д 
 колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му ј 
учалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда,  
 голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврн 
 лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох 
и свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усн 
е благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем 
од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда 
планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му с 
 и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка 
о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до 
земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S}  
 нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух  
ом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и ч 
младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и нај 
лица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под  
оја не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Марг 
 камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини  
о беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мисли 
слепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко 
о руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно при 
ра да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!< 
 ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у  
римо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда по 
а је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад  
силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријате 
скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори 
 останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као ка 
 у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је  
, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави  
т заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест,  
учају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном,  
една борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати 
: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћ 
а Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећањ 
.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа н 
. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом но 
скрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад ов 
Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући бе 
стеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „До 
кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто изме 
 начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајд 
ра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с вевер 
а!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не 
е Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она 
чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин 
ја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} М 
е вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш о 
рво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово др 
нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властели 
е учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У 
, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" / 
“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и поглед 
ари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба 
аље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„ 
те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из 
чих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога д 
Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{ 
еште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку 
иким јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци 
ђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, до 
амо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име 
ка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} 
амота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадн 
 би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова 
димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње 
ну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а вр 
 присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита н 
г светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и 
им данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицам 
ћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи и 
> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече:  
ани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и  
на,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p>  
и старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда  
ила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положа 
ој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један вел 
, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, п 
 па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па 
х ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах он 
та хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко  
а ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад леж 
да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинс 
>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из з 
уца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} При 
ко је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не м 
ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помо 
ли корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„ 
ом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Ма 
— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну  
ју у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за сре 
пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. < 
даше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице кој 
 без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кр 
аде жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Нос 
 неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
епе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад вр 
аћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни 
ину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> 
 свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му луба 
ње да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} 
е у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га 
пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сир 
ите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“< 
 /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S 
к је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је па 
ео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година. 
дупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} 
 ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у  
ти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз 
олена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже 
н чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; уз 
о пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то н 
од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручав 
а косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p>  
ицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривен 
де два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже,  
си робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не 
!{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мал 
а.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек 
замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: н 
мени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било облико 
запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно  
ако ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прс 
оји се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година једа 
 доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му ре 
е горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ов 
а, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госп 
се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостив 
 дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно 
н као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао про 
вима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа 
далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрч 
д би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш 
е са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада ж 
му — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и  
јлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{ 
 четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “ 
пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дан 
жем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш  
робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{ 
ма од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпу 
Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше м 
свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Март 
и одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне пар 
велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пањ 
ајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци го 
азумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне 
асао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи г 
.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворим 
че Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну 
е. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију по 
дости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити 
једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости тво 
 од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не,  
 за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слобо 
де да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте 
 Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи 
ше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стено 
>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим  
з Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје сто 
е и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са 
, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеш 
ибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се 
же изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Б 
у кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешно 
ека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каж 
а и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „ 
 као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну  
што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом гос 
ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, уд 
ава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким 
 светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из јед 
еш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изглед 
 — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силаз 
 веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{ 
S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не б 
љи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још ко 
ма зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџа 
 трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на но 
аслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p 
 своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то  
а; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни  
пусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
b n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говор 
208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе н 
то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу о 
аџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама 
ислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који о 
буђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од  
екаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мор 
м да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо гов 
иња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си  
ета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мен 
игнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат  
огло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше  
а!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима 
 Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као  
м пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „н 
— „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише 
Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казив 
каше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још 
са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом коле 
несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме  
а ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим с 
ака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} 
ини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби,  
ту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, бу 
док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и  
твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судби 
ешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљ 
 оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на  
. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се от 
ену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа 
ох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих  
Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, кој 
та ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Ш 
сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која 
. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одм 
ађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S 
се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш  
 се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n 
 мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p 
и не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ  
се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским  
або! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, 
b n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред  
и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофов 
агледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погл 
 да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господ 
е у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не 
ке од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирис 
 страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу б 
 је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гл 
слутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху  
 врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метн 
амен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да з 
ко за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А 
Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не. 
ј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! 
буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој 
>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те ик 
ом, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га не 
о сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена 
, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само 
смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не 
 поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у  
 си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми  
била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме гос 
видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} 
.. у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И 
аџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапу 
и година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас  
о Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направ 
ко могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у оч 
ачке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешк 
по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“< 
 што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, вала 
се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, 
иња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао  
ерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи,  
Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и н 
е клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше 
кићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих,  
радом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и  
ним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је п 
из крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела 
ку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у ње 
 Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом р 
седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и туж 
а боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он о 
Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да зав 
ним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} К 
з суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе ума 
 штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насм 
Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од пост 
рихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле  
ти?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, пад 
ом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с ошт 
 да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово  
коченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе 
тарац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који  
 је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="1 
положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тоб 
 гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака  
једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златно 
 ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног но 
 господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, ма 
ледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да св 
а Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учи 
 се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да  
о се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови н 
теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p 
} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху 
ју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сест 
уку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко заг 
е мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успава 
а се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхта 
е пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и  
 моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадо 
ртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону 
 који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две  
.. за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>Н 
е у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова;  
питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме К 
едни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз др 
виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце њег 
зе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из св 
омоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она  
т и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецив 
од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на на 
ођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Е 
.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри 
 се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, 
и сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога да 
“</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, п 
млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада м 
p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је  
адовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало св 
атке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и  
03" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има 
пет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} 
 „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозв 
ако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S}  
аспоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскади 
 Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита боси 
о да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опрост 
је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Свако 
ло побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{ 
ао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није н 
, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болес 
graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p>  
едеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш л 
ођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила т 
талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјаху 
седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широки 
ко је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако в 
нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето ца 
адовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се 
е само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотин 
{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p 
 па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више м 
>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних  
очи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја глед 
од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и дру 
 видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>Т 
ини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно 
тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку п 
ед Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад о 
 се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било 
 упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ н 
ени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај  
у.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања 
о смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n 
: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица. 
</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заст 
’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p 
ко нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који 
ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна зве 
дној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте ко 
 двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно  
74" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, може 
се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет  
 послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} 
 да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутк 
ла бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну 
ерујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мора 
огом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> 
 млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме  
вестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у ж 
 у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узле 
ајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бада 
ди, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила 
уди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћели 
мљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног  
и падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Све 
у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим суза 
уговића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам  
јке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано 
144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако с 
 нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био! 
рну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ниш 
се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна 
а хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на мир 
рету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; си 
аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис  
а на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гл 
 бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћа 
у, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из св 
је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Би 
а му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађ 
2" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда 
 једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је 
па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све д 
ија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне м 
 неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам п 
сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је...  
укли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе  
 ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{ 
ихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Ш 
жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео 
 дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да 
адак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли  
о.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари го 
p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну  
еш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке  
тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи  
Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би  
 на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у ст 
расна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у в 
д нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p> 
времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се мог 
таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш 
 <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући ча 
е изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и под 
опчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен 
 запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе 
ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребр 
{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S 
уге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе 
м јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух в 
S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не пита 
с судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад т 
и: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" 
!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ј 
вуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније  
ољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко 
 очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да о 
 поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш 
могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја 
 нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу 
љачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем. 
уги човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и је 
 Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} 
то мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепав 
 ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, кој 
оје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек  
 промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозр 
арица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Ци 
тин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" 
ицу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Руж 
же: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његов 
о плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлов 
ах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај 
шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</ 
д њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" 
амо стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ни 
" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спушт 
 неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који с 
у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него о 
ла, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти 
своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио  
ног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к с 
као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме је 
десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} 
{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; 
{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз г 
их спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не 
угом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром м 
рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="18 
руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} М 
ови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зн 
е га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па н 
поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо 
ad>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прили 
ти небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ п 
 изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пун 
брном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S}  
 би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахо 
у мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљ 
се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека  
 живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас 
че труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево  
е те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запа 
исам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да зап 
росторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра. 
маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</ 
н, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврча 
S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало уста 
иштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окре 
 ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно  
авица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прс 
лети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на сво 
и чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљев 
та, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро д 
сти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостиј 
оћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи 
што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господ 
иганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да  
овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> 
има слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја 
/p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа 
лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме  
лиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић 
тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> < 
е познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз ж 
и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Веру 
 Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем 
 онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ 
и да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и пота 
еприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би ради 
е тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чек 
к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек  
 робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да 
 Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице свој 
хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе,  
оспођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће  
онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка мо 
горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере 
 мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугн 
оброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP 
к им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога  
ко је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму 
ресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те пита 
е овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда 
не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме 
 говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита п 
ече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече н 
го молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до мо 
ну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!.. 
/p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није 
о да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да  
ру.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и к 
иња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и  
флији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама 
ам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То  
ка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," гов 
збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом р 
е.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да  
уставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи до 
гом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко ве 
уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи с 
 широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака 
их јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на к 
чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си 
се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би б 
о к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не м 
 од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У оног 
оји је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом. 
ао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сиш 
ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо 
седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен 
ше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли как 
воме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје пс 
а да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" 
 не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне О 
ето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше,  
злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" гов 
з сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скам 
евом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S}  
т и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ 
а није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако д 
човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаш 
рске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те  
/p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; в 
еклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Пр 
<pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пи 
а бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{ 
, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина? 
збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да 
ри се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас у 
љаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ру 
 зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к ме 
римице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар с 
 мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те 
ог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сре 
клоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{ 
 јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је л 
еху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем 
и да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко  
ј сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и ле 
о, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, 
екри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> 
ш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и по 
 два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири 
 закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истин 
, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; н 
 су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шума 
а исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у са 
"97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађо 
 пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} По 
p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да за 
ита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа  
је; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако  
гатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само 
у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког не 
ланинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, 
може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату о 
 Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
тре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме мла 
јтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето њ 
 да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим пр 
гледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистр 
 можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће 
испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твом 
заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отв 
 Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим 
.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није 
ина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја з 
овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p> 
већи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од  
,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote>  
 да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О...  
раг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи  
ј горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</ 
и венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у  
ђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости,  
свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Пр 
 пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у такво 
!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; 
у снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је 
 никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на  
спођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву д 
топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њ 
м она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У д 
е на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извез 
ађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пеха 
и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот запла 
посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе 
е тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадн 
дах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе,  
и скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање к 
х улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких п 
оздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене по 
асине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mileston 
ају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне п 
а.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узан 
е срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе 
 Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> д 
ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда  
 оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и 
цу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пла 
 крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, он 
е неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада роб 
 и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве 
 рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осм 
пље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако ј 
тру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме 
а учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од он 
огледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p 
е у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, п 
офице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга  
дно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред  
тле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито з 
з мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Н 
даше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагле 
а <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника 
ом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов ск 
самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе заг 
ело кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута тр 
 Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш ника 
а прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка 
, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе зах 
Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и тв 
 а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винов 
ојом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки  
ића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе бр 
а се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе 
нека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен  
ење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима 
 Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих 
егнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин;  
ађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врб 
 да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: 
пан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к врат 
 турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврст 
асу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му  
буњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јов 
на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“  
стурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што  
џарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не в 
 оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и  
>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и  
ше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и 
него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Ск 
ост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине 
 <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини 
и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ  
па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, прав 
ше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан 
звуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да  
моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мар 
прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњо 
боду <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Ци 
ше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> < 
им вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на в 
тојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да  
о доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n=" 
пођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, 
} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан д 
че она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слобод 
ореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља 
еним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} 
палио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати  
да! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависм 
6" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p 
смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био нај 
е пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у 
 моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим п 
с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сики 
 пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> < 
да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви  
 ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не з 
ревинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не  
 твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праш 
ик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да под 
и у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ 
би у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица  
нског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... г 
ли!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом,  
у дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну све 
зду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одго 
рџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је  
ше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једн 
ећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Нема 
ро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет превр 
арици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к  
{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама по 
гом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“  
амора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, ко 
та.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{ 
хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на ј 
о се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да ниј 
бегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Ј 
би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би река 
таше.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на зап 
S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се н 
но плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде 
х у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бо 
 јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвал 
 тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворки 
о: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ов 
ајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се  
и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва  
мах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div 
око уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онд 
ледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласо 
хи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање  
чким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужн 
ви и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки ј 
ај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф 
и!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа. 
одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на он 
м месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосни 
него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачн 
ани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих 
ше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког ча 
 као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је прите 
узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загле 
а ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивљ 
ни <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из  
ким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Бо 
</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја  
ћах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се 
змом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећ 
р да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека 
е, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их 
:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени к 
део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах к 
о њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку ка 
говараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, к 
ме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од н 
ву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља 
чања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина поне 
се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са руше 
вижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“  
 да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, 
 села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте  
ма, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око к 
} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се раз 
е из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“< 
бела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним конце 
са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да з 
мње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њи 
ећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па 
доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S}  
шив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ласт 
 посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као м 
мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танк 
осто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да  
иких кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану  
хране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на с 
степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радос 
једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих о 
ма, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бед 
роко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад  
еко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из велик 
 пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а п 
а се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћанс 
— патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и при 
 Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настав 
ма, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велик 
 <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гро 
оздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуб 
 изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим теб 
 близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <di 
 ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја до 
н.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам 
ачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и п 
ика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од н 
у срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има  
а усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око до 
о цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену ка 
> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол 
г црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакоја 
ма је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њ 
њен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним паф 
 а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска 
ећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном 
овом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тај 
ло после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, 
> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку к 
 устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му  
и!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег  
е нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо сам 
апели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву 
би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама н 
гачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољ 
абука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у  
и, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом ру 
ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или  
ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно нас 
била; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter 
 се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку 
се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Ка 
27" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој з 
ела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “ 
сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} З 
шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављ 
а; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Ма 
S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једно 
уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених 
ло да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам  
послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је свет 
 још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганин 
> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>—  
ко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја 
тог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа  
екидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима  
оја је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица 
вести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобо 
 би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у  
 они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти 
 нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начини 
ичар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="7 
пат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар ј 
а ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџар 
ћи је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска роб 
е маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Р 
ом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају 
 са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.< 
, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је дос 
дав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да дух 
на.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од  
 себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише 
 с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56 
м а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="12 
} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаб 
 јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаност 
ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала  
, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> 
о да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су 
чима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе ру 
а, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пол 
а грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби,  
биља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом  
" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита 
изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху 
p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи м 
ћине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи он 
рну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му 
 мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао некол 
едним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који  
ођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па м 
вода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста о 
то од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе н 
ћеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.< 
војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац  
ко тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра рас 
лело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> 
огла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то 
маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не 
ње скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што ј 
исоко под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џ 
их плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви в 
ваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпац 
х веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету с 
их <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим  
ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика посте 
ма.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске 
из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од  
рица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем по 
и бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} 
онило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватр 
них полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многоброј 
о као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати  
пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p> 
о успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> < 
дите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда ба 
е носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао 
ва се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" />  
ари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погл 
 оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна  
а могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и простран 
нда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде вазду 
ра изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног ц 
ad> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одрж 
идама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Т 
 на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али с 
не цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поре 
114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Марги 
зе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома,  
е да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, к 
 грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник дав 
} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим 
, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на 
а овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од м 
 Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњ 
 <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарс 
 другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и 
поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била ов 
у једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од ме 
 нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз  
сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но  
арац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много оми 
ђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кути 
p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна 
дног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к врати 
т од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пун 
дмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велик 
и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не  
а руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и 
и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрн 
на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна  
 од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду  
 <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од вл 
 велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али ве 
ештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја. 
{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше 
 о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало д 
пезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему вел 
ницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то н 
 с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе. 
а грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама др 
ливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на 
воје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра 
у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола ка 
ојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кош 
столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом 
а ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царс 
 од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен 
оцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала  
ним кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном поне 
евен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански шти 
 и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних канди 
исером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење оковани 
а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица 
цу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, 
Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног  
атним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са г 
м лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био  
ину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне реч 
у још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим каме 
 крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од пла 
е воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво н 
ебрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, сам 
глачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато из 
у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно 
 и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те  
уку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не м 
тола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим прес 
дан позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо н 
 светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и 
ле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која в 
учала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је  
чи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше М 
шеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако  
вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни с 
 те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве г 
пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза  
као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше 
ом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао ј 
тупањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ 
иташе Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хо 
је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођ 
бите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срц 
њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама г 
дар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; поду 
 коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и 
 обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти ј 
враке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сес 
ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој 
ши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси  
е срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смр 
 те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајк 
 с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који 
, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не д 
а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пла 
ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са  
ка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на о 
лове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки пл 
то падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тук 
се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробав 
укли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити! 
арод вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су  
не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} 
а раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вил 
8" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш 
не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p>  
/> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! 
="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај 
ебало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако з 
ке, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један ш 
, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо 
! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не  
ом другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, мол 
а то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ ц 
иш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те  
ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздовано 
е кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи 
аџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су  
{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, о 
и је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевн 
 камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ 
ава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек п 
нији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био јед 
е: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова 
ге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово 
му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи ка 
ко; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и  
е јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говор 
аше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг  
не, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ 
тави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приште 
растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’ 
дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видет 
амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време 
зму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако зане 
викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно  
егова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, је 
амена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена  
може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне 
> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да 
вој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то 
збуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," п 
 осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је 
воју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према  
ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му  
 да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бис 
/p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка 
ог града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или 
 господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „ 
 старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме  
губила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а т 
ам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умо 
?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит 
 пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и сл 
ашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких нес 
код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и 
ћам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, кој 
 од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како д 
видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Ми 
p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све 
нко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У 
д јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце в 
аре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад  
 „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од т 
 је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје с 
а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој р 
о, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се  
и шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нек 
х је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продај 
 Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јан 
а чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам нај 
ше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и  
па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испрат 
стински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је св 
p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то вите 
 крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у з 
„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас с 
е као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар 
“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогу 
е.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па 
ањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост 
че: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче ш 
за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и ста 
икада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња. 
ако јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... 
нам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </ 
 бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми  
адба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све п 
Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S}  
ем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом  
ава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не бу 
азујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта  
ији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку  
а седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила 
питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови 
ика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као усте 
бро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чек 
јку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Бого 
и опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет  
е лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по  
а, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост,  
воја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним  
 слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гуш 
о, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо < 
амо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадиј 
 ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да 
 и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, не 
да чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он 
ких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у ја 
 догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p 
и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим  
ве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариг 
 је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да  
радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва  
није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је башти 
 у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Цига 
Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би ра 
бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником 
огинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку  
 па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од 
аше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај сна 
госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем 
ва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, доб 
<p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам каж 
.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљ 
 Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко н 
:id="SRP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда 
{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофи 
а сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ћ 
Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар једа 
о своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} Т 
езазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послу 
 <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше вика 
 сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама о 
те и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опрем 
нови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин 
его велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину 
„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ го 
огдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по н 
и и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах 
емо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.< 
је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “< 
 изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капиј 
г празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да  
је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, 
А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће оч 
е да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да ов 
че да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић < 
 је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бек 
за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортакл 
онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо! 
 сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да о 
 главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је мато 
очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепа 
наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе 
шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се кр 
вагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљ 
ај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Как 
рети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Н 
доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадит 
 /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Н 
</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно ш 
е, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас вод 
ј руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита у 
 спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е,  
 од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири 
, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету је 
 камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и  
 долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим бели 
о што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде м 
апрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обал 
 “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим ру 
в одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко изв 
ога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>О 
реног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрам 
 Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја до 
S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„К 
ава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да глас 
, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли  
а барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S}  
 познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поузд 
“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, по 
онадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полаг 
S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди 
е.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа 
жне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом  
 руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према 
 нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ 
 сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах  
{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу 
е, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и о 
е жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина  
 га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рај 
га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини. 
ом, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голуба 
ше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p> 
S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шт 
бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на ве 
 кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко ка 
} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“< 
} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја г 
узних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљ 
д прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Р 
а пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас в 
S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему  
 и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег ст 
кршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви,  
су, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву 
аше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном  
асто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-п 
бње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине ј 
у, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак меле 
ла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом  
тних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж ле 
ела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Р 
 на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама,  
упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онд 
дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с 
ици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, гроф 
то сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Бо 
ца неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше в 
ни као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па ц 
толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву 
апаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни з 
 на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи:  
бе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњ 
о мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио сл 
 „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим  
окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест ја 
тан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду доче 
уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми 
орачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и 
мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после  
 једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни пок 
из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут 
његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb 
ом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да  
че, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су 
ребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и  
 поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе 
арница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у м 
ња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србиј 
рица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позн 
арца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће 
н ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га п 
рбин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватре 
резаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа  
идим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176"  
ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро 
гита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта каж 
ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена  
га до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме ба 
> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше загл 
 узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из  
о лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето вид 
вом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од 
а могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска р 
> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и  
"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог гр 
<pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо  
пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и н 
ма, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покре 
приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „г 
 у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеч 
брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, неја 
о.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у 
е, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти с 
да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ 
гледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала зве 
</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то ниј 
као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лиз 
Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „А 
 узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у 
нима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се 
нствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна о 
 извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета. 
е лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, до 
и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“  
ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода. 
ја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарско 
 шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Стр 
ао да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шар 
ти, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако п 
.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела д 
 није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и  
а туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у 
обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хо 
е волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазл 
грну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова! 
и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ  
вице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и с 
е први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{ 
 од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у 
идео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} 
ле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <p 
павања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је ин 
очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p>  
есомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за  
укама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</ 
ног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала,  
м никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к прес 
стота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, који 
о ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" / 
ломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети  
вори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била са 
 <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмара 
ма својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату св 
 су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта мода 
лици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опа 
да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех 
ице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки  
>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се  
зика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, 
ек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и  
 Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтед 
{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} 
оплији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и  
борави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама 
и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></ 
, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пусти 
кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја до 
 му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним с 
отину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама 
 — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у ист 
ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Ја 
 црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, 
оче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулан 
а кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S}  
че, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање 
е арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не  
есе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде п 
а нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S 
оред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и о 
ме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ши 
{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од  
та јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је н 
ветао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и 
те, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се  
во у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још ј 
че нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и  
у своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже ру 
стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поре 
е пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се д 
 мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или о 
<p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај 
 молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S 
смеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи. 
head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао к 
и сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос 
 у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слобо 
о му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> у 
ко Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђ 
 кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без т 
та кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи 
дну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју н 
ио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које н 
} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то  
а била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко  
ко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца. 
мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео ј 
е Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје  
се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дет 
 се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не с 
о то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не  
така својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом  
p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бун 
аз његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи  
кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бо 
у!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким  
 је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми  
г с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити ви 
 он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, мно 
 умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “  
га меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и с 
тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђош 
кву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по с 
а, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна  
ато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго 
 овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72 
е напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи  
на само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S 
и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овак 
м, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадо 
n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, кој 
ицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p 
ом тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуно 
ет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једн 
ом штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском 
маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показа 
о белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} 
а пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор одно 
p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па  
рски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно је 
то око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да  
S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у кам 
ице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Там 
ке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} 
оспода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквари 
во једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком 
ао јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> ј 
под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних  
од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циг 
јај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{ 
а прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, п 
, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије ч 
ну, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће н 
јко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.< 
/p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене заве 
од шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густ 
дне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртв 
тарац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а 
.{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{ 
кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се  
 са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до просто 
ли заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се в 
же да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које к 
орах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S}  
и зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, 
коше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико д 
 онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него жури 
старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да  
тла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу ве 
 није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи 
о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољц 
у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{ 
рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кра 
 о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џи 
а?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе но 
ог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узе 
ом журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад  
настирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све п 
дох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, не 
потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превез 
јасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> 
ироким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа 
 слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим л 
и лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраган 
лавуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео д 
то ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад  
же да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</ 
рни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава. 
капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске 
осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, прости 
дети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господств 
 и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силниј 
 си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце з 
омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је са 
ега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца 
ачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одра 
 се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па  
 право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала 
нај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко о 
ао да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да  
 средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и 
ргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин 
е уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше ка 
ст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту бех 
 колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да прогов 
 Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слуш 
?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у  
дава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним цр 
ра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским с 
да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице 
сову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и понос 
; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пу 
арче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лев 
био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да  
а је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њен 
ца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо д 
ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господст 
дит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлук 
ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораш 
иганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркне 
д сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него нес 
 милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем 
еком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter 
{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, 
аву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се јед 
њанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како с 
 „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{ 
е, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево д 
Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да јед 
на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари г 
лику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила бе 
ињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што 
ом мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, те 
јаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један д 
у једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи свој 
ично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастр 
убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници 
/></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не вид 
е да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вр 
ад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на  
ј ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом  
вог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан мл 
 коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" / 
ако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разг 
 “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот ва 
амо с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ је 
ављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше 
не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си,  
смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: чети 
 на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас д 
жду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и кр 
њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуца 
а места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и он 
то мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што  
својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст 
вичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговор 
тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к че 
да — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као  
х: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето  
 нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, 
ог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb  
звикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бро 
 госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„У 
!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза пт 
а док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита 
смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, 
 не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако 
јатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе 
амо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Марги 
овео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љу 
 Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, л 
ра у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она мах 
ике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, 
ом да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p 
о се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као по 
не...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче  
и силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.< 
како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда  
аџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, к 
у: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А р 
<p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је с 
кви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и сре 
 рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" />  
же само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на 
 змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> < 
еви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајев 
ети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се ч 
 овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатк 
рда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало  
и Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда ре 
 мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек глас 
воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео 
плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једн 
 сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред  
и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт 
али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш св 
сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слуш 
лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих вез 
ећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковче 
Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала  
а и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњ 
?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Буд 
, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској 
умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} 
столом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан  
 ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шт 
еспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом  
 по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такв 
 тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Уз 
 госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пл 
адосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу доко 
 привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" / 
оследњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва б 
е доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар н 
едно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје 
ање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каж 
ше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта рад 
 “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан  
прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађош 
ој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Б 
к не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p>  
 очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и  
 вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„ 
која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња 
— близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши  
помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циган 
>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <p 
Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, ко 
 биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепо 
е пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, он 
дала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</ 
ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у с 
ла на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се 
роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама велик 
што баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стен 
 се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну г 
 није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начин 
аиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, 
нутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо бл 
 Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да 
 његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114 
 може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би 
 заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто н 
два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако п 
рноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на д 
хвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по кор 
ао да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" x 
ђу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Царев 
рац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овак 
одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. 
госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли  
мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју 
ћа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако преб 
киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко 
купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пође 
 ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети ама 
{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у 
 тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S 
о пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики з 
се једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S 
да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у 
 беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир  
ског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је  
ита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n 
вости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то нека 
мљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, 
 Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руме 
{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам  
д себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грех 
ауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду ј 
да једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња н 
троје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чес 
к, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи об 
остретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе н 
> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом 
н на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткива 
небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно зве 
поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци ст 
века.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сам 
 искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склап 
, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широ 
 мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је с 
око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави ве 
="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте сам 
тве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да  
асним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са  
ам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је 
 „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шт 
робра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк бо 
асину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како  
 Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече  
оле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се 
и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овог 
 исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном. 
нда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног прест 
 тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стоја 
бе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајал 
о исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и  
 њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} 
 мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог  
ачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој с 
ке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је  
 и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола 
вога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећо 
 намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и 
ој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једн 
а у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мар 
а ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, 
ода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељус 
ца га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од до 
адужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад  
итом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> 
На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран  
 своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигањ 
летеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p 
 те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb 
 кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф 
х орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, кој 
и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ 
 <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско тк 
 Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: 
онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на 
ласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохва 
то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?" 
аље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву 
ло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на  
пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Ра 
S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу  
а распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Марг 
 шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све 
авезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ  
поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n= 
е Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бе 
е сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дв 
и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели 
{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни игр 
 се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би мог 
је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склони 
ка постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које  
рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако с 
м седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с  
дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S}  
цама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па с 
а владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена у 
етрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрн 
амењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало ни 
а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је.. 
о из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео лас 
прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало 
 се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матер 
е.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, г 
а беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке  
 планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда бил 
ом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука,  
ико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак ј 
и сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред 
уца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плак 
зе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми верен 
.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите послани 
а <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да 
 шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гр 
иродно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива 
дим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке 
а јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му М 
а и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене гроф 
 коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкостру 
х шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!.... 
а четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напо 
гурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред  
ода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз 
 слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирим 
м и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву. 
хвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође к 
на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добр 
ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не з 
ћаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој 
 млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у м 
о.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза насл 
зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на л 
 један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="ch 
уке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза м 
ече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда дол 
нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем! 
о румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лак 
 је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубав 
је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се  
<pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула ниј 
p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то 
 и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа  
не овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што  
под града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама о 
 би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у мо 
милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јак 
сти.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две год 
говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, др 
ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре  
на у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га 
је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто мал 
о кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, п 
 да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброг 
</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног б 
не трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо д 
} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад  
у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано 
их кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није  
а: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав  
и српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Ни 
Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" />  
Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајт 
 да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука 
него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист  
ећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад с 
 па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да он 
 таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити  
вездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде  
 тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.< 
, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} 
наш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знат 
товао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога 
ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једни 
ако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се п 
амештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перј 
гред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаво 
, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку 
 подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише д 
танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изнош 
.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се н 
у горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола пал 
 просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког  
 бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој  
а је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од 
игани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њ 
пет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први,  
г пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чу 
 по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и ника 
Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет о 
о неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немој 
има својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од закле 
 плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те 
м живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S}  
д мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с ру 
 срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла би 
е жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима 
Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу о 
 на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које с 
десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Бож 
опља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од пр 
нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бањ 
тање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном во 
!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p 
нутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао  
ике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска 
а онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, п 
у се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином. 
117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам 
 мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усан 
 и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо  
да!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>П 
кав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најпри 
лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству гу 
аде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <di 
етих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „е 
де жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, 
преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаш 
ише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Беки 
ила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам  
p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. 
тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и св 
као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука  
 ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n= 
едне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још са 
че погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мисл 
и били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зем 
звучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажд 
толове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах 
, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то 
 часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило м 
ге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгл 
 би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим 
ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па 
дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њ 
руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака 
а.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. 
ачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворниц 
же.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прич 
м ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда м 
а пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, 
ма.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето  
а ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и 
руне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у ве 
ни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим г 
живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до с 
ад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ 
х!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Цигани 
е тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле  
живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и р 
рски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с  
о пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на мо 
 њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудра 
Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да з 
 положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ни 
мири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онд 
28" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила 
Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> < 
.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим н 
рђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега п 
ине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови 
 ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим 
каквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баб 
а, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је снис 
издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледа 
лу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са с 
ања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне п 
оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем  
ком су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" / 
штољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђен 
.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Ра 
збавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, 
, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз д 
ајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
ти да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух 
 беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо и 
 <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <p 
стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је л 
а се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву  
и.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</ 
е Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „ 
S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ков 
дло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја 
ету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну с 
183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити... 
} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, 
 n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане бор 
нуло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господ 
а дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ниш 
ји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих с 
 Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада 
да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све 
о и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз 
 сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} 
дговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле д 
вод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћема 
амичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а п 
позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те п 
е хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина  
ари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдр 
 шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у 
кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, које 
ава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не м 
исокој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бо 
за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као 
сарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто  
ти.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици  
м, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док 
евац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној р 
разбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама. 
аху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвени 
 на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове ст 
илично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која  
далеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се  
гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, буг 
{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!" 
 и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрст 
веде два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже 
на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним 
утра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких пол 
и.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у 
бе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати  
ати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и  
н златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и ј 
лиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама 
ођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице 
учно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и п 
нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још  
с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки  
о баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{ 
ику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких ткан 
што кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам 
онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} 
 и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна 
ренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“< 
жаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, 
едам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кр 
"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња  
ећма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се 
 „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рук 
а да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и 
 бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драг 
p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{ 
<p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима 
зања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Кр 
адује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам свет 
се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу  
ави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, гд 
е могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и ре 
е крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p 
Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохват 
узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо! 
вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у 
а да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећег 
лим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноћ 
бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коњ 
е своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се би 
 врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и вик 
це, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје 
 сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном к 
ав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S}  
<p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучил 
а ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слоб 
 сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти 
ислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она м 
далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ков 
ед, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која 
ломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио уло 
ам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му  
Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало ја 
се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној 
овек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које  
 му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пуст 
а није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и  
 њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре,  
и, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако то 
, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, 
орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки  
Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за  
 лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе 
м дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу 
оше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се он 
олитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је мо 
и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се  
сто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Марги 
.{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под  
 се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини о 
 сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту 
де своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> < 
> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према про 
овине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и  
вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су он 
иту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обем 
царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n= 
 црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре о 
о средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за чита 
> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да 
ме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од угла 
оге заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре он 
{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; и 
 у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> 
 да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... 
је моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од ње 
, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </di 
свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силн 
 повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За не 
идим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа 
није.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаг 
И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка  
ра танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S 
> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше  
опошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рук 
именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да по 
једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу  
вица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p 
ваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Р 
 се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту н 
ицу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и нав 
те, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа. 
ве друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по неким 
ним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрв 
ли су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, сл 
илима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови  
 стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне ц 
 крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно к 
цу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између 
срћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угл 
ма, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога ц 
ам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овд 
ече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и б 
гом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p 
га бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити  
ог ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођош 
своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жед 
а се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, 
 онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све п 
е ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу  
/p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p 
утра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из  
 пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај тво 
p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твој 
љаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну ст 
кали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцк 
о, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас уч 
сиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице,  
олове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су тр 
од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, 
ресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на сту 
светли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шес 
т, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прич 
 склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве 
нце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" 
, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те  
, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у 
нуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опро 
м црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у  
едног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жерав 
алеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n=" 
ко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прили 
 што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега, 
којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у г 
ед стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поч 
“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај а 
су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с  
 Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Марг 
јково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>К 
ки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперваж 
ост свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни 
сти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, 
S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па он 
м.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспо 
дели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломи 
у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише. 
<p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто,  
, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно д 
утуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи 
бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и о 
ху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с 
то канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух  
ка млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, 
акнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду 
ше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље 
а, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њи 
им скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде н 
аше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А 
д чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше н 
ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде  
да никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Ма 
 као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда р 
ња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се д 
 степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степени 
око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> < 
 је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња! 
 иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка ник 
ротре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и не 
е, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.< 
 неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном глав 
 вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево  
о корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао  
е у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред  
>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљ 
пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и 
Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још је 
је земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски 
усти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчег 
ред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, к 
 понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познај 
 чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу  
ан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешк 
 те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараш 
{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе.  
ину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да  
пела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом 
 мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S}  
тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жи 
ку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава 
 опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њи 
лаву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циг 
е бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде 
ате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напр 
м близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да 
е Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p 
S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; 
дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
говори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица ње 
ем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских вра 
је пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те мол 
е за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко ви 
н није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли  
"191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хи 
ћа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас! 
и какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече 
децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма кој 
ост од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну х 
 побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ет 
ено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која с 
 и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти 
 вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад пр 
е дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: ус 
 више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам  
 и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, с 
да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S 
, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јас 
ла је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало. 
з сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис н 
оких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су о 
су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право 
рви пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у ли 
 погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је  
 и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не удара 
се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и 
из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању  
же.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> < 
па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од  
 лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса забор 
ешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за се 
у пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дво 
ребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми д 
а ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадо 
 а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру 
пођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“  
шко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветли 
 неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно 
ор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом 
дну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста  
унаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напр 
!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онак 
 Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанствен 
/p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени 
 руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаш 
ика испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам 
</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побл 
в усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би м 
Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето б 
час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Марг 
гитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се мак 
час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз он 
ца ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда 
ла да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ пита 
“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до јед 
кира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао 
уда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прс 
иташе она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка 
, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавиц 
02" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спу 
ојом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши 
ш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Те 
лободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски ма 
прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док по 
паше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опаз 
рце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати  
а те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?...  
и, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли  
 сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Ст 
оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад  
ју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старче 
таше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још 
{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да 
о, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушба 
ихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сеља 
} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у д 
их ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигл 
и кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стар 
то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше 
ијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се би 
 и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је 
p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се н 
о, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, х 
— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско о 
са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циган 
моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја п 
драви врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре 
 миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и  
је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи им 
и се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али 
рофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Ал 
обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на 
бема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да 
 извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је 
ећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли проло 
ојој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побож 
„И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали би 
S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је позна 
репашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од 
ц.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљив 
абом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и с 
ири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Марг 
нете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се с 
од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује  
 Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! 
тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га 
онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а ру 
чног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже. 
збиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да 
м како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко 
све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узб 
ош и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да зап 
 сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала са 
мносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ив 
з, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом насло 
 и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нек 
и је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он нев 
ако ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за 
а престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Кру 
е.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена 
о чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе ср 
у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивн 
четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} П 
 ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Гов 
ова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад н 
 Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S 
а по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред! 
ву у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да ј 
ти не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој  
 уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је 
Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и  
љи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела  
о корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце  
ти комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p 
аци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у 
руге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи  
да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да в 
пља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему 
крдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза сто 
љени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царс 
ге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господи 
еше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораш 
 рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушниц 
 Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп 
рац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. < 
овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка најв 
и божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу 
n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стен 
ита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном уз 
 Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је поди 
<p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео  
кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ зап 
Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силни 
!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапат 
ји дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од сан 
и слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрос 
на и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није  
 и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека 
 застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу,  
своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! к 
саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p>  
о био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо с 
аке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да света 
Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се мо 
час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне  
а земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си 
од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам  
ичаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако ск 
 главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо п 
олуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух 
сти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј 
и поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким 
ан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S}  
ка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о 
задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не  
 нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамот 
ет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S 
се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Ра 
замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напоро 
 халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не  
 цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у ви 
егне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, до 
аџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкују 
 распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди  
на да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе М 
леге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас  
о ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од 
дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што  
арац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посад 
а му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S 
 се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко 
, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме  
ведио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остав 
ојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу  
а његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатн 
пи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горск 
им од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред 
ве око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет он 
Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb  
е назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изглед 
ак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ п 
гог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне  
огледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да  
ци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, 
 да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробил 
ек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да с 
ш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти  
човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па 
 кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, д 
топу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало пога 
S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месе 
<pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи су 
 до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово див 
совина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко 
 “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде,  
малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још з 
даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џи 
е самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S}  
муковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзи 
ћи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким  
рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сироти 
се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, госпо 
ћи отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се поз 
а мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p> 
ну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто би 
/p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Марги 
 сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, бешт 
греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме 
 овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ б 
ко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чист 
етлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве пе 
ју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш 
може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"< 
аше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене 
а десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, зага 
 од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Ср 
ина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l> 
, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће  
омила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари п 
о платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и там 
која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с он 
 се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше м 
 шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа  
а причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лаз 
банице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63 
аха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле д 
ад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад н 
и: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и 
али чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, х 
 А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по 
а и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са 
с никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте с 
ницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} От 
p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="16 
ло час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мо 
милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна ко 
пет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас 
или на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="1 
ише није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копрен 
 Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика кора 
би кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S 
ко, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га ма 
други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и  
м налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</ 
 девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“< 
 гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти м 
} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господ 
ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S}  
 ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуч 
ам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и 
м; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S 
глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу мл 
аше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што и 
њца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове ст 
им ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — 
 по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја 
а се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па  
ају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{ 
а.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је 
его сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n 
ост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се 
т.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да 
S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом 
бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придв 
ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод  
раг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо,  
е Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу 
у стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, по 
о је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> т 
 округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двој 
 сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима  
ича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, гд 
удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним  
S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице  
х хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима шт 
жљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Ка 
стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p>  
е и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје 
ука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан  
 дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кол 
но.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаш 
отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њ 
некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи п 
а би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући 
о гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> < 
разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n=" 
ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њим 
 <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одго 
 „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ног 
Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да  
тигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све т 
89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Марги 
а !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>М 
риђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Б 
 <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари 
е спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац 
е чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Вазд 
де у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пун 
 то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу пот 
 „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађем 
 си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име с 
 сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је  
да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће м 
онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она 
им челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке  
, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у  
ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, к 
и му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони с 
.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у криста 
м срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету ос 
ротро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Ка 
n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких 
 ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-б 
</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен 
, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, г 
е нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца,  
ла обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог каме 
е у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пр 
е њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан,  
амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да  
ом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долаж 
вао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде 
е — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један  
ак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела  
сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско по 
е би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од љу 
е, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђош 
љи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишт 
атних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и ико 
један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо 
 знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с 
совима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће 
о зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа  
а је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велик 
питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n=" 
иде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p 
био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме 
и, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде 
уво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро ис 
то јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска госпо 
јим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџ 
 по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам с 
Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кул 
="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и  
е пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} К 
које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да ду 
ден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима  
 од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округл 
онаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину 
 за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Р 
дан златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„ 
осподствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{ 
S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах,  
узимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n 
велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, ист 
6" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом 
се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, н 
ц доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као пру 
раше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика је 
к нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка 
узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док би 
не жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понаме 
еви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаш 
. знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></ 
осподствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су м 
г цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда  
а довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изра 
} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни 
"</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте т 
ао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, т 
е да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвој 
 необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма в 
ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рај 
у Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио п 
ној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије буду 
еба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> чов 
ироких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина гр 
сом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој 
нка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “< 
ртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у д 
а.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и не 
ца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или б 
о је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако 
ава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p> 
!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет јед 
 који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусо 
на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово 
 голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег 
е баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} По 
тави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у  
гне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу дру 
 <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени 
-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском ру 
 послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S 
} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод др 
а гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори 
 парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врат 
во весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Т 
им рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачај 
е то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним 
, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све  
одно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што 
ргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „ 
аме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, ко 
“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо  
укао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није 
а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Ал 
ваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим  
нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притис 
ки писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге,  
 по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb  
 дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, кој 
о; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Марги 
ва, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље сви 
а, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме 
 како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још с 
, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S} 
гаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију поса 
грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли о 
ијатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће 
и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="2 
 и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој оста 
на?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав п 
ке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе кан 
једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију. 
светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаш 
и.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов. 
де кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенк 
екај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обеге 
 вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{ 
анчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те тво 
е од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и м 
ини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде 
апитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ра 
евину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него  
<pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван 
ргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у 
маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не 
близујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени 
 окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго траја 
“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна  
оме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа 
а повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од 
> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чеш 
адине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облак 
а њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко 
мерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Оч 
ревину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, кака 
ђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у рук 
е просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки ц 
 и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује 
им белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са ста 
од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и 
да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не пре 
S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзију 
S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Ра 
рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад 
 столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом  
ко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо  
радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај м 
сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, 
ура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а  
е узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све ико 
 пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге ве 
 Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p 
ом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прел 
 под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз 
 даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од ча 
ког ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> ње 
редавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Мар 
 Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо прогово 
 еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите 
.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{ 
ем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није би 
>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти с 
 ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од  
>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бит 
} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ро 
 и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и креп 
 као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела  
тну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госп 
Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као в 
 нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она  
о час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни 
а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко;  
ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив,  
н попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад  
гнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагоро 
ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n=" 
у несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да  
!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је 
 лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох с 
 теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} 
вуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело 
да у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Марги 
овелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једн 
 добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српс 
> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве з 
учне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уск 
 човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми 
пода маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласни 
свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише  
ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свим 
мо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве 
лан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Р 
рог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у  
и видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше л 
 одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук 
неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господ 
 једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислим 
господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да т 
и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је ов 
њига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у заче 
урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам 
 она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дан 
на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је 
 не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад ма 
сечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се ути 
Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{ 
!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{ 
нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо 
ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S 
 светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако 
а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар 
а око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо и 
 онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одма 
тарац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која ј 
г сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме нег 
ери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, 
ер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове  
 најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје мног 
к у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола  
н унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} 
чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е 
из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадн 
зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати  
клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо с 
гу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са 
еној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја н 
и ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека ро 
вилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђе 
 њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да те 
ог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</ 
 овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче 
своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт се 
нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко 
 се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор 
 све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се 
дљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред 
од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} 
естивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима  
у скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драг 
авио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да 
 а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом с 
а не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тај 
поведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај  
них очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад 
еговом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није 
ко белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и з 
а на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и гроз 
а пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, п 
заном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко  
а пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Ци 
га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле  
аџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58"  
и се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца уб 
 <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Св 
о дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и 
ромени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циг 
 заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропо 
Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам  
ра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита  
, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујућ 
> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишк 
и и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се с 
диже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта вел 
 страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога за 
ко пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, 
 молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитв 
а је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S}  
пски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима с 
а ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила 
ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу,  
е првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези пре 
 мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави с 
аше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку 
 срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говор 
земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах т 
 извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њ 
еколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир 
ђали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад  
га овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш 
стрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“< 
лим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} П 
аде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију д 
 дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами ду 
ала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она  
 рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да ви 
е није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако с 
таче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тр 
пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би би 
 n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се  
 да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има  
брављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им 
 <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хо 
еш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело 
, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити 
амог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа 
говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстат 
ани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и  
је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у л 
ка ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онд 
{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође 
отова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па 
ше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Н 
ити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живи 
са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног д 
ла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, как 
то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арап 
> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето  
 Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме  
сито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено висо 
с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти 
зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светл 
творио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок 
е степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени ро 
тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао би 
 једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, 
/p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше 
, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара  
ад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који  
лира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, пр 
 пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и  
 прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођ 
ше на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта 
и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" 
отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да  
 у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, зми 
е развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Тре 
је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у как 
ад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље 
 велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се ж 
 друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда 
ти!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљ 
а и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за 
 ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин п 
чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што 
евцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда 
 оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећи 
е се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прок 
и се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; 
нда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после он 
} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш бра 
гњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па  
и да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на са 
х паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пак 
е заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а  
ладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па  
 својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по м 
, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше,  
а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој н 
ће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> с 
S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S 
мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц з 
ан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога 
а Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е ба 
{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се р 
асно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не  
 ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> 
у замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: 
опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете гра 
“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад  
а теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, 
ада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топло 
 без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи 
а човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће 
оред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико  
д зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долаз 
 је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику,  
ра и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, 
ера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, 
</p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет наста 
ваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи 
да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам м 
>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и с 
Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и уд 
} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S}  
?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да п 
о измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n= 
е све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз ци 
ре, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш 
клопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелин 
х румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додава 
4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз каменит 
а чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Бе 
румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обли 
сите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два дев 
читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром  
} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и дра 
исам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце вит 
погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о  
гита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p 
дговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и о 
ељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се д 
адом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пе 
 очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у 
а, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена 
та, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нем 
лачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео д 
5" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда 
па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси 
азују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки пос 
на шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата 
тле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти ка 
ремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> < 
и шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекр 
џији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
но натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После п 
беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мо 
јко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у 
} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је 
ва јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало ус 
о да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове по 
ала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не 
на.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута,  
х ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p 
е Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по  
.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радозна 
да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говор 
а; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви ка 
о засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царич 
толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за н 
l:id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена 
простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ласта 
ни гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p 
кнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напус 
разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек  
го како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле  
цну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе ус 
мо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к с 
 Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Мар 
а вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси п 
 Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесн 
ад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој л 
 стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па 
 видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени гр 
а, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом 
наче, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна с 
адна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше 
е свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S}  
 погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвено 
и ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који са 
ајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широ 
и!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> < 
маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то м 
ле дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што  
и нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреп 
о ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њих 
е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избав 
а душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено заглед 
тице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом  
 душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече  
мени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циган 
лић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жут 
не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је 
е сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не 
, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћн 
ћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиж 
да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Руж 
оложи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па  
 Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезањ 
, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ 
ко се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида 
сти се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и 
мог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане 
врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у 
ас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она деб 
та сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Р 
рне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је  
јаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како....  
прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме  
тарих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице  
ганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш 
ево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и 
 страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну  
ом вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „С 
јку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа до 
 јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се 
нда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју к 
уцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе  
е теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, посе 
у се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јес 
овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово т 
ник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце 
.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, 
у натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да  
ог старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам  
урова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог вит 
заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циг 
 па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокиц 
и и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, у 
 му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде 
а ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div t 
крији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</ 
не и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти до 
том рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо о 
журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам 
ко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смр 
 Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у ла 
ки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срце 
ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> < 
ма је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебе 
о њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О дец 
ва црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом,  
} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога ди 
ењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је  
ки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од мно 
лазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану  
но у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вре 
>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени  
отови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, дол 
едном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара 
у да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва го 
е да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе к 
на госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде 
 дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напр 
иво кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, са 
пуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у в 
воздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његов 
 године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необи 
јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n 
 него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим  
p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам  
них усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рај 
но скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сах 
S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади  
 пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео А 
ужи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</ 
е и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио усп 
ше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рај 
вно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, ко 
није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га 
крдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога 
 понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче стара 
каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прав 
— те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} 
да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, тво 
ах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве кр 
е него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну ру 
 са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини 
напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!.. 
века.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави млади 
ица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се  
ше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Ск 
ергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну рук 
види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да  
 осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог 
ног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле св 
„Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако по 
мар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Ст 
!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n= 
не руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S 
 и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пу 
 њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави  
тањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који 
ио добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо,  
е полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како т 
ће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — к 
 му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да 
 се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И с 
е њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који с 
 тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у  
ш за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног гр 
а кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Марг 
ти добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо  
 га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> 
 отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа 
Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехов 
рати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме о 
 затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд 
 Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљен 
ивачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко с 
е крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи  
 водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недар 
S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се ни 
о шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаш 
 пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица 
неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону окр 
ак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмар 
ана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухв 
 мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју  
то на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</ 
ној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— 
нда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у но 
т и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S}  
е у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда г 
Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски  
 одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и  
 на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу,  
рата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном 
рац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мен 
високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер г 
врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су пор 
 Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучк 
„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ бе 
 речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куц 
пред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом б 
ове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун 
реведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећа 
његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:< 
довитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле по 
ино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице  
зорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх о 
{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци вр 
> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети;  
Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „ 
ли кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им бе 
м већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће  
о јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг 
а је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је  
мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <p 
асмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћ 
стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара. 
е надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распо 
но се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} 
 свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb 
} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже м 
би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња  
аван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p 
о у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи н 
 прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну стар 
а, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Руме 
а се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, 
ла сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништ 
дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине  
човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаб 
д самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога,  
естао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушал 
у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ рак 
е.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове  
е брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и  
и не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: 
 с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са св 
аде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром 
 вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па 
фтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на 
отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} 
е <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од неку 
 још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на 
погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна ма 
ао једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који поста 
ма на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с ве 
о огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право  
 препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им  
е Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> < 
астир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребр 
се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи м 
S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако не 
е руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда 
вати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окре 
гог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна  
и?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше 
ље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мрав 
 ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом такво 
 ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја  
овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се врат 
лавуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пу 
д твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што ј 
не костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на свој 
ђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се 
о што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, 
што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степени 
м неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <p 
 за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој св 
га света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе 
а, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до  
ло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Мар 
ита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око  
у у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш је 
, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</ 
ој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса  
абе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше т 
чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа 
чке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S 
 Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад н 
{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> 
 може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мис 
тим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један н 
дно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом 
иџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На та 
д живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита 
 високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме  
Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само  
} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о ј 
> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајк 
о.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза 
раво к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресула 
у превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степ 
мах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму ра 
</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну мал 
 пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од  
А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му 
„Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде 
тало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим 
 пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвижд 
а самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> < 
 да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинам 
ико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне зв 
вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна ко 
гледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно  
: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога С 
свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо,  
 старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике по 
мом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамр 
е после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Т 
ан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа рас 
 и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у 
ица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па 
нуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна  
ни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са 
а!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз вра 
четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и прев 
едан пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и ли 
из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и 
мали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јани 
е вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место зап 
х споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, 
од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око в 
икну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и броја 
S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајк 
вачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу 
аше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му  
ица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапато 
пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда 
 стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале  
ајвеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград  
 Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зл 
 стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас п 
 металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са:  
 успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове  
ици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на  
и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху св 
 кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао  
е пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављен 
је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред пл 
у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на ком 
 доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који с 
 доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито  
 у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је 
нађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> 
о своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} И 
 Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегеди 
ј чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> 
ајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ће 
урекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димња 
ики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом 
ла је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по 
а куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ло 
има много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена б 
p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како б 
а гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су, 
, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичи 
чинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, как 
ита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свеж 
наје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј 
 је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „к 
дзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју 
и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к  
зи да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који с 
ламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше  
о је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цар 
стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и про 
угим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме  
аштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и 
> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха 
а, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и  
о крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} 
а букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час  
и! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у  
} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку она 
пенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови 
ним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих 
ешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом 
 велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје раст 
е госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у т 
е сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор б 
радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај  
са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S}  
м с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув  
 залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани  
дох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кора 
е, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S 
ти.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људ 
/p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му ж 
ли како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видов 
тиву тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам сам 
 уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој те 
 не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њем 
лија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске госпо 
в је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Бо 
зином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било пог 
д мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремић 
 бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљиво 
ли му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда оп 
им краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад  
 жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила 
рно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба 
а ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежа 
е к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше о 
рштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рај 
и позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад ту 
као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у 
адамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi>  
него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла са 
дник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним  
е катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xm 
 на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капел 
 има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник  
мо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пр 
ислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, 
и жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју 
дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што та 
d>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S 
рзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики 
{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па  
е Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим 
јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и  
хових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господст 
го ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста поле 
у све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и под 
змеђу златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, кој 
ила су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид  
одземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ 
тку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама  
е послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без ј 
амим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је ј 
а највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту,  
астов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита  
ну зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај 
тајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог  
скинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ће 
 је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о срп 
l:id="SRP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла,  
о, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други п 
а, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињс 
 али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, 
в с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије при 
ицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз 
пру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе за 
и од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, к 
е гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их 
 по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје 
па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ посл 
S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке ст 
S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим  
че:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S 
фте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у г 
коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се в 
S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих с 
, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бо 
та. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{ 
> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо на 
ћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о вра 
а!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да з 
p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „И 
 и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави:  
и и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном на 
га српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам каз 
млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и 
“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној зд 
 једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пр 
плака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој миши 
вану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду 
ке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су д 
амења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старог 
и му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана 
ратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„ 
цом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија цар 
рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху т 
агледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су с 
, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у л 
ови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, с 
.{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет 
 себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вуј 
их: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац н 
ењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа 
е су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим среб 
тима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Бого 
еликим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху зла 
је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше пр 
готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излу 
98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо н 
 тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред  
S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пр 
о па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то ск 
све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју. 
 Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја јед 
ца, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо  
ило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— 
госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу р 
е и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у 
ет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да  
ни чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни  
 ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <p 
даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паш 
а ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али зн 
брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира 
.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се о 
ко из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> 
бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p 
} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да зами 
о причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје 
 срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> с 
ставицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам св 
 од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојо 
овори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи зем 
калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И ј 
ђе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она ро 
 ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајд 
 Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити  
 купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље пос 
коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу ја 
може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душ 
као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и м 
ече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> 
 Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе  
 и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до р 
ставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} До 
е дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од 
сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде о 
рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S}  
ина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те д 
 Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Р 
{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под са 
ило да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити  
ња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу  
 онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија  
мо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, 
ји се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер 
} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред по 
си л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном  
на у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А  
га пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко  
њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" />  
. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце,  
, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо  
моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости  
 из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот,  
рикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у  
аву своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи д 
них врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су 
{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да јед 
 с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер сте 
а, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на са 
> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степе 
39" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прог 
го да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше о 
 хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу З 
чан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом,  
мо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата,  
зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном  
ма који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло 
трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигн 
ем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Ра 
рчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у 
 да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се 
ају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вук 
 повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи 
 из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} 
рчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихвати 
у и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или не 
 она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p 
му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех та 
џарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним н 
људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече  
се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се  
, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, 
да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! к 
а поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти с 
вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на ово 
учи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кол 
ероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити 
/head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ј 
 крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико орах 
отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни 
вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошл 
 да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из се 
<p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на 
од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испу 
ахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће 
аше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, ј 
ворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да  
дрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S}  
а сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n= 
ра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да п 
 виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бо 
еђу себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов  
ивиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је ма 
RP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зид 
е лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбу 
на велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ј 
ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда 
 можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“  
ало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то ку 
си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату 
киња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; г 
чаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Марги 
 живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и посл 
 Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се  
иждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет  
вораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш с 
тургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Марг 
двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јанич 
ема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ пита 
ј јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли 
нуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето т 
и као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео 
опље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом 
шао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чу 
 „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата! 
та Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија,  
е чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је  
 у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> ил 
ца Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јо 
ве !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо 
их зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову 
ли тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су с 
српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб пр 
 Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас  
обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар к 
но: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишин 
ем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до  
: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} 
ко у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве с 
ој земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не  
 што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена гор 
ћеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</ 
 се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да 
 ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олта 
утка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е 
оље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека на 
уже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за  
а једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим т 
ало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Ошт 
а и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком п 
т жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изв 
, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, 
 се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кр 
говоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од тв 
т погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри  
ну?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?! 
те моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се  
 мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је  
 Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се 
 му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под  
дај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Оп 
 и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава р 
е буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неко 
 бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушева 
дурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипа 
осно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотр 
 буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p 
а сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијај 
ан калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у в 
а, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, 
" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица 
идиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је к 
била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је 
блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега 
љале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешк 
едох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајст 
 тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајк 
ац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној роб 
 ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљ 
гу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па С 
 подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учи 
.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о  
и Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог  
ди у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} 
и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад вид 
епо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опт 
 најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има! 
уднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полаган 
пиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски  
према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било  
а се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ 
 у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла  
е Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо т 
 Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже у 
е.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и 
 отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам  
 лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине,  
бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак н 
зумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S 
орње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац  
и што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, и 
вати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем к 
хватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-сер 
ао да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p> 
n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да ј 
уби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сироти 
дом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зо 
а ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је  
 ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада 
 тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„ 
ити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести. 
ованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Хри 
Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку с 
и је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре иза 
 га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ реч 
о: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке  
ло лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш 
с, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S 
т у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље 
е једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио. 
titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <p 
ами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи. 
 стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Конста 
 гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху 
ам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећ 
 са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморн 
сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логик 
дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа 
и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њи 
пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет  
окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не 
 стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митр 
бро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курј 
ј мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у злат 
едела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје 
, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто  
латним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје 
ли.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста ду 
ним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, ви 
ед свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих дво 
ују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао 
ника доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Ци 
оли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо сва 
мање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, извед 
 од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно з 
је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо кам 
да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу о 
огдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно ви 
борне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, к 
да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет ј 
ко га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао  
 рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује 
уди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље раз 
лаву да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо пор 
разусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси  
ковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а 
е свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па  
 из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S}  
ан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинско 
ве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево  
>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као пти 
 ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргит 
:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње  
е од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњ 
 доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће  
 опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S 
: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како  
 видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело креке 
ога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне 
 је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре поснис 
ину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда уну 
?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљави 
д свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали 
ђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За 
в жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте в 
 ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајк 
Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе једа 
панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима  
е од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.< 
није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и та 
аше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска 
, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готов 
о...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Р 
ом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибе 
идана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размак 
и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ. 
ом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Мар 
 који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да ј 
била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као т 
</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом по 
нде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниск 
оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дет 
рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам  
м и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке,  
анастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> 
да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то  
ко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} 
тле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и  
а Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених с 
е срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и к 
>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до њ 
 завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да в 
 миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p 
о остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је  
редини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и р 
а из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p 
нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па 
ноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху ов 
То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи  
нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безглас 
уга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешк 
 те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме  
 оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и  
ће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S}  
стите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапут 
топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Г 
подски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови  
осмајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њ 
ита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај  
и Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром оков 
има.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на 
амо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека  
у те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S}  
х!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај 
да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стан 
а срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како  
је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођош 
 гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi> 
 убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, 
{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где н 
— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Р 
 у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго,  
и, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко о 
 је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве 
и три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њени 
>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се 
учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се стара 
ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да ра 
, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како  
у.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада 
евин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у 
ересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па 
но заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже би 
олажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно з 
ево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S}  
росторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртва 
укама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Р 
{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна  
.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону с 
ом суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке 
 и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо 
од ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке,  
 у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако в 
потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у 
ше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сре 
љна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекр 
ице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико 
 на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n=" 
м послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио 
ц.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој  
стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у ње 
а мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде изме 
 да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да оста 
Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али м 
?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу за 
 велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кан 
 икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа  
р не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну р 
ем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: к 
хну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{ 
а бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војво 
и и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S}  
 нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не 
 ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше 
љаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно 
, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртвац 
шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари 
и о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S 
пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете 
 да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињиц 
о исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабу 
 како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{ 
о се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале 
, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо 
 видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"< 
ори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и  
воје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули 
Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у  
ги загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених  
т, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваниц 
ко врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рај 
одасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред др 
ше сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене к 
тера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путн 
брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном  
е нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко 
аше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образим 
е!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чу 
иже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече М 
ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши 
ровући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав б 
, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о кам 
струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n 
воје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говор 
 па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спуст 
а.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одле 
е ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! р 
</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану ле 
ну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве  
г; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </ 
о, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оста 
 шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту,  
нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше  
 оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од 
рује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћ 
жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песниц 
е они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет 
гиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш вел 
утака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до ко 
главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а 
е драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће 
ци, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отво 
а јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра 
ти онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није т 
дан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за 
 да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљ 
 и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их  
е већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити:  
к, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад 
шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скаму 
м!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, б 
д знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па он 
велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајсто 
ош су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрез 
за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јави 
и потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их,  
е до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>" 
ам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју  
х се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до  
гита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S 
даш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако 
 је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Ула 
у силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петач 
 који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до послан 
оји је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике д 
ом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али ма 
ијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, 
и без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама. 
 под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су з 
екаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и с 
берете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде на 
 је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да по 
уке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме уси 
ас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче сти 
. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> 
 да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> 
ице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћу 
овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је пра 
бе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, д 
твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава те 
говори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу 
д би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за  
"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пи 
 си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо 
од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје 
са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећа 
ква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох з 
!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив 
 то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на 
е могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, поку 
а веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вр 
срећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згреши 
е видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу 
мерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш,  
ши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p 
ома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш 
е ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас  
више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи 
 ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си мл 
ет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе 
ио један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам 
е рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах,  
ин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем ра 
!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће 
ћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорил 
 усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јада 
то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало  
гити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно 
емља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет те 
оркиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робињ 
ше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа  
невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута  
 се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има с 
с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства из 
 и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном. 
нати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце,  
соше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја;  
</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Р 
 онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је 
 лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарад 
лике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> < 
 срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој,  
>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја как 
ник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ход 
горе мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ пи 
ла на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја с 
ако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што ва 
због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је прост 
што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повик 
е најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не 
ће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже 
ући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко напад 
риви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти каж 
ти!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има 
ма пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу т 
рске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловим 
а.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека мол 
, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мр 
е и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се 
аџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с овак 
 бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не про 
Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје ма 
нин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се  
та она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у 
 она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S}  
ево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се  
 е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избавље 
сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с ве 
н луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излуд 
пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам  
дина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ < 
оме што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ев 
и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту сп 
ете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“ 
а сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко,  
гон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „ 
че гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а ка 
те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мр 
шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто у 
 те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици  
>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће д 
чинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У посл 
на младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа  
<p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, 
 поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{ 
е народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају 
 си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> 
стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало п 
јом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти с 
ичам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не м 
е му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћем 
ко је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да  
о на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него е 
велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја р 
 хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџар 
то мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још сло 
силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рук 
 име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога 
“</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај 
 чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} 
да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ва 
рави на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу т 
гаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Н 
 где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Успр 
аваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде 
ега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да 
ти па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана исп 
ве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од је 
 да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби  
ања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа 
лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, 
то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод про 
ј миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да  
барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грли 
 главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плаш 
p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Ист 
одно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим  
Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, бо 
 викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих 
 има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсови 
н-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни 
 болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под  
екоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S}  
о!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме  
> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, 
че:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље К 
 она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара 
е крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села ви 
аво што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па  
сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Мили 
да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог  
 па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да  
обро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} К 
ема њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си 
 грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с  
 управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке 
мци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нем 
их то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а  
е већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху з 
 посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша. 
{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку,  
тири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погну 
извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачен 
ели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко 
ика и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све  
л бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу  
дну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n 
нако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла сво 
висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, рашир 
ашта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је с 
се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} 
..{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи пар 
 душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико  
рло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, коли 
 ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољ 
а у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини ст 
. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} В 
о се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је  
а јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Ра 
о ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекну 
дитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} 
ма.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и  
о. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на 
 <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром с 
ајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако до 
ко било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке д 
уначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би  
 дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију  
учју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним 
S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо 
ове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи крш 
ечи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све 
и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се ма 
дела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости  
!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, 
р испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И 
нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде о 
 тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, ба 
акивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама  
и не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у  
а би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> —  
у притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да р 
.{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; 
е усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> < 
.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запреп 
а подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да п 
 засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће о 
ори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не 
ма, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{ 
ово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке 
о погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" реч 
 кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати н 
а се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће с 
ајснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је 
им уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S}  
кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово тр 
иш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује п 
марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у  
баше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати  
грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и  
 те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим тал 
Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам д 
крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb  
вљати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бад 
а рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чу 
о, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Са 
ну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног 
рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри  
вцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која под 
инило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} 
S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} 
 речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, и 
кидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо  
вице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> < 
а, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса н 
 све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарс 
 или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се дв 
ским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја 
е параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати мо 
да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад ве 
пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад зашт 
ега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијаде 
ад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем 
ести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких ту 
 заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изн 
другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да 
 пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други 
огледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, н 
:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну  
ила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133"  
....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче ла 
 себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек  
а Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову  
и с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела 
д стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у  
 Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш  
знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку.... 
а станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је 
ита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа  
о од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S}  
оде рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето 
урци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ плани 
да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то пит 
Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао 
 тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ 
, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{ 
 ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер  
 га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?! 
есницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, г 
е био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им  
} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајк 
/p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знат 
епо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе д 
!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Марги 
о неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало н 
ини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри 
ећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S 
аву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је 
!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" 
е није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном 
воје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата ди 
уно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>А 
ва није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана  
!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио  
е Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту нег 
а пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад  
его стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се уси 
тито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" 
 људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био ј 
иш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да ј 
мехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n= 
рану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто  
 било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који  
пирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пођ 
 витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко зас 
ећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> < 
д би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав пре 
јаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска 
 јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа 
или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посе 
молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="1 
 себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред  
стезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину 
 викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S 
ванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене за 
!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овам 
ог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут  
воју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковче 
о, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се раз 
вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш т 
его због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право 
ас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па 
из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са л 
егова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те то 
 Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у 
 бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p>  
у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам теб 
не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на  
о кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли  
па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !... 
ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно нас 
дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Ка 
и у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је 
_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој 
шу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога 
Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок  
 отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није  
утака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да м 
м и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се леп 
ука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да  
ом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио ј 
вога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпо 
 и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је тр 
лаго или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и 
 и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде  
 црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у сне 
 истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је 
ead> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је д 
 обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна 
 у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или  
рке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти св 
{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргит 
суру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики  
е моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и  
онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни! 
ених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <p 
у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неко 
!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња,  
 не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „м 
, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепо 
и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио о 
уђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спусти 
аплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирно 
ризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као бр 
тави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким  
на друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Еф 
питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати,  
мишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у 
јурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако 
е радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам с 
один види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчи 
у, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S 
 и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рај 
кола за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака  
 мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим  
у. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут о 
из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, к 
већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у  
 Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је  
с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине! 
дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред ње 
е људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га 
и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго н 
ни!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме прима 
се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти д 
вах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре 
 Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није  
му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и  
аргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испав 
вети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах  
па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онд 
 да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сва 
де за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде  
и то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те  
астави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, 
s"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефи 
гима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јуна 
ладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја 
ратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пр 
, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и 
адан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, д 
ло после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Марг 
ди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке  
сно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим 
своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је неш 
А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док 
 Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој  
штај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме п 
а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем 
 <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је о 
г пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена  
, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући,  
атно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинс 
дважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било с 
ијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом  
пала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лак 
просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су поје 
кнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „ 
ве један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и о 
а у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говор 
ан песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по  
е знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да избли 
а!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим к 
старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам  
ујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да т 
шаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, п 
логлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољ 
која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде  
ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па  
јаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> 
 у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се п 
престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>—  
 само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!. 
и не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, 
ног лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хла 
 задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разро 
сле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да 
 тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="22 
чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало к 
чила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари с 
и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине канди 
д сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна  
астиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није  
казаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и 
 се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног 
 се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p>  
да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, зан 
њу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слобо 
а горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци о 
ше о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колик 
руге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свр 
 урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ни 
рекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветова 
он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на 
ом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и  
ремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од угл 
иже и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега 
} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на к 
 сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са нек 
ано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху 
 те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођ 
т, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога би 
} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се п 
 о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога  
е Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p 
нија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прс 
 је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми 
авесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си  
една ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Ст 
ом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дох 
ихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела о 
о тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ го 
 нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дет 
е света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што са 
а наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p 
<p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула 
 свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет др 
ораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледа 
 к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана с 
ита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не б 
ана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{ 
оње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио с 
ке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је  
црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас 
била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{ 
е, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпо 
ализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, 
онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његов 
 под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи мле 
 преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад  
 то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он 
 Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако п 
ко главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладн 
и: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пит 
ад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако 
а мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби  
 је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати м 
ља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва не 
сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог каме 
а, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} М 
амо са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала сум 
 нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} При 
јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом з 
видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно л 
 на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом изд 
 уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да ја 
 од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше  
сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на зе 
ра, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером. 
једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и  
де свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је та 
ој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S 
 кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молит 
тајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно дове 
могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракну 
есно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од љу 
ак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који  
: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутк 
ебу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још 
Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га,"  
и окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кан 
ој постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага 
14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње  
се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну ру 
 једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледа 
ву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је б 
од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и дра 
ајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак к 
уна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{ 
лтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била он 
оча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене п 
двоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пун 
шала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; тре 
т година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плет 
г лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти,  
а једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном 
м искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи,  
 велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S 
лопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имал 
некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време ј 
о наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху п 
>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник д 
дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на п 
 и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала 
.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног  
t="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седе 
 за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави 
пога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лаза 
ви?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у 
ак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, при 
у, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем 
 загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једн 
тер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му 
тања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l>  
осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало т 
ја нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима 
ивој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, да 
е некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима  
м прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од ра 
ну, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа- 
идите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово д 
а од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом 
у, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред  
вала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако в 
овање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајк 
} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени ви 
p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напр 
едан невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех 
рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му 
веди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет  
е да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ћ 
ац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, 
реврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану 
p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плећ 
{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</ 
ао да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа ве 
дина, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је о 
 само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је  
Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека  
ш! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је на 
у ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи д 
ји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оло 
} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пун 
, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p> 
ганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је 
ушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује но 
еби, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да 
ој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57 
 опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би заг 
до до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на н 
 кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су го 
у воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од среб 
дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загр 
 свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Ра 
ка у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је 
, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда 
рука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој 
уј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам т 
месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињ 
ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу ма 
и оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прили 
аци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе реч 
ајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање у 
 сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} 
 обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи зас 
:</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, о 
 молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мир 
е на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним г 
 баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом 
Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S 
ј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p 
ам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div 
уком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“  
ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на 
мо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме на 
<p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb 
 „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза 
S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, п 
ва три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p> 
ошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајк 
цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад с 
уку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p> 
ога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поно 
а може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и  
какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, п 
е, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом п 
 надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с велики 
<p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаш 
..{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног  
на једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и ис 
прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, к 
 новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у о 
ка пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и п 
елику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине с 
увати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову зл 
ил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој 
побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да м 
а од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње ј 
ба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а п 
 се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз к 
е опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S}  
="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p 
 ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући 
„док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њено 
слепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спушт 
“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{ 
а које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у дру 
иште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељак 
ад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори 
 мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто д 
 доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су  
прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се ча 
и јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ 
емљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки. 
азбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од  
ица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској прев 
а, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре 
мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чуту 
 ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш нар 
љати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све  
ва ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ћ 
ку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се у 
ве бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао  
 од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече 
оњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ак 
ођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је гроф 
и, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; в 
ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потре 
 сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину. 
 јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; 
своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> < 
че са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг  
{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече  
 живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да 
, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир ј 
ичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као к 
 његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме ц 
из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопље 
брна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како  
„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио 
ма, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима  
бало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како ј 
право не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе 
 тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О 
оје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и 
 Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{ 
о ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и т 
 да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми 
ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене неча 
{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и 
Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбин 
. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p> 
левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} 
нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно в 
ц од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи каса 
е био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Руж 
другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је  
е си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да мир 
их могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Ту 
јко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к л 
Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи  
 Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који  
ead>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на 
<pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздени 
 злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим ср 
 руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаће 
 спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча 
<p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="1 
се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту 
рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапућ 
се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p 
о бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „ 
 је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарумени 
не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубав 
 Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш св 
“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најп 
> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отво 
 за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је з 
 свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав п 
тиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!"  
 познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се 
да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад  
="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремље 
едну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђ 
ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам гр 
лу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи  
стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ћ 
P18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једног 
 нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима за 
 узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се 
 ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко 
у се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше как 
че.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови с 
жну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном туго 
ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Вид 
/p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици в 
 Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што 
оја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненад 
аво је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребац 
, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да  
и се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим с 
ена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" 
ратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на те 
е у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обуч 
S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циг 
де у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у м 
ад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гу 
е о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и  
чнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име бо 
дном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него 
ој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Ал 
ле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам ду 
ог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светло 
аше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним уст 
и!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким 
p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, г 
естит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празни 
о је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да 
па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку ск 
оследње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке  
џарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шап 
овечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко о 
ворио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово ка 
ића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби 
 од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок  
им, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом залив 
 младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање до 
 врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано н 
 људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, н 
иво и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и јед 
 изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти 
ироки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је  
ем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>—  
мне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшно 
 очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} И 
 Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од не 
 оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који по 
 муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и 
но; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <p 
и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа н 
уштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало  
о поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрет 
ру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>—  
вим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом ст 
инке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком в 
мучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој 
} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, цр 
" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Ра 
показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и  
аше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — 
се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да 
: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем 
нак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господ 
 !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, с 
какав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{ 
Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на о 
ти!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у ж 
одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска 
ати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у св 
тину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала по 
му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као с 
</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече 
ух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови 
ј кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој д 
рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне 
 хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам 
ркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него мл 
а је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати  
{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетиће 
>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, с 
шљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову пос 
оспода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, че 
 људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој т 
алеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — 
он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако мил 
убазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприсниј 
е што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова ов 
ди, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашо 
ну као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече 
Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О 
не срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади 
p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p>  
е, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда с 
е нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје,  
ђе.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S}  
p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ сму 
, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју неср 
наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него.. 
м да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту с 
брих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо 
</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита  
ри моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека  
 да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју пре 
} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и  
е све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне  
} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашнени 
 <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задов 
ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, м 
> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у ов 
<p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb  
о је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у пр 
 ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног С 
о му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутур 
 сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Ра 
1" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, 
иш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не в 
ипе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и  
пет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на г 
е.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Ра 
да веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи п 
е ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита свој 
о да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p 
идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он им 
ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и п 
. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да 
о осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака освет 
сти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гус 
ди из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пође 
} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> < 
све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњ 
ф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пиј 
уо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешт 
очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!... 
, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жуто 
 и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже,  
" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче  
ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није по 
ајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би  
склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду  
 права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута  
ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Ра 
тила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и бри 
 да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> < 
енише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла,  
о дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па 
ити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, у 
штаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини 
рио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p>  
ва била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породиц 
рје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика 
ма к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На 
овијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајиса 
вима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царс 
мо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> < 
 своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румен 
д било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ет 
како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајт 
а донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па пр 
="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорн 
 очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се з 
загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{ 
само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони  
г и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не мог 
pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу ј 
ује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сме 
 подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и а 
 јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Се 
, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „К 
чано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати неће 
еш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло п 
ете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред 
ао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта 
с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понуди 
ала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш 
и даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рај 
8920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину 
 ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих 
 онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом 
ни су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину  
анин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> < 
х Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је с 
ставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно  
шћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да  
закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као ча 
 друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на гру 
у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Се 
рац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} 
} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Он 
овима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Ца 
о је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилич 
ије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од ка 
е падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало  
овијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по 
о сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обн 
м бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које та 
 и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на 
 У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном шт 
у и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прси 
знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} М 
 пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене 
сове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим 
ео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа ј 
S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свег 
ко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је поки 
дине.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда заустав 
ио пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило  
е је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба  
све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рек 
 да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да 
тарац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш 
> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој 
ас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се шт 
чу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред  
 отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p> 
е куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пре 
ше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало ча 
атка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па с 
/p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна 
а скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш! 
пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш к 
страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до 
ј ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости  
>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бе 
Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе гос 
грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага а 
сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На треће 
, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре св 
ловима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И  
ве имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подзем 
е мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занеме 
а је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и 
у!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде  
 онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све 
е вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој суз 
 мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се вра 
осом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач 
ала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Н 
е у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, как 
02" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе ко 
ри господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S}  
ше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је доне 
ерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две 
нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње  
о мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио 
а зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, 
 водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, 
апред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости к 
онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна 
, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле с 
шају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ни 
д је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део  
, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле  
пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине  
а!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздр 
о очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из  
 Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио  
аве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а леп 
своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јуна 
?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, 
споди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргит 
умљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалис 
а помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари 
 рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни  
Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому ве 
 разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко м 
 репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколи 
 и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви 
убару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш  
ију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и  
 <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква  
а који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! с 
се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој 
би нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озб 
ад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин.  
се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они т 
: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом 
 бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Цигани 
еким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" / 
{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шт 
Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим 
сподо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој  
сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме  
 истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и 
 била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, о 
а из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претовар 
а платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу д 
аћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтел 
ече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је  
вети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде 
{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="1 
ени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљ 
рахиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и 
: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Мил 
рост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим  
} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младо 
видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S 
еху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипко 
. како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се  
же, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савлад 
села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја м 
 дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела  
епу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме лев 
растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} 
ако је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n= 
 да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свем 
 Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек 
 гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с 
е.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду сл 
 не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало  
плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, 
ако су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити  
 Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p>  
 би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у  
тите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би 
спот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од бес 
ао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш са 
лим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје 
и широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се  
екир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго  
рад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад  
 чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих с 
 јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна с 
о је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смр 
 толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу прол 
јући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као за 
нда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мир 
ста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Се 
било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони  
дости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти 
и се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постав 
своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај  
а обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је с 
и: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево с 
} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те 
 се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> < 
"213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је т 
илији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински 
ладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену 
ни шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмел 
ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је 
агледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле  
ред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после 
елом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19 
и ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и за 
P18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у  
е она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протр 
мо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње и 
то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је бле 
 зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се 
ихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини д 
 <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, ал 
о оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{ 
ма у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком  
<p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју г 
на Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко ре 
 најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, п 
е носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Р 
и почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Ра 
оведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут  
од сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, з 
 Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе 
буна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици  
час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n= 
е.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге х 
 божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста 
 n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} По 
да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто 
ику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув 
носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи 
 с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њи 
 не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини  
каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на 
од прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри 
у Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није 
е дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бур 
ику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Марги 
насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То ј 
!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са 
кинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну л 
ек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрди 
е и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ С 
њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари р 
ије много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готов 
ај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се  
авове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у к 
е Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“  
широј зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом,  
а познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душ 
олико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина з 
 неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми н 
оме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у  
 заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као 
оћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој ца 
 суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S 
 и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се 
и његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш 
 насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођ 
мах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искуп 
 чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући  
ва гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти ј 
тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није п 
то царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старо 
“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене с 
те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S 
 се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друг 
а постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као б 
ледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше  
себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згод 
аша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мис 
тину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је М 
акленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџа 
 хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или  
 горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија 
а моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њ 
} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се ди 
а твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ласта 
у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између о 
м од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно вид 
просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметни 
о је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и 
раја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момча 
ше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се  
ћем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако н 
 некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види от 
биљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим  
ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="16 
него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била 
е, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов зн 
и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господств 
па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; т 
ле свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да 
утом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, 
 час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па  
, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те изба 
и, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да 
пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царс 
 кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који д 
ли знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслон 
S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало 
<p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога 
ају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина св 
ека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља 
омчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас  
ј се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син 
олико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване треп 
ше самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окре 
т се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко 
е бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осет 
е.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако  
>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p 
оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега 
ко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у о 
м и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на сво 
опрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спа 
и.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године поту 
м по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па  
е у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету а 
.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском г 
иште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, 
ео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана ру 
ичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину  
овка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чеки 
питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми 
о клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела  
а, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не треп 
а онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p 
лико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циг 
а му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у 
ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у суд 
ледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му  
ти!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних пог 
<pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Ка 
мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
адости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било ви 
а човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у неш 
о је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му с 
астог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре вид 
ресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрно 
руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p> 
 да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена р 
{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би ц 
илази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже  
ој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и он 
стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добр 
киде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неко 
скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да сло 
н а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свир 
 своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета ре 
да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од бо 
 очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевиће 
дна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стар 
ој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако!  
 до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S 
в човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за ко 
родаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним,  
осним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ р 
загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јаг 
 су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S 
 л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи п 
какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Р 
аписима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Ва 
 пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с вр 
мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим кани 
онављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „ 
онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун 
ead> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да  
ас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује 
ога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу  
с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох  
односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе ст 
и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p 
лава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са г 
молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српс 
p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори с 
удно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шал 
 као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко теб 
хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћ 
p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се оп 
ве своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, к 
 из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ 
да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите в 
<p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у 
е прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске са 
 Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом при 
оплице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка  
 се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гле 
па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на гл 
 <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни хо 
танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеш 
о више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} 
рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену ста 
ћности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прек 
уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све  
и момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са з 
 па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају  
ћа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једно 
во је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим з 
есну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово 
а зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није има 
 n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет  
е то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p>  
{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог  
знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао 
 доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели  
пред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и он 
ди, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! 
деси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у плам 
>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве 
Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, 
ама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе  
е, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам 
шкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, 
ом суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози 
 оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољ 
ој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј 
оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на ње 
зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штако 
 <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? ј 
 </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвам 
ајближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да пров 
к без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста  
ше треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да 
 <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и пош 
} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито 
p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарк 
цну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине 
 али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Х 
још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> 
> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</ 
 <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху  
арској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, кој 
 се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Р 
 Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу 
раха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само 
 степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе г 
екадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до зем 
и пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила 
е руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је тур 
тавили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки р 
н гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ла 
} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни  
ци, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину  
ати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. 
 окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављ 
х грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело д 
помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута срк 
ђ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладар 
 се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу д 
и твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Срп 
трук босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња  
 стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, к 
 она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> 
био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој  
о да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао 
оз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{ 
их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе ист 
 испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта 
гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на  
 /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити о 
вина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог ти 
више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да  
чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обе 
 длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му:  
ској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“ 
шеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни јед 
е он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта 
 широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и дра 
Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све  
змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе,  
другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са 
и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешни 
х загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну ј 
везаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони  
сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицам 
е свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као  
 Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком с 
ој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи  
разе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светло 
еклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити  
 кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почиња 
лони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, ко 
едеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији та 
ечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, к 
у, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свог 
беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /> 
пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита 
е једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем  
есели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из пла 
id="SRP18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једно 
ћом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша  
 то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„О 
ружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским нос 
ом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од 
ечи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топ 
 јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у та 
једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Журах 
е га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож 
 груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребр 
, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће неш 
клопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве з 
 је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— 
 ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на 
одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осме 
један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шт 
 један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме х 
жите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гро 
је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљи 
Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једн 
ишта у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља 
!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко  
прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могл 
 од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господ 
мо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме 
<p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по 
игни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне с 
 леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да  
исти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на 
у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођо 
 као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да 
е је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није дале 
 „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и к 
ање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо 
/> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке м 
кој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — цр 
ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога  
!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинов 
 у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не  
пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како с 
дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најшир 
>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу 
колико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада же 
 капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара гроф 
е мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, бор 
а не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једно 
ије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат 
 у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим пе 
едаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која  
м сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајк 
ни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бур 
Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ С 
у се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар 
 заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом  
љи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледа 
 умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка к 
пред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.< 
ла, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Бо 
еда к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још 
една шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном ко 
адашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још  
 чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јо 
ци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир 
сима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас д 
ј сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два  
сет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За ду 
ијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати. 
ство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покр 
 том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Р 
 мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места 
ореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мр 
 уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није  
нина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог т 
е топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ 
е су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замење 
плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она дв 
бра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим ка 
ваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од с 
 се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опе 
о од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречи 
 двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак је 
ш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на саб 
да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро н 
 молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да  
удо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла 
белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана кал 
 је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p>  
га гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до је 
убац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати! 
 поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад б 
.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са 
ди да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим ср 
и, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у д 
е беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским ви 
етачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је т 
дежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију. 
рви девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих 
стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бо 
нуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац в 
анин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова и 
чима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са т 
анастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом њег 
осито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; з 
ђе, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p 
це од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Ову 
 се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми ј 
.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица  
и да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било  
 зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново ср 
у на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу б 
емао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девој 
те, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама мил 
их и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гом 
Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече 
ати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по  
агосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихо 
аси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових вра 
 у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{ 
но нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69 
азећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јадн 
корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се 
слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуш 
е на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти 
онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже! 
ead>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Марг 
ерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој об 
везане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две с 
нцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, п 
 а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, к 
мом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као 
лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скел 
<pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина. 
показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече,  
па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у ко 
тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Ра 
у његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да  
ио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а 
нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим  
на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од  
ђоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лев 
а њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вече 
 је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и си 
у ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помо 
е сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти  
tone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Кам 
женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети ама 
вој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне н 
док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми  
е робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова зем 
 за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпо 
С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грче 
може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држа 
вог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо вр 
нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три  
 ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она  
/p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у  
 (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом 
дних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на кој 
х онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Ст 
лева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи  
занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и  
 за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано из 
разговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један сни 
виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и о 
„овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер ј 
ас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... 
/></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Ма 
рак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Марг 
ељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела п 
ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставиш 
и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави,  
доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из р 
довит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гус 
остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио  
 <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... мор 
чава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци ж 
и Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих пед 
 па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом К 
о споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше т 
видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Че 
њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши ста 
лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуд 
 гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су мн 
се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да 
це сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, кор 
ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, 
и у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опре 
орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који  
еху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза 
 госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор пок 
у и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли 
 шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пр 
исадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући  
оле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто п 
го је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није  
че Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, уст 
ко уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног орган 
у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола,  
ећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витеш 
ти и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити су 
их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или д 
ене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p 
а ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, 
ио слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пр 
graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по 
кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пође 
ло село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p> 
ебу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица п 
 златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска крун 
тињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је  
ис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред с 
ој људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начи 
 престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливе 
о трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јаблано 
 овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p>  
ошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један к 
 узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с пат 
је лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста  
нда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, 
 шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хв 
од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били,  
рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једн 
да до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле н 
прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини мило 
н тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори в 
ришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као  
са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи по 
 како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, ко 
га, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и 
онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, с 
приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и  
 већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, је 
та, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда 
љубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} 
ђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Бил 
о дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type= 
аре цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на  
Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Цига 
тан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} 
ан вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</ 
крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у 
 нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали 
амена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних с 
е сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још 
ају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p>  
нај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> < 
 што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </d 
тале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку пе 
орело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тих 
вде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и 
иде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков 
зме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заи 
и и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ 
 и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост  
аџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча  
а крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шп 
и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре 
т позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на мах 
убила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла 
а најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак  
евцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно 
 са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну 
ј господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми  
зо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очим 
 <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен 
"14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздр 
лу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Пр 
едан повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол с 
{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се 
лазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како  
рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к в 
нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте 
ну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} О 
 чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке  
но пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну  
дно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не  
ико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом  
аливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу с 
е на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви  
у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу  
на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно 
се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је д 
а знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда 
не и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика 
ог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се госп 
да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин  
 Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет засл 
топа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживе 
тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један 
а, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после н 
 савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и ш 
су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима би 
о; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да п 
 врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве м 
ли — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не з 
частог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на сред 
идина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече 
амените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искић 
 једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
е бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S 
; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш к 
 кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од не 
а ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуз 
говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p 
и из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики н 
ађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака 
ајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прс 
а, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све гр 
е могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је  
па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну стара 
е помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кука 
је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко 
 „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени 
рску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Турки 
аџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна 
 патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних 
е цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе с 
те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо 
пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге има 
 ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те д 
а је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на лев 
огледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно 
е један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно  
: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, 
оћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ реч 
уши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да  
ући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај тв 
ам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гуда 
та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не 
са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто м 
ово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покида 
и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у  
, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спомени 
копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве 
Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n= 
о нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толик 
Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио о 
м; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час на 
товали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грм 
ли или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви 
 да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на 
стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина 
ећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче 
ема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не  
о, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога му 
 обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..< 
д вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намеш 
а му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће 
 слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце < 
 не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и свет 
у јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме 
ориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво. 
двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране о 
99" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га з 
ва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце заку 
е да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили  
нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S}  
говори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она т 
товића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи 
о је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога ст 
е отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или б 
о би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Бе 
о је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадв 
уда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро с 
праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где  
а гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу 
ару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ 
{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} П 
еш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <p 
ста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина 
ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> 
амо смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да  
 Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово 
авалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се ра 
 сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац.  
 па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребр 
ати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</ 
тро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ пи 
ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним кру 
о; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са њег 
ном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S}  
, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></ 
Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то  
..{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-б 
 приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када 
ни љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега д 
 тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет 
ад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У  
да са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад он 
тени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика 
љах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“  
 кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и вел 
репти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „ 
кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору 
репи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, 
Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да роми 
ветли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Б 
е мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као и 
, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљаки 
ља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опе 
њава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нем 
> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам  
је требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ва 
м, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта 
зумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа 
 сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре  
неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи  
аљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге з 
м подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није 
ена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто 
рупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђе 
а стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом  
Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пу 
е божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица! 
А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румел 
дног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли б 
ог сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо 
, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хај 
ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> 
 по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Трој 
 старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турц 
кве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здра 
е опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ла 
та збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше оч 
реклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} В 
на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не 
омела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Март 
ју запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу 
 од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходит 
 онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с 
</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџа 
свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо ша 
их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхт 
 их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи зве 
а такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све кри 
рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу ст 
ас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у м 
озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет т 
 завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма 
кова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша 
ачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их 
н пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном р 
анинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} 
пет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком  
своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало бос 
ати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Р 
 је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе 
ј свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192"  
 мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице  
ву високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да 
<p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела власт 
зненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.< 
о себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старц 
рена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде з 
ла у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле  
то јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А о 
га часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом 
.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клеч 
 на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к  
о светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од лев 
 маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да  
> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо слив 
 какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећи 
 <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „ 
/p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и д 
она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну  
храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом при 
страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молим 
к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих па 
се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, 
амбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу 
 у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске 
о што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и с 
да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широки 
 сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колен 
брне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повиј 
како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој д 
p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат 
да као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога 
 се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које 
Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Са 
ој очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насме 
а дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто  
ну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p> 
/p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није! 
а, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слуш 
Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним  
поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га са 
и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да 
/p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља д 
{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, 
n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми бе 
 још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ру 
>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну.  
 разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мрамо 
, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево  
.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу с 
аш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, 
арицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала 
 а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p> 
ући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што б 
 ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама прет 
ет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико 
е јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета 
 тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарск 
ечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто 
би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено,  
ена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана ж 
аповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од 
ријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава 
Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки  
је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је  
дна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ реч 
едаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, т 
ан се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела! 
 к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом 
оже бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ласта 
 обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој о 
атре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта ј 
огледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али с 
од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахо 
ревлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их 
она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешко 
 пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и 
хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</ 
ме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти  
бично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од  
се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си доба 
, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, 
вно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свил 
ијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као 
аруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако свет 
 прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше т 
е пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко;  
Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајк 
SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па  
е осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар  
миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као ис 
телинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу,  
p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у  
 у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бе 
на, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком дов 
ро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S 
ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини 
оје грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“ 
 Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> < 
 видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи,  
и пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ак 
{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n=" 
 му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене,  
де како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како 
дим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Март 
оју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb 
ој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у сед 
лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопа 
, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад 
-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурн 
офицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово 
ки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипел 
 твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако 
 покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек! 
 јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића о 
мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала  
цима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима 
Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше 
еним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно 
се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека вид 
 убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>С 
ишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па 
p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти 
 рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у 
г страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула ј 
Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако н 
ли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бој 
дев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда 
ађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила са 
. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па  
о зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прс 
и силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да 
елек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесв 
 притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богороди 
у?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина 
 црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напр 
ски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави 
"56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге 
ју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„ 
че му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар 
збуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и 
о?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грл 
 на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" 
 Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи н 
о све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па 
 од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана 
це кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе 
и.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче  
ац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране  
!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, 
а стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако  
ћини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а рад 
осе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито о 
а покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Мар 
н у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n= 
дног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише  
бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и си 
талој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите 
ницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг 
на глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад  
ек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао  
 нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разглед 
>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:< 
их и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно 
чицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој  
ита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у с 
узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да г 
д оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, пад 
асан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и 
ање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала 
дим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу д 
а сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик 
,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна в 
ве.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне 
оспођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је с 
е сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје зе 
го хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљал 
ругу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> 
вати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и  
појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим бурет 
и се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала с 
 око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лев 
 белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би с 
 драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево  
ебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накрив 
дно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју  
 свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам до 
да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова,  
росто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици ц 
ти: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на 
l:id="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине р 
е Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним  
, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше изве 
 сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стиг 
бињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године п 
авом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S}  
а се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свет 
нића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како  
, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на дв 
таху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{ 
ног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдит 
 све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад в 
ки!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с ве 
 што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о ц 
 смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, не 
у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, 
српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњи 
тао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У 
но; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију,  
ао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рај 
епше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчин 
 се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му 
смехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... 
у оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили! 
тарог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па ј 
} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда д 
pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоће 
е чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у не 
гне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жиро 
спођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док  
а је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одл 
ђа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нуди 
 стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он так 
највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им 
ад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас  
 хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараце 
овио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста до 
да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{ 
е о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном  
 /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно 
 Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загле 
пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заје 
у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти каже 
о: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од наде 
 Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и ка 
лашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те р 
 и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је 
 „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што  
 ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и оног 
м јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, о 
S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој  
пала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле 
ном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ по 
онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер 
 пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му пом 
ажарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од 
а ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња си 
јна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од  
неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекид 
уцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека оп 
 Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена,  
 коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћ 
погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши м 
една сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону зве 
, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога в 
а овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: 
 њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном сна 
 n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање в 
S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи п 
ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапа 
ј чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш н 
RP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„П 
уњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се 
 Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлази 
а дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једно 
оју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобо 
то сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си вит 
<pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Сп 
. робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје  
{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па  
пко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div typ 
 па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао 
 сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад  
да се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крсто 
 сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу ст 
на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, он 
на бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет вра 
твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, 
S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и  
 да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к ст 
или, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да в 
старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше н 
еднако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што  
дам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном каба 
оклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам 
а земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се 
ни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S}  
е за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, глед 
 <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута 
ргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколик 
собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом 
ви према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име 
 запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p 
, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом 
клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напун 
оток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете г 
у три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94 
је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старц 
 опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од 
оказа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш  
ом оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би пор 
гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} С 
 је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казу 
ри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубар 
 повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста  
а руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита б 
иш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике 
но изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу п 
ad>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пех 
е погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дво 
 вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија  
о а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакињ 
роз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозор 
сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду ш 
Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити: 
е враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спуст 
<pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасн 
 у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су  
идине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две реч 
т предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави вр 
 ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један 
ање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S}  
и ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вин 
јко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо 
 по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабла 
гове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div ty 
о пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде т 
!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гл 
икада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио 
ачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„ 
ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> 
знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина ње 
азио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, с 
ше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и б 
ој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они к 
авице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> 
ше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаме 
тава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна 
/> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и ус 
својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, нек 
а се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог ж 
дјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња 
20_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, по 
 као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с јед 
!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загле 
/p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу  
м величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва д 
хом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где не 
на спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склоп 
она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, к 
9" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, 
кмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само 
 не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставиш 
џијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још око 
ни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз т 
тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше он 
о!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама  
</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лиц 
. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="6 
на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осм 
p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не мо 
знутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти 
о, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у 
 Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се 
аше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га прив 
.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу 
ом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре  
де и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћ 
 ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, д 
{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле ви 
јко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него де 
ојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох  
 ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и 
Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из  
бож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циг 
 отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.< 
ох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S 
{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера,  
ш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми  
ем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да от 
p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али к 
ед олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан је 
љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и ов 
је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од 
>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући,  
на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </ 
ла?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из злат 
фице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пу 
на где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири н 
?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за  
тију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куц 
ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад  
 псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме  
из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задр 
сиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити је 
шав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу 
је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећи 
{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да с 
одијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мал 
а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила 
 Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњи 
е, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха 
за мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хла 
 предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине јед 
.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опрости 
Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И  
моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како 
огледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, 
а, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њ 
ad>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближег 
серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете 
тке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим 
да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети њего 
м и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан гла 
 последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, он 
 лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од  
 њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да  
 прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запит 
 је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ће 
 пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: 
ем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и 
ире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко г 
>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану 
ст и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крил 
енуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да 
ере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо  
а се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би 
 једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћерета 
 исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му светов 
...{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву 
наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би 
оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљо 
а кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и вели 
тина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде 
ј нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет 
да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим мла 
правио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе 
 пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почеш 
 полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми 
во је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да 
д брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славу 
и дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово ! 
од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Е 
ка?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела д 
ицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево јед 
броти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац гор 
ли, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да 
ад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак  
ијатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бе 
ла велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, ски 
ироким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, п 
е одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шум 
вога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с н 
ном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што  
 и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његов 
76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу,  
усто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама сво 
 нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да 
о размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепот 
би...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Ка 
држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и  
не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив 
!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ни 
би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па  
, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је  
смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p>  
, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да ва 
о биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби,  
ој жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама на 
ти, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чист 
пет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Н 
 хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: 
о то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па  
аше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнани 
ут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преп 
после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, 
цки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад  
у од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, < 
ас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, 
ом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вр 
овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и по 
његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Ха 
двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ поно 
ло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од цр 
 Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихва 
ивикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми 
{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо  
ић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху 
 Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на  
познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја л 
матраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудоја 
као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради  
арац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му 
ови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, 
 свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих ша 
о што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е  
ово побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела  
/> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајк 
има, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи 
а твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми 
и; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на исто 
ли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен 
о скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> пре 
тао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто каж 
 испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; дал 
3" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S 
о доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очи 
очешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко 
ветла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У  
ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда  
ујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из 
урски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се д 
авио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко с 
е јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па  
о сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове 
на грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака нег 
њеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет  
 од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе 
 <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грањ 
 се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — 
лији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и св 
 Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе  
га се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се ус 
ну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасл 
ва," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црни 
анин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем  
} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, ш 
 ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једно 
се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</ 
хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не 
ици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад прес 
 које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од 
 Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, 
нице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63"  
и и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше  
њице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тог 
д неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју су 
кушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми 
S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим мал 
4" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо  
чини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе б 
зио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не р 
бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном  
а узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, 
 осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом 
има скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, 
ина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака 
 стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147"  
прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој ј 
казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бега 
тојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S 
 те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S 
Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада св 
.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често од 
рећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кр 
 несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још 
 му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад 
т ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру  
азиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљиво 
јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ р 
, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде  
та више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} О 
стави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и 
 са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла и 
еје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да сти 
ада.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну 
епоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је би 
те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотов 
ало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао врати 
а сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста ј 
S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да  
итеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољ 
ри, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела с 
} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p 
емо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити 
 л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоће 
онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одје 
е Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза какв 
илицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше  
— Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chap 
в.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кују 
па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице. 
ог чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четврт 
некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти доч 
еше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми 
l:id="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p 
м одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа с 
 стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски с 
них ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испу 
 једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени 
мо њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и д 
х јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна  
а се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од  
лити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јеца 
а измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи ј 
ут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и с 
 пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мар 
 бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред М 
ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од р 
p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, зас 
ко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у  
о.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да по 
ао попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запр 
му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, с 
се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} Н 
у.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да с 
 твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} В 
p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, 
че о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражар 
едали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звезд 
е погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она  
ироки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а свак 
сет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, а 
змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу! 
е крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучен 
ога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по груд 
онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је од 
каним свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице и 
у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S 
у шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p> 
 на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а  
е знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргит 
едали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из 
чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне 
та не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих по 
ом на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске  
ме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пр 
атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе 
ладом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска  
да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да с 
д нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „оте 
а чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него г 
 данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно 
сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То  
{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је б 
планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем б 
и Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такв 
његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша н 
т, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу  
ила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p 
 Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж. 
венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{ 
мам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће мл 
и се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој 
и ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога ц 
а!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казу 
е Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двор 
старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном му 
S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“  
је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гро 
 ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих 
 онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смед 
својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не  
бе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и 
Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко р 
ротрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ 
е би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели  
сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n=" 
 дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српск 
вом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да  
м.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја с 
истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Цига 
екада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине д 
се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбин 
а треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја в 
чу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потрес 
 не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42"  
ва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а б 
а овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем  
 играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше тре 
 да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два 
штене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га 
 ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим  
ек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се  
ено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у ч 
="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда ту 
о, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који 
ажите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше  
 је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му 
аобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркв 
е, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S 
лаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом  
је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и цар 
у своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој ц 
којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада  
 не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње в 
кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“ 
 <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече  
и стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и зас 
ад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд  
ни викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима п 
ута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и сил 
ре моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита 
 не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихват 
а не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и  
 шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да п 
ањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руко 
 витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим ур 
 њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> < 
а зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, ко 
ина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрв 
/p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него ка 
 онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без з 
ко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено гово 
а је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца н 
 Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска оста 
еговог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастир 
ајми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајс 
его искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{ 
едло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по в 
нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и 
{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина 
добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са с 
 их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су  
о у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Марг 
а ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хлад 
бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох 
ост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда  
х је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећ 
Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p 
b n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пут 
ећ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</ 
!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не пре 
 не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко ка 
унчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у 
вом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на з 
P18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и 
је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хај 
а виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се х 
 те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га 
..{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будал 
 или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да об 
ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као  
вети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само  
возденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и г 
Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n 
 за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део 
ма, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда  
 рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један по 
у запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мрт 
загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам з 
их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачли 
ао пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продат 
Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису т 
ца!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам 
има подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко  
ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ков 
ла звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога к 
дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве н 
ину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p 
 је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кро 
питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да а 
арска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Не 
у ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближ 
в, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се 
а хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причал 
го се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето р 
рвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, и 
еке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, ве 
Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S 
а мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“  
се Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Бил 
х мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и рас 
оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топло 
 и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето  
ст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут 
бину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам го 
, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби  
, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав т 
опила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни  
 „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у на 
утну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Л 
кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је  
розијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те 
џбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепо 
амнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, 
 Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Пре 
ђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„ 
угу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш 
нда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи  
 овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што к 
ј а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче нека 
олико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових пл 
вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би 
чаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он  
оћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као 
 моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" / 
ештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не  
 богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, с 
Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд,  
 кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене ра 
ако рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер г 
е разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у ко 
еру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S}  
 су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње г 
ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да 
 мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он  
дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb 
 некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Р 
ињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, з 
амо знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> 
ан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је неве 
та, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унап 
 свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, 
 чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како ј 
мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?! 
у старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се та 
знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>К 
во?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у  
ш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беш 
 погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} 
 грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав 
вне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у  
очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, шт 
ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња с 
не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхи 
а од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика тв 
 са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су у 
в и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала ниј 
мо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мал 
 она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S 
ста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика гос 
ашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако  
ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је  
вај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли  
ко је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих во 
у и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у свом 
уче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна уза 
 лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику при 
 Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод т 
о је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужа 
двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насме 
ада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> < 
, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, 
 да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Ра 
ритврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добр 
ла, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Ка 
е јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти б 
стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и 
е на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о 
 ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не 
и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе! 
тива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне к 
а, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S 
тљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном но 
жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него н 
када није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим 
 врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није 
ац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гу 
пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београ 
опли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да при 
икати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га 
нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p> 
рнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свир 
даше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ 
S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право по 
д си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве. 
 је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци п 
е бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови! 
е у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „ал 
а лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гу 
има се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео веза 
 као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше  
.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако он 
у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, 
даним небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Б 
 гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Ра 
 ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија 
у поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар  
е и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и  
 само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S}  
е господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвач 
раво повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ 
 „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А раз 
и како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чис 
деше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да заг 
м те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће. 
јко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за тр 
и пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу 
, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свиде 
итај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради 
сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него  
.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, ал 
рци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајк 
н Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, 
тив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек на 
ним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним 
 са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p> 
 па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву дода 
ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то н 
опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа,  
ри деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид о 
ао аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од 
и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е б 
е се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али как 
оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на 
... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пи 
у црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше м 
астопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у об 
, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе  
е.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Р 
 да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их  
 <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао,  
 проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку 
те ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађо 
кри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још  
ју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} 
да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се забо 
о у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, 
ијатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дош 
ој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и мет 
једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта  
да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натр 
апали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушев 
е што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадово 
ђо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо 
>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не раз 
 разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жен 
ућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кош 
оји дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С т 
: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајк 
 узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, ка 
ори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира пр 
 по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко 
ича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прс 
се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p> 
ова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рај 
морној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде 
ни претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се 
е!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рам 
а, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу 
о могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> < 
!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се 
<p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S}  
ђен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може т 
— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би гос 
прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета;  
 село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и  
среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царев 
о и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да  
пчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто к 
пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одг 
а и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа  
нај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих уса 
 то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да  
 звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац з 
има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам свој 
говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени  
 носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске па 
и „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње  
и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест 
лицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, 
 високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чи 
а.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјан 
рска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ј 
уру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S 
себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{ 
манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби н 
 круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам 
је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </ 
азна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера  
отрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мо 
чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људ 
рстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима н 
камучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони у 
ном грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусл 
ити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и реч 
е Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб је 
 рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошт 
иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са б 
вим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, ус 
за у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој 
за у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом о 
 да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињиц 
 камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова с 
 најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче  
ас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да г 
кав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Марги 
ли мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро  
а на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убр 
иде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на пол 
 <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S}  
нда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по  
8" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелете 
ад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топл 
, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час 
де као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху ку 
 успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него х 
оше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше 
тас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од рад 
ату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на ви 
лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога  
 симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима 
латним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била  
 није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да о 
нска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо  
и штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у она 
това, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злат 
ч, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадем 
 је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није да 
ној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се 
 ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно г 
радом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се ч 
је овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала ц 
нице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> < 
узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе рук 
 тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада М 
а немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слоб 
сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало  
е и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови ј 
натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох 
тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож прист 
че Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухв 
и руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мрт 
еку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то бли 
и у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те  
бром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађ 
јко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет 
тног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три т 
нцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених 
јни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да по 
родице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале  
е учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разаб 
 Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гора 
а тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђ 
коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је  
бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци пом 
тари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде 
ков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом  
ао пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари 
се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па в 
ца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; нем 
 па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Нег 
шћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наиш 
а је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али с 
ола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке сво 
еше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које с 
олико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не мога 
ко је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба  
ица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да  
Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па 
шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брис 
ару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и 
; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отв 
 десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно 
 упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна леп 
е; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један по 
 паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећ 
ветлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је о 
них и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне масли 
је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самс 
 над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" />< 
ргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S 
а јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоко 
и и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Ка 
њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима в 
и.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што г 
и је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата. 
 бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте  
о крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано е 
речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима мо 
а онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и 
и неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не ост 
пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{ 
а са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S} 
ред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к за 
 ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџар 
ољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промук 
 стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број  
видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; св 
задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчи 
го је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек јед 
воме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и 
ле па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли  
загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да 
погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и  
ваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине  
е сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш  
ом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан 
плахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена 
атише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на 
оче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од  
ку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред  
 руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ став 
ега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p 
 па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жи 
а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још 
авде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Март 
а с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диж 
рме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик 
алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и гра 
ледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину  
<p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопа 
> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде ди 
од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирис 
!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђ 
 држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тр 
Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима и 
ледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све ј 
ичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека нек 
е и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу 
уо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турск 
е на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаме 
и и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре  
којаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате с 
 у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види сил 
имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма  
ејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја  
ом их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у 
 из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Царигр 
ни.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па  
онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше пре 
Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по двори 
си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се  
пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху п 
а, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града  
p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <p 
а, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се 
од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан  
!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си  
на до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кро 
оју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сиг 
 тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбу 
знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгл 
 с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} 
аци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га  
рбин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако 
 уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него 
ме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих 
ма, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би 
 руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини. 
разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима,  
ар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p> 
к-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да ј 
ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу ка 
.. грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по свом 
 не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим боло 
оглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба 
е пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њо 
.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храб 
извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по руш 
азила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на 
> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбе 
ад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два  
ла!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно 
е оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брз 
илина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и о 
ом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лиц 
ко паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о дево 
о на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p 
латних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотин 
значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На 
босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све ј 
к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном ли 
мо сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S 
 замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} 
ао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оч 
 онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку  
>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово? 
{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, 
p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори  
ма највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариг 
е напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично  
у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком окр 
онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Ту 
иви.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турц 
књаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „ 
ку ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и в 
а и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цв 
, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред  
 ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осме 
ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} 
ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завал 
омљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беш 
аше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у п 
лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе  
из плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} Н 
сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти ва 
т.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, кој 
јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног ра 
о никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина с 
а су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, ко 
ле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад сло 
Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на д 
е би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечер 
 децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог 
ветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се с 
че.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала 
е за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и 
у Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац о 
> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбиј 
има, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских 
а кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно з 
м застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиш 
Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота 
им урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар 
већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледај 
39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та ниј 
м с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука пола 
а гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... р 
еђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облак 
<p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглун 
лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш 
у светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју ниј 
ађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само 
г, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, на 
а те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно с 
о ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећ 
еше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст  
кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p 
 речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе  
на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зел 
узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „ 
ен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ 
да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџар 
Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна с 
Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој прос 
аше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође на 
стеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита 
видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њу 
а сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу 
е и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чу 
.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и паме 
и ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S}  
војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке план 
{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном жив 
ко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном  
ан.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, доб 
 га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строг 
оже, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189 
 унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га 
 из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила. 
гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И  
, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала. 
 хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав 
мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како  
{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p 
 напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред бра 
едима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си  
ју, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходн 
алених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но  
 гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, н 
подобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S 
еног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p 
ва, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред 
о.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{ 
а брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{ 
ладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, п 
д углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој св 
загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу  
 своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно 
ак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје 
 мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта  
е к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па с 
сто разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само  
.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, п 
 сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!"  
ко красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку 
чини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико 
н ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече 
однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ак 
а највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „ 
“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не 
е чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја,  
ове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вран 
јко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од 
а неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један 
а баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напун 
о на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се 
 слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Вид 
 <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке. 
ави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и 
чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих  
 брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова! 
 гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> 
шом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делим 
мала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју 
де из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице о 
 царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо. 
 и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко  
p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а  
хвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врис 
помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у  
кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне ду 
Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађа 
 n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он д 
а врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и  
рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону стр 
пан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану. 
н Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате 
д ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда 
ренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!. 
му зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S}  
ила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у  
клопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аков 
ри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој  
слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му 
рунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак  
ове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плак 
 свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима шири 
ла и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он и 
 приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас дв 
ер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској гос 
 је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао ч 
ог рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки веко 
! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече  
<pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у  
ед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што  
ебрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полу 
српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим  
.{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно 
ишта не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде роби 
чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од 
 и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се з 
“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а ниј 
 ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о 
ви.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљ 
лију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да пр 
ога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш  
 <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег 
 још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром пор 
жем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клу 
грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као 
 белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</ 
S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар,  
а оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара,  
ођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту о 
руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако са 
ожје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли о 
т нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светло 
сно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја  
ти воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном  
им, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандил 
д собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконост 
 дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, 
ивући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад  
ам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића  
 и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у  
има, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристал 
растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово 
ине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драго 
тен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету 
оје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је на 
е полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у 
са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у х 
 још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде в 
вариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад так 
id="SRP18920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење м 
ом малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="2 
а зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер А 
="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама 
дну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, 
мо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо  
полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, 
донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост 
ајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештен 
 затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} К 
 да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрват 
се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па за 
b n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукн 
аставицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ 
ло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно 
та од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду 
ед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље гл 
опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, к 
 потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „не 
и право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повија 
 </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо  
ше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} 
но Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи. 
ти пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пре 
самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби 
еху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир ус 
пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што мо 
ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну 
ад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине 
Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а п 
ајвиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене  
ном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лут 
ту од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пу 
ама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће  
меним кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је  
е; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке 
рац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је  
на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црно 
Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његови 
 хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине души 
ки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше 
ржао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач 
ким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки 
ауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div typ 
ом својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на на 
Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво 
део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{ 
а цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза! 
ати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’вак 
оме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастир 
д како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад к 
па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначко 
у да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доб 
ече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Мар 
е ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она 
просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица  
 к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ  
е, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док 
 не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко  
му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, 
уше.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши 
 да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе м 
а обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на 
 свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу 
 стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са миши 
.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу 
рзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од та 
 ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмур 
ликим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце 
="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светло 
ји мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, к 
/p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати 
ирио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и 
етрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, св 
в се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило б 
 да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај  
дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и о 
их, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет  
ода и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и река 
 да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом с 
 бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што м 
ру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва пром 
ироки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да  
аше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{ 
е наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души  
ом поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје  
 столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја же 
пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} П 
ну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу сте 
енутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као п 
 у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења  
 од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска,  
 од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по 
рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака  
</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац виш 
.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, ко 
 Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То  
 више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} 
итог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под з 
ас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има л 
ићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење 
на своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај ј 
 си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! та 
н, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отид 
х ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја  
 господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Мар 
кани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се 
троумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хва 
слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Кос 
е да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лек 
па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи 
 Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом 
 господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S 
реће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима 
а је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ го 
га и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре н 
а и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини  
х него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викн 
вораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног добр 
атац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p> 
је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому 
 хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или роб 
говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S 
ојачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, оче 
ше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне  
напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се  
уће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распи 
 да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хте 
ловом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс це 
нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, к 
 пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко 
од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком не 
ката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза  
 жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, н 
јим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за нек 
 моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се и 
 +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли  
ив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накр 
у шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је н 
усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом  
о, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друг 
лике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, н 
е му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Стра 
пуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јут 
-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу 
ани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>—  
р.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко у 
/p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или как 
би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде не 
 остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало при 
пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује  
 и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и у 
тора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико 
ма дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> ви 
<p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „к 
ој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Т 
квим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко зб 
 себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је  
с на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, куми 
 а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да прел 
д других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било три 
.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p 
до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући,  
ја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти  
на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајст 
и говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из нед 
о га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чуту 
, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи 
а цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потков 
н циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од ј 
ad> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на њег 
рави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искези 
 црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново прелив 
 племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свил 
 из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као д 
јка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit=" 
која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Б 
у покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p 
а у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да 
ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне 
ну плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Б 
 живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сре 
тави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На среб 
ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом расто 
 лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> 
 гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе. 
 <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под глав 
у од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пип 
 Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој  
и га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце. 
мо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} О 
е.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у то 
м од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови 
това широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му ре 
> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице м 
ју.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на 
 одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Х 
те царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Б 
од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити  
 града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно госпо 
рпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне  
упња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мисли 
рихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме вол 
ивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, 
ило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибиња 
илости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „ 
нако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свод 
 понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко ра 
нинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смем 
Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па 
ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завич 
и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен п 
рског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати 
 онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="1 
н образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, к 
храните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан 
и ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха 
рац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана см 
{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу 
е из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше 
агосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећ 
 и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче 
 силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старц 
д!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Р 
ецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад и 
и на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат по 
n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију,  
омало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што  
шких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На 
их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето 
ајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић 
 мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита 
едан дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <p 
<p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше 
у.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опа 
да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме д 
везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу  
 тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог 
ђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед 
 му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз м 
пља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, 
ином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз б 
ободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила. 
ри у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима  
аше само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постал 
уна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и о 
ајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше ру 
 жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S 
гледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb  
е то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом суд 
е не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој п 
ане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S}  
ом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она с 
 млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спас 
 дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћен 
д вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала ср 
ци!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда  
 у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се о 
еди и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници,  
ади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гле 
коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је < 
зав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, 
летео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главо 
о ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће  
умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито кор 
, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на  
Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој  
која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је  
 Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што 
етле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветара 
на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у двор 
мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бис 
 и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.< 
које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебнос 
отина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у 
рму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Х 
т.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе. 
их очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита 
, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страда 
p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет 
дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смисли 
 а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољ 
падне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онд 
о умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, П 
из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; превре 
дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно  
{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" />  
а вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами 
ашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тр 
еправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да  
тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p 
коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак 
м девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славо 
госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше,  
знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе 
 по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жен 
их конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта т 
решљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то 
жала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала 
ановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кол 
="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима мн 
 великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пруж 
х кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног з 
тво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога 
на њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широ 
цима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне  
квим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ак 
ачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да  
у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе  
е стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у тавани 
ред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да 
згледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице 
ац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету св 
аха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два  
за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с ор 
згубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге 
ем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју н 
уђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми 
ивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од  
вади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, на 
 стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А ов 
и златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледат 
брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ 
 и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна 
у сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели  
о, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом п 
> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после пот 
страну једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама  
а могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четв 
 је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми 
стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може д 
вчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у јед 
хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој  
 паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну 
е били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“< 
} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси к 
евој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држа 
као бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, к 
јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад  
наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она  
те," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз  
и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да  
као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" 
ега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо,  
кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне м 
 Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб о 
е сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, ч 
право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону 
пођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јуна 
идљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час х 
а ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Марги 
правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умк 
е преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до в 
учене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице  
аслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и 
} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно ј 
је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела  
кренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p 
чи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена  
бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја 
а у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Дол 
аштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како 
е без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда 
бодан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане  
ила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено  
бави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмер 
> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви гово 
е кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека 
о је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте  
лим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с  
 њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас 
падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одје 
оловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу 
г рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Ко 
 распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са на 
широки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и 
p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наред 
 у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" / 
г једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт ов 
ена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шај 
то еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир  
сано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S}  
е с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свако 
Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да 
онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенов 
се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S 
 оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„ 
а пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви сво 
огледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час б 
 опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа поду 
е, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујни 
гледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном 
ега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само 
е невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} С 
 прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> сме 
ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој ст 
оја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни  
 немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратиће 
били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен б 
и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док  
аст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а гла 
 и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је њего 
потовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га 
ришта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је пов 
нинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом  
један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га  
ше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засв 
ри ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стен 
<p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S 
ући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигал 
 тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник,  
видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу 
 лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећа 
но а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спусти 
аступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничар 
анета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем,  
одигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склоп 
сиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија 
ду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звезд 
 неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке  
Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето как 
ски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се  
 Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме час 
 пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза 
мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Доб 
а ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, п 
кије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter 
и и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Једа 
а дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p>  
подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је ст 
таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да  
 па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже 
аше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду гото 
рво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не зна 
ше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница! 
 знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље д 
 је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао 
 загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцим 
Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их зауст 
астове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежно 
да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам  
 срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са ст 
еју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим  
лима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно  
има који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом б 
ом сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука,  
ско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из 
казујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзо 
 какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и од 
стоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> 
Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар з 
дају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била 
ги носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="22 
 жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља. 
да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S}  
ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ цер 
 овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао  
че од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепот 
е нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам 
та се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец ко 
као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам 
есто одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је цар 
“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја  
 ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо,  
ћ казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се 
зније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или ник 
слим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми п 
ај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га п 
арод.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доб 
 хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек с 
ћ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>—  
о под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна 
да баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада 
клопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а 
и и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњ 
о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина 
младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орло 
тима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у 
 долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис 
уно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљиво 
ним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.< 
ледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе ње 
ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кри 
 и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцат 
белим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, б 
ојој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они 
и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени 
ицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, ко 
обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихи 
ље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви г 
аборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе ст 
ој плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у с 
е спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти оп 
мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да ј 
ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи 
е, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном по 
 редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се 
људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да  
х с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом п 
један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; од 
ри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и  
придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а  
 кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни 
>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жу 
 прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче. 
лно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са делик 
<p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Р 
весту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисер 
ласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, 
више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове 
 Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше б 
и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хл 
 једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина 
 да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћан 
 јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадо 
у чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим 
висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хв 
ба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу  
је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа 
ив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна  
е донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са дла 
ица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док н 
 рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај т 
ворио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Мар 
а поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без усте 
ти,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну стара 
 се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку го 
ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ  
одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дан 
це. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к штал 
тепенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш  
>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће свак 
е; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села 
под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S 
прегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дуг 
вина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко ј 
урним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив 
оспода да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коњ 
има Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растовар 
у госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стад 
ана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гро 
?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика јед 
чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и ми 
е тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има  
па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах  
gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕО 
 њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њих 
{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код он 
седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и м 
м, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са 
ужа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стоти 
отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div t 
е, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе 
оља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе 
Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S}  
о да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче  
ења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Ај 
е и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује н 
 да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „гол 
убити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо 
нда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би време 
 пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкас 
C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним 
вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у в 
ео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве п 
p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега виса 
дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегеди 
ке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће д 
, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе м 
Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а  
ај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај м 
о. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече  
 је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше 
ође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест 
! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ 
а и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо ва 
 на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “< 
друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како 
 <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него ка 
о име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто ка 
лико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Е 
бгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се јед 
 <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само умо 
 и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један и 
 је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо 
 од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослоб 
че једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку,  
 из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је с 
 се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не  
мор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по 
јанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си 
<p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаш 
ead> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ 
госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гр 
ного мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да  
 да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше  
е ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми 
} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ 
к од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећ 
 вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђу 
екиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви поз 
д свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прс 
.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Вла 
/p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} 
спође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах  
траници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Р 
е и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силаз 
свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна,  
"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је б 
дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже 
да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушен 
р превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у дв 
рстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S 
уњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гво 
оље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и  
 пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња нов 
у; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз 
 се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема  
некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет н 
не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под но 
 и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињ 
ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ п 
арско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком по 
свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са о 
ене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајски 
вај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео 
ори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} У 
апред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држ 
ead> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb 
 у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> 
.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште 
 да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се о 
штао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном 
ла главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше р 
о трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека. 
м, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туг 
 ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса 
="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други 
А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја  
о што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна грај 
о и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала 
она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог ра 
вот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} По 
ћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа 
 знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме  
астрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од сва 
пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику двора 
ог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати п 
ером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о он 
ао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Мар 
ио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ ви 
е да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, 
о ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпо 
 му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У  
.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте 
 инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозри 
 /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циг 
 земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брз 
е и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А к 
твори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скоч 
очи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али 
та процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу ваше 
ипијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од за 
е, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S}  
о мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше  
екао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би 
.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138 
на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало 
ах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себ 
која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из се 
из брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се,  
.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гл 
 месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио 
ој господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџи 
уком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у  
 да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ ви 
p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше  
ијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека  
} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па 
ну гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан оно 
екара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах до 
теше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p>  
побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица! 
дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се у 
оме низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па с 
ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? 
<pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима ло 
уку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак б 
тије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облици 
разом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чу 
 имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мен 
ићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су  
тавио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да с 
ео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па по 
е, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља  
b n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онд 
и, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар ј 
 један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пус 
ом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <d 
ле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву  
еби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{ 
 И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловит 
аним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње 
лија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која тре 
свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „ 
видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p> 
це, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врх 
и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p>  
p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог окви 
и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стен 
е палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та тре 
а у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која с 
з једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S}  
ишта, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, уз 
ну.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} 
са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових в 
гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да  
ена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки  
ац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло  
а, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна 
ахаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Марг 
аца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских а 
е десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, 
о дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онд 
 са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се 
орчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се ст 
то ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако уз 
е за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама в 
сен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.< 
скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +на 
адић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се 
ед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је  
</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и 
о.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком с 
им, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње. 
ка светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи п 
ења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше 
и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда 
аргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисл 
а који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} М 
Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улиц 
>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости с 
чиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих  
јко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра дв 
ну једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обрис 
о свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а 
а гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекање 
г и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="10 
 драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Он 
ушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријате 
уотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко заст 
сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогош 
 стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кув 
наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато ма 
окица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако с 
гост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чин 
 проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а ста 
, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n 
гли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се с 
 којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бад 
сти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спр 
} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јав 
а је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом к 
олети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Ко 
 крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к се 
ју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме, 
 појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече 
старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p> 
“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са гл 
дао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки  
један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у со 
епо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад дв 
, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велик 
!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих 
лу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пу 
ка у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју н 
 боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је  
 би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене л 
нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохва 
{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу 
стаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади  
ој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну  
на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрет 
шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из 
је меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима,  
а јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало 
 смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о о 
, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На 
је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35 
 жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајк 
и сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим ши 
{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се 
 ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити 
у.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људ 
ке у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Р 
на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који  
га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полаз 
која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима ње 
 са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни р 
<p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе с 
велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и пр 
 <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се једа 
земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, п 
млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вич 
 до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци 
уре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би 
ора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за к 
ло, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах  
и чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха! 
 сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по с 
дим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица. 
е погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и 
, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети 
 у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" /> < 
ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу 
г је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једно 
ад мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из  
 даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме з 
ачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{ 
 <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ 
бину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изва 
 настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње ка 
одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после о 
ани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево р 
{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао  
вао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога ј 
и да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, ни 
њ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p 
оспођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је  
У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb n="iv" /> < 
 него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече  
 а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у  
српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу 
илић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули  
у ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме ме 
мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" 
о од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га 
 нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, 
p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како ј 
оже им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> < 
 његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од 
ко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голу 
е и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу бе 
а блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не  
</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепа 
о није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а  
ма од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а ч 
гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> < 
је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у тур 
о више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим посл 
оњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука 
 се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Х 
енкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је ду 
им златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим ка 
убма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж п 
ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја  
} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не мога 
 тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за те 
 као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог  
 да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S 
е вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} К 
ини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је  
ај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо пр 
еког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном нис 
.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онд 
о!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загл 
адне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља н 
 јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио 
да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истин 
во благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и рум 
оји час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарс 
шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, бе 
 клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и б 
ице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око 
о овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отв 
о навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к  
 „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије беја 
ога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа  
е, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда к 
тане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стра 
а у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, он 
му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види б 
а Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето  
иде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није сло 
!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је вел 
муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног 
аше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се 
о разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по ис 
Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо стано 
ловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на к 
о <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћ 
пут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p 
а, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађ 
"Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година,  
круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и ка 
лави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у неб 
велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио 
тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> 
ом зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло 
куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен ње 
ша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше  
арем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и но 
ико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола 
лећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На об 
и и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне по 
х витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбр 
оркиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила м 
да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и б 
ном везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} 
ашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и прост 
 па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмиц 
ула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и 
а те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рај 
та је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела  
м руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p 
 зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S}  
нама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када 
до становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај мал 
е Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт 
слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања,  
том крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа 
туви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро о 
ушманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!.. 
е у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљ 
им пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у м 
љаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз В 
оћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: не 
а осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек ј 
се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини по 
н колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку к 
сиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се п 
есело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута мој 
же од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше  
оји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујет 
дити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима  
паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац ом 
сиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови не 
не мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио 
 које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим как 
.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој  
Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душ 
из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо! 
у покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се  
ену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све  
или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају 
киде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, изва 
збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати  
 оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући 
ало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева 
лила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене ш 
P18920_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S}  
ше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико дру 
лила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лак 
а се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и 
пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики заб 
ребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дв 
паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, гов 
 од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{ 
очео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови 
тничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих к 
олицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рук 
се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко ј 
ма хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, х 
ах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох ј 
ретворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе зве 
ребали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала  
руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али ни 
и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и  
 Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</ 
ема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће 
боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митр 
 <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом,  
ајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам  
<p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихват 
 у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И 
 окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престра 
унцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Је 
гог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ у 
и да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S 
еби од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не мог 
 дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати 
колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренута 
верја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма 
p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовин 
сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варниц 
ојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупа 
а велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с к 
а целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе о 
јао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по пл 
ито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l 
ше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене 
п пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који 
то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се рук 
ређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и п 
ези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пу 
 заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да 
 и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше пове 
ио.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <p 
ерује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Прот 
ни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од 
 Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена 
!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног 
не.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрам 
е дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена о 
о који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од 
 којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле  
то извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од који 
а!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој ст 
ле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљен 
а таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да 
камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и 
рци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су  
 а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скипт 
ини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири  
p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а та 
 сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је  
је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стри 
а, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше ц 
елек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући 
т алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{ 
од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред кру 
и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо,  
 организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуг 
аса на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прсти 
силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на л 
 са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није. 
ијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколик 
а, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуни 
 спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све ок 
{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џин 
 наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час  
ко лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p 
 усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко  
средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око в 
еном повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чо 
S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као 
иш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубин 
не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се  
p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде 
 <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели зма 
више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“  
 Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у А 
о Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јах 
е гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" /> </div> 
p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Ра 
</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је 
 баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и б 
да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S 
екох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb  
аја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb  
кадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p> 
де сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а пос 
заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном жено 
ије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаш 
.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње преми 
нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми 
о је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о пос 
у у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој 
8920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div type="chapter" xml:id 
па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о по 
Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од  
ојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шеш 
воју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф мах 
и се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме  
.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држа 
 те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у 
 <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање ве 
!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса 
и, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници  
уде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, 
узме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво м 
 сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасен 
вде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p>  
чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} 
 заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се при 
аним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „П 
м год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју  
нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што  
 је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ват 
ди чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду ов 
ијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гун 
бављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на ј 
и? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље м 
 поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњч 
само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да  
дајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска 
земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p>  
е и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искуп 
 високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадош 
десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејк 
тру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не т 
се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокљу 
оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо 
опа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да  
 — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук ис 
 на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, с 
Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних пла 
 је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој с 
мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју  
 је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густ 
 га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, ц 
ај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин;  
ед поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним з 
уда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрп 
густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис 
остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје с 
 Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, ст 
, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је скло 
 нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног 
на жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се 
ваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушава 
гити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му:  
приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко  
ако је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим...  
да у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, к 
нину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по нек 
га једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„С 
ачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од 
ито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мех 
 Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред так 
о смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{ 
м; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним 
ати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кро 
оја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хла 
, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежа 
то !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а 
у.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се  
 све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Рав 
иш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ уверава 
 се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по св 
ахаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је ускли 
арко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита п 
своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не 
 рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим 
 Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону з 
 да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша 
им.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред са 
.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и 
 од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ 
мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да приз 
?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози д 
прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглио 
о целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S}  
ји дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, 
лу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо 
.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога мл 
Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема, 
ди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их пр 
 господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупц 
и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На 
говима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог 
ше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу з 
иду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот  
тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи пи 
з једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на 
аља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеман 
ећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њ 
е Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају нево 
јко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго тр 
о гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше 
 у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда 
мке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још 
} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава,  
 се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну М 
као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави б 
о било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S}  
Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред 
му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S}  
 да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу и 
у уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових с 
p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p>  
рпскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да м 
офових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики  
ледњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бле 
на!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочиј 
ћи, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, пе 
ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколик 
пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за ру 
одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро у 
а је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје сед 
мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто д 
и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима с 
онесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, 
ним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо 
 како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... пока 
покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, 
помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам  
ије могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ласт 
и говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</ 
ојачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио 
една ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како ц 
дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није 
ад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а  
мљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{ 
абрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипу 
.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече мла 
ви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те  
је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за 
, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној 
; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог г 
има.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је з 
ила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије 
раде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ гово 
бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Он 
ко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца  
да у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам  
аког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље  
народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опаз 
на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Р 
 упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестр 
храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се развед 
 због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да 
ва сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топло 
алом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb 
кукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n=" 
ољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} 
 на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти за 
ра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ет 
убина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова,  
ило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше посниза 
е Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохва 
рилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила,  
 покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху је 
кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту  
 канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух ша 
ад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стен 
екох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да види 
 није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћем 
 далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме је 
урцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на  
олитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p 
оје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињаков 
на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола 
е, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу леж 
е, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p 
 је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски прес 
звезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је и 
а златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих  
ка му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манд 
...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле: 
 некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита ус 
 хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај  
им мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ов 
 беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди д 
пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Ра 
вити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно усн 
о да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! 
тоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред п 
уго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме 
зијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај цр 
 Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се о 
њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двој 
head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по  
е кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Ми 
оспода, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћ 
инама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђау 
ј господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од 
, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао  
S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај гос 
дај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође л 
 на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ  
 <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с ко 
енутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих  
 брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb 
ис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке 
ом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме  
 n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како  
лакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мршт 
наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске го 
</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а сп 
облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву,  
нове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одре 
гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p> 
ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као свак 
ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва успла 
а?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и 
а њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S}  
е какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо 
а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само  
</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <p 
епланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S}  
Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио 
све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало ј 
њурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гро 
„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} 
{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ро 
викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита м 
ге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Т 
аглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме,  
екидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док посл 
 знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих за 
ед среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан об 
убичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартин 
квом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео да 
регла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га 
 са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким з 
 преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од 
четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напоро 
нога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о б 
, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија ко 
ок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} О 
е ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, б 
омно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно  
, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S}  
и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, реко 
p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим  
 је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и о 
о доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а пам 
м мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабани 
у Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурно 
 изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чиза 
дном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „ 
, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви ода 
у бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те 
ј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, 
етне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски ч 
ајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад  
/p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него по 
</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражен 
весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања,  
ети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсо 
да да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са 
 право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се о 
l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n= 
жјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, 
, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћн 
драганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели  
е много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом л 
ги више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрни 
ј шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше д 
ца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао н 
 на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе  
ве на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му па 
аргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти глав 
погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у 
пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ру 
 по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се 
на, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на ком 
 који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} 
 десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави  
че к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за  
зношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена 
епне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцок 
ице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и  
д Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турск 
све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на но 
пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда он 
У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху треба 
вијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих 
p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме 
ао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и исп 
ећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској 
унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке  
 да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се 
елико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних 
!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „ 
ти Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју вошта 
.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просто 
!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш 
ш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> 
белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше  
оцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не ис 
вали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али 
у Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог ла 
анџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим ц 
сном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к 
е горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима 
ита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце  
оме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кић 
носито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше  
ави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде 
у овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ 
сном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.< 
ало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоње 
и му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџар 
S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову ма 
глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, ко 
 на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластав 
p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да глед 
гурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гоми 
нога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајк 
 села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или  
ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су 
p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајк 
ве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли  
 зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпати 
 својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри,  
макоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а  
 по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Ци 
е на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p>  
њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају пра 
ј сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са св 
оде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрно 
рче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрлив 
 <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а по 
ђаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице 
Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="11 
веде доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и 
е.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку  
ки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали дал 
ве, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки 
то загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена м 
колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох р 
штима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га  
на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нови 
ки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима бузд 
а.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црв 
ко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме 
ајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да  
е.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{ 
седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, мно 
</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си 
ри моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргит 
одина.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад 
 <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека и 
оследње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало 
аће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако мла 
о моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја м 
ите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То ј 
а кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није 
/> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, ко 
и чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе по 
рема трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом бр 
сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима уз 
леда растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type=" 
постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „ 
вно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да  
близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши ст 
мисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганин 
 не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни 
 у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га М 
.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа  
од сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n 
то, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у прис 
теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне  
 нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да н 
о сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n=" 
 пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо,  
 ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би 
, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је ср 
 измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будит 
.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да ка 
ра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице,  
аш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покор 
анке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетив 
з доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себ 
дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па  
па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из зад 
естењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право  
 зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе,  
и !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде ум 
Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168"  
S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — и 
дско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p>  
 /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за  
цају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на во 
е господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све г 
њ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да 
баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погу 
виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо ми 
це сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, а 
 и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти  
војшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад р 
етну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто 
што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај  
.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити  
та и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из кр 
 ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, шт 
и им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде на 
него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и из 
што накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћеса 
 стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да в 
 /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевин 
 буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му  
ако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.< 
ћам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да  
дска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</ 
има; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и 
ена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко ср 
ате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господ 
еху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што 
рептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет б 
} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним п 
ца у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате свој 
>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} П 
еху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед с 
назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледал 
 рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте бил 
који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља 
ва,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си т 
е оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини  
ело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размек 
 утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Марг 
војом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мал 
та рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као д 
пет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она 
на Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини ду 
оце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засену 
ш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној  
} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то 
и даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где  
давно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном  
сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне о 
да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла п 
и сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост  
гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би с 
нили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хар 
ad>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од  
о поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла  
о манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве  
д оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем ст 
страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може 
 драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање о 
 једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S}  
итајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чул 
лушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше  
чај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се неве 
у. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Т 
дачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ 
ом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамен 
ледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двер 
 само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео 
ветној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас  
и сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно  
оиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се вери 
је и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога час 
и се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> 
мо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце,  
е долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Н 
!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита 
еш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече 
ија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита  
нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше М 
велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја 
врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри в 
 Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb  
гиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се про 
 Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Ма 
 главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим  
тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или уп 
просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда 
млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у С 
 рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> 
сео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Марги 
“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта л 
авно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и с 
к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким  
да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p 
им те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" 
би говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нам 
кну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} К 
аест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замис 
врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо т 
у.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти к 
да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па ма 
златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица 
јко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њо 
х знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p> 
жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеј 
ачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како  
г дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својо 
е једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се с 
им те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски  
<p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сеља 
о у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш  
о да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе п 
ко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу  
у, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога ов 
јеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пе 
 слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроб 
ао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему 
рочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је  
 се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</ 
ца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваш 
заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопље 
нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“ 
да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Нег 
аздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притис 
</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, и 
</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како  
ајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљ 
о да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разгова 
је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог  
е онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{ 
утуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p 
риђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше  
Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске  
едан луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје из 
ог детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S 
а свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом 
pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један вели 
младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџари 
арно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно  
без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне  
?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би  
 је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема ме 
како је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на 
а грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшиј 
таше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече 
сподска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по  
г једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто п 
н је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињско 
“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба на 
амо хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казу 
 се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш  
ом ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколе 
а?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда  
у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља 
Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролаж 
својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за  
апатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне с 
о, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да 
оже да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, м 
хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара  
кри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово  
е види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на у 
 да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?! 
есту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећ 
 Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он 
 уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она 
су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гво 
али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p>  
 овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руко 
 полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снуж 
head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседл 
ар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега ца 
сно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча 
 ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко с 
ма је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипко 
зимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да  
о да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је ми 
 комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснам 
ши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„ 
исталисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а 
де је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од 
е.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледин 
м у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке  
 Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослобо 
 знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукунде 
позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж  
о.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди  
уку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p>  
потовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пу 
 га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаш 
е и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним 
едно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?... 
ош више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој насло 
кидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности. 
грљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренут 
. хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у к 
га гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој  
о бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног 
 је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Марг 
други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало о 
.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{ 
аних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се сли 
уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“  
шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну  
а!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло  
ј вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа 
вади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином г 
а од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он д 
S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, с 
еже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Н 
боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше  
 рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> 
такнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прс 
ним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као  
ка обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, 
е ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.< 
ега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирћ 
је знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и не 
S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком  
ко сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извуко 
е још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса  
е бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога  
, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом  
ас левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмеј 
унака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо 
есео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима  
е.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са за 
игнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко ук 
се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из з 
 соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „К 
ало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах 
еликих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве 
евам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би з 
а стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на м 
лада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце 
е дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао 
и моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, 
 према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име б 
ђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Ста 
менио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цве 
ло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{ 
ешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који 
је погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“  
од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и 
 обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. 
а, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Р 
лемените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним  
и, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне  
огаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упа 
 чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад 
а, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком и 
да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубок 
чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена 
 млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а 
наци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> н 
едведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађа 
! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави  
рачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле лова 
а каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замоли 
 боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каж 
одвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„ 
лужим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам,  
сигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој  
оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поре 
а, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости 
то длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n= 
царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и  
 само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете  
 небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним о 
ени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко 
онесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за 
а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И раста 
 да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p>  
а нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме  
жући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све сас 
ти прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако 
 у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити  
вита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прек 
планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио ко 
а; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у мла 
А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли 
м очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се об 
 огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и д 
; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивн 
огу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у и 
латка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра,  
иганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није он 
ите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и  
ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко  
S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако бил 
 разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>—  
е.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и под 
рила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста мале 
о положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Марг 
ганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се сл 
S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни  
аш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онд 
ни.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема  
лија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се  
а на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако  
д ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ор 
кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па  
дила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чак 
 што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затвор 
а својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S 
че од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто те 
војачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза. 
ак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и по 
на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево т 
етла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је 
ај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртно 
ом ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дуг 
која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, 
 род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Ни 
„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но д 
ојим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дуна 
а узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, 
па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} 
бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, х 
/p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муњ 
S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиност 
дала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нис 
} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је  
убим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе,  
 је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слоб 
 само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна  
и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се 
риљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Л 
 “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него д 
е на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте 
но циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату 
ати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песни 
е јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј 
/p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме  
ив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај по 
о шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мисл 
о он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, 
мњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се ку 
 угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се 
се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> < 
мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb  
пну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, а 
!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и па 
у да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме 
рне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се б 
ака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека вели 
о не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам 
овнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. < 
ну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родб 
леко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за в 
“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска 
 људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахра 
ва жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има м 
а љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p 
м каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окрену 
ци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу п 
 и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један 
 видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој  
верио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја,  
 то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„ 
сти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље нап 
мора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окр 
нама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доист 
последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само л 
илике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало 
стом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и пов 
ља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окр 
<p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S}  
а узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да уд 
 од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви  
је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једн 
 неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза карава 
е осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо н 
тови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више ка 
трља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му 
p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p>  
?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји 
десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место. 
Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупиш 
о си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајстори 
а им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове т 
цу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад 
наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ран 
вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао 
иња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, н 
и јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дре 
е!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он  
} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био о 
едно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси роб 
 удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да тр 
Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом го 
нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде М 
а даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> < 
од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна 
ку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Каз 
его, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} 
вом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</ 
 коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p> 
ма се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никад 
его испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш 
 преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, ка 
к и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се н 
 своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље  
ки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом 
 не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву 
па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један с 
но.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ 
а Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, он 
, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од ту 
онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, к 
ом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> < 
арице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S}  
ободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или  
че Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим  
рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од  
; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се 
дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Ц 
> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди  
 од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице! 
/p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n= 
егедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „ха 
е Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n 
а нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и терк 
весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циг 
бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув  
 се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се 
а испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито реч 
е да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак ж 
а колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукам 
ни мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црн 
мо како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се  
д хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не д 
Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Шт 
 режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опе 
е од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим  
онело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а ниј 
очељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златн 
вори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњур 
цима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појил 
шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње  
утљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; 
ливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине  
да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S 
сне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла ја 
з тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из двор 
му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој 
ему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до по 
рице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</ 
!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши 
 избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси х 
ше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој  
им крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим  
симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним о 
слиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећин 
колико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизм 
 не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клешт 
е десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене 
запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рек 
 вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује! 
чи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила  
и своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати св 
осла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к в 
а.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису 
 се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га 
ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„С 
у нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је  
ћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџ 
џија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече деч 
ад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибр 
дана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше л 
а у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у н 
 змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже к 
јем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се пр 
јвише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb  
аше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво  
ине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову 
.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чу 
а испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад мило 
да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} В 
пода маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти ме 
колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост  
га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} 
у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог к 
о изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покр 
 креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид 
е подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к м 
а се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је с 
ђе даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га 
 невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и 
рчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајко 
у погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао по 
ћеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе  
 Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" 
 главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом  
Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече. 
уо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну леди 
рисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабани 
дне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез о 
аше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице пршт 
ану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином 
 на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац д 
 чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</ 
е, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где ка 
подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад со 
лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече по 
изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Ма 
ешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету  
роведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмо 
 Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака н 
е натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је доба 
 пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи 
аше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху,  
 попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да  
ку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу с 
 па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима  
ле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка ср 
елику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи нек 
свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> 
 око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је 
 јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> јед 
живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Ни 
вори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми 
 десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија 
о што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлос 
е Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је! 
жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгле 
о јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледај 
 пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169 
да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се б 
ан да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стрес 
p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осме 
ама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук го 
тва, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А М 
 кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к  
иће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као д 
да Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се же 
вориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, 
нин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој 
 махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да т 
да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p 
вети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно неш 
 зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер 
да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју  
а блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао с 
пором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго  
ом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Тат 
ичини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један  
иташ?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жал 
 и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да  
и звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе 
турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног 
агано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благи 
тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши  
о округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од су 
ворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара  
и до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад 
, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама  
 Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Поди 
рихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да 
гом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; не 
S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> 
 царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица пр 
је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гла 
} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагл 
l:id="SRP18920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камен 
ју потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса 
 склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S}  
p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да  
велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а 
шко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара 
 да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкин 
ај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари 
нда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвозд 
темку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури  
а и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, как 
мама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повија 
сни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепав 
p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зн 
тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара и 
 <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети  
 заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од 
ара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S 
и зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али не 
и му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори 
ема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не  
Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахи 
 утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка 
а под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на усти 
е она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и уби 
...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла! 
{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} 
гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она  
почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет з 
 је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то шт 
страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у  
ј мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас 
ђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} О 
еј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-б 
лили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му  
ица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колен 
3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се по 
p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде дес 
ајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе двори 
 знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова дв 
{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше 
} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш  
агим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљев 
>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице 
требова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од бр 
, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима кој 
меде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше пос 
 човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p 
ва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниж 
ати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером 
онеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и зв 
е.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња 
p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по со 
 Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да н 
ибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и тама 
ка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, г 
n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши  
зи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p 
анин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p 
беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа 
 и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и н 
, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој 
де, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се 
у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него 
иде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни  
с у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти све 
 лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет мом 
> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну о 
у па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала 
им и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, б 
, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— 
 мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозн 
вакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она глед 
иде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у  
тавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на вр 
 просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изгово 
е, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник  
сиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српском 
та!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p 
 видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{ 
/p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти н 
на поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком т 
рак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко 
мо где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном 
е у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по зве 
у светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину,  
„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарс 
р Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један 
городије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и 
ам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онд 
та и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! преми 
гаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим му 
"204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то  
а очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој стран 
те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се д 
ћа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а з 
 да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирис 
вчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Дола 
че што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори п 
/head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се  
ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће с 
Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" 
 Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни  
уда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не 
ој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат  
у хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, гово 
а.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и о 
уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А с 
је!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом 
 „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће о 
 ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој 
него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ват 
х лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, к 
или господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једн 
те?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде 
<p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерак 
, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће по 
 <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан! 
е би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас  
и шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> 
ешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} М 
 би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самс 
је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У окру 
о нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По 
ђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага 
 <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под  
его да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ п 
е шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; 
ткуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ 
а него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог раставље 
х видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је  
 али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ет 
Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, к 
</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца 
ло!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући 
!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спуст 
 остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме 
ада за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се ту 
амо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се пам 
 одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чује 
оје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да  
, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ 
су благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели њ 
а се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте св 
 <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— 
човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>—  
<p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>—  
од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове х 
срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Р 
о, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро иско 
 кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкас 
ис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} 
id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и 
сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб 
чом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у с 
војим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто  
ући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника 
смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p 
 врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете  
„Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув р 
шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хва 
 изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ реч 
 пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо,  
е шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, как 
</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ про 
а па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то нек 
p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} От 
у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ обра 
о ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. 
и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да 
потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да  
о к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом б 
отинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.. 
адознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстиј 
д би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и н 
у!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи. 
> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу  
мо, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ 
сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући 
е поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је 
ом сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слу 
ованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима 
сови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо среза 
јко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио 
стављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми  
с.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где 
јим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово  
а и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно 
и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} 
 онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пов 
, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и нев 
и; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једно 
бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на у 
ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у  
 Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седе 
 тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним шир 
га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона 
кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковче 
.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах 
тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у 
она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од њего 
ну траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко, 
 у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта  
а је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да  
еда.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше ј 
.{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима  
који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испо 
, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште 
екиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те 
чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па 
ред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погле 
а витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ход 
кочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганин 
 си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирн 
стаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
и да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с 
ави се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к  
у. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељи 
 добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прели 
те, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амб 
— пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао 
е...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па  
раву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старче 
г и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више 
ом устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а  
исну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихват 
ко сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у г 
аде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и  
рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад 
{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Он 
у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он  
ак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје,  
клон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не са 
="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се см 
p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави 
мели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“  
 Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и го 
за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаш 
бу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.< 
предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат 
о сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо д 
, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на р 
де да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S 
оља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да  
авом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да ниг 
 је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаме 
се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно 
 ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „З 
бе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је  
крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше са 
не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком велича 
 стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, 
аше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходни 
вим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваш 
рџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златно 
 Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондор 
 додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ј 
 <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да  
ао уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата бар 
већу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љуб 
 диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерн 
се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а понос 
је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе  
абаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу 
старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или 
турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са м 
ка.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама  
{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. " 
 после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S}  
паса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у к 
ју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком,  
 млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова  
у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живо 
 па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут  
>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим јед 
ним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси.. 
алост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуг 
О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну стари 
а, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и он 
 <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџ 
цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} С 
Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде,  
жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“< 
знајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама;  
p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb  
жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано 
 Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што  
ц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због и 
 ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу К 
ан пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу в 
 немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад  
све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред чо 
и Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу 
ад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало 
ечи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ  
 искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао  
ди због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па пра 
не бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, ба 
иваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи,  
наци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поо 
ан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин 
ану, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па о 
. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше г 
 да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуна 
натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада 
им те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у 
а Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчад 
ет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Т 
слим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише,  
е дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Ма 
 врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану  
иве ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донес 
а и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружин 
{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуц 
е увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дођ 
енчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад  
се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час ма 
е крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S 
ту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и 
Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Не 
ужо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Марги 
ка нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter"  
унце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њ 
> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад д 
на патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; нег 
дина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица  
рбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике 
еш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда 
смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Цига 
 сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка  
провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је  
е сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готов 
орници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 
дите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p>  
 платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира 
ке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> < 
ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рај 
онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву  
циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник о 
неш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај некол 
о:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали с 
 превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} И 
га Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишк 
љупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био с 
и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p> 
врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку ј 
у суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је 
у и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љ 
анка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу  
{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја  
прему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће. 
 И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и зак 
ињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p> 
а; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми  
ко други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице  
е њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} 
но.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, 
 сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господ 
у два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обу 
јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ п 
ћој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љуб 
они се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми 
 лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама т 
стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S}  
} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми од 
гошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са  
едва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој  
оницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пија 
Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде 
ав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полу 
аше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву 
гова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару 
о пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде  
 и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани гос 
е Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му ср 
 а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да с 
ати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак 
зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се 
 знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ о 
та ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Мар 
клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв про 
спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хлад 
ју Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вра 
по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одав 
на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па 
да господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко 
, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема  
пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима  
оме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупни 
унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Т 
уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним  
лу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скип 
ху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио  
две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све 
ојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица 
поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави г 
ао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с 
а од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек ра 
и!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу  
жеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече јед 
адосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт с 
нце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и  
м се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као 
еља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да сед 
д кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Срби 
 <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила и 
 га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припре 
<p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда наста 
 погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова 
роке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије ви 
 до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи 
а и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два 
 их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре че 
е никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „ 
 од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом н 
 да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је р 
сли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за в 
о ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш 
 младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу пр 
 биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш к 
ој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и г 
оже да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момч 
ј ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено глед 
 и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих с 
прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <p 
е знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што  
 девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на з 
/p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори ј 
вено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођош 
ега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти  
> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хиј 
бо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па о 
.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритов 
 се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земљ 
тре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} 
теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџ 
 жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поно 
 јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриско 
е могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати. 
заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а че 
<p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијероними 
рекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове м 
куцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се  
од и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајућ 
аћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и к 
рећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</ 
већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" />  
раве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси 
е то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!"  
збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.. 
рске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко ј 
аву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <p 
е како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p>  
све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А 
дине потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично 
.. пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</ 
т од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се  
..{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упре 
згубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље 
амо једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на цел 
ними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто 
срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> св 
 куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на о 
сла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри м 
могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да остав 
м.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамот 
евито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је не 
 оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе 
 од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини шт 
потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред 
 и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голуб 
 му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ ре 
ала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си м 
ели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да 
 онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у око 
кресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калп 
, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је виси 
м, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори  
о секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазариц 
е добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклица 
 својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника 
раз народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један прон 
њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмек 
четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једн 
по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше  
920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb n="180" /> <div typ 
 и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде 
е вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили  
а жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека 
 ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толи 
авијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком так 
сти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње  
аше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче,  
 „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p> 
био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и крас 
вецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну 
онизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш 
Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем  
ати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" 
и:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се по 
лачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као 
ру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка 
и се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и к 
!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који да 
бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па 
тено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и пл 
лађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не позн 
викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише 
уј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене н 
па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше 
{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да  
енух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... 
а рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} По 
љаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насме 
ткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад 
ље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ ре 
е и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, к 
стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и  
> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофи 
лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! леп 
ом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке 
S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и  
и твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати  
а ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чин 
нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку 
!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт 
>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са г 
 узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слат 
стављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Ра 
 немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштењ 
ћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О  
алој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова д 
 је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, позн 
ла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлиј 
а па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смр 
елек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну 
 ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати св 
оброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Н 
бесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето  
пи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ р 
 светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом з 
S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јаз 
јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, кој 
ош не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На ле 
ући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p>  
На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!... 
 сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се уби 
 је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке  
етла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме  
емојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељ 
чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, как 
ми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо 
 од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород 
 да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Ис 
а се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дет 
шевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S}  
... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} 
 и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док  
ах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не 
ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо  
моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите гро 
то да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће о 
аш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на л 
дном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па б 
 прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу 
 рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче  
брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти 
да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пун 
анђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и кре 
-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мај 
анку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се 
руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему  
е најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако м 
аћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и по 
 па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, 
 Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не и 
што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачув 
дам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи  
милост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку го 
ене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умре 
дној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чис 
у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер  
Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њег 
 Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се 
ково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хо 
у са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све  
 појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали  
дај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти 
а све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех н 
опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина К 
д ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S 
не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пр 
 жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде став 
твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи. 
 ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз суз 
е на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како  
 враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада 
а вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то па 
арац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи к 
м порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуње 
дем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти  
вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине 
ти Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли 
дмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку 
није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те,  
олико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с јед 
ко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше 
урина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље  
кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како  
то ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слуш 
 у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти  
 мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето  
 ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" вик 
>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дођ 
а.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> 
{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме  
{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" / 
ануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долаз 
 где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да  
таше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здр 
д бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су 
са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p> 
днија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, к 
 шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га ви 
е сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, 
понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред т 
и, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце зап 
цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не запл 
банта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p 
нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тог 
ић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у  
} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморно 
 може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, к 
трузи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и леш 
скићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудура 
ним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом  
 с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ в 
p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде 
ичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио ср 
на мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро ј 
 је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји поса 
а буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чег 
 као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те н 
 глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бој 
у, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог,  
да, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагасто 
ка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срц 
 онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пр 
на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као 
ила једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним пок 
 педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпо 
/> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој пад 
, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављени 
Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу г 
право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе њег 
 сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало 
чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше 
а с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јо 
.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима о 
 дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно пла 
сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цве 
ке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и как 
љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псо 
а је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо  
ојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</ 
ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме друг 
бар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћ 
, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје глав 
ар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра д 
на, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је 
а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа 
душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, нег 
у душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и 
рихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов до 
ћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој зас 
 челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене  
је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> < 
ао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава  
естрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда о 
часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Ос 
и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем 
само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори  
млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Де 
моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да  
ађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана с 
де нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба 
S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати д 
е Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта 
нђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срце 
</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и  
ма својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, ре 
 лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким пу 
ло што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени посл 
 иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово мом 
у руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p>  
како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече  
а мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{ 
<p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчал 
м мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и 
дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје 
самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, —  
тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил- 
 снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако  
амо кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; 
ку!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S 
пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а  
овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и поло 
тамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад  
.{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем! 
 си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одм 
оја тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе дол 
.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ват 
даде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како 
у и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска  
 та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сеге 
репће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде 
Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да  
носа никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам 
ело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јун 
оји си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да ко 
ажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да п 
старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" 
 Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове 
 оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред 
е чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А 
 стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд 
ва руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!. 
е водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише  
 лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се оп 
мај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и д 
 хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?! 
он Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље  
те; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ- 
з Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не п 
ше их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један  
све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме 
е нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је 
ерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и п 
но прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечин 
не.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаш 
 нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да ка 
знати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{ 
онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и  
рату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, кој 
тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, с 
, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи 
ад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин 
 другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо 
езда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелет 
а мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном  
ест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од среб 
елога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред рас 
алутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} 
 њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ 
ебра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка дост 
ште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита  
ганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Р 
омком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом 
а срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и 
 само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се бе 
нчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости! 
Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она стар 
о бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тре 
зме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сен 
 наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа прв 
а стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју ср 
 једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Г 
 руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренута 
 господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с п 
 Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о 
опта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и он 
p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега 
су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду 
ата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребр 
 нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право ка 
о и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не  
одиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој с 
оклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом 
свеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је наг 
 Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> 
 с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мек 
госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека  
срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо с 
у и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p 
="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше ми 
едно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на  
а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту насл 
е да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао 
Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године беја 
ој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ов 
 главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног дет 
их двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неко 
некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихват 
де на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај мол 
да махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говор 
остретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје ме 
 жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравиц 
е се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру 
паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин 
а?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова 
сом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће  
S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој п 
 одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпо 
Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, 
гледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ 
ити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ  
колико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се ос 
а ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево 
, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; ви 
м.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Мо 
оји ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што  
е наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође 
аш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> ве 
, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> 
SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевај 
„како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил 
 а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше мо 
, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га  
ке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше  
мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су  
молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаш 
оиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да б 
вадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је  
ар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Н 
мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S}  
 конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и гос 
шта !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј 
аде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе  
 никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији ро 
ђе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, 
дном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о  
прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S 
 а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези н 
n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, 
>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада М 
 не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву гро 
каше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек 
оји ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајм 
ем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и  
воме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога  
не, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А 
>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће 
вао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењашт 
азати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада  
ске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> 
јсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> < 
еш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Ра 
а.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, 
проћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном 
 не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој х 
ем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјан 
уздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у 
е нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сва 
сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на н 
ише од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Отков 
</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. < 
је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што 
„Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала 
че му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра ка 
ова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извуко 
о гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам. 
м рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му  
Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у н 
и!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ р 
<p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији н 
није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубаз 
 присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и оп 
карима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми ник 
ко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни  
би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доист 
астиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква уб 
м и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме повр 
као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и 
м се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за шт 
ата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњуш 
} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био сам 
ке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу 
 Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћил 
, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, рашири 
и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни п 
 који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на добр 
, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо 
милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам  
Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита  
<p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, п 
сте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте,  
а остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То 
/p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од стр 
ја, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и уд 
„Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам годи 
.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми 
{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим по 
ога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити 
вом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака 
 само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа н 
b n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полаз 
> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се 
{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је 
д некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може би 
.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одве 
ај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb  
ита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буд 
 да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто 
а јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећин 
у.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу т 
, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити 
да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборави 
 жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутњ 
лазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш 
е, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p 
мехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја кл 
{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пр 
просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред  
тми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благо 
 низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окре 
ухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то 
луј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света  
од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред  
кав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао ж 
, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, д 
 постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Марг 
за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се 
х.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној ту 
си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Т 
Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољ 
радском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „св 
</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ват 
е!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседо 
> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без т 
 тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко п 
и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n=" 
укнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим 
хтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља бо 
ти ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p 
ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју 
 досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него  
све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Ма 
ти Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив 
а кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде к 
сме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и иск 
мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло 
вој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S 
е си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p>  
нских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод ати 
S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута б 
ве то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{ 
Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гро 
велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, в 
 „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше м 
<p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ 
е отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са не 
оби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину 
 кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Цигани 
е Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим 
е дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламен 
дство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господ 
емој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немо 
!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако стра 
могне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину вели 
 <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши 
 на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и  
е цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него 
>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином 
егде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе г 
у да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Вра 
дете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако 
бе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не 
ити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као 
ди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сет 
а у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздаси 
елики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ 
сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића  
амо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхин 
p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом ко 
 <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим 
акашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову  
а господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, 
има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јо 
ања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право? 
ени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је 
м далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка 
госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала 
бодну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n 
ри он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако  
 него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} П 
и љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприс 
киње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова 
 господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је нек 
учило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— 
осади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је н 
амену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ р 
смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена кој 
> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А ш 
p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управ 
знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разуме 
XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p> 
ли шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О  
н види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица! 
ш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати. 
е војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један 
ни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама 
ати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Марги 
.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш 
 ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да 
јевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попн 
зник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и 
ом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна,  
Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једн 
му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и 
 знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какв 
ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија,  
ну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког с 
це и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи 
 разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зај 
уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза 
ише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке 
али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена 
 му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чини 
није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли са 
е топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако пов 
авља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, 
е, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше са 
даримо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше с 
рушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““< 
станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, види 
 да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над тв 
 је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест гор 
:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note 
ема кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, 
о би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! 
ојим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо до 
веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред 
и труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи 
ела би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговори 
 свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је  
као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин св 
 подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца  
quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> < 
у, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на п 
јим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом 
уке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час 
вори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да 
егове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, 
 Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме жи 
ни сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи  
патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици нека 
 Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње,  
ја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од  
и ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе  
тивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем 
91" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиља 
ако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се за 
ов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш 
ли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div 
и неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј с 
 си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубил 
клињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n 
а.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног 
212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само  
е?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не 
ију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слу 
ратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер 
 паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се зап 
 премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас оп 
д се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљеви 
 ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну шт 
иња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и он 
.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу,  
и <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим! 
сећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их  
b n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља  
 ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је 
 у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски 
дна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас д 
 између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њи 
нала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Ј 
 на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни поглед 
на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже ле 
та да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због 
 је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја 
мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног ср 
е молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада к 
к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе  
ше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се к 
здано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде сл 
убити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бо 
пајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панци 
ш за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, 
к и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Ма 
пет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама. 
на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, 
е били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови з 
нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те 
о нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме п 
 а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и 
 !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастр 
нарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шум 
у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почн 
сти.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива,  
е канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку  
е изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} О 
с, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно 
ља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њено 
а.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и пок 
на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе  
ад и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где  
></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скину 
 заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече  
ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога м 
 <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао 
 знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Р 
бине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас 
и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргит 
 оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стај 
 срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрост 
ргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој 
и их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /> 
нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, н 
а, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, ка 
окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p 
у они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће 
це казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима  
е господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она 
, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> < 
ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> < 
офица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме 
е онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> < 
чегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у  
изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог вод 
светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад ви 
порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њ 
а.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је раст 
?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p 
саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p 
е, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе  
и; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је  
орну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих 
ини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема 
е то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне гор 
у!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору 
иноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</ 
епота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, 
и јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онд 
и нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, 
ачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не с 
ана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:< 
аном у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад  
леда у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ 
ше једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним корак 
а.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим п 
 соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борб 
пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="178" /> </div> 
ише снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову стран 
 и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> < 
а полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила 
а.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. 
амен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си 
е Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора 
на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега  
кнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хл 
јаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрав 
је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је  
> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секл 
град, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му  
војом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору та 
<p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какв 
 грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овог 
ћи се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не м 
га с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио  
е да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим п 
} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах прија 
 какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од  
RP18920_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспа 
о тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и  
шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p 
енув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита ми 
тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџ 
жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброт 
 већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у  
ра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко неш 
 ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја  
м?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; о 
 свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам  
јих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те м 
 <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа 
 можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу  
 од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сва 
оницама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска шт 
јао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и 
ан висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племен 
јближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као д 
па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу сви 
рске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Цигани 
тру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту ус 
ра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него 
, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докоп 
амену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p 
ајрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш.. 
е, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Ра 
p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, пров 
ту своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас дв 
еклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два 
{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда о 
ну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче св 
а Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара ло 
“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињ 
брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем 
 кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако на 
пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циган 
да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си л 
градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Ал 
лики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира мо 
Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јун 
 може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, 
 веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола 
је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Ци 
 у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице п 
.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти с 
ојих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота  
тола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један  
пред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гле 
 кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га позн 
 великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="2 
и пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу д 
преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и в 
="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке ду 
а који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се  
о високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију 
ерио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала  
реба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој ч 
а кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, лом 
радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто за 
е, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, вез 
аметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца 
"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда 
иснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да 
ата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од су 
цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да 
ајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном 
.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је н 
p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком  
а у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
RP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно д 
еде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Ду 
ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкч 
кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избу 
рог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци 
е нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: 
мо овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео ње 
<p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупн 
 Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из тур 
у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?.. 
аш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето  
е при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог 
е.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као з 
на судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господ 
пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај п 
ној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, глед 
им а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у  
о двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић  
диш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, с 
храбри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно  
здана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина ж 
воју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички 
 реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку 
ше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким пог 
х дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф. 
 баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате 
„Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ вик 
 викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други чо 
{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме глав 
анко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива д 
е кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог 
х заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања 
ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а је 
еним образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори стар 
рца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је  
о је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику  
е нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите иша 
 огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год т 
 незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Манд 
били, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а са 
нама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до по 
т те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво г 
а! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О  
уде овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“< 
ога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а 
.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина,  
ћа о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се закло 
адесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда 
инском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему 
што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице 
њој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у исп 
и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти 
ада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада вид 
патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз го 
ао да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једни 
апита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p>  
м драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се 
кад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ при 
 при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у 
} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играх 
оше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти треп 
ћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: 
nit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скел 
е све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мис 
ме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и  
маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч:  
 босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај 
иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклиња 
 и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз г 
ена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме муж 
го и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом 
 мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко 
утем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и 
е.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад  
ви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежме 
ожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, с 
ни гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Ниса 
ој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а  
 дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења н 
ило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим 
S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђин 
ада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није њег 
ојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, п 
е моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј  
 носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми 
 и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуње 
ичаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из зе 
очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> < 
 који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти  
,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остад 
штама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало 
срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али ко 
ајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што 
S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не  
уђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита 
Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у ње 
адовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није  
“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам!  
ије ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не 
 Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда 
и је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> 
тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{ 
рила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „ 
и данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добро 
а образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава бил 
себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом ј 
ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млад 
о си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској не 
о на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осм 
е. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> < 
та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну  
 младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што тво 
иште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани го 
то твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, н 
pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује ! 
да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно 
моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, не 
карада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у 
та се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тр 
е Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и у 
да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p>  
</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј 
е Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јо 
Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а  
че?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она 
бављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар  
ено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у ме 
агњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А,  
 иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на  
 Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у камен 
онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић 
 била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на јед 
из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, 
устињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатељ 
ред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну ко 
њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њ 
ји се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично  
ри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ мо 
у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако  
е заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онак 
руг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степен 
ак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет  
их су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</ 
а!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p 
даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слат 
иду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах  
pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по гото 
постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево 
а га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја 
оред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да 
патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софр 
емљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не виде 
з оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили 
ко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Са 
до!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и с 
де ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да  
сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије! 
 а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија М 
 постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут н 
 /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој  
и осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам 
ише грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам ве 
p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S}  
 да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p>  
 познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мрам 
га злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху  
n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкали 
о другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандили 
рска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени с 
ва века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да  
је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђ 
“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p> 
ву јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај  
има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Марти 
зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде  
ачина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо о 
м у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p>  
мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, 
} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заве 
ска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да  
с. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него 
 тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и по 
 потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека м 
простили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства  
>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковач 
, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама з 
јмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа гро 
оваран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето бак 
едног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије. 
ве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајк 
 главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о < 
е био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.< 
S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то 
 да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А 
с беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих в 
о пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и при 
сима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ 
едаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће д 
ше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на  
тедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамо 
у.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше  
 онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као н 
 као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече са 
е неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио 
ута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну кос 
неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака  
о да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет 
 Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Марги 
ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних о 
ешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде  
дити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад п 
ва, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или из 
и није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако пром 
рбије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега оног 
е једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, 
аше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле 
ог које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе  
и му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде  
м престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти 
 му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да п 
 од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити 
 се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судби 
 па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стен 
или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који  
 мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“< 
а госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се 
ам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи 
а, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1"  
 Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала са 
ну, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда  
} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два ве 
 имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу нав 
и да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па 
мење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и  
, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по с 
 ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погд 
говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези 
етлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као ка 
 мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађ 
о мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, сам 
м у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети 
ам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба 
е поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека  
и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се он 
неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластав 
и мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем! 
морава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једн 
од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим са 
ивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да 
ебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жа 
г чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни ст 
кој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа. 
сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина  
 „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу 
резне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа,  
дифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... ка 
а љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку 
стукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега  
јиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, нап 
ебри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те 
 доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни т 
а њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p 
че усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљеви 
за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“< 
уна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео  
вога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на  
она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето д 
в од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те 
 зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> 
да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа 
н буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </d 
S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици 
ки махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта  
Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нис 
могнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек 
ад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвеза 
 да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихв 
 после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоће 
 само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: мест 
створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да ч 
у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} 
бућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се пома 
раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у 
акољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота п 
S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш бл 
жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда. 
мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме  
да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле 
о своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље исп 
ник вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међ 
вору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шт 
ини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S 
 ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то 
 цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим  
кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одоле 
дмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико оста 
стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта с 
 у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско ра 
 тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} А 
ај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </ 
а како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подига 
нога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за 
риродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горк 
нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</ 
S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да 
ш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће  
S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укин 
е подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује 
ох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко ка 
ива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагал 
ињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“< 
, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Сл 
ело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих 
а службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој госпо 
и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га  
а те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марк 
их сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата  
 и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што  
Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио  
<p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику  
н сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“  
еди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двој 
 „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука  
е нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог  
свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод же 
 „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто м 
веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад 
ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш з 
листавост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као ре 
, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ пит 
 радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита с 
своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ 
м „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је с 
„Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим 
, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да  
па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо 
ав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде иг 
вога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што са 
 право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка 
оја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, с 
тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од  
хићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде! 
рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку сл 
и Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараш 
 љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једн 
о глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју гос 
о ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} О 
 све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је 
мо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу п 
у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то  
"184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобо 
е коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад 
ри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: 
аргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу наху 
 да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи приб 
ку срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она 
танеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап в 
је могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку 
о викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се он 
„Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. 
авом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онд 
биња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те ова 
 се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} 
омумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје м 
чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“  
е ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми 
оја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега 
хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна 
м ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час  
, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у  
 ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би уз 
ј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да т 
орили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири д 
их врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле  
ше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, 
срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Нећ 
еда у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му т 
исмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; 
о ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показа 
.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љуба 
е мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно п 
 Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сок 
но и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чисти 
... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!.. 
се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет мил 
естолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш  
> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу т 
ито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда 
и погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све 
„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је доб 
ше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светл 
кај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n 
логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа з 
сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не зам 
да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} 
 срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само  
 деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти 
ој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој  
ле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> 
м у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добр 
 од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет сво 
нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витешт 
е Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је  
 како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих позна 
ј преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бе 
е и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само прав 
ер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај к 
вде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Г 
<pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти па 
194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни ј 
с по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто 
 <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> 
бећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта  
од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог ов 
егедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу  
га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде! 
 је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми би 
вих последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама 
ободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред 
оји је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина  
то и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окр 
они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! 
 бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и ве 
его није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну 
ну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му по 
остеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат 
 Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Ч 
има нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како 
 кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велик 
ајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадн 
раћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S 
један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Ста 
а разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава 
дгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те нав 
г децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те 
огама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда о 
војим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке пре 
ма поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њих 
а из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је 
теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мен 
ивога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бо 
а прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, так 
вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред они 
а!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми  
и њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозниј 
 заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше 
у у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуб 
оље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бр 
бом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосре 
ке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и не 
ега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се 
е на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог 
не гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све 
ижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу г 
ња.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, осво 
јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих  
ласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-б 
у!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину 
е слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сва 
 као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, 
 колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево 
а, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог кам 
ве витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један па 
 моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега 
неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окр 
на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узе 
иру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убоји 
.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па ре 
свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем 
>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, 
сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову.. 
ве светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} О 
ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину за 
урци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде не 
 да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше м 
аше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко млад 
један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, сп 
не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у  
е богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p 
била сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} 
ога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јав 
 га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први д 
 Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их 
у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју 
већа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p> 
то на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додав 
махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешки 
ковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири 
<pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци прист 
ода нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се под 
 Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже 
Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и сам 
се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и  
подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину жив 
сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n 
 мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Е 
љуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатич 
у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те с 
и.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца 
 Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за  
биђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби с 
евиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој м 
„Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут ожен 
ви, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби 
амен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам ропта 
ог лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам ге 
} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стид 
 У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих у 
прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али н 
м година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете  
n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. 
 себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас про 
Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поно 
да смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта  
милуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком ча 
ад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све вида 
ала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако 
, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходит 
 двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пија 
осле неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, до 
 ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Март 
епу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и н 
да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „ 
 море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свече 
 бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослобод 
 свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој ср 
9" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младож 
 и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше 
 главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослобо 
</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом 
држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на  
ована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и  
b n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарал 
ла.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младо 
је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице бо 
/head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корача 
тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“  
 из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“  
!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена,  
 нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доист 
е бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Марги 
ше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона От 
да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајк 
 друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да н 
 гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ пи 
мо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те види 
.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n=" 
 и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај 
дног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену 
а ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рај 
ратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да  
акопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег  
и и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, д 
м!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смед 
 му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало зас 
воју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбије 
!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред ба 
о.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да  
ита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p 
та старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам,  
ас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рек 
уца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца! 
де јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где в 
аде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, к 
охвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички ода 
оја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозн 
убо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда 
а ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније мук 
ли и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окре 
 пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси г 
д хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива 
 Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она 
д хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="10 
 негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се 
и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мо 
е има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и 
само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на гла 
о да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и в 
 на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{ 
! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме љу 
т’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу  
т од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xm 
е рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само не 
 њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} 
S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити  
ртин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блен 
ди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје гор 
ле моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде 
све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S}  
нда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срц 
его дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездис 
лужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јан 
пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само д 
 невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко тв 
 срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај 
све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек раз 
 врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним  
угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а  
е због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале нос 
по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi> 
} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да 
ојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш 
 женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохват 
 им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре намести 
оћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</ 
он Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијерони 
 у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребр 
о да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали 
ац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142"  
арац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у че 
<p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све 
ао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну р 
 ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му  
старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде из 
дскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се  
епо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо 
долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад 
ајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова  
 хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно б 
рвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи гово 
не мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуз 
сно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и глед 
p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарају 
 <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S 
вом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и  
таде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="c 
ваш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p 
јко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што види 
гласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да сав 
убма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Кр 
 га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Н 
угнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, ка 
 <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом на 
зило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n= 
ње јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад св 
а одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на пу 
дну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало 
 кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама  
напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко. 
х.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне  
еху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго ви 
 душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све  
И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60 
арог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим г 
ек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубок 
и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!...  
 земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових ви 
 Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену н 
 ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S}  
 има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгле 
{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим об 
 градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођ 
стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била ди 
ружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика 
подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од румен 
>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прили 
су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле  
ислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани 
ене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине бил 
ло је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{ 
као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака при 
 па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним к 
оре изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од з 
трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је  
но од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном к 
!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Р 
редини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко у 
е, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео д 
да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистро 
извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му осле 
у преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемада 
ури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња о 
оштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Оче 
сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p> 
тавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мра 
еколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак  
вори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн  
{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташ 
сетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} П 
т, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо 
Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помисли 
, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! 
кала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“ 
ако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда 
ву Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и  
илика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу на 
је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Соки 
а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Марг 
ети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Мар 
их: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да з 
/p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, н 
 гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са 
коро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На гла 
у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако про 
 као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и 
ећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце 
изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S 
иже дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је  
 не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не  
 куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрж 
е и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковч 
 не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по ко 
колико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Марг 
робница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њен 
 од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се  
ом по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пре 
ко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смеш 
една страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Суз 
се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Та 
ешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је запов 
 реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата ра 
лопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се  
 пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севањ 
ица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин вит 
од прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио. 
нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; с 
Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто  
о момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин  
давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали с 
ке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умире 
мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим  
је на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“  
је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би  
 синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти 
тих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у 
мо у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворниц 
 псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и ч 
нога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада  
?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него 
овао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седе 
а ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у пред 
чега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не т 
„кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p>  
мештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку 
уцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и  
, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро. 
ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни  
ећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n=" 
 да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како 
евито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих с 
а дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше  
 очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за т 
и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је 
к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица н 
аљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо 
апита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде бл 
</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинам 
шао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамот 
 га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима своји 
свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једн 
време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:< 
 Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге  
 му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи вра 
агда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или  
а, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у  
исте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то ради 
 у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Ка 
прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка 
еки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, врисн 
идарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, с 
дара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се 
отову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, он 
у гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су  
лости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних  
ио <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p 
ук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну  
ко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем  
их танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнул 
 твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо 
 младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било 
ресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио. 
то пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с он 
кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли пр 
ли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да п 
ких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час 
гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради 
од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ пи 
оји је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> < 
p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у 
умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепави 
гов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим г 
е свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му пот 
едајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе мо 
 Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо 
зумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се н 
 буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај  
} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те 
 под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче М 
 на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља бож 
друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,< 
е по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некакво 
жао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те 
у моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, не 
 у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седал 
ао да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у оч 
хињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учите 
м...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Х 
ш Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чеп 
јава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни ов 
и се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу  
у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погр 
еретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сју 
н сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на 
а стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, ск 
зника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да клик 
 рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и 
ом, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по све 
у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом 
 очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бес 
и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у  
ајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су м 
час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> по 
 стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно  
...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је д 
ред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихва 
</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд  
 само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођ 
у наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да падн 
оплих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S}  
дини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње  
само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва миса 
су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварај 
пет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и 
ало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежн 
> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли  
а са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто раж 
т, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си п 
у.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли 
лимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од 
е Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напре 
к је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор 
неком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран  
јка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби стар 
о на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весе 
згодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> 
сељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме 
аше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше  
 престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па ку 
је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви  
 што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по 
<p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би н 
енкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре  
це.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринут 
 сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренут 
тири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе и 
о!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за у 
 загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита  
о пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и среб 
еднако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смрк 
“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с т 
.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви  
<p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли  
 боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе 
же руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p>  
о бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним ж 
ш мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо од 
ацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Ра 
<p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb  
 по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени. 
у срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! нап 
леда и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на свој 
не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепави 
 а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се 
што што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна поло 
S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не 
киде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути 
 на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу се 
рац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе 
 неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мо 
арог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска канди 
ђ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је  
дарише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb 
о Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" заје 
не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те  
није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим г 
ком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин  
у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није  
<l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања не 
: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чау 
лено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство срп 
но рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана зве 
превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S}  
као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стен 
о и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди не 
 небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже б 
о га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да 
сети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку? 
уздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним врат 
ише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. 
ан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога б 
му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима са 
те му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чу 
о силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је те 
Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати 
 као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветар 
светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се с 
та вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави на 
<p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се к 
но велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног пр 
абележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, сел 
 свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ћ 
уру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао  
аћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p>  
етњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и 
, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакну 
ен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило 
отово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да  
дбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по  
 или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</ 
 n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да 
тена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као  
ребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти 
у заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показ 
брних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвн 
; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грл 
оганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе,  
оћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њ 
неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне  
вом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она ко 
</p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби об 
или.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослоб 
еблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше о 
на кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не поз 
ти је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од је 
двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала ба 
м.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни тре 
им гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и рад 
, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је  
их око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и нем 
а си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>—  
нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где  
а куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исе 
 n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он н 
замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} М 
исли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младо 
а ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас н 
е све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни 
 су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и  
тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им  
да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух  
а патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} 
положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођењ 
 себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу 
иганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од оно 
амо маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком мес 
онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час 
се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније м 
леда у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди 
Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се се 
 га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Р 
!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанствено 
 гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне 
цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</ 
Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у зави 
ати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахиј 
не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је  
 тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога  
зађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколи 
еким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што 
pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у 
о је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осови 
ог грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новц 
сти, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се осло 
је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последњ 
?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај је 
њишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испр 
оје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опе 
рске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је си 
пе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, ра 
сна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек она 
ом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је сред 
зеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај  
олубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} 
реном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лук 
ме свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сн 
ринско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су 
 трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сун 
 од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска к 
ва младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави о 
2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да ј 
а се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти 
 десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао гор 
ах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, д 
би, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, н 
старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене  
х кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врх 
ан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави 
и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна 
 показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног на 
ену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас  
ао дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} От 
на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром с 
ског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, зн 
се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог пору 
глед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Зас 
ом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“  
т, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све ш 
атер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у 
а прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана 
 али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, ос 
ра руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, 
есте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер 
p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нис 
је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом то 
да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Д 
а млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, 
ше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама  
иротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала  
 је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра 
 онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Ра 
је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Руж 
аново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног 
тог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испо 
ловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи:  
т враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с рас 
несе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зуб 
да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарс 
 беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђал 
ругој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтија 
S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда п 
ена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав пос 
<pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, г 
 <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S 
а млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стоја 
емљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од 
, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} 
ироких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један д 
то по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије из 
иван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвор 
па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном хо 
етљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада де 
мештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков 
.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Р 
 рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако к 
ви, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера  
ј а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада 
том, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великом 
у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она 
мах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену с 
говора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двок 
 Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред 
че, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти по 
 у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве г 
ог престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ноже 
дахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У де 
у гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних  
тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах ски 
не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако  
е прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма 
<p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже 
е да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта  
лише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> < 
 <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па у 
 пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам ш 
ца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скоч 
ући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохват 
старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући  
 то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да с 
и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту как 
е у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S}  
20_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрште 
 лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито п 
на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене так 
е и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к  
 свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо је 
власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S}  
га да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој а 
старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека,  
м те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбо 
стих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчет 
да као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са у 
"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, полож 
е мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину мл 
ницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у дв 
те наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше 
гледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да  
о младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин б 
у она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресече 
цо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{ 
забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му д 
цати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па  
аргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој ср 
да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте  
мљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била 
ви горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к  
и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до сам 
 десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишл 
д медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф им 
арац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговарах 
ке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са ж 
м боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се 
залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек  
љену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јеле 
дница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше  
ина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца 
да једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на л 
 и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ласта 
павице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно 
ла.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104"  
и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ру 
евић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радил 
а онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ва 
ан велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и 
ше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у ко 
вораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држ 
е, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога благ 
рно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких 
 великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадиј 
 у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очим 
</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од  
p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху пос 
ј отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој свет 
би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у б 
а од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго  
а да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} 
борави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста в 
 стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ко 
ећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n="61" / 
ребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из ње 
осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као вевер 
оцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пла 
м с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже 
 а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт бли 
 n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље 
ко неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин  
овским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцах 
 и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођ 
уго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошев 
ишта не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, 
дели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто с 
b n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше ма 
по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув п 
а је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, у 
 напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такв 
када су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад 
шта. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S 
е код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} К 
S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па  
а на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе ред 
ма и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Ду 
јко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и св 
едом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана  
агом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а 
а Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по ст 
д њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једи 
 пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи 
 Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко 
, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајс 
 склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је 
n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се н 
ати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему т 
.{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо.. 
, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говори 
ку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благ 
!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље ни 
јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово 
е на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није  
же срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе г 
и док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима 
изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног руби 
ш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до сл 
и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју н 
.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање 
љиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита п 
 огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе,  
врати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не мога 
златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој 
ре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један 
о широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кр 
 ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој све 
p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемк 
оди!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог д 
 саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p> 
а ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх 
, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења  
стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била 
одина.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер  
лика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} Т 
те, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да т 
о је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је н 
моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти  
ед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и нас 
 у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глав 
о рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете  
но црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене цр 
ло рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати  
м, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, к 
 за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Најв 
у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке  
оје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече  
ири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном глав 
ли ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Круше 
Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола о 
х се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не диго 
највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак  
равањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усре 
ред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих т 
 ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S}  
седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен б 
на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се 
подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку  
Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним 
.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој стра 
еврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Ниј 
, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледи 
ало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно 
дне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.< 
а вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југови 
х од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стоп 
Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају,  
сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви  
је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од  
и од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и 
ганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, ку 
ости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чека 
обра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да  
а откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже:  
 беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовање 
дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Не 
ед ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе  
ћа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> 
пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синк 
 ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стиго 
е напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Ра 
ше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— 
 Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је  
у кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно 
у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испре 
да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече с 
е и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен пр 
 десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ пи 
има.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри? 
ву. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце ку 
есто запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чу 
а.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна ко 
аца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, 
ар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одв 
о од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није мог 
ште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине 
ви своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном тр 
 зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми 
ад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" ре 
ах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <di 
ме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ 
 она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господ 
ва извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Ра 
 па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати 
оји си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отв 
же... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих  
и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживели 
им погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се св 
гова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми н 
остајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше 
 могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајд 
вара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабана 
руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу т 
и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето 
д имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и 
емојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже д 
едно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран 
</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачк 
 струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> 
етеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде 
 то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одлом 
а их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то 
прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчев 
присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени  
едина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јо 
ном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ов 
онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хват 
мале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног с 
онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се 
Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата  
о својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа с 
воју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још п 
ше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови 
На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, 
</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Ра 
раљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити,  
напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту бел 
многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до 
Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја т 
ехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинаст 
 волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах расто 
о седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на ко 
их двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило,  
гови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оно 
рихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, з 
Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру. 
о су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни 
или седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих 
 деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква  
анду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Им 
нце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
пезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе  
зана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у с 
 да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шарен 
љу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше М 
ђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, к 
 који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обич 
о цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакв 
ње свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водо 
оложено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ника 
ло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа  
но појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и пок 
чве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња  
, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком 
 се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S}  
 подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави 
ку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, 
 белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збу 
раморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави ста 
рдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораш 
цу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда е 
да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове посл 
, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко 
иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао не 
звади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.< 
ру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сег 
О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу,  
 црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ 
о је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти 
181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p> 
е Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики ча 
о народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, 
мо се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, п 
анео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што  
иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине уну 
ћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за нек 
 оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и  
 А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену с 
м... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је 
ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном 
репашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико 
 устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама 
сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајк 
 већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.< 
е одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита так 
уче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" р 
родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека и 
ед пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зраци 
играваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p 
На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сеља 
и и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа  
младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем о 
сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кро 
а од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном ту 
раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић же 
Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме 
ком послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
омаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи 
говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме 
 <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И  
несу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом 
стави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да  
све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на леди 
ити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин  
прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше 
, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, ко 
а воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапут 
ог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{ 
<pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу оп 
 као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и по 
или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да остане 
е много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче  
S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Ма 
ожда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том камено 
ко заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S}  
а је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</ 
па први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се ж 
пше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> < 
>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарс 
десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старче 
леда једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па ре 
а.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима пове 
е господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице  
.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лаја 
јем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну лас 
роними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија заврши 
аља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да ка 
 само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с ва 
 одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у 
ћи и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда  
воје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену ч 
у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоск 
о верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би зна 
а, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Морав 
авнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено некол 
амо у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесе 
ате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у ве 
стави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако т 
у!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе 
ослу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско 
 поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пре 
дован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на кр 
а је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз 
ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Брани 
 Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо  
уо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну ре 
сок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво м 
 крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо по 
то ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио б 
м оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штито 
рехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци!  
{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пуст 
едела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао д 
очи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани сво 
отрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турс 
" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом  
дан висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџ 
 руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са 
беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син 
к човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одв 
!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како д 
" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапу 
 је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарс 
ед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и мле 
доше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече 
 леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси  
 сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га 
аморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напр 
као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па с 
м ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога  
ром, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очај 
дожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} 
вих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и 
вши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али не 
есо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n= 
 <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да 
т, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на дес 
за овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао 
Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот с 
дну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли  
их десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака до 
у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац 
Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и 
з !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Ци 
{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостив 
.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном,  
 стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена  
 у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија ду 
> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега в 
 авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зоб 
ило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на 
ави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа  
че, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује  
браза и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те п 
бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју 
е од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова глас 
“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзино 
ени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к 
 крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско пог 
који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="10 
кову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а 
па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хва 
ојио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стри 
д, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере 
срећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвал 
јко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси. 
страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми  
ри стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти  
 сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђев 
спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дв 
ју све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на 
 беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају сво 
 њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" />  
сте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „К 
ита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се 
А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све 
идех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде 
дила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе 
у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бл 
драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје с 
кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у ја 
ике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и 
овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милиј 
те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита  
ли ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и 
угог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасул 
оје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десн 
 своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа к 
 сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} По 
.{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем,  
кве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безоб 
 како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедил 
метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S 
 се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова  
ким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широ 
ава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне ка 
четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, покло 
те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш  
да пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда 
S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху тр 
и на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у и 
 “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлиј 
ог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци  
 одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у  
ли некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опе 
/></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ пита 
ра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> 
и Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан- 
је старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p>  
уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко при 
 ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и 
е ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и гроз 
не душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања,  
то.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и М 
 се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је јо 
 повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико мла 
ри старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „ 
агано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ вик 
вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи  
 уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ак 
аху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе  
д би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао,  
и тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспото 
тило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, 
пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше м 
пех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње 
Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге 
ао кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, глед 
дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући  
ица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији. 
авницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим  
!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до н 
 према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде 
 па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мис 
ли не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под 
об један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи 
о о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне 
е на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода 
е низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ом.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некакв 
Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља 
ко ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синк 
 придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p> 
 буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна  
е очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?.. 
авцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џем 
 рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје об 
лостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега  
“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти 
да приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са  
а.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја,  
танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у 
S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, п 
 не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми 
лутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и  
S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у 
 и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео 
је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо мо 
оне редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту 
љуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласо 
е низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих с 
олазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски 
уку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш  
 новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“  
си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју ру 
сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом 
м црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлот 
мркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба распл 
а царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и 
кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери кле 
реш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрн 
вчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине 
кад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне  
ођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој оп 
мо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно  
јездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али 
аласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у 
го волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „ 
елети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо? 
Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже  
овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није н 
помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске пс 
е умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћ 
асом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађу 
отковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све 
ву!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са 
ичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је н 
шеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилуј 
оспођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, п 
не замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе  
то не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудит 
 две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисо 
е то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако  
оћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb  
Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беш 
 један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути ш 
 „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се п 
 говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић  
ондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола при 
владао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сва 
l:id="SRP18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипе 
најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине. 
е пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволе 
његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху пок 
ног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху сал 
 Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита 
емна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слоб 
ушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се  
>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Ра 
а Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је пес 
 откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја  
сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти прич 
ваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи трогл 
 мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који ст 
 била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох 
 учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у друг 
ав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти она 
pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ г 
ј се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ реч 
уре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи м 
S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени 
о говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја 
ати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри 
ом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном д 
ук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од с 
 од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце вр 
 ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полаз 
е божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дуг 
нај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх  
 црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и 
на и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж шт 
усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му  
S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње у 
. овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш 
од једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахо 
а.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше  
у само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу с 
а.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том п 
 део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S}  
> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грц 
идећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунак 
лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада —  
ако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, не 
 помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне г 
 се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од з 
оја је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ 
, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред  
анице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу 
 приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у 
гледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као 
кав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прс 
S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S}  
 човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд ис 
мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће н 
ни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли,  
један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али  
!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p> 
ине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на д 
ниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред  
та већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет го 
рата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сироч 
е повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска к 
да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена 
 пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А ра 
мо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би 
 у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразгове 
ар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ов 
идови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице сп 
ремилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко пок 
да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива гос 
е у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче 
а се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко рав 
ни да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих. 
рно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад? 
та си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин до 
ђе, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу заж 
ом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам 
а и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</ 
укоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око 
говетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти  
-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост 
>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и 
врташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао д 
 <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив 
 преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше 
ита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за м 
, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето 
ја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше 
у испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи 
ајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на 
могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи 
 сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од  
 на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори,  
 трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, и 
само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А 
т и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем 
рави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.< 
е.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом  
птала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужнос 
х био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, 
аку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао 
са напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше  
 је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и са 
зор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јо 
 у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде  
ок опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у  
аплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може б 
<pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоц 
 се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских  
Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то р 
оћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха 
хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову т 
 склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим 
> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткре 
ри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђер 
г сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и 
 руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„ 
вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је дов 
 су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} 
 бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му 
ушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто уг 
нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пал 
ак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима  
 да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скин 
 Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очит 
вчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега 
 њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху  
ада.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два  
а не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па 
још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него о 
 је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Ха 
Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње,  
 али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам н 
ко је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мен 
поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зи 
уњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе  
куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да об 
д је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спас 
оваше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе пат 
искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српс 
иких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили,  
од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни пос 
о које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везу 
ганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље о 
своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два ла 
будих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав 
као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхи 
и углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној д 
а једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То ј 
волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Вид 
ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> ц 
ногог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да  
ва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуна 
ше.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево т 
а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гро 
ој песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак извод 
господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да! 
ној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе  
ко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас с 
.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S 
 „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи 
артин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помо 
је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин 
 Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита н 
S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај 
да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив је 
 страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: 
и час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи 
 на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатки 
белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С 
а десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су  
 нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки к 
а светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини ј 
 дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јо 
озва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу не 
 певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше тр 
а а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, п 
ачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити прек 
осто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило га 
го не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведош 
о да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосл 
а.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихвати 
омче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин иза 
ожје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема  
лина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком 
лији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна коли 
 не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не заг 
Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом 
 капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ 
{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим  
у, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под з 
ила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пус 
тер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним  
а и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је ја 
 истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и о 
старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби 
те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој 
“ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="14 
срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од р 
е робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се 
идина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже  
ан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну пето 
 говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знат 
; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и п 
казивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и ка 
 дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено 
 млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је ст 
ајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да в 
чала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ р 
а одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти с 
ћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли сед 
д опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“ 
Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође на 
подин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њих 
го ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам 
и да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред тв 
<p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадет 
њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и 
<p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <p 
 од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста 
мој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рек 
ијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chap 
 мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дво 
лужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о н 
, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не од 
сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет 
, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не бунит 
 пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те  
е му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило 
и сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слуш 
 заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом час 
 и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сет 
.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног окло 
иш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
амсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигу 
ећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али уна 
оха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас д 
апевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао 
тависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а  
ш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не 
ем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање њего 
} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љу 
ади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком 
овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и  
или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта 
 дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедиме 
ћа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва к 
на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласн 
а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ 
 одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу 
И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи 
{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да 
ије нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у  
може јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски,  
>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од ол 
је, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ и 
иди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напр 
екох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Бо 
двргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са 
у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек,  
а два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бо 
ј чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на  
 то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве 
млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој неш 
ше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто 
.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{ 
ни се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да ц 
усти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </ 
Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од з 
"154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да вид 
иља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен 
растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом 
ну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се вр 
а црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, приве 
а одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Срб 
 растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео,  
месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква 
постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час п 
кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спус 
 да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n= 
е на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да јед 
 устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја 
ло додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на 
ијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофи 
кован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> сто 
че:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као в 
се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:< 
е се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико трену 
 <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic 
слаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог све 
 у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји к 
убан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, н 
 нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се пр 
стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне  
о, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамниц 
оге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без 
овезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже ј 
Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко 
ци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Б 
 рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер пр 
ио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђе 
 неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за на 
и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе  
да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наст 
ђе да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих нау 
па уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше кро 
својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} 
е зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по  
њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави о 
з отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика,  
А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од 
нда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте. 
ред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да 
што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој  
га! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а  
а!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак,  
{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p 
це!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у 
г у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
о на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима 
оди!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели. 
урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се насл 
тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од о 
је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао 
амо је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и 
оз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до с 
оће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> < 
уда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ приви 
ој месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се н 
на, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њег 
 коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око че 
ци држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се 
устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и ма 
ам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напр 
ини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам  
аџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вел 
ног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S}  
д врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Ника 
.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу 
ине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да  
 би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше с 
> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то 
чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површн 
спођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три п 
чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни  
 заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвозд 
сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пр 
 мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда с 
претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промук 
 беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној п 
, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкају 
S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тка 
<p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има с 
да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb 
ља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко 
е виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са  
а има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо при 
, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенк 
и па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркв 
вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћ 
о земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских пан 
 има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему 
чувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарим 
је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечу 
м ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој 
S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помо 
епшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборав 
к ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом з 
добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, каз 
среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео. 
 залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом з 
пајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на  
а којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се в 
то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево  
ио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, до 
 Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од да 
прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да 
 ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико  
 мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нек 
сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчиј 
паст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! 
S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за т 
а буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске,  
 да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S}  
х—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађ 
и не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро 
ница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S 
> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чист 
м тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше 
p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То  
е подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић 
терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због не 
 Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, 
о Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треб 
{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да проб 
ога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapte 
 ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно  
ате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ вика 
 да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамен 
нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јун 
ран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви  
е нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, ј 
код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, гос 
да.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка 
престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд 
p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </ 
 „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им пок 
емљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго 
!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> < 
 срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, —  
ориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели 
 госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с пос 
цу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући 
 животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ев 
ћи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза  
иш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче пог 
ко?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни до 
е стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу но 
 одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледа 
пођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летург 
 и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би  
ну и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је 
<p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака  
а јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} 
Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије  
ба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну  
>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га М 
ода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари н 
ја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ће 
део, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учин 
 Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да 
дном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад иза 
је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу ка 
рљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли 
а њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњ 
дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукаво 
 причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„А 
 у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно  
ала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапут 
 десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да с 
ом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држа 
ло подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, м 
ом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те рук 
за стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје д 
а њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од зби 
ти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а кол 
едима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађија 
>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла,  
у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и  
ево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно цига 
воју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом 
раше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одву 
ручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p>  
сети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Т 
икако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморе 
ри новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори 
ним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита 
ошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћем 
а нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза он 
је у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ 
ије био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, 
то то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше с 
царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ 
а коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас дво 
 си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду о 
еја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S 
Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чем 
} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје ду 
небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да  
 се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не м 
ш...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини 
ро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме поз 
ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да 
и се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њег 
беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек 
<p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жив 
лико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од  
овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, оку 
д онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S}  
 ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов па 
динама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од ста 
</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког 
у у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсов 
ђен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода. 
и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Р 
на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краље 
иганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу  
руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога да 
рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све  
ечи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> 
опље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећи 
икиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце пара 
ки соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, н 
хвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и  
ње црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се 
ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме м 
Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи  
ко тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове св 
рата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково 
 Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти ка 
 јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде  
 гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка 
ући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јур 
!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси св 
 и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово  
ричај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је прв 
а, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с ј 
— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и 
ше још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док оп 
рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ ре 
ој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, 
{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да 
 ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог да 
онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде м 
а.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се 
ита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћ 
 Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све уз 
о ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то  
еног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем,  
лично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и оставља 
: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћ 
n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! нап 
ни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твог 
ву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ће 
 испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="2 
што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку 
ки.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко р 
{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња  
е љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимо 
арске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да ра 
ој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n= 
.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаре 
то мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у в 
а сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А  
 једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша го 
ас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских 
 пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти 
ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин 
лмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци до 
чуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се би 
аргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb 
паде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад! 
а под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадиј 
 тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој 
 га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није  
ита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогн 
најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Ту 
="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Уст 
о да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви с 
есело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга ср 
ки Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи ваш 
аргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда  
д’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо 
 главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену 
а и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, 
си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него,  
 чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници 
{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед и 
 па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи 
азују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика н 
ече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа ј 
оју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то сок 
ене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и л 
 ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића 
ави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича,  
 црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од  
ајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по рт 
ва пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква 
мо да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с  
едамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у  
 је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пи 
а твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу  
ш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру под 
S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони с 
 у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> 
је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p 
спред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинс 
с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино 
Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну зе 
у се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или  
{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испо 
бом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да  
ике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од 
 да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако о 
д помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет ми 
ит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, 
 и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„ 
више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна 
та пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна з 
помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и е 
ош више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пус 
оговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „ 
 „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и ср 
 онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и о 
о узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо, 
ри у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколи 
 оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да  
а да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе  
та знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S 
ако је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и стар 
; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не боји 
 прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним  
тињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турс 
.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теж 
 одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склоп 
е?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене пр 
дије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, 
точио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита дел 
 буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући  
речац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако ј 
је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој д 
ати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од 
чи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога!  
а је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе в 
људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време  
зином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сла 
 <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пија 
чајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам пр 
да веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко,  
ушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а к 
о, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога мест 
рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{ 
ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом  
ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био  
ко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече 
рећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{ 
у.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не п 
 рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поч 
 рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звижда 
 наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет ј 
есох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутк 
дини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасим 
S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усуд 
ће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „г 
ужу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се п 
во са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом к 
ута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско пош 
је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очи 
мо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама 
 да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту 
а закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамот 
седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са  
па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је 
војом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и вер 
на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па а 
јко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, 
.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да ср 
в!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш 
 а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Цигани 
 ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео д 
да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, он 
 два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица 
и и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, гд 
 и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би 
идим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко св 
 била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поре 
ли од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим 
име главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је м 
не очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене тр 
ше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадни 
ка се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, 
да ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчи 
к, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и  
у тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне  
дати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само 
p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних му 
ао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово госпо 
о дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима 
 ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опро 
Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно 
 са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а пло 
а је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаме 
њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганин 
ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти 
 Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је понови 
у, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и пров 
 певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и о 
у никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чеж 
ки племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајк 
 да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у тв 
њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше  
екићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад 
е како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те! 
а од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они с 
Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехо 
а тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља 
ребаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на 
 посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне р 
е од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах  
а овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није  
да ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла г 
с ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш  
 главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју гл 
?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним ос 
ј се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта 
ио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по кој 
су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као 
еплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, п 
рцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говор 
по мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на тво 
ко завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са м 
адан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би тв 
шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца д 
и његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с бла 
 часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипа 
’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, п 
е и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам,  
ле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} В 
од је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан т 
онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собо 
p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прих 
нику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозива 
мена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она не 
ане!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој,  
пођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико  
ео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо 
ајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш 
дај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска  
чаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, гос 
а знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> 
га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети 
а жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну  
и, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренута 
иташе Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то прост 
рца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и М 
ном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму 
ај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S 
само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их о 
екао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље  
оким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p> 
светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри!  
 се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде кр 
а је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одб 
смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хај 
ћ Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Мар 
о дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да х 
 сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође нас 
{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Ма 
/p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше  
ратац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запи 
ци шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се 
и свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио К 
 или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњ 
— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и  
иганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста кал 
ишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце 
купе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш по 
 чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако з 
ветлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S 
ла ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузни 
узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше 
оме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су 
му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, 
 нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен 
е најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис косм 
ва цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S 
S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буд 
огама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је др 
p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући послани 
{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је са 
?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и  
мајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се  
д је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим  
да сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним  
ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми доша 
сланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир  
ев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарк 
раж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму 
ођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S}  
адим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скин 
 да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљ 
 из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са т 
и и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову пло 
зо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ов 
м двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, 
ита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{ 
аша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> < 
 Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта з 
но своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево слом 
, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.< 
и Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познаје 
p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу  
ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао  
S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се вр 
о га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ?  
ним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи тр 
воје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која ј 
 и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не  
 да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива 
>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скром 
а духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него  
гог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им  
 па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он  
орим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпо 
тедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати иб 
еш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће 
осим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал 
е помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет о 
 овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш ка 
а моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О  
!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад с 
="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми п 
 <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне сл 
нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да  
 подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце мој 
 од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чв 
 одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу нај 
кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} 
 те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ < 
ота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима 
шећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добр 
е нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не сме 
вуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да  
оспођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учи 
чевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и ја 
о баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена  
у него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се  
аког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни 
горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца 
т тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, пр 
еврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, 
оћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="5 
Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукам 
леко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковче 
ку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рај 
е, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" О 
.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да  
.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <qu 
 да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше 
/p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једно 
ра да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао с 
а високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прсти 
 верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву 
ја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пош 
о ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за м 
тири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па  
 онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S}  
о витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно 
ељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште  
крете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало 
дазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук,  
кљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е,  
 ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда  
развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Треба 
ни ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што м 
 /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Р 
S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало 
збудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек са 
ћине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са м 
p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам  
знајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон  
и је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај опра 
го због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веру 
једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња 
о да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n= 
за каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори. 
ачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или 
ред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од јед 
Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, нег 
се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџа 
а не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После н 
 велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на гл 
 или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако п 
е ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуф 
, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица 
123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, ра 
ли доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S 
.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" п 
н Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега о 
а <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По д 
олуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Ра 
 умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S 
ко доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиља 
 сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш ду 
 лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... з 
нављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш н 
 ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хв 
ла палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита  
ек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног  
ресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад 
или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се 
е се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, 
иш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} 
латка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> 
нате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурчен 
нама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш 
слила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће б 
усто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево  
дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питат 
жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се  
ишке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да дел 
м покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ ви 
авицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави  
оностаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше ма 
шај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>З 
 се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мен 
ен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта о 
е одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што 
ја... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> < 
p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Ха 
ајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе 
и.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да 
сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима  
о што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по 
 свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, св 
вца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, мол 
љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпо 
воје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па  
еликој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска госпо 
ите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете з 
мишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну 
нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показ 
</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Мој 
 због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на се 
остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би чове 
омози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање и 
> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, 
, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрви 
а седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удова 
{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице с 
гњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано 
<head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," реч 
 да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао 
ако је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што х 
и по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубар 
да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчи 
ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него 
а његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, 
ош поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{ 
сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} К 
... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два 
ге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцај 
а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас  
аргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спушт 
из кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу од 
{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не ре 
та ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} О 
а наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш св 
че просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па  
а ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Ј 
зе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменил 
час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S}  
тка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јанича 
риснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био  
е одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико о 
в руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим п 
же, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни  
ру Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{ 
ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гво 
унцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудал 
пуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџа 
бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства осл 
 мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево 
ајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си т 
му све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарск 
аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџ 
p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече  
зе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда проб 
еку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или не 
> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену < 
а их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да  
обиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то 
 целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива  
у па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред  
је толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него  
 да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе 
а да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бес 
ад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе гор 
ола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли ј 
екшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не 
јасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и т 
показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А ш 
и паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, 
на жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полаг 
мадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да ова 
 мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јач 
 /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у пет 
ше истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, 
ао стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шт 
 лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бе 
p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него с 
гита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растоп 
!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ пон 
е речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бо 
 гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њим 
знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је луд 
и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја 
гове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то мо 
 коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је у 
ко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то  
видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као у 
 страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује. 
како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тр 
p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Х 
претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставак 
ен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми с 
 до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога 
 и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ ју 
која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој,  
рак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цик 
сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него,  
ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је стр 
 је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско 
па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па у 
ачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најбл 
еђу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи к 
аца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S 
једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутит 
>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла  
лици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито 
у Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p 
</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапуто 
но хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастреб 
ло после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Ви 
рска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опе 
ве тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него  
но рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околи 
оњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="ch 
 твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> < 
<pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што м 
9" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб јед 
pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше 
змакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав ус 
b n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали 
, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности 
ше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека расту 
ава и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb 
ао бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су 
n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ не 
рану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу 
роз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно жу 
о кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћем 
ув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и р 
{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца 
ош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео 
каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била ја 
га и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каж 
павице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваниц 
ада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тих 
у устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од ус 
Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, 
е бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска  
спод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у ј 
а ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта не 
>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисл 
ац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај  
, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која м 
ам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога госпо 
ћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прст 
, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези.. 
ад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо л 
ао дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче он 
розу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па  
 <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је с 
Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сва 
35" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајн 
икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне  
, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, не 
та; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда  
род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспр 
т од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хар 
и мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждо 
е Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од  
ануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва 
сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Рани 
е и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> 
ема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти кри 
ељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ак 
 Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је л 
а.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не мог 
 „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету ха 
е своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p> 
ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у  
проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на  
чаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у п 
ди мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерн 
ари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S}  
?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосни 
казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам 
 нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и помен 
ача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потра 
е му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више  
д те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачај 
д сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро прола 
 католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и гово 
роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ниш 
 а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека теж 
тавише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се п 
одити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо 
м, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете 
и Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није би 
 не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, он 
ће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“< 
S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му 
топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на гла 
ком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми би 
</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземн 
 ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе с 
>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ ре 
сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се по 
 буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отво 
 и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} 
"164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле  
офа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, пра 
жења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га 
м столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{ 
знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа  
 ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јо 
 Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n= 
ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину 
целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љуб 
у се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосив 
 цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја с 
и; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиро 
<p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> < 
 !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Прав 
оје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, 
елика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли с 
 витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно 
а највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка с 
дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у п 
Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S}  
 Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби.. 
и да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало о 
head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко о 
еда, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њ 
 се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаро 
 њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од љу 
капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше з 
{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати 
 могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје го 
е савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који с 
 замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се р 
Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, а 
по завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече м 
да хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице 
 људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да  
оће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој  
у, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, 
 ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си поган 
ориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људ 
ез ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда н 
ворила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је б 
ри, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> < 
Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња 
о, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S 
идиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стег 
ратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... к 
 за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној по 
.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да 
је да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била с 
 добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па с 
е дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вр 
а, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно 
да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, он 
„Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="21 
, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше 
и то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша орт 
 још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупим 
е то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; 
, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче 
е господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Ку 
у то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси прич 
бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Уз 
у, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту осл 
p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград  
Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врат 
м мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуца 
да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} 
ид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав 
да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да вид 
 које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Мар 
е црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? 
гу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све  
е пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно 
е дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док  
{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најво 
омену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пун 
смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених год 
и једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћ 
а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били ца 
бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме с 
е ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" 
тов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа 
де, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо 
ече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох 
ли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајк 
прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше м 
а бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два 
молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом о 
едно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од  
та је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути 
у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагле 
дована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једно 
по говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој 
 ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе сво 
слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње,  
Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда висо 
м клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он ме 
ок не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су 
везао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је н 
скићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове 
 грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ 
му и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у  
о; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Тр 
ко даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се сам 
милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу  
ао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, зап 
 прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и ле 
д су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућн 
 каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га р 
 зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у к 
а неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном св 
го да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме д 
<p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, 
ном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадн 
слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрости 
радања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хи 
еце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p> 
о рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше  
спавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнет 
тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на ра 
о га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S 
рће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, з 
ом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо п 
 чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражнос 
 је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</ 
очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуц 
порије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превла 
првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези преда 
 грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, п 
де да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачки 
посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на мла 
помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, 
 матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој  
 твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ 
 спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такв 
зи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, вр 
и у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све  
а путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је р 
то теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне покл 
 му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други 
уно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао  
дмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља р 
еца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што 
ли.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше как 
овој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре 
214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу  
 да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И 
ка трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан 
тете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству 
!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред 
говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад с 
и, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215 
> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, п 
н, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет деси 
S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај  
апутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће  
бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, 
прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних  
.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога да 
ко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми п 
 од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mil 
о, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ос 
„Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске  
о да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара 
д спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава  
ед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{ 
 бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се па 
 Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, из 
дице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са  
 убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ниш 
агрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу ст 
у.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право 
 ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост т 
е, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све 
у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне по 
Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих 
, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледат 
 и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти  
а је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде  
едан! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобо 
 је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</ 
м растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно 
еније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро п 
" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што 
дије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му т 
да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и не 
а, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
а! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам  
 грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на п 
“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га 
 твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке  
та велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па  
рата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или ка 
едну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом мо 
и у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите о 
вац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Г 
га нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику,  
рса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја ср 
мерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми б 
а сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од ол 
 на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику  
тране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напр 
 промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте,  
по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, 
џарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од  
 лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладов 
кови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандио 
ећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко 
аваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко  
 то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде к 
е куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковч 
Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна  
аргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком друго 
ао да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на 
за оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од  
 осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи,  
ао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} 
} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А 
, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна  
 <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па по 
пи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш. 
ђо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ пр 
 Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљ 
Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам ра 
тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла н 
споду и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки д 
Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека т 
кве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“ 
е покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих о 
.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу бе 
 госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали плати 
 све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p 
наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа. 
 Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би 
же, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, зг 
ридигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је! 
ст те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше п 
ебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџар 
и нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом,  
 санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку,  
врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њим 
ју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој 
томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде  
ф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Осм 
 рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тр 
 пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до д 
p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба о 
} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</ 
фица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од На 
сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивој 
чиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми 
 можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Царигр 
две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио! 
камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња 
p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра б 
и пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ов 
 умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма 
дине 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једн 
 која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма  
 пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац с 
 напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенци 
5" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да 
о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико т 
та двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог р 
но и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод гус 
 нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p 
м отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две  
ајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> < 
ута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко свој 
је, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожед 
 да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми тв 
и од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичан 
сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и 
абланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет н 
стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" 
смотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пре 
ојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколик 
, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу  
ше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам  
ође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо, 
тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под прит 
вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак 
 један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p>  
, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му о 
обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по но 
е ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !.. 
н се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него г 
„Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краље 
 рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гла 
а ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да с 
и и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, бр 
ави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хва 
 само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац 
но и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека с 
је.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и тан 
сти јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да ниј 
у к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, к 
 да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и удари 
нин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, изв 
ом на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, бла 
у?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{ 
врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако прав 
дна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако с 
 корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна 
} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
о велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по нез 
ручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом ле 
 Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна 
ладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању.  
да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда ч 
онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне  
ли далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да 
ода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо  
ај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p 
јко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од как 
вима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће  
ож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољуби 
е да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој уб 
ски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S}  
држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само 
ним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панц 
нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева пр 
за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се 
 на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, и 
 и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи  
г а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, д 
есницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, ал 
Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко 
једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па  
езду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ о 
с заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе 
b n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он оном 
у кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S 
светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекида 
ове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану пре 
а корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" />  
 па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Н 
{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је л 
„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „ 
а рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рај 
Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргит 
 страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пр 
о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју 
 без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па ха 
уда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе п 
њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају 
</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, м 
сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе  
где на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га 
о шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша  
p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја нек 
ка било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисл 
сто до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Ра 
бље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко 
е је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чин 
шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао 
ше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше пр 
>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани  
Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S}  
и девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну С 
и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништ 
азговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко 
њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхић 
растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове  
ојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурл 
 написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за в 
да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се 
ила видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тај 
се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, 
о одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви п 
јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече са 
и, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да вид 
утају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, 
зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “ 
засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичин 
 који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну из 
је ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје  
 Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је 
иже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их 
 сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, 
лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда по 
 не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита 
еше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио;  
а се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даљ 
ља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста 
 место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друшт 
врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло  
 крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окр 
тарчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и с 
е са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која с 
 пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је 
“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис 
 он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господ 
ганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да  
 и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговор 
д као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троу 
есулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ реко 
 и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним 
апипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохв 
а да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А М 
> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају 
у ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која б 
 би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте  
показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, реч 
“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{ 
му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и 
били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из земби 
 белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамб 
рац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесил 
кама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бе 
“ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника 
велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата им 
о испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запе 
 једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор г 
 шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде н 
ама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковч 
и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор,  
лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" />  
 негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићуша 
 стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p> 
лавоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љ 
 и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине свој 
 прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гу 
 <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на по 
и си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био р 
ардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, 
д српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} 
ога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„К 
овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље мине 
 полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким ј 
вим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, о 
а проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситн 
лађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака  
меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи св 
 јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко ожени 
n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо шт 
, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком  
еље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје гос 
наш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чини 
а осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна  
дна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па к 
ек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта  
иском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као  
ве ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику г 
милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S}  
и јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госп 
{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у ка 
 како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне чове 
{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} 
а срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није  
 четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нек 
 ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред  
 у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима н 
 је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од 
е и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „е 
 старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда  
егамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Ма 
о би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само ј 
у, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јуна 
а?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па  
 рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на он 
 Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од рад 
ину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да под 
ћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> 
ом као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, 
ко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда иза 
дегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, 
“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и  
 је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ гово 
епо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“< 
 и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</ 
ва беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове ј 
, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу  
исто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што 
а пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила  
} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село 
бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Нека 
е чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да з 
Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру нато 
Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наш 
!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда н 
дмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
 вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да вид 
е у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу други 
очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217 
кола, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“< 
и Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тоб 
га срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: 
ело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав с 
лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S 
д најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема р 
е стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турци 
 се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва  
ина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пр 
о ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихва 
’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша 
душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека т 
том љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S 
че у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и п 
и гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегеди 
престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола 
„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обн 
pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пад 
т, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Об 
 сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе 
е или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда  
им! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојава 
учи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је ста 
ру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S}  
свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, сам 
 све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година  
о сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост т 
 Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Б 
 и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном  
е, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога  
узе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да  
Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарск 
ву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако т 
рт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор!  
 хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на доб 
дех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нек 
си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити. 
о, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у к 
ј двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће  
их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам 
гла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рај 
рце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешк 
ешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнут 
 <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ р 
p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Ама 
људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећ 
 наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту  
оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него мол 
гита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сам 
 шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p 
ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш? 
.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу 
е, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од велик 
инова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце 
е.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало  
его ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугача 
едлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> < 
ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла 
 у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судб 
не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не 
о је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунац 
о си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да м 
нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: ка 
них покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нов 
 потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога ког 
 даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и  
с кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Сав 
да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и  
 који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи 
удела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се 
а његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циг 
 много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше обр 
дног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне ц 
астаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, ка 
али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан 
 мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и вик 
с озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч! 
.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта  
већа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сироти 
"136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро 
е мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да  
е после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам 
дол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим  
смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> др 
че Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колен 
проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још и 
вали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново по 
но срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шуба 
ом лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у св 
и већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са некол 
а суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се з 
тиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак 
еде с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом ова 
ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихват 
нка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сот 
 заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га стара 
а моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ н 
и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови  
нак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећно 
А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право 
 на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дв 
као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам к 
</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рај 
пала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишиј 
/> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p> 
ћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега 
 с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојш 
 је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ј 
да, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама 
земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да  
ноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је вин 
верих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и мој 
Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да ран 
ита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како  
 Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се шт 
че Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће би 
ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А  
горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи  
Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погину 
 свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, так 
ости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села 
на и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што  
ну поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено кру 
 се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p 
> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска ве 
вај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се њ 
овораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, так 
ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш  
S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај  
а Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Од 
/p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S 
у, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјо 
, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да пред 
гла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му 
 о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Се 
.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> < 
да мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко 
витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно 
жмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу  
варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо на 
ти ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у пла 
 ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше о 
, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши,  
казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мен 
ладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем,  
вом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од верова 
} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да  
 слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред 
ља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прих 
ин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јел 
ог престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотво 
а а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“< 
ео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Н 
чати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина  
их, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да 
ојим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао б 
па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дрк 
 крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети д 
о!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу  
укла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чи 
 Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нек 
ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окреп 
а, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Насло 
е на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све  
та жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима кој 
ој величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар  
p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и  
ра Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је м 
ј се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је 
д окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако 
и то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није  
оведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко 
е бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очим 
е ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен с 
де је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црни 
да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго ост 
аваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Ј 
шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ру 
еш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, је 
о.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чег 
у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у 
а наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла 
 чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше па 
ши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-с 
о тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах д 
да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само пон 
 га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да  
то, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу  
а:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати ј 
ао хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="1 
рихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S}  
опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно  
са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који 
елог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Пр 
} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Ра 
танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ к 
нам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с о 
то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и 
е се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа м 
, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је 
</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном н 
 према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онд 
убњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова бл 
а три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затре 
ј чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета нач 
23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срд 
.. крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме  
 да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову 
већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би 
у цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, зало 
ња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, 
 пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у  
ком као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост 
та: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу 
утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и р 
ајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред!  
едаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети 
м на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беш 
ота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота остави 
а продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти  
пнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком с 
мах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици н 
м!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој госп 
мо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „стар 
е своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата 
 каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак  
 они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек вид 
 ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Марги 
где у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из глав 
е високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна д 
.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, н 
али су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; јо 
 „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p 
 једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила!  
и главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо 
 ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} 
 и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Ра 
но сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан гу 
 тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те 
 тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и 
 маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се 
ека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чис 
олео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је 
пет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах 
и опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке 
 не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапо 
престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није 
има играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше  
S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар ј 
лико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот 
зрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње  
шице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да оглед 
 да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не ост 
њива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека г 
 никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо 
пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу 
крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спав 
 и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом у 
.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита ос 
 грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и њег 
 да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а  
S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми с 
у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и б 
е и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n= 
ћ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџ 
 не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну  
>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан ј 
ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије  
 ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше 
ече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Г 
па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милос 
него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гл 
осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече 
ло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од г 
?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут ру 
буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Ал 
отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше 
е пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили ил 
ма уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај 
рокој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од  
ли са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту  
авицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да 
јде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни  
им краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад см 
ероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о пла 
.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше 
 главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргит 
вао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени  
ће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све је 
е се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако м 
ћи на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је с 
 његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у ко 
д тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са св 
, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигош 
а вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зв 
 оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити су 
води и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Муста 
ма, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила д 
а ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “  
е.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч 
 до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Г 
} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по пл 
у да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћућ 
си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађе 
атих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; 
Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз к 
анин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао  
о!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је зл 
 на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на она 
о узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p 
омчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да  
 да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срди 
из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже,  
пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е,  
 <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није  
че патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рај 
вим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљо 
ре запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле  
ораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком та 
.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо  
еде!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена дос 
а манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом  
аву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо  
би и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту 
о је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слуша 
 <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краље 
ј, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад д 
ела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{ 
никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се 
 њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чис 
 севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси ни 
ије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чу 
тас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка 
 се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{ 
ва дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то 
 Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не 
господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не мога 
оче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човек 
реном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испо 
то и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена 
утати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је  
и од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди ч 
ена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда о 
зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, к 
 стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!... 
склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући 
 чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} С 
укама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покај 
 да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем в 
 Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола 
рикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавр 
ланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</ 
 уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђе 
исера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог 
— обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један ди 
 као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да пос 
браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и ко 
нка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао би 
 са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је о 
те.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако  
бнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелен 
зе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у једа 
зама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз јед 
, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати ш 
кри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, 
 полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се л 
а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем са 
 да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира  
 Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној полови 
л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена  
ујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукањ 
 а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш 
ноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да имп 
!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош 
ар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у  
оветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик 
а!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и ор 
</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је мил 
рат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и  
ажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Марги 
Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш г 
свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, 
цаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је  
<pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја д 
 му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p 
уда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да ве 
одног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла;  
{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; забора 
и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин при 
то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет удари 
 тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, кој 
мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање. 
ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мис 
у, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумур 
је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Крас 
 учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини к 
ј да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља ра 
ка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу с 
вати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госп 
ла и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор. 
амен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је  
 је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S 
 очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном 
ет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи вид 
силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, 
мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала  
 Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њен 
ломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} П 
јка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да 
исам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је,  
итом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубо 
диш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдек 
...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се о 
 Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразум 
 туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није т 
а, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на ко 
 да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи зами 
, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се з 
обично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се т 
е ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица 
/p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p>  
> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на ј 
="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручј 
о.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p>  
S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио  
ош никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред о 
љски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу ј 
ртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан,  
ти!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{ 
кло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Рас 
ом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло п 
себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски в 
е њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се а 
то из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо г 
говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственог 
окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика о 
} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад г 
наш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни јед 
авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо в 
ијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна зм 
и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежно 
.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после 
 ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му о 
 <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из  
вијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморни 
ах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе г 
кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотав 
г весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан млад 
ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека роби 
ло са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц зна 
="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђ 
своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да пр 
сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њег 
х ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситн 
 као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе 
зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рај 
а је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} 
 сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је  
 лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јавља 
ом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div> <div t 
 детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бо 
 које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број м 
 и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако мл 
 је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј м 
носно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па 
 склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде 
ојим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи 
сподину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А 
ије сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву 
злаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да  
 тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној 
P18920_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} 
лепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кру 
ом погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један вите 
оју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прил 
носитом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али ка 
оти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе  
стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога < 
 шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Р 
че она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни з 
и ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако у 
убоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола вла 
, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под  
е бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пр 
</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме си 
знуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у 
о је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну 
гита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте 
 засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, к 
орни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S}  
!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гле 
id="SRP18920_C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је  
 час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби 
хвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Ту 
?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је ба 
а их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и ск 
 овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из 
је да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да 
гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, кој 
 врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Мар 
че лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није м 
марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те на 
 доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смр 
, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, по 
дној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и так 
може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се 
} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не прик 
S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док  
ше никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада ви 
да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе св 
Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она ц 
 „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си м 
епа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не при 
старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у л 
а много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S}  
с тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној млад 
вим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</ 
о хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p 
стини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате 
. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из 
ђе да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и 
ћа крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехот 
више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу тво 
ш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да пр 
в ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа 
 свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан 
ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’  
зо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Стара 
е ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник 
дви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, 
ма, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се г 
ављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми ј 
мо се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па св 
ц умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не 
аном размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка з 
морна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на  
 слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни < 
и!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужас 
рска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би 
реник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S 
а је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} А 
 трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар ч 
!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из вел 
 у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где ј 
 да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S 
 сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те  
у и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се 
д би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином 
а или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> < 
познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар  
е и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звижд 
о малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне 
="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му 
јаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Т 
поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе 
 као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је 
пре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мно 
 велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најбл 
 <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тв 
и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару 
ам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„За 
му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку,  
и!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Уд 
о срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, п 
сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одгов 
ађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора  
S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни  
ала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем 
 „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у се 
редао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу д 
!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко 
гима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још л 
даше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме  
ом.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, зн 
е то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у  
 какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девој 
х уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби моли 
ја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко теб 
а Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Ма 
а си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у ј 
а право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „ 
 !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много ви 
лики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо 
ану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слут 
 сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао  
ћа. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџа 
, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си т 
е!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али 
м.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом с 
ј да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш 
те ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је пр 
оме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су с 
ад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави? 
емо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, 
„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој 
то ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам при 
а завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и  
цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашће 
моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p 
 својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као 
вој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад и 
} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и  
ш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?! 
добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави 
м ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје  
ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда е 
сте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада госпо 
.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни пат 
ветлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} 
, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке г 
 и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „ 
асто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке  
з Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окр 
негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето 
ака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само 
 и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким мл 
 негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни м 
о њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата  
 који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих  
поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџа 
љеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па он 
труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и м 
унак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Си 
 те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу,  
уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам  
Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовн 
е би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ н 
, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од ме 
у главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу  
ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким им 
руги јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка! 
 и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једног 
 земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“  
 ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку 
 да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш,  
</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напре 
="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> < 
е реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна п 
 но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му  
е да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд 
. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хиј 
„хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p 
ламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је висо 
ођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј 
арске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихо 
{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Де 
рти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p> 
ј се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још ма 
 Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и  
 Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону дру 
о и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који 
 <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто 
клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме н 
на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавал 
уде у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Ма 
ћу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб ов 
у да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца 
мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш 
у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили 
је руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод са 
ели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу цар 
а неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и 
<pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше д 
у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је са 
и се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погле 
ку једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше 
јем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође  
елиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, нег 
 рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p 
 овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно у 
памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек д 
латио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној  
да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то 
е новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи ви 
> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајков 
вши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна свети 
нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и н 
јете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан  
е се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га 
а одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавез 
ако не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих  
рко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости 
о да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша с 
и нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, ис 
рце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> 
а је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да  
него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је с 
ги човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом  
ије ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмил 
окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што ј 
јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на обр 
 и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле  
а буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за 
хаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече 
p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није 
н изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што  
туру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понуди 
д мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и по 
вој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпо 
ез сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се 
се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> 
25" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба т 
у, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика 
у, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да с 
таше топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац  
ни у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „њ 
одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и 
.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав м 
, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> < 
а.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаш 
же је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити  
Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот  
у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од  
којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби 
ва реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова  
 био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући 
ечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нуд 
ека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе с 
„каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сре 
незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга н 
 и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љ 
пу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била пл 
сно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаш 
 Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p>  
доше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небр 
рт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна мл 
ранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него по 
е макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њ 
о да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и с 
ики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извиј 
деном кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по це 
здахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ реч 
рац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му  
ладој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше 
 царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлу 
<p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку,  
осподо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Мар 
џарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. < 
ипремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете 
<pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита о 
отковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га са 
а, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лака 
не.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се са 
, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, тре 
на не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом  
 стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко с 
е грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански ш 
сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицо 
гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} 
ш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се  
 чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребиј 
ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропс 
се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци 
убарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покр 
 два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за св 
<p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb 
осподовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож. 
ао брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и ск 
подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва  
их ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три  
 да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у с 
а првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не м 
вде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам 
ри у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте ј 
нога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи пров 
о њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,. 
сови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршен 
рав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нага 
 богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и вр 
а није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, ре 
брвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусн 
и главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, ка 
 већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су  
ељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак  
 да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грм 
ловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема 
е и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ош 
 у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Руж 
 једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим з 
едину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди прек 
10" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по кри 
бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па н 
ку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не с 
 виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p>  
ог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шаре 
и облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене ткани 
, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на вре 
n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долин 
низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а н 
и је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говор 
у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик 
лу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим  
нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ко 
има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{ 
 Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Т 
будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} 
ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива 
ито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, 
златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као д 
.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако зл 
 па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и пр 
о најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта 
 мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је доб 
штамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ни 
леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу 
ту душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој ко 
казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој  
 старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет осва 
во српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се д 
м у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак 
оге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chap 
 ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикн 
чицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. 
unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице 
 је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњ 
вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ро 
ицима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="chapter" xml: 
Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И н 
поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашња 
.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама 
завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају 
гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо  
о! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим мом 
им да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“< 
Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведе 
 пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Н 
излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем < 
 ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици ни 
 Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта 
бу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш  
ра.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" />  
молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на с 
а ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да 
де светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а с 
И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је д 
екиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац  
 га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлу 
им гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, К 
погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге 
едног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</ 
ука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад 
 кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна 
S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома 
стављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што  
орану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики н 
 људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној  
о!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрља 
ш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</ 
о овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац до 
"16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може 
а сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123 
ладожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{ 
сивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе 
ута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Ц 
а, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци госпо 
г народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо 
 онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену стра 
вем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је 
погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све д 
ајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S 
 осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} 
м, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број 
 се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадв 
н, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад сп 
оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике 
а покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник 
а долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила 
неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и на 
гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела 
ас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да ди 
дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје 
 за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гр 
ри и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву  
 Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове 
плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму 
p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један ст 
би.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој 
ече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од  
о да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у  
а ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хв 
јко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они 
трого; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Ви 
шао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодн 
ш брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из двориш 
е чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно н 
а, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп 
46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица  
нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се 
дином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би  
јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарум 
 казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркв 
во, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије 
 би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве,  
p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себ 
едно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше 
златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од з 
не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у сто 
ребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко 
ма испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на 
ред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу  
ом и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато иск 
покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па 
е.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из т 
аргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопље 
, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом ј 
ати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} К 
е главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Г 
ина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати  
те муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхта 
ам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне 
219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана н 
било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се ле 
дан тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше и 
иваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковч 
 мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који  
он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима на 
иљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на 
ом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, в 
дан чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" зап 
 и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{ 
у вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање 
њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му ј 
.{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратит 
 му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим 
и један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватр 
ајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S 
ори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски сар 
апред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџа 
уке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мил 
брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце удар 
ег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом  
 се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек 
на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народ 
ека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као  
Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна ч 
 најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и да 
ош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде 
м престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један зл 
 слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у  
“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S}  
> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину  
ке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од зла 
жеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох син 
и од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да и 
т на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснил 
о дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, н 
 наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене то 
 ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским сто 
тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно 
бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена 
стане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и мо 
 цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломи 
ин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца дв 
јково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да ка 
х ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бит 
а ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марко 
да сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову  
„има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, 
ти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико  
жаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са де 
чевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш 
м Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лака 
мо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака,  
о то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова 
а, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака,  
ла ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима 
ше.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам 
илуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинам 
ош силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> 
оме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите ко 
најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштр 
му изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type=" 
сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него несло 
о!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и 
едном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску г 
S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква с 
 ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни  
.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се може 
што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски  
а му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је ки 
о га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ ре 
, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ у 
а.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као 
м.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гусл 
е и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" / 
>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари  
 странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па д 
<p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наст 
ним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку,  
еде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на 
колико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним св 
пи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дуг 
оспођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлос 
а се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће  
ог чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је не 
ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме посл 
лач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој с 
реви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Стр 
 мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђено 
е видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, мо 
од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, 
 јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепави 
беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он п 
а се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да  
тио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине ста 
м руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која  
уо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, к 
али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год 
 у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше,  
и, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном 
кове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си 
 Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје 
лади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шт 
м клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне 
илујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се оно 
дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трж 
 ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност уч 
крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом  
 оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, п 
у први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко 
звучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почет 
чаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину 
ајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојах 
ема брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од 
тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и  
евим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим јези 
а прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; б 
рибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, 
па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које ви 
а се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себ 
ку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душ 
Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи  
и довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца ни 
 би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан 
стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави ор 
била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и 
жено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада  
ћу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала в 
.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели в 
о дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази!  
хватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом д 
је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима ма 
 <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и уста 
о ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само с 
век!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слат 
чила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умор 
 је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се  
је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив  
камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштани 
ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај  
орни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља  
тли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S}  
ени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: 
ладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „ 
 да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ће 
час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за д 
подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим с 
ту између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о свет 
е.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених п 
тена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, ка 
 кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S}  
о је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи 
јако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нис 
ио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, гос 
ола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју  
 у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупљ 
и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој 
сестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде при 
едај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје;  
 није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје. 
ко светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да  
о да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби,  
не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити;  
даше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милуј 
било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Ј 
а руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита с 
ра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да  
ме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто  
трепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је 
ије пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начинић 
в су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприсн 
а није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb 
бина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{ 
а једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби 
 ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати д 
 зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате 
кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево 
p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га 
таше:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <p 
{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у в 
живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим о 
таву, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо м 
еху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ п 
ву пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове стр 
/> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског  
изнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна б 
ове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> 
мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од  
 љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколи 
но и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица М 
.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеј 
ер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осме 
 у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S}  
ије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш. 
 поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— 
светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разб 
само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој 
е познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, 
дскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јес 
 такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много ср 
да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њен 
маш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и 
ђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уст 
{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S}  
<p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p> 
 отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни 
 једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре пева 
ове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три  
се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог жив 
 и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану пра 
ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А в 
 И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и с 
ртине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је 
 руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама свој 
</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена с 
ену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли с 
а лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правц 
мене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и з 
уво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе  
у ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између  
и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе 
скупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтрку 
своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p>  
јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пр 
еш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од  
пе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!" 
 си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, гро 
ху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале,  
по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе 
е им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </di 
 танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право 
 да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и 
{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно ус 
у мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа 
не кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тре 
ица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су углед 
рушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле 
 је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако  
 авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца  
 час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубариц 
ине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: 
а са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, кој 
ко пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она  
и самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој 
нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година  
бра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или зат 
м великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји зе 
о лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафта 
а пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда простр 
хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуг 
е му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</ 
ланине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју 
мрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, 
чи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори ка 
 плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево у 
у, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори так 
S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зови 
на !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те  
 „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чу 
њевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p> 
<p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сад 
 и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> < 
 ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше  
мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти как 
де из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хвата 
е земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде. 
ше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши ниш 
; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушт 
га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марк 
ој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види ч 
 на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак 
иваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. 
азар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на в 
коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , дру 
ри она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осв 
два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, сам 
 лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „вид 
том, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па пре 
има и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на гла 
из брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци к 
ови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земљ 
една од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двоји 
склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме  
ставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „ 
здена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, на 
им сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко 
ара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин  
дину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, 
оспода у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца св 
а на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Ш 
је у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи 
лом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А  
полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" 
ицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били гос 
 златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само пр 
твачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима  
ст престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена ико 
о да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад жи 
 господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица ски 
д њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио с 
мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саст 
<pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! 
ена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понав 
{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад 
и број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика г 
о обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био  
црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али 
зо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше  
ао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала д 
ико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну 
као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p 
ебе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ 
ираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразг 
маме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n= 
си док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао ку 
ати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште,  
{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда јед 
нутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не от 
head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од ко 
испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не бу 
диоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шу 
 он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад иза 
ра !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти  
нај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„ 
сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{ 
а сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмано 
лом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она ара 
хове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а он 
акало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни мал 
Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и 
; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакал 
во су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земљ 
љив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од с 
се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али к 
вој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје  
ечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: 
том беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> дв 
, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?! 
 сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко? 
ивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна н 
"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се 
ља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прил 
ачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздан 
ке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим с 
а онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је  
ад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, од 
лазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала  
а једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: 
ово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Ра 
нице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло чест 
 ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју 
о кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n=" 
ра не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџ 
Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим 
топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Марги 
} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по  
ор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> < 
хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да  
ике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању о 
који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села 
 шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице  
таде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајн 
 горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина 
дину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" />< 
удо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, 
један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на  
ћу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ру 
е да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рек 
молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, прича 
отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја 
а жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по  
 од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену 
p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај је 
кну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је 
ким капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху л 
е сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најб 
ин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо  
 метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи ј 
ећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски  
е и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она с 
инуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и св 
натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у гл 
у страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па сл 
сти, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некака 
го да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од 
уга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух,  
вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац 
е: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос 
све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, о 
одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти  
ео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „ча 
мо у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ 
да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</ 
ви, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се 
ају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише 
а од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом св 
 подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и  
ујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако  
инском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бу 
му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима к 
пођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име 
аџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком  
ћи Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваш 
у зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Ма 
о сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф? 
е свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са 
лосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га 
Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекр 
и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све дру 
ај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" 
ти!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас 
уно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их ј 
да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње в 
b n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако зајед 
хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А  
оне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> 
моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти дове 
та; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју 
 се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала 
ш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?! 
спред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао шир 
е један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким 
S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p 
 зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у после 
Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> < 
каже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једно 
учним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву тво 
на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е 
оро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, 
ом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да  
и прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју сто 
{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском  
 зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиж 
е кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове про 
огаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, к 
недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оно 
рошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни ј 
исовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад 
ан и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кан 
 капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тик 
ст да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва ск 
иру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладос 
 старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски с 
ео од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а 
која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десн 
 рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарск 
 узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома 
, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара је 
ориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш  
тана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испо 
! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n=" 
твима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна ода 
ање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оно 
 на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћ 
аше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скор 
ајбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је  
иљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе ник 
кви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече ј 
ни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раван 
ц се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о за 
 срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи  
ванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло че 
ерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и р 
ну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, 
нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче 
арска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће 
 црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху 
ну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о 
гао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седл 
ти!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Банов 
и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готов 
а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њ 
 од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишиц 
S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да сп 
 јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој п 
го да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрос 
су смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво з 
 и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она в 
а једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се тр 
но за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано  
во ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да све 
а црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Ра 
ту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у 
овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је  
одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајс 
один!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то ов 
ред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и  
рска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још  
е ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Р 
.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно,  
жда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у се 
ену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи  
склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и  
ти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастив 
м, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, к 
че Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на 
 краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, нег 
но превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} 
 одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гр 
воја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на у 
с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине,  
и своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она  
онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да  
нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога  
све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обо 
и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, ми 
 ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истог 
ћући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знам 
его две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку  
 од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу п 
киње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новц 
 <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе 
да јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљ 
ад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са 
његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздваја 
р не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овам 
ше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од  
а будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, п 
о се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на ч 
“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави гл 
{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Март 
пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи че 
један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од тол 
елу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици т 
ађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млек 
љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозде 
има видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p 
жнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ 
у женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више 
 она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш 
те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског 
јко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из зано 
 срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну 
" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на п 
м косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст  
!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чека 
 спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите 
а!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто м 
нце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мра 
је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.< 
дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „з 
д у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака 
са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} 
е мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то н 
S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећ 
> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са  
 бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаш 
а, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква 
аргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву п 
 једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и г 
међу робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеш 
е њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколик 
во како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре чет 
 оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћер 
и милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мр 
 једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљиво 
ц напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из 
д врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под лево 
оведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам  
ци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Тур 
апред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко 
о мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што  
 сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расин 
ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дан 
лони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано 
S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз  
но српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марк 
амо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па стар 
="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде 
ледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, не 
 једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохва 
о га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте  
рно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила,  
} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти,  
а.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, не 
вако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде  
еркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је пр 
на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они д 
о горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби 
ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби с 
 су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке  
пет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; " 
 црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„М 
 њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајст 
 доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало  
итврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се  
младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади в 
јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом  
ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепи 
том, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га 
рита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане 
во преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног цр 
ћу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с м 
збисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену ма 
ш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори мн 
е Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</ 
беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима покл 
 <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гос 
Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; о 
S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био н 
ове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богати 
лагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њ 
тао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и М 
ављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он  
надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каме 
и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и п 
је своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби  
ћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџа 
ем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу 
ргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко  
 је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопиш 
раку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероним 
 баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као св 
тице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир  
{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њ 
ји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S}  
пљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од  
S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Цига 
мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Р 
ста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља ус 
!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више ос 
тење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изглед 
закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, 
ри.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни  
p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако  
 ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али 
у, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен 
стрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно за 
пак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у 
на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p 
са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову  
спод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше  
 притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</ 
 окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило 
ве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу  
е блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаут 
е трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строг 
ако су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чуд 
над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах ње 
>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са приличн 
рисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је  
д њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се  
 је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест 
велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих з 
тири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже дру 
 своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — расто 
им градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше оста 
поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: 
а ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу. 
Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „н 
лским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу вис 
ати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле 
а, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких зл 
се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштен 
 Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату нос 
ски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она дру 
естола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезе 
само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цр 
„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“  
те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда 
знад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, 
трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рај 
 на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бриз 
тара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошу 
к си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној з 
а онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна,  
вуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађ 
д свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p>  
м, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од с 
ари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно 
авио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, д 
лу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па  
.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и  
боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" гово 
иња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па  
че Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а вид 
p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{ 
авом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па  
 ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на ово 
а ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који ст 
сланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те 
иш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако у 
} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... о 
 ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка ч 
 дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи пад 
а је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ п 
мо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у М 
 изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових  
ганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p 
астави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него ка 
Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита ме 
а очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте 
у од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и крас 
вде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брз 
од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, 
ало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збу 
> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесе 
едног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па о 
а латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду 
и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и с 
 гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а та 
е, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p> 
гледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и о 
се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање 
испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина  
када до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо ср 
S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато 
какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} По 
!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по  
оји сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно друго 
{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циган 
 винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то  
аспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем д 
бодно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb  
ио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове свој 
ко слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном сло 
ом слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, н 
 гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и бе 
д Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш какв 
су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива магли 
S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Кру 
бразима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, по 
мехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако  
исним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствар 
аник рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин цар 
 да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је 
 жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душ 
ан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Је 
 обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепк 
ва?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка,  
, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај там 
Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{ 
но; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то п 
оше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обе 
 која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два вели 
има, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показ 
вање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амб 
аменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати об 
прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ пи 
 им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та пр 
ма у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохва 
им од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске 
чао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казуј 
погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива 
нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица ниј 
ућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те  
ике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању  
 овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра  
и, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска ма 
дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких д 
 мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет среб 
ут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а на 
пчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гра 
 ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња,  
ру тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Р 
.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још нек 
 <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је 
аднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод о 
ветлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и он 
их педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив  
ва, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{ 
иљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се та 
сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> < 
Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{ 
овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас,  
 бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац ис 
му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све  
здрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S}  
 ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p 
ерај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни це 
 ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о ч 
ви:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ пр 
се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном,  
 ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руд 
рати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су уч 
њу.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стоп 
џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ов 
} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шу 
о кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом  
 реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог  
 а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} 
} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозри 
оже да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрх 
 ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Р 
 сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} О 
 мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке пла 
и деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова бл 
ра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовн 
у, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролам 
е и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да  
„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак,  
23" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оки 
аћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи  
да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а 
ше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући м 
о, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... 
} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{ 
ине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољу 
ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта 
е.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу 
ка!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја т 
бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сре 
ђо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф же 
видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то г 
чке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гу 
} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови. 
 вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смр 
 где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три  
ојим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске 
ниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо 
ве; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ет 
 преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па ка 
то је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо гр 
право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових 
 сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, кој 
према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, 
нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да м 
а глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с велики 
о не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па  
је младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном з 
а, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</ 
а своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се пре 
у ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се ст 
ојим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече о 
 отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, ал 
 говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене орахови 
етлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, гу 
а и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S}  
о себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сре 
ка одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморно 
као.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срц 
о иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао 
скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахран 
ју своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајн 
смо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а наше 
 да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на свет 
непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сарацен 
овораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мр 
вамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше 
дозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић ова 
рамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисн 
„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим  
е јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица  
сао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ ви 
>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је  
си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве свети 
а звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, ск 
 виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пусти 
 зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим сп 
е су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, 
!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и г 
 је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да вр 
колико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n= 
ом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и  
о у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{ 
аповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај 
елим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим зми 
а онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад п 
га првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221"  
и да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да нар 
ли !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо,  
 седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо  
на прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме 
а новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, 
чези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града 
лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде 
Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p> 
ре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја б 
р, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут,  
слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куц 
ота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не зн 
угу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никад 
} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем ко 
> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекр 
p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се 
стоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три с 
 Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ? 
е поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад дол 
ању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не з 
будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече  
у једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасно 
асно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, изв 
{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе 
арог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да с 
 Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му с 
 бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа  
ди, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме зајед 
 бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше 
ћајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху 
но је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици. 
ахни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза ов 
азује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јун 
питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да си 
пом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико  
коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви ма 
нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиља 
.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из 
ечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног о 
 „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа и 
рав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гл 
 сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре нам 
аре господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћу 
стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да за 
те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> 
говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама ј 
сну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{ 
орјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и д 
, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти служб 
ко тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини < 
кве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна бла 
ох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже ч 
ном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове стол 
 хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и св 
а, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рај 
 месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораш 
 сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>—  
убоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> 
траг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако  
 нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповес 
„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На т 
амен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пр 
ргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На 
му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице о 
кни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Марг 
 и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенам 
ицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакив 
ј неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му  
њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљ 
за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док 
де. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> 
на мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш п 
, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb 
ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S 
ш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да 
и свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски сам 
го да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим нож 
 са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад  
а теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n=" 
 шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув  
Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам сво 
p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град нек 
љуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сре 
 се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, 
а су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће 
н полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?! 
ка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или 
 је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу 
е воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и ви 
божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{ 
ени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још  
емљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога. 
<p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти  
и све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да  
зге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са с 
и осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећа 
 у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет ш 
г од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Ра 
 у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Став 
унацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце пр 
еч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита 
 па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од к 
а га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Са 
ече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако 
 би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми пр 
моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> < 
си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком  
и се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми сво 
Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи на 
ом прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, вид 
руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на 
51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагл 
 си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори 
гли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо  
. ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је го 
 и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Какв 
ако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај 
урци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред не 
скање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и 
 /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чист 
 навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш њ 
{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао 
т све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} 
ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на д 
 неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S 
н; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да ј 
нда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину 
ко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањива 
 не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жив 
стани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да  
ну њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју пр 
 ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лаз 
S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него 
рским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сва 
и туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевск 
S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече  
што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише! 
не плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степени 
о наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља 
его само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да о 
више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе 
 место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “< 
а одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако б 
и Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета 
а кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} 
<p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бе 
осадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а на 
скупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао с 
ном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му ј 
ло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете 
а и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни г 
шта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одм 
 па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, 
> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и с 
и, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим у 
а којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а  
ма и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљ 
је, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради 
дном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног по 
д се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Циг 
 пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било онолики 
им гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не  
уд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p 
 орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} 
отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и 
 се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити;  
гурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак,  
у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници д 
угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одрж 
} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n 
м растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате л 
војом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје 
на дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ м 
<hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прил 
 старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин д 
ој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док 
о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и 
 се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, 
анској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кос 
ку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да 
киваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се д 
, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли ва 
 низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али  
а.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узе 
аџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мен 
двоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем своји 
са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је < 
а ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала 
ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ков 
ав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на  
 да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, го 
и зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице 
ав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n=" 
сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој 
стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила с 
У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу н 
 живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна т 
а дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рај 
 својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ реч 
а лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били  
l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и харач 
 беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p 
 њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали 
<p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе рук 
е земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, го 
pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то 
 да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори треп 
росто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скриве 
е седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се 
ираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје 
есто по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних 
чанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је 
толице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико о 
крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо 
ку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша  
од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ћ 
,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од 
оја је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпе 
 очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја г 
сли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Ви 
Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац 
та. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових руш 
рпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна вла 
е земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је 
> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богда 
у искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гуд 
 од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаниц 
у били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и сок 
ост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента п 
 године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу ј 
ца на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиш 
лике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и с 
јући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија  
од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беш 
узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво! 
д углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато 
еда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олов 
ану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спом 
аху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само 
 мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећи 
, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све ју 
и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око 
ну на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, ма 
 то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворн 
но плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два  
шће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула д 
 </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на  
м лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, 
љњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звал 
е ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} 
во на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два злат 
вди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш 
оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ћ 
ко оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли? 
а и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неугла 
 њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а 
 рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори 
ме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не з 
лањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га ме 
летене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не ба 
ра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника 
титом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима 
и.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну 
ођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепк 
ана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену  
собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну ру 
, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко  
ни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива  
доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана п 
 кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека  
хнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове  
 дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне нек 
Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно не 
екари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богиња 
опот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људск 
ишта од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом 
ецо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовско 
тиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђ 
у Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде. 
дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађ 
а да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко  
 Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају 
се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> < 
учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њ 
 мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си с 
А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин 
 дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу  
ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде  
лада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира ! 
е вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо о 
 јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто 
дини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађен 
а а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе њег 
најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какв 
аше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и б 
 преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жа 
се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и о 
а прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав  
и госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. 
 од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; та 
ложити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нек 
ела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и ка 
син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле  
а мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дв 
их гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк 
ће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашиц 
високом и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још  
као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, прос 
јку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Мар 
} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дуг 
на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке неј 
во ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези 
.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p> 
 да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, 
справи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право 
о Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опро 
еде ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Марг 
Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S}  
, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој  
 по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота  
 кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онд 
ра.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у 
ји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне с 
} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног пес 
Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „ 
оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости 
Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гара 
 Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен  
и речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим  
о: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте д 
е и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна  
е од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те 
иганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох неш 
о добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и п 
n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из орман 
о од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубет 
да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која 
, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми 
сале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ле 
о ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и  
 са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су 
аса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хај 
ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ 
а ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из  
оче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жура 
је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се 
p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је 
четак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, в 
није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је мла 
 шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена  
 је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту во 
д милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — 
 и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустит 
остоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не с 
 привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} С 
уре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, 
Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, пр 
ан вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ м 
оше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прић 
е да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Ли 
S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од 
се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу 
ругима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шт 
иће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натр 
елије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и  
е скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На  
езеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио ј 
Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду 
оја ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш 
о џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка пл 
адости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да  
же, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да 
уна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето на 
 чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске  
 кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута  
никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијски 
н нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онд 
} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве. 
ав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због 
за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам... 
 јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Шт 
„о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p 
а, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше к 
ад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама 
јао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљи 
 мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас ср 
ад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потроши 
ше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне ч 
скога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи  
очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше че 
е носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни 
 врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви 
сину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињиц 
рестола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну з 
а и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене пло 
уче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје гр 
Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко  
разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смр 
огобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног 
о подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само г 
ти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четв 
не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Т 
то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па  
да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе с 
!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спав 
"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један 
 На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад по 
у пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> < 
озадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час  
осле неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан 
ц који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су 
ни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Нег 
чи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах 
ске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена 
 собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се јед 
те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на 
це и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се запла 
јатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић кор 
и руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово н 
 од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом ко 
 што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад 
у се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним сво 
аплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни  
мах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „ 
ме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га т 
 око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај 
налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> 
 један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаш 
олаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из д 
а прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њи 
а се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке пр 
јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је р 
! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пр 
ед ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које 
да су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с  
дмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и  
ца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више,  
реда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће  
златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојак 
више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади  
нда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Ко 
ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица  
чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека све 
>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондири 
а, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гр 
а данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; 
одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" 
ивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двој 
{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала 
е светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш 
наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб овакво 
з од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понуди 
н широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а с 
неки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше  
 лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и 
 би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости пат 
 <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске пр 
краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да 
о, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа 
ра Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе 
ргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „з 
дарише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих р 
О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умо 
ад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро 
ју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге поји 
лаве вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S 
 види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим 
сто <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од 
ма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов  
краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо м 
адије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да паз 
и уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l 
руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
згледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су  
горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак 
видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увер 
друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од 
 никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, мо 
тови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право  
ући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све 
, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исп 
ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се с 
остала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом насло 
лер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше г 
 ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихв 
при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља 
!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према ме 
ан Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је нек 
да поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко 
а.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је ве 
о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" />  
више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко 
рно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у  
 <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за рук 
есто цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену 
д, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напр 
 себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су  
на велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви с 
; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} 
ила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад им 
S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутур 
људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколи 
паде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све го 
кво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у 
едаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} С 
ну, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чес 
допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горск 
ини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми 
тидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шал 
је, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу  
 сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да 
музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност о 
н низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамн 
и ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште ов 
закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус 
 пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи ка 
велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме 
ј пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он 
пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да 
 тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види 
пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је  
е крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица 
мих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина н 
ко ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајс 
а до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p> 
, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Кр 
ена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце препл 
.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не м 
е кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затре 
роз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице мој 
панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред 
чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што 
пног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и блед 
ној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препад 
 као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта см 
а, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињ 
в од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом за 
право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чар 
ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донес 
оре ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, т 
еш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</ 
модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ј 
корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху поширо 
аду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу 
маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњури 
1" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје  
, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ по 
и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гут 
а стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе к 
оде Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за др 
" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени сар 
ко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пр 
оклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будн 
 гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p 
ин учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом 
рком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од ш 
, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи 
 прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређ 
а била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај  
не штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине к 
 јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" / 
трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом г 
ше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ  
једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцк 
ивика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окова 
 <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, 
 и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало паме 
м брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу 
 /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и вла 
 носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, н 
S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова род 
а.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми 
{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа г 
ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко...  
гаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланци 
Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно нео 
и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да он 
сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла оп 
дио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зов 
у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и ње 
 <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То ј 
викиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново ак 
ном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце з 
лаву Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко поди 
е то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да с 
ма.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије,  
 и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То  
апомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам  
ли су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам т 
ат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш неш 
тићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој наро 
iii" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НА 
"ix" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> <pb n 
а му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљеш 
 и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се растави 
тарац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди 
гурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурниј 
 и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или п 
већи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велик 
него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, б 
 умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи! 
реш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год тр 
ди моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе  
е јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и вез 
иде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутро 
мо се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циг 
преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слуша 
 хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу 
е тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас о 
лонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубл 
ојим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребр 
је грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам 
кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова најве 
Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га пи 
 своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустиња 
мна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивн 
е гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претп 
е куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S}  
м лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подска 
ив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, 
p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти г 
 у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, с 
ла за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу вит 
ше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим с 
т Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад глед 
 трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да г 
луфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која  
ама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p> 
еби; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке запла 
 Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекн 
 и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као 
 је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пех 
но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младо 
досни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисл 
 царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као 
аргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Ра 
у руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-се 
га на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под  
 ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, ко 
им столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жи 
оћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и  
а," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене орах 
 загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тре 
ци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади је 
караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза  
и, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц с 
и око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> 
ој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедо 
у, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добр 
сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето 
ш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да  
ј војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се би 
, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дуб 
 млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дан 
.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима  
ама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и 
емљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину,  
 колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустит 
исном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји 
а велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим  
им крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред на 
судно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о вр 
се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p> 
ић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p>  
 у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји п 
ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад 
ваном у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва дв 
ате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право 
се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> 
 лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и 
ом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје  
ан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на 
ку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље до 
гаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати 
_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости 
т батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребл 
а, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобро 
хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити  
 и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му 
же, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упа 
аслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p>  
езима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па у 
и новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј м 
е!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадат 
/p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није  
су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезање 
гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ р 
 је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане 
уђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S 
е, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати 
“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог о 
е; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима 
е. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" 
рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам  
ка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је праде 
ран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сам 
гово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к јед 
ља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво 
том оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив  
 <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Р 
ву „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад  
 мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајст 
доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мал 
светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу с 
азим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама 
нива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чек 
се од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме  
главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</ 
S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави зна 
ав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о 
о жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја  
ут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је дв 
ајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену н 
 загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше вит 
, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} И 
вору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све но 
ојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору с 
е опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем о 
еким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје с 
најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурин 
 Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога ду 
н-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> < 
маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске 
нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из ода 
ка добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а измеђ 
мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби ј 
човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће,  
сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у  
гледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним  
дарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?! 
!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако! 
 греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, по 
{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља о 
ати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашњ 
 рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“ 
о свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо о 
е јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа. 
прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два мл 
ла се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с гла 
 држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре 
унила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који ка 
дим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мо 
часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни  
наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао  
чини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је б 
е боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџа 
тро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад  
мо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, о 
е него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли св 
њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак с 
ораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут ви 
угим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{ 
е!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</ 
аклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посад 
ру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин пром 
{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у  
 нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пош 
ше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не ос 
атише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она  
устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити,  
а воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима  
смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји 
ведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно с 
</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један 
зи да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или  
та.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у им 
ри онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о 
ене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одј 
а; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшниј 
ад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако  
не њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад в 
{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S}  
 месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнем 
ска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па уст 
и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач  
сторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах тво 
о.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко д 
мом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да  
 трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече ј 
ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пу 
гао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а сл 
 овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам ј 
 име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је зад 
им шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{ 
ено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама  
 се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде ј 
усти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихват 
итине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и кр 
риском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само 
јко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} 
х!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће в 
о шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не зна 
ље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао 
а оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још  
 већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац! 
е ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</ 
жемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и  
огледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном  
е „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и с 
де косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом 
а, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим перо 
репак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S}  
рски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с 
иромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је п 
ао прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда рај 
јко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор. 
еко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу 
внику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Б 
Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита. 
 крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један  
ар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, 
е.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, 
 као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не б 
нање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се  
ворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по где 
и лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на  
го је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од с 
изу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет  
ах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Ра 
е и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову. 
кама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и до 
 прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна 
е прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме лип 
ве згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са 
 беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, иза 
 му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} 
о ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p>  
, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужни 
се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима 
 атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно мес 
 хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци 
ђа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на л 
елеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада  
 нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју 
н прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у В 
видно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог стар 
"215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и  
 награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти 
господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу  
а но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се поб 
пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је ст 
љика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо 
ма само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> н 
усти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на вр 
 Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме поз 
о дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, н 
ац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не то 
, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кр 
ло збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да 
о се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p 
етлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше  
и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="2 
емамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{ 
ој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва 
тргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто 
b n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p> 
већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p 
 неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита 
н очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако м 
 право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград 
, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, нег 
нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рање 
одаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} А 
2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад 
си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много л 
оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг 
 промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет 
а га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му прав 
/> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтањ 
/p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док 
Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губ 
 господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казуј 
d> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под је 
 ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено 
ећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пу 
ка пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу д 
ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p>  
, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један в 
а сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам 
 ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим  
и кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот  
е моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо  
а! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она са 
вараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понек 
е успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земљ 
јстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објас 
свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити  
ладићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не м 
слуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — 
} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њ 
 таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борч 
ицу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, и 
:id="SRP18920_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пр 
бог тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти пос 
лих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја п 
p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба  
Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи  
рада.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињ 
зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хас 
нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су ње 
или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <di 
ако би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показују 
е и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох 
лоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте  
 велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те  
вореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих 
<p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она 
ела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни 
јита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ћ 
} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим  
а!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан З 
тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода 
 крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она доб 
ном, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш 
/> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо б 
 сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неу 
затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се с 
ако је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог г 
имље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n=" 
ли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао М 
би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући р 
75" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше 
. заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада 
.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Т 
ргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а уг 
“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што  
пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијај 
 се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек  
 од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светња 
изао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о нак 
е!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{ 
ждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, 
шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жен 
ом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш б 
 се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац 
 и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита 
 у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш 
копали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не б 
оварали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак  
 врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к  
ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћ 
 „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да 
 зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јова 
да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата 
аспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> < 
евне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац н 
ге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен п 
p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању 
адију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он па 
плијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и  
јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Мар 
е између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за п 
рпска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и си 
остива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бок 
во <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p 
 врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рука 
гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше ка 
 овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шл 
не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, 
другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабл 
.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до 
је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са среб 
ироке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десн 
а још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дв 
, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лаж 
па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и п 
 покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше сам 
.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече: 
застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима не 
е, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња,  
 хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе из 
к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихи 
а. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватр 
а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.< 
 очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> 
веног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежно 
 говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ  
ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене  
ре, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градског 
не Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овд 
 се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу 
} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је кр 
у, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, к 
ми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задов 
љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену 
час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској н 
лове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с 
елике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жуд 
 онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као  
све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те је 
аргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза и 
p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ 
<p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра 
 посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним 
 ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису см 
и, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прош 
 те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с 
 госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши  
дан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> же 
х стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у сл 
мо нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па  
ече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је двана 
Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на  
три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпез 
<p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше неш 
, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, н 
она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад по 
у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је  
нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која ма 
руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравиц 
 се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се 
p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуч 
корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од у 
 хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p>  
е и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тиш 
 /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали д 
 нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па  
ете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко  
ја и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, гос 
свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув пате 
угама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од ва 
е она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не  
а клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за с 
да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ,  
Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, п 
ајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену се 
им кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа г 
е би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и  
„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече 
ије авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n=" 
ица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџ 
нутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p 
 говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу за 
т срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти ср 
ти да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бе 
стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушк 
и Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог  
јем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњ 
моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним  
 прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По ср 
ле и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу д 
је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S 
Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је 
{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а кр 
 тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „ба 
заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и по 
ви се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила у 
оно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви з 
Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„ 
енглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.< 
е као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па  
 њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као к 
дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А  
нинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, в 
 са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да  
дне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по 
тина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите по 
вија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зај 
стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Цига 
ше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена свој 
стиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, п 
ачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско 
их уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу 
 старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџа 
> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених в 
ево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом 
па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" / 
 џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и д 
ке.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом н 
тих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под не 
ита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града 
ети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па 
а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробн 
и, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико  
пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је 
па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S}  
уше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из 
 сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под г 
лом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном шт 
а два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које  
/> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњ 
0_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи  
адану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дуг 
листам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам к 
b n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд св 
р деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна к 
>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, по 
ед олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више  
имам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуг 
аст је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким  
аше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама 
атре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти 
амџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} 
им.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену 
а плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна б 
ем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, мес 
што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорн 
матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не  
кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не 
ад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," уз 
ињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па  
бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен п 
ве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бе 
дифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, д 
следње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју  
мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Марг 
ем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млад 
 остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мис 
ња да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз 
рема мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отрга 
има била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу до 
у потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и 
млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у к 
старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар! 
алвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах  
е он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго и 
са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и  
у несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад  
 Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих 
ним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и глед 
ст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{ 
ву жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза  
!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби  
ујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хо 
 помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја сл 
те?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S}  
ти како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S 
а у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде 
питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овд 
на кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ет 
о да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та  
иганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна  
n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једн 
На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега т 
ргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек он 
ји род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински бе 
ознао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана 
 Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни о 
ко ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепави 
Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јо 
ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако стр 
стас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и н 
н дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи пад 
икнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окр 
ћеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! 
дна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила  
у не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве 
дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наж 
не.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да  
рати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као 
дах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица 
иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На 
привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви,  
а окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево 
 растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Ра 
видљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш  
у и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једна 
у Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га 
ном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из  
>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није ц 
ло му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Сто 
 „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му  
S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, ал 
скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „оп 
пита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Ра 
м на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их 
им парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и 
еки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше 
г у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећи 
најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На гран 
господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближ 
ога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у ре 
е:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Да 
и.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све 
ле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им  
на.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хла 
 да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренута 
нчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајст 
 је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са 
ему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се 
еста.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не  
т талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари ба 
l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања 
е цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан 
јко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој 
 моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“  
добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> 
 ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> 
ошћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави 
 уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић 
д ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да  
ој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко  
са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигур 
 окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и св 
е.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, 
џарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну 
> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гос 
ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разб 
{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Х 
, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси л 
даш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пија 
на очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је 
 топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам  
 на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Зане 
и пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у тав 
 трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, д 
ш ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ни 
а! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе м 
 је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и л 
плануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се ду 
 пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало с 
а!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жен 
оведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти  
ајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне 
 <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало  
ици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог к 
/p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе 
не очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко  
ни ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се о 
широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на 
е и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, п 
 му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што  
 као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајк 
} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милин 
иша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова зам 
p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде,  
она у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плав 
ар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није  
анџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па  
љевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад 
икну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
бини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њ 
!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну ру 
м.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Раси 
о се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ ре 
Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S}  
иђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо и 
ја му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста  
!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вал 
путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаш 
 Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтед 
д мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у 
Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> < 
трљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први бе 
ветлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та  
м двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Вид 
водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Ра 
иваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му  
ду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли 
 ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога д 
гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прог 
х усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n 
} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што 
пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као  
вета Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ј 
ди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу 
ди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита,  
 смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало пос 
 и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје то 
 много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова н 
у, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Манд 
и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов знача 
, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда 
е очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љ 
е мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на ле 
злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с  
лински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да  
то снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове госп 
уго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринс 
 држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мај 
3" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био с 
че да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са ме 
е најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него 
ене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“< 
ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно р 
="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себ 
задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у ње 
ргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, бац 
ти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихв 
ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче о 
р ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше ка 
трче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар 
 очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к 
ита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?! 
у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мариј 
!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па  
 Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног 
ве једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се ч 
 да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч  
. <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{ 
о зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ ци 
="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе с 
 и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. 
едају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше 
и љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; к 
од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш ц 
p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си 
свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунил 
ност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и  
дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме ил 
 брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко мо 
 неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као  
ше зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше 
ањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најп 
на, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни  
ићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно нат 
еш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на он 
га младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да за 
водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="1 
рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сре 
о о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше н 
он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, в 
ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође 
ре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p>  
и свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> 
 као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} 
<p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца,  
и да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као  
p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не 
тез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ј 
воје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје 
ли и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му  
ког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај  
гита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе 
в први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче 
огом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n 
царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог п 
о ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо! 
су се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе  
 Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S 
ој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завук 
ваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то т 
за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Ру 
 маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор 
жена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених вра 
рила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде з 
ин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени 
ј јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осе 
 мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га 
унчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње 
јанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуд 
аспршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за 
охвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који  
уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући  
ага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји! 
ике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S 
право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, так 
и четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са з 
е што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са 
е старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога да 
после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздр 
м силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у 
баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину  
ле питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми. 
м у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао  
н беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе в 
"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико ј 
атреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој ми 
дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После н 
 жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И к 
е блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други 
а трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из сел 
l:id="SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у 
 господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циган 
е желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом св 
 Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић 
 сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> < 
.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а  
стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зов 
певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слут 
есаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, шт 
ла?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да с 
мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„ 
илина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена 
ожи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p 
ше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у поту 
погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском сед 
а, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једн 
о своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако 
у се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за не 
ти, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p 
е.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла би 
тена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков ца 
е на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</ 
да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима 
p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четир 
ко је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда на 
е у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу 
да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} К 
 /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.< 
pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Свет 
“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад 
је... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо јед 
 у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој  
{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш 
лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p 
ше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Ра 
 жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост  
 као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Пог 
дњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики дво 
ћеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада  
вно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом 
а прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у  
 и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, ж 
дном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је  
аква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а др 
.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је 
етла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце завол 
м окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други н 
еби?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесел 
ух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесел 
растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само  
и даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те  
Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем!  
 поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без р 
 стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала  
 да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у р 
ој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша  
 новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са 
...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Се 
те.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешк 
д погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао  
к је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.< 
зоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> 
росецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb  
осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно диш 
а пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би  
ских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме воли 
одиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти 
неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта  
љуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, покл 
евукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљ 
ла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап  
 новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе од 
а рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, м 
 тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом 
 напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву т 
огу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам 
асија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситн 
јсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре 
ано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези 
за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чв 
двоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у шир 
 викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало во 
ве степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{ 
 па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у простори 
дараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опе 
овом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много  
миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти  
ле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осме 
сподин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оц 
ица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш 
вуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <p 
илних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Ци 
 тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рај 
о тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, жи 
иди.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је  
и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше 
ц очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог 
а премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Стра 
 још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га р 
 и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотач 
е ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице  
ујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те  
мо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај раст 
 <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне  
ати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове п 
Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега 
к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно зд 
ам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то 
ракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</ 
аше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском  
.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по  
воздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена  
 и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су  
 у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се о 
 дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њ 
и радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да и 
као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>И 
за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ н 
то њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од град 
екај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи 
о, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, 
им замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дис 
ка, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим ви 
о ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мал 
 да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугам 
 или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, 
старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему сто 
е и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка,  
 овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданост 
о две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави и 
м неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и мет 
 да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти н 
<pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и 
у, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брз 
пода кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ак 
је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани  
си мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске влас 
цама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, 
 беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подзе 
речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче,  
ци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, ост 
мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шт 
робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на ма 
еком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме б 
рчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаш 
, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говор 
ош пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{ 
ске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не бех 
{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{ 
латка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пр 
о!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„ 
оје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то 
троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструз 
 душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова с 
 „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, 
рнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, т 
људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне 
се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече 
о Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Д 
у једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао? 
тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, 
ајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је  
 устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отвор 
а сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„ 
 грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добр 
баши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окрену 
м, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лу 
е твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани  
, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су с 
баци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и је 
 до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци 
 облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: 
о да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаш 
туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ ње 
ама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> 
 Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој шири 
своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку 
ени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред  
ка својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да 
ки својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јеца 
> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе 
нда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите 
ву показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан 
илости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем о 
рус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници,  
да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вред 
 заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пу 
о с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једн 
ојој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст д 
S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птич 
е знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако м 
тељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Р 
ео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубе 
его ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лев 
се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попе 
...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да 
иљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте 
пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, оном 
ла крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> 
 речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у сед 
 на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се н 
бу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звезд 
та.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разу 
рцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана  
о, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја р 
златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и јед 
рату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну 
увоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном кле 
 танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S}  
 отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а приличн 
да узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке 
 оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му 
p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари п 
 на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, неч 
<p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, 
 старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да 
остите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластави 
 гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p>  
 како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Ра 
 у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себ 
вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси пон 
вала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних 
 се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој лас 
триц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па о 
 грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом,  
на млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше б 
свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од 
ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад  
{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p> 
 дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја 
ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над  
 јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће 
џарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до 
га.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутур 
а сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас  
е цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка 
исоки сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их  
о добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде су 
S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм ш 
ара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се  
есрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је  
ад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође он 
 она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону 
је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па п 
шта и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам св 
кати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице. 
су јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред друго 
сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као  
е снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка 
 се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатим 
, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} 
г зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ пи 
збијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S 
у кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених  
а њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стен 
ично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је 
леко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пу 
озденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугар 
 Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, је 
а ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} 
ко зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чини 
 сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених  
на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо... 
 јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све п 
љати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! с 
у.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а ка 
и к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку м 
ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти  
тарац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу  
!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.< 
у вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком 
т од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{ 
и била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног  
е неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га 
ћој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом гово 
ном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки м 
не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад 
 за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати  
из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зач 
"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од 
них зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од град 
не дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је чит 
ажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним  
ћању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је бил 
рне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и 
олом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан ст 
бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о 
 од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право ч 
зе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто  
иле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва  
ше да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано  
в кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет сла 
вног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне 
да Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту наме 
ви?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, п 
“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обе 
 бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ва 
 дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана  
 да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p>  
а глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се сп 
 Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хт 
 истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ру 
остива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер 
 од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој 
 Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати зма 
 средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положе 
 на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одај 
ок се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи 
опе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чека 
> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одош 
е мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она 
} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да к 
ад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и сас 
ме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из 
вамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S 
ну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу о 
оме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! 
е, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Милоша Обилић 
оспођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми  
 сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита по 
нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда на 
и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на с 
гита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јо 
 ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али г 
 дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не беја 
нкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дуга 
{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњ 
пет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од з 
нину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на че 
<pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се ст 
поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуна 
Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко  
о одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш н 
 она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатк 
 даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срц 
ен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравн 
ом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у  
те и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој 
ветиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а 
 “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно 
 Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S 
асту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их 
 неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; в 
иљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да 
Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини пр 
у воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S 
 испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охр 
викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него  
н.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела д 
ди и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита зб 
вакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та 
тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је 
е осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у жи 
мислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио к 
 вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну 
пи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко от 
 али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа < 
први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена 
е ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зи 
.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе сно 
на лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше,  
ом ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром п 
 се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ 
е управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој го 
p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад п 
лтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један  
а за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују 
ио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе врт 
Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с ро 
ном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на с 
ј наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало п 
 је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о  
Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога суж 
S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пех 
копчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чароб 
и.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко  
ле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан  
збудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „сва 
на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и буби 
це и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и све 
пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дел 
 тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</ 
 сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</ 
прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита М 
а службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџа 
 и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којо 
 могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко  
> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима  
 „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизм 
аче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, кој 
ече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска  
е град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из б 
ако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одј 
вољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића,  
онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и  
лови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не  
зе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се п 
о своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на  
а робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господск 
ајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! к 
им уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; ал 
 онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с  
ли су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом,  
а је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{ 
ибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с 
викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине  
е него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... о 
елики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину....  
доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно 
ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развал 
пет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„ 
гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо из 
ачини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од 
у.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше с 
 готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред 
арац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одм 
сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се по 
 је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезам 
ро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type=" 
 кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад с 
 да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Мор 
, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну пра 
двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</ 
тигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о вис 
ном постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопи 
во је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озг 
угарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, 
“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог 
десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој 
у руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештим 
 у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба 
у!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо 
 нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" />  
волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлен 
д главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од 
ривенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" />  
еном зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поло 
а света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих дв 
на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда 
а звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а  
l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти г 
RP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив 
итино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и жив 
 Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и  
 /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим  
/p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, 
ајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како  
 се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови 
>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехар 
де добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бе 
нити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осе 
рх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му 
ирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потан 
зе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде с 
био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушки 
 јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учин 
дмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p 
јаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на  
ром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стој 
та оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S 
говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ реч 
да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што  
ad>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са  
о узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ з 
ућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гро 
е без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере. 
оји сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још 
аза руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш са 
враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти  
да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобо 
<p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb 
слим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти 
ина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно за 
ганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и  
на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом. 
 кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онд 
!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку ст 
 чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко мог 
 изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, с 
вио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ва 
благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити вас 
никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере по 
Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно 
ости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" />< 
љивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш пош 
но и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад 
црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајк 
, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p 
игала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна го 
сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{ 
</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе ма 
прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доис 
еници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, 
RP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свира 
ше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазиш 
 натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После пон 
ладом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким рад 
је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робу 
 у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с 
један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким п 
 лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раваниц 
рац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се прав 
жући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и 
ста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа од 
ом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неко 
у воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шарен 
ом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући  
 и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело 
едима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са гра 
у је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог вос 
ка, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="10 
на, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони ве 
 столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па М 
{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад пом 
 чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, 
оцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху по 
или били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под са 
изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити  
гити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни ж 
им једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пре 
n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној  
ead>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић 
 прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, све 
ине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли зане 
 испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим  
и све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с 
ник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од вошт 
н у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рај 
 безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше 
пточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате 
може јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb 
прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Не 
 жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамешт 
мена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан до 
роз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно 
 „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване 
Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој  
че се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибер 
згубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} И 
ојој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му  
ја дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љут 
бица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи 
ам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поно 
гити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо. 
исли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег  
о своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њи 
ом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном пр 
} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да гово 
 патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари послан 
ју ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа 
 „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме бр 
узе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p>  
.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; уму 
а, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се 
 зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само шт 
е чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p 
ко да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекан 
друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помог 
ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке 
ај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и 
лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у 
 цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да г 
мет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на р 
 Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прсти 
иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да 
{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет сто 
ала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бе 
ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкив 
 људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, ка 
ладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из  
чаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку  
ту од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као 
спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини 
да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пус 
 потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога см 
м господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био 
се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{ 
досну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S 
ав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право  
је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</ 
отлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и  
} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од мн 
здам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда са 
ад пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих 
ије ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и на 
ad>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао кол 
рац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а д 
 мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби 
е достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, 
еке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="17 
ђе два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Р 
таложи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је л 
никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се! 
инеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мен 
убоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола  
ше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: 
ведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми 
а Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног 
да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљ 
у као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне 
а све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тр 
ко хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем  
ме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Ду 
О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше 
ежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на 
лоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш кол 
..“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну дола 
а паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и  
его како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди в 
зало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку удари 
ј потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати. 
де пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта м 
бише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некакво 
еће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо  
милостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме  
 састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /> 
а.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не про 
здрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да 
ема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> 
немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо дра 
оже да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука прво 
 нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час с 
 Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ва 
 видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше 
у слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и о 
ловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим  
 ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему 
 главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и ту 
сто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку  
д бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља,  
јпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ла 
рахоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме  
с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неиз 
пре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници 
и за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна 
ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{ 
 на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате н 
аво у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко 
ега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону 
</p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chap 
 је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од  
</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косо 
Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми  
ирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као  
 са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако 
дох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као р 
S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да пре 
им, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану см 
о поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџа 
бе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на  
ајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо! 
олико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговор 
те, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} О 
арко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога 
“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти 
, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, 
рже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, 
мо један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није 
ијатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој жив 
е су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте 
за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде 
ашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио 
 осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зове 
еби уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарап 
, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јаб 
средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у вис 
латна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="1 
} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни з 
пет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ пр 
х онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беш 
ешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, 
но парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и н 
ње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била,  
 појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео  
оји ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу дел 
е господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо полож 
око затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи  
ад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се е 
између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пр 
сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше у 
 су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још м 
си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотов 
не у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У 
 испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате зв 
вен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом 
ерицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишин 
дан висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је н 
лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се скл 
мицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на  
ш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час дес 
а у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз 
p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога 
/p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</ 
врни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да н 
е не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од 
 више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њен 
аџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се 
са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и  
него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то ч 
дио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га оставља 
ети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није д 
ињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хват 
јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Б 
азабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а  
аље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па о 
ете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је 
ога старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не,  
тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у  
0_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причека 
нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се н 
х му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S}  
 згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стра 
тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче. 
видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној п 
 баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p 
у ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост 
ледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пр 
ице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима о 
д уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџари 
 јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде 
најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да 
 старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај чове 
ре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе 
задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет пову 
д очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чи 
 мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламе 
 коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срц 
сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом с 
ог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не  
јко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја н 
 тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека  
у живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у он 
 ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитр 
део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај д 
итештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно ле 
 јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на тв 
сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар вите 
не, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да 
да за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, 
и тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне 
ега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осе 
шко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива 
 господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне оч 
ј јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Зав 
твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за те 
з близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде к 
ом планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Ве 
0_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке  
 као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња 
сно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> < 
7" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ 
ити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку  
песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити м 
ло дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што 
ренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="c 
рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш к 
ослала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо зн 
 коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја  
покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она мла 
а за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У рад 
е чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко  
д Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, нег 
ом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог 
 </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она.. 
убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом  
еколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се с 
то је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, р 
војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће до 
год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела 
обињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жен 
S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч не 
 напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се виш 
 стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче  
>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим при 
слушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајк 
<p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и  
а три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, 
мулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p>  
диже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се дв 
ј се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило  
} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче  
е рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нек 
оред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли  
гледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све дес 
тино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога ос 
 дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неко 
злуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па  
{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мој 
ви; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{ 
аше усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рај 
да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајк 
це, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесош 
оше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик 
бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да  
} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше 
клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ 
, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земљ 
<p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се м 
оплом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачн 
 него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара св 
 липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисни 
Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Зби 
 дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш,  
оварати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је  
ик к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам 
ретоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајст 
а стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра 
нуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провућ 
ена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља  
уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мр 
о вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала 
ити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Не 
неш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти 
жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече  
аставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n=" 
не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајан 
вде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и 
би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако ј 
.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад ос 
итези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје по 
аче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом 
да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са  
нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пу 
тка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргито 
>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скори 
риса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на ј 
ед капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће 
олила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје  
 ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Ра 
 теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобу 
.{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бек 
жем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог  
</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Нис 
рније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира р 
з планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја 
ред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="2 
да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где  
>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека,  
 један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове 
тац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ < 
 га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добр 
е то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не  
д мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу дожив 
 да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа 
 и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Март 
оту заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} 
коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на ово 
ала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опрем 
рних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разн 
јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S}  
даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој ш 
иде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прст 
 буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, з 
е лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се  
ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са 
ко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде,  
јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како сила 
а те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може 
: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S}  
{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћ 
ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи г 
срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оста 
/p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће  
као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда о 
ан преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ 
позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме н 
олена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас дво 
дну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је ј 
кле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће  
ћина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p>  
преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру ! 
ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мо 
и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући 
у и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго  
вања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је инач 
де чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} 
у се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због 
 Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склони 
 да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се  
арко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је руме 
робом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озби 
ом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и све 
та, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда  
Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан 
к.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке 
Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опаз 
оја свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гла 
реће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Срб 
и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим врат 
 па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче 
едном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту,  
 гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да 
ма ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.< 
едно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S 
Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око с 
д сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и 
гано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као пл 
{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја 
у као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну г 
нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Марги 
ечи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде 
} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну в 
говора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове 
робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од с 
војим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибр 
ко су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене п 
егових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“  
прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не п 
ки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђени 
ије знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим г 
 већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече 
а га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје у 
би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше  
е према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена  
<pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго ка 
 као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу стра 
игао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младић 
 те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div t 
јанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и  
Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из  
ој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка ц 
ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина  
ти обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapte 
дима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „уз 
са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> о 
ладић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко 
могнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него  
е слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке а 
 пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слобод 
тнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра јед 
ислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконост 
о памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може  
т момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ру 
 пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу,  
ада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздов 
о је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту б 
 оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна ц 
.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту  
ражава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта 
 да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остад 
икну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш  
/> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се 
 се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сер 
 шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и д 
 и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме о 
вицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, 
еш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и да 
 нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести 
ом, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S 
у, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као д 
и, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође 
вај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <p 
 се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачн 
 од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; 
што да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца јо 
меја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и  
па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да  
pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно. 
а си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео 
 капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не п 
м, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињо 
говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n= 
вац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ вик 
купе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу  
 пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</ 
роклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{ 
ницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, к 
 </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доис 
Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Б 
 остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте г 
н му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је ср 
 молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi 
то им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају о 
ћ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>М 
азведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека 
После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у дв 
p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па 
ао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да м 
ни од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта  
м, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио  
 Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма 
поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, за 
<p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са о 
ај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од 
јске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Ду 
свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји с 
 стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тре 
 не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди сво 
 не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p>  
 тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{ 
а агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, м 
ина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино 
же да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше с 
се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте! 
n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да с 
ног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господст 
едном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; по 
велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се н 
 се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама  
p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да мили 
та још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рај 
и се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пу 
 се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је  
огом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> не 
“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем 
гао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала 
то своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он у 
рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говор 
јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим посланико 
 слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја  
је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако т 
 са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да с 
сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда 
шан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гле 
ни, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се ма 
иђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те пост 
 да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" пита 
“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њих 
ш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ р 
тељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} 
скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да о 
јко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада је 
га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све  
 да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми! 
сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишље 
, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што  
к гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше  
и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Им 
 не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разгов 
д, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно  
м на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p> 
ца погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, а 
ене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна 
 је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уз 
че и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина б 
ицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} 
 оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> 
ило <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се 
<p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у 
це превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, п 
да као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледал 
гла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, ка 
, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, ле 
појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклон 
де уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после п 
ала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да  
е мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше о 
тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гл 
излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно т 
не, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тих 
овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јани 
во на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила и 
је, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је леп 
и сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и поз 
загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му  
друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојк 
како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно ми 
 — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се м 
па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице  
ела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ в 
еће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му с 
 нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела јед 
смехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то ист 
ицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене,  
преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару,  
риљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу 
ри:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам  
аше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка т 
јко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тих 
ам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како 
> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још ма 
 се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света вољ 
з образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по т 
ово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало  
сле па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, по 
ши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како М 
о колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и 
е песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и 
с на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш  
м! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим 
 Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј ј 
верила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје 
 Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на  
2" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да 
, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и  
 главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе  
рли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да с 
ет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од 
ени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, к 
в ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледи 
од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху  
 рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што  
лаву од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га 
дно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> ст 
у угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, п 
зи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је кло 
у, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком  
рзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и как 
 „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да ст 
ечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које н 
о се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано к 
 проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео о 
рсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и с 
а девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као  
 мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загле 
с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад  
 за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S}  
изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да м 
 оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечасти 
ам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву стра 
 небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ < 
лизу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крсто 
..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут 
а тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се ув 
 па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се о 
м.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој рук 
; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартин 
 лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врл 
Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како  
да се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозв 
, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све 
ј мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и тан 
њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не 
некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд 
а се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си  
{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од госп 
 с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоб 
 руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу 
Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, г 
е и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више 
а да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као п 
ло, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мар 
рном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи  
али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S}  
је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим  
 Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Ан 
>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.< 
 дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав  
ше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> лев 
едавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад ви 
ости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и 
сети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у 
а, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове стар 
онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Он 
кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад 
онстантинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега на 
 рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви  
алвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога с 
мејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти бо 
 мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха,  
лагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трп 
новом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те  
ет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p 
у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку ц 
оја се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњ 
м службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу 
ебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуч 
 грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи 
споде," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и ми 
 бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани. 
 да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појас 
крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="19 
два су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа. 
но за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза 
 некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Марг 
е.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div  
ше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право 
м.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану 
аргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, по 
обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у  
ате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатиц 
ри моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> < 
а котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а 
S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би  
, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p 
Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n 
?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ва 
е око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело  
 да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испит 
, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред 
 и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покуша 
мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а др 
Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S 
ама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсим 
е због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти  
 па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике дру 
 Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога м 
ена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црн 
?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало 
гита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких пог 
тарац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице мо 
 је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чуј 
ела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госп 
"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најм 
{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде  
еко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви 
в преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу двор 
нух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас са 
који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарс 
а две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамор 
рискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „ 
и ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“  
м планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам 
 мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p 
ја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у прост 
о удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је  
у поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„ 
вај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а ли 
се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако  
јеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен 
>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен 
с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је мно 
дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку пес 
мо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на 
шег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Бо 
и у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мер 
сусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анч 
 руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраш 
јкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ов 
Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али види 
едно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к запа 
тај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само 
> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево п 
му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места 
а, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли  
и само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p 
аш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се  
Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао 
о коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од с 
ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, мој 
свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то 
зе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и треп 
 закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На пос 
које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S}  
 доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с о 
унише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљен 
на младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет пла 
се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана н 
жи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „А 
пе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида 
 господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом 
на паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац 
падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осе 
епаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево. 
но и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не 
ше на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, по 
а свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаб 
 потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар п 
џарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и ве 
} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде 
питах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре 
дмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити,  
посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чуд 
 Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је 
та не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у  
д ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И  
 слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце 
 пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразгов 
то ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу 
и обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Е 
је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ра 
њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, н 
Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупни 
е људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и 
а седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и 
, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Н 
{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си чове 
крсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и  
 извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> 
.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пу 
 се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш 
, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа 
 црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађе 
светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод какв 
апи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са нес 
 старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да 
е је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље 
а кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајк 
ах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јун 
шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког  
 доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати с 
крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет с 
?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у 
окрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док 
и су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, једа 
е на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, 
етак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени  
и ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу вра 
о једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом 
 доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А к 
главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама 
 их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој  
 који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брж 
И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapt 
а ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђит 
 година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га ј 
 звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помах 
танеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у 
овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако  
д тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро. 
поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га 
ртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утек 
удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> < 
ко се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима  
лико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, 
ма да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше  
а види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да  
ели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо с 
а тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S 
да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину! 
оди само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где  
е, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу  
 Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све се 
о, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једн 
 њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојник 
цу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и довед 
стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом! 
арац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од как 
о?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу з 
 Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб 
Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Ма 
 беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у 
амсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лав 
уте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба < 
о да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мај 
она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Ар 
 /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па 
да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а р 
— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем чове 
Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако д 
валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве 
о од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било  
е сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би о 
!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми 
о да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан С 
 Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пази 
ј братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик з 
га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрн 
 своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; 
 са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих 
 за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати.. 
ак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим по 
 као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p> 
поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хте 
 је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса г 
анош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је 
ђеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као  
ох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље о 
раз и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спо 
та бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице 
о раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких м 
, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулу 
“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас  
 све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степени 
ом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у с 
ави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног стар 
ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S}  
, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече 
а световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласниј 
 видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па о 
{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не 
, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво,  
неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му  
че!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он  
нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај р 
видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, ко 
p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела вл 
де на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, 
госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ го 
p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас 
 два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако пол 
а обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно пс 
уза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајк 
и само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све с 
} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли 
 у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на  
извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да об 
налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> мла 
илиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. 
им змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S}  
и нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила 
ама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, а 
а изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубац 
а прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја 
 сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да н 
х да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!. 
/p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стег 
ржаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.< 
охвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његов 
 У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-б 
 из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунча 
лаву ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући кроч 
фу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну ј 
д трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз 
есови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да 
ако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва  
охвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџа 
аг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно 
1" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Р 
е сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се 
 натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан 
огледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе 
 коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ? 
ледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеск 
 око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави ст 
ј господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Ц 
 ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света  
колико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „ 
ла, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и за 
а трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звезд 
 па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S}  
твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно  
умици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да 
ј гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвозде 
а се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p> 
59" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла  
!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по с 
тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико трену 
а убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бог 
 по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налев 
би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" 
који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни  
тог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да  
оре у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад с 
ратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „х 
, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не прогово 
 по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, у 
овикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала,  
о би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш д 
оло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње  
и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робуј 
а, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> < 
ђе за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на  
: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од г 
о чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младож 
би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лиц 
ивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у во 
неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва  
воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим 
у и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим б 
брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и  
еду да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слу 
ање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лоп 
а, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему  
езде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатк 
ући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поуздан 
 косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, 
само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и став 
 сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и  
аше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето т 
та <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у трој 
 да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" 
дему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола,  
господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само 
ји је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игума 
а, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као ли 
 рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећ 
 носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске в 
сницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здрави 
уно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну р 
 да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у по 
...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико д 
ло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чи 
не речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оч 
молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач  
!{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са  
<p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше  
се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кора 
апред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напр 
ељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже,  
 само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к о 
 твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту 
 скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти 
е, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p 
озора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „он 
} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад са 
 песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јан 
вори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, ду 
 двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше  
не беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак з 
и?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица  
.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, 
 смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, 
 било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови раст 
азуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног прес 
ријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S}  
у спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ јед 
; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем поглед 
о нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, ка 
на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{ 
 на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арар 
јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва  
уго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом,  
 ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину он 
ану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатн 
тли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сн 
срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и  
је.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи 
="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан мла 
иже, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p>  
а се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по  
оше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к млад 
ац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је т 
овисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок чов 
још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле 
 друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне ст 
 свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргит 
ом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n= 
послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојав 
ет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчиј 
аке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> < 
рџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, у 
гње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погл 
рхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше гр 
 животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед ку 
 хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.< 
Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на  
та, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин 
и робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> < 
никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно р 
 њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда,  
и црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, не 
аизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред ј 
и штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господс 
бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рај 
е приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S 
 Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би 
 мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му об 
} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Ал 
дији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би ради 
ледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на обра 
х премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти 
па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин пр 
е то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведе 
еси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости 
ештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“ 
е мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и  
S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па 
ћи !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к с 
лахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, је 
мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избу 
џарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики 
а ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видо 
ица почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter 
 говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама  
аревом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе 
е њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа т 
ке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, мо 
вену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичин 
ској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S}  
ђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с 
акав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала 
 пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да з 
ши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо? 
Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калу 
тише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то 
"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањ 
 у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће,  
7" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном кле 
 како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и до 
бољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у пр 
ом водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у 
ушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да  
један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајк 
> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговор 
ковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за ч 
 Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује 
ом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да 
га, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац 
д Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти ј 
да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као не 
а га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга  
господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте  
 Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> 
<p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек 
<pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p>  
а и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живо 
p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја  
е у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо н 
ргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без сил 
ом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S}  
о; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа 
да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на 
 звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на ком 
 горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије ди 
ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње нераз 
гла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе го 
и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остал 
џарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не  
им.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанц 
кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет с 
} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена 
инко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> < 
 своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта 
то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заст 
тила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц 
несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и по 
ашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га  
"195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је о 
том, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, посла 
ац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да ње 
 од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замисли 
арца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко т 
а моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мар 
јко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је с 
нде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне! 
де си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа би 
између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју 
 ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука отков 
и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може! 
прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да прем 
м јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски ју 
вала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си де 
 одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева 
, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, шт 
S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Не 
г новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка 
вори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори јед 
а, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Б 
ебрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше 
и плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке  
градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који  
крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њим 
 сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се 
тлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са д 
ке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као кри 
пка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драг 
ом снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јеца 
вом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он гово 
у она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, с 
а онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке  
а пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био 
еће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаш 
палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на  
аиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведо 
3" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бањ 
, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање о 
близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да з 
а.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p> 
ви на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас с 
најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их с 
 „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој  
ана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде св 
 сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох закл 
и опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="21 
ита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„А 
де, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хлад 
„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти ма 
{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута,  
S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} 
опцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па  
га половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега с 
кује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„ 
све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога 
p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и 
ину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да 
х синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека 
ти таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко м 
а.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на ор 
ито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по  
 ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива ост 
 казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Шт 
настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба 
„Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Моли 
беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњ 
ка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на 
адно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p>  
ише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, м 
Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата 
 <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док тали 
ка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвен 
ог напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај о 
кова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју пр 
ена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, ушти 
речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к не 
ла сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећ 
 главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке в 
пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, д 
 се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настав 
{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, ви 
и господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Зн 
оја је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Ми 
воје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у ч 
ахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира о 
 низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и  
 од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог 
да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо  
х месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и к 
равивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; ал 
 један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове  
ини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а 
баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш 
да месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <p 
ј растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па п 
ова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове њег 
ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за 
аше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече пок 
а преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирис 
{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежно 
како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Вер 
рик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше н 
и саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} О 
тави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ реч 
 три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, 
аш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприро 
Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Цигани 
м храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпо 
Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке зва 
одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих в 
стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће  
у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече 
е можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не да 
е од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре  
агушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у са 
 изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повел 
е боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред  
/p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири 
канине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спре 
 задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па с 
а је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се о 
 учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S}  
, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама  
 А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећин 
ран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела  
p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и он 
ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и каза 
ју невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и н 
, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени с 
аутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем;  
огато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са  
оме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га  
} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше,  
о Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког  
p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски  
цима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар 
омче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на ср 
 маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} 
n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порук 
 од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а дв 
ји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајк 
и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: а 
“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то пат 
све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти б 
образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџ 
!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаш 
 им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш ј 
спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?"  
аше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра! 
— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S}  
у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, в 
здену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> < 
е!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћ 
 сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад ниј 
макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо наше 
 мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који  
скога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту  
а се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да нап 
 воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им пре 
пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари  
 На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост у 
ка била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив. 
, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати  
ега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни сто 
 Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је к 
"15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешт 
ој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са 
 старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваш 
оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево. 
ино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Г 
 и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лаж 
 и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо 
ити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у 
м?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може 
аш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та  
 шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје  
} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; изл 
па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се за 
им корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драг 
алом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, 
е можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд врати 
мед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ 
стају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са пате 
ма!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчи 
у старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загле 
 шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце разме 
ђ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, гов 
е! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Х 
у.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је гов 
 ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља  
 угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе ста 
„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде 
као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}"  
ска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око ост 
д оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково 
граш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Ха 
ало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни  
оја се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду  
 прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше  
ди падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у свет 
врдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и јо 
рника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p 
кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћа 
b n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и  
нда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, бра 
> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну п 
дићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да  
да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце,  
ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цв 
у с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта 
ка а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завеса 
и и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен  
а челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у свак 
тњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедри 
у старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом за 
ту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињани 
 плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној  
лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, 
говоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казу 
, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош  
к, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило д 
коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, ка 
 није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву глав 
8" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пев 
 лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је 
а.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде,  
да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко  
о.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну 
ачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Ци 
чу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по д 
ађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше пе 
је у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћи 
а места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе 
 кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада  
ну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Т 
рска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као кр 
ше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стоп 
 калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Н 
 имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама,  
нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје 
ило.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру  
тима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другим 
могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису,  
ше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и 
ега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне че 
оспођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку сп 
у старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други  
, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ј 
оше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у  
 да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{ 
дуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па  
е и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 
и једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али 
дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и 
ув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме 
ди његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопај 
овини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пу 
да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као  
ога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n= 
ивоту?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије 
S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стр 
; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби с 
лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већо 
ање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајков 
му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Ра 
ену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију 
смаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зид 
аквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зи 
љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш 
авиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јад 
олим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне гроше 
жала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто сте 
 ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поре 
не.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови! 
оча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходни 
S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госп 
а вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше поло 
се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци 
 ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</ 
на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се  
ећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим,  
вљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> вр 
емо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!... 
, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо  
као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смрк 
андила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку 
м поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p 
наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било за 
во је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и 
ху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје до 
росто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког зл 
 кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго  
и од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита 
се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни  
д дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељ 
едела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на 
и, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по једа 
рај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не виде 
!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем госп 
есни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му и 
 се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Б 
ну никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манд 
и младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на кол 
 он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу 
матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбоч 
нда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу  
е ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уоб 
себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехот 
оме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</ 
 и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{ 
, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ в 
} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за 
е чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења п 
ња!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„ 
не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате 
оше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S}  
подин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један  
их паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, он 
д ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегед 
и нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, 
ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да 
жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па 
асом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор 
ну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше 
ди једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену и 
 листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартин 
писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стев 
ао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „л 
у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њем 
и негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са наш 
 би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић < 
беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ни 
Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се о 
 разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли гр 
 ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто 
, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опрости 
 дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као 
 сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истин 
 Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпо 
 господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> 
и данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заст 
одан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите 
ирок.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школ 
 и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац по 
ихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то це 
S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Б 
ро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта  
це с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно  
ече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковиц 
оја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и 
аље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник 
дете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике 
} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <di 
поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци 
ри Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па м 
м. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам 
Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли са 
не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, 
“</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. 
ви! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> 
 Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се 
и где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше п 
ад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> < 
ти на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето 
ојих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>—  
ица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не 
Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир пон 
„Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у з 
?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засе 
— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, каб 
дмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једн 
p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе 
 <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутак 
му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</ 
им!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала 
диш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како н 
в стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p 
а устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја каза 
 поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циган 
S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одго 
....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, 
места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене с 
pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на  
 питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из св 
екати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на шир 
еби Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прик 
у поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало"  
а ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја 
>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p>  
лену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам п 
ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој  
е питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „м 
 образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што ј 
и твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. —  
и.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p 
драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој  
 ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она  
то смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се 
кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице,  
ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p 
штаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео ј 
чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух 
ем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нек 
ме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да п 
ој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она к 
ко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или не 
 се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежн 
S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима о 
ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да  
ен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ 
ој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи је 
 двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на п 
ареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и ле 
ем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта  
мао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опа 
а.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли л 
тола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну зара 
ела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су гла 
жа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} 
месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж по 
мо као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут с 
вци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их  
на наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај  
ину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама п 
а својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетв 
ног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињ 
његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна  
Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале. 
 му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше  
хар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l> 
ли тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздра 
и змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" 
, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха  
Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, он 
="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из 
 се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово 
д не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p>  
е српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватро 
д и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па поб 
ш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде  
свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ос 
 моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце нав 
еде своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над  
да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ п 
благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!. 
том прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве п 
 и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суз 
њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас 
 Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупи 
ед вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћим 
 никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Марг 
да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А  
добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опе 
ко жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави 
ирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од ж 
 од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а ј 
/p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као  
о, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и 
 „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да  
вораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орло 
 у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој ка 
сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p 
 Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, две 
два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече М 
мо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му р 
воја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађ 
„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада им 
штаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницим 
дну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном ме 
" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив  
це младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једн 
иганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори вра 
у твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те  
 мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као  
ху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Ка 
поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко ве 
овором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се н 
бразе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па 
Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити нев 
ог раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата  
и трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми с 
 би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и 
 перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зел 
растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребр 
 свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тка 
седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па н 
 столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми 
ном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како 
ј велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{ 
ељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена 
 гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младо 
ом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драги 
} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао к 
ог углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом 
 ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p> 
 веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били 
ина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с наш 
постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од  
у јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само  
че, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче,  
 Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно бил 
Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни в 
ако је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се  
а да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циг 
 глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљ 
" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила с 
о патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, им 
ићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађе 
>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој об 
, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се 
гате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од ц 
.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како  
пи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавранов 
учена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван  
 онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па с 
 и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му ј 
попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пу 
жу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуц 
.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа  
аву, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у 
tone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крмано 
о чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p>  
 и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем 
и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p> 
 њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њи 
а.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео ка 
едине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна 
оје су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда  
готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S}  
пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад  
роводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је 
и и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па  
и гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49 
ше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шал 
диже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Гос 
, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадн 
Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Мар 
овита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе ш 
ож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, ј 
га плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она 
а и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у  
елу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у  
у још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она 
 руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети 
у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци  
о је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској зароб 
оља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.< 
 унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... ил 
 сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано ча 
ли да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{ 
 је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изв 
им звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којег 
ше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо ум 
си погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бис 
аше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових 
ема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, н 
асточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ ре 
а!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Марги 
 Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав тр 
 па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао,  
</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче  
 те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрен 
дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и  
ислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег з 
рисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод п 
а ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али 
се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прек 
ој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама 
скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„У 
живети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога 
да опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко 
п потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже 
аном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Од 
рно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симп 
о дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Ј 
аник ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се исто 
у руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Ча 
 <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци 
ко буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко но 
аше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово  
/> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се ст 
че Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искуш 
о често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је  
одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стај 
од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна ус 
 „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и б 
о спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега  
сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим 
а летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарев 
до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо 
 и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадиф 
 с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, 
е било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ће 
{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних погани 
тену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уста 
вест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И  
пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше  
 какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не ма 
Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, ј 
ет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као ле 
 <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих д 
 сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стан 
 немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плоч 
ољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један ду 
и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско ус 
оју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стад 
по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, к 
аво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, раза 
возденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по 
уно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, к 
ати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стар 
иганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на 
а неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да ј 
мирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У д 
о је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена би 
могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска род 
p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није  
 би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb  
Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то ни 
ти и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, 
е одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то 
егова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114"  
езу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Бо 
ед растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворо 
ргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати  
и да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, к 
е мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</ 
ма рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да с 
азговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S}  
 у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Зб 
не!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док  
ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од г 
е наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.. 
о рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се  
што замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притиски 
сподскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то  
упе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се  
са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, па 
ји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стра 
под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи 
<p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацк 
ражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом п 
тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред теб 
 ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желе 
отиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Мар 
цу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се 
 ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> че 
 рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га и 
мориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче  
амо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива  
ћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Март 
њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита жи 
} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара,  
ов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј н 
у и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко ож 
 два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, 
рам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ниш 
али чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим ч 
и тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, к 
н их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекн 
 одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, покло 
 у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним кори 
pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо 
е?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} П 
д једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна 
ној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку з 
у, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наруч 
њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је оста 
 напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није ду 
си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени. 
 стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојал 
риц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет з 
г хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш п 
p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема н 
д сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека о 
ријама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке к 
Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла 
шње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за т 
чи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</ 
 као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да 
м тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и деч 
на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, 
шак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком  
а мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је м 
 и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак. 
ко испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четврти 
велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног прест 
рне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на 
аставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показива 
а, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскат 
ио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те пад 
 доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кира 
ке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарск 
м руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и теп 
“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало глав 
<p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава! 
и, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева 
 средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпез 
смо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце. 
асти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворан 
 к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда ј 
збиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као о 
 као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S}  
ји <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже п 
ђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него с 
м покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље 
ави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> он 
е да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигн 
ред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говор 
није и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али 
ере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево са 
м скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту 
 <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да  
г облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турц 
.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне гроше 
 који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачн 
нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год  
 сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Р 
ог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа т 
ко само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш....  
ам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер 
едем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој сла 
дахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да  
ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклоп 
оређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Бић 
>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна 
а!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођош 
вачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву  
аметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме  
о уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p>  
кости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети  
му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони сво 
дупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону стран 
ко издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајк 
о да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па п 
и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бит 
им, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, к 
 што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па он 
ди да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадем 
 понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар  
зго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари 
а поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка 
ти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, 
 као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећин 
тре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несв 
краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа 
м косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; 
узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави  
 био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њ 
ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко н 
имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту за 
ад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила 
 и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће п 
омчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела 
ричаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; 
им па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младо 
в џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над румен 
име показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима своји 
пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се  
д Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло  
ву новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог послан 
а пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће б 
е уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене н 
 али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и д 
ху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџ 
 кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону 
пљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем 
мехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због 
, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбу 
ужбе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зару 
ијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по он 
чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод с 
па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а н 
емљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не уга 
.. пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару 
 гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Вл 
 да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне 
плачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше  
па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> 
је.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаган 
ву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циган 
н промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају 
здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсов 
 је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи зад 
уге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином  
и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су ми 
адох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем 
рло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у  
овуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаш 
 пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се с 
занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И оп 
 у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, ут 
>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабук 
да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ор 
бруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихвата 
 жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече он 
вако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72"  
и; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{ 
онека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено 
вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре го 
ундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанков 
 доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превали 
p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шуб 
д ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати 
 шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n=" 
лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говор 
ј жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу 
рски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дот 
 Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом 
да право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казу 
да по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„К 
вори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнеже 
ама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе г 
}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом каме 
се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се  
плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза  
 <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у кој 
аргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у  
који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> < 
Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје  
е слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се м 
S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и ув 
/p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо ш 
<p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше  
, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{ 
“</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш ј 
ам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз 
цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чу 
 подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже! 
 силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест 
ако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да г 
е и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" пита 
покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га не 
а заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се  
о мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поре 
о и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо п 
влада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлос 
алутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпо 
раво иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Ка 
равила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружах 
те, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда про 
адским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са  
 задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавиц 
ед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово  
остеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у 
 једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стар 
ест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих љ 
 чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће д 
народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо д 
змекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и  
сетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне к 
пост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше 
уинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и ут 
 Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се!  
ц и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb 
а да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у  
розив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ев 
о и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону 
{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму 
 сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке 
е у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се устави 
, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ов 
вораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату  
пет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто к 
огледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као 
а милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели 
?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прико 
p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли 
Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{ 
ве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху  
амо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</ 
ам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на он 
ца његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себ 
та не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред з 
го ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане 
едаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их скло 
ице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева,  
; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му к 
 да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад ч 
да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену  
 Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче с 
им, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се зау 
водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{ 
белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспал 
 као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзор 
лу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући к 
 јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети 
овини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их стар 
иш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А 
 хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј п 
 Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велит 
 сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соб 
 небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S}  
о и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока 
у невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од б 
стеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака и 
жаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубет 
овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S}  
 ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишља 
крену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Марти 
тиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинским 
о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од терки 
ки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златни 
тадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц 
вало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени 
 беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, 
ек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се би 
д мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држ 
е просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе  
ирока мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим круго 
д оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе ш 
млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ пр 
о сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у  
и би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105"  
амили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовк 
мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек п 
а Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ провед 
/head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ла 
ђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах  
орни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно 
е то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред  
стина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само 
ио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> те 
од панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом 
ина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом  
шом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи 
о старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод ко 
вај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циг 
ер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n 
S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под не 
 весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те  
 по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме 
Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј,  
ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи једа 
чег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај до 
це је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која бе 
а хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама 
прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко 
један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним 
 у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ста 
 једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, п 
!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у л 
 и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесе 
под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, 
ом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и са 
са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крс 
м <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго сто 
, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, а 
 будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ 
 онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S}  
тари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека 
ћки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи р 
 о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунц 
l:id="SRP18920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену 
о је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражи 
цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по нек 
 Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао 
то ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко изв 
А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрве 
 да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11 
у мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти гов 
уку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и до 
у, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" />  
вати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешт 
 Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе  
{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћ 
оцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако 
а, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је  
и патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако в 
или па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не б 
штва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако 
алира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон 
ивоту.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз 
 на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срд 
а за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, м 
 се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем с 
, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда  
ју.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих  
пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем про 
ад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb 
а му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венча 
омогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и  
евој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као  
дајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пу 
 ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ  
 по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег 
 осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш ка 
, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} 
ти густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је г 
сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним кол 
 дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi>  
ори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} А 
ако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по 
, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на коле 
м уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лек 
 напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет нека 
д тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им све 
атив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа 
е кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу мо 
 чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као 
 заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури  
“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као  
S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и сам 
омоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну т 
ити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је из 
ничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом ј 
а неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и реч 
 Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледа 
м из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка. 
</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.< 
ка да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу о 
>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!. 
пашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од с 
био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се  
 промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, го 
ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила:  
румени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла  
меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успав 
p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и дода 
а Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није м 
сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и 
а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу,  
но, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака 
на жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад п 
/p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онд 
но што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисоко 
 ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око кој 
 n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, с 
пре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за т 
/p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристалн 
јуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће д 
 векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух  
" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ет 
да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде 
 кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа 
ја логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад г 
ст и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушев 
ивог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, 
е весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу. 
кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свил 
но отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако  
сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на  
-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} М 
p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао  
е и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Наред 
звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дув 
ова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџ 
 њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се з 
један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих с 
еша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{ 
 <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкив 
у живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи 
о, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</ 
аведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиром 
ра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У  
је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се 
ам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих  
све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> < 
 нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и ча 
нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка с 
ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се 
о да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред  
Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Р 
S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, к 
p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се 
 без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево 
/p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри ч 
а смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? 
та у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим д 
— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двор 
гита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} 
 већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза неће 
и рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом 
х преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет 
буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвор 
им маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу 
 је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и  
ите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у в 
 Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко у 
тњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква и 
ветовати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније,  
ој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног 
арче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата! 
че, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сја 
вде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један ма 
оведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зу 
 Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Цига 
 дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу  
гом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ос 
е часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога час 
 тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам  
господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и п 
ом ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговор 
 Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи 
 на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум 
лије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог 
} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурниј 
веде један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти ср 
 царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста  
ени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хва 
> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} 
дичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано вик 
а и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељусти 
ад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, 
е толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div  
 ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S}  
сокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек  
 завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим у 
 Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет в 
 један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега де 
рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше је 
 Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме  
 очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не 
ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака  
е од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} 
оја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, 
хватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме  
ан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему 
и се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли  
аноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете? 
јете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отм 
мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика 
кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гл 
 завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме 
е не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јоси 
дак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па он 
знајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не  
p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха 
а није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми ве 
{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико друг 
 „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-зад 
 мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врат 
ео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и  
д витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је с 
 „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Мар 
_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећин 
lestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове к 
 Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо 
а.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледај 
и ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорн 
е гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога  
сти и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више  
 показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она,  
звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу 
ла!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крш 
аџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо 
м скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Н 
гачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, наме 
8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p> 
 да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" 
о примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази,  
 Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца ње 
ада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје! 
сечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико 
је би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже 
удно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по нек 
хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голу 
којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Ма 
рчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да ид 
х двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; на 
ци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече М 
а ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да м 
нин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђе 
 плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>С 
ј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престол 
и је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњаник 
 једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком д 
ао да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога мла 
то препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренут 
тео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бр 
Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са сво 
не, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвал 
и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми 
готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат р 
ног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође св 
Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда  
пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чува 
има; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатра 
 уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па 
немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „ 
ћа, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторс 
диш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „зн 
гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, гроф 
ред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покрив 
 ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, 
иљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да к 
 <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита  
онесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не 
м, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што  
а, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајков 
ном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега с 
ам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна киш 
ашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека 
 сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не  
ута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана 
аду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли,  
ири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони  
„светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми п 
{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин  
а бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе. 
еће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p>  
 “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека 
а сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па  
гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтани 
 кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силниј 
и унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто 
л-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не тре 
говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патер 
дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не м 
а сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, а 
p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи  
е и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претег 
 беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика б 
нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој с 
обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела ј 
 што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких пл 
лица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, 
аху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом 
д звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији св 
 га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајк 
е пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p 
 да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђен 
чи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала 
тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} 
и нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло в 
е вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја 
 побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори  
ко се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p>  
а су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и с 
је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек 
кта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Н 
 покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за к 
 не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све  
здрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако ист 
адост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољ 
роких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су 
и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, 
еним перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне по 
ним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се про 
опила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он  
немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрен 
али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Марги 
плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је п 
м.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два 
и му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јаблано 
на црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове к 
едан сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посади 
ље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џино 
 и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клоне 
т једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, ни 
ачинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, ко 
на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, 
з јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз  
 сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада ра 
умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на он 
зговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54 
Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре 
пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ови 
n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што с 
ојима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте п 
то ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам сил 
и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“ 
усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов,  
 пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час 
 прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О 
о раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу. 
амо да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одав 
рши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и  
са зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори закл 
 да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је 
 загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало пр 
 Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу 
диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, 
 диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се ди 
крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</ 
а и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бу 
аље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа 
да маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније 
азабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дот 
 више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаш 
S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи  
> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{ 
носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора прим 
адема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје об 
о од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на 
 то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антер 
а до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретн 
 ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она роб 
апевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својо 
епашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p 
, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато о 
рао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна с 
е онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће про 
с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки  
ких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до д 
а ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи  
а му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се 
а од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а 
о.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да вид 
ина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у дла 
ну са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађе 
с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, 
тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својо 
 као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и  
ато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се  
о мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо  
диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико 
!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребач 
 своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p> 
ра у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, прев 
овног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и  
 око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млад 
нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине. 
у цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да види 
ици.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кол 
{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не бру 
главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули 
свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са 
="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер у 
дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатаг 
<pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој не 
апама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави  
приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ 
 тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у св 
ник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рај 
дна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p 
ора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не уда 
е да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мр 
м по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n= 
 старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, о 
јко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му  
ано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се  
еким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S 
} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки па 
оћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на дес 
 их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све к 
и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз М 
просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цве 
скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му 
х своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу чести 
уно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надск 
љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, б 
гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </ 
оћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме 
и сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раз 
ема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брз 
 непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштен 
о; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се  
ала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се 
у бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена в 
 Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па он 
е усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешк 
за ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у 
шном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљај 
> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севн 
утака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... 
иже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим,  
 трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, как 
 дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год вид 
 рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p>  
ило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Ба 
теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, с 
у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе го 
и поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега 
и!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у  
мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио 
к !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста 
а им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, —  
рећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од 
> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ гов 
, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ- 
а не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне 
од, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одм 
и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе  
...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и 
иле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој,  
ка рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се 
 загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Вал 
/p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циг 
ругом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе 
 у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно  
S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то 
агала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој ст 
ећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који 
злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски  
 ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и  
/p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, до 
е, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n 
њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, в 
ује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам се 
д жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако  
нуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се  
 цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости. 
 ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, 
ледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево пр 
 прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, к 
 праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стоп 
е да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што 
а не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју М 
у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује  
 ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити 
спођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре 
ше пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рај 
итве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше н 
бадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p> 
бодите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде. 
си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не б 
на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде 
вић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли 
 си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, 
ике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чек 
овуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неко 
дним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој н 
ма као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао 
де сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке 
иш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су к 
ва, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо 
 n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p> 
е Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше. 
ан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“  
 викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечис 
{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив гр 
азе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се ок 
 наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ До 
и присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и  
/> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја с 
S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге 
 послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ла сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и ж 
хватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу. 
} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Руж 
 „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n= 
 Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div>  
вне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем 
на срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као не 
 управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим  
 Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда м 
љавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>—  
удрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па о 
p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" 
, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено  
и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <p 
ен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или 
јко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</ 
ајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се с 
а уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових с 
а владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола ст 
еки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапљ 
к ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, з 
по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жи 
ашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то  
е столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине ср 
ни крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из  
крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ пит 
тама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих љу 
ђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита оз 
} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам р 
ао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сло 
 однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и ка 
уме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n= 
маш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.< 
ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да 
 „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим 
свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мо 
" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, ал 
да заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p 
то рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа на 
после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу и 
си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђу 
163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гор 
им се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудрави 
чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Б 
лики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p 
а казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако 
се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— 
у дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан 
ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни с 
 утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“ 
о да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p> 
} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим оп 
сподски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те тал 
 бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме го 
ом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се на 
у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја по 
ки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим ју 
која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци но 
лопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и  
ода, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначк 
у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас  
сно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„ 
аво к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропош 
обри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски 
ом јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p 
.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Де 
ћ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="3 
; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја 
ори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам  
у на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим  
.“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час раз 
е растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чу 
ити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Цига 
вори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом,  
а су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли,  
ице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, би 
На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, гото 
 ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и 
лучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>Н 
га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову  
ци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} П 
 се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи;  
ку право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси 
и много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијер 
у!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, сам 
<p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне 
и.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</ 
поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сиб 
о!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па  
} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се в 
у белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене 
!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда 
ашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био  
 ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Сло 
>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо 
о пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки 
вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај  
роб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине с 
д жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и уп 
злаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и бога 
гита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пу 
стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у  
амену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја коле 
јој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда  
 Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да гово 
 подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо извед 
д <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он  
 на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљ 
ла јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледа 
раше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и с 
м ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" 
и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и 
 уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе к 
молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, 
бницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни ре 
а, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине из 
ма, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{ 
Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те из 
> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао с 
напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред тр 
 искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна вл 
 одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима 
ну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би ј 
 јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у друг 
 Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> 
е и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p> 
младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у ж 
ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад 
онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у  
 <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, изд 
"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се 
 рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ при 
ше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих пог 
беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нис 
 пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем 
ини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па у 
После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну г 
 Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и з 
ри се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је  
лемените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај  
нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да  
двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери див 
 намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац и 
оје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их д 
ер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком св 
а среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а нис 
јни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже 
и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ 
је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је 
риво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си науми 
бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! 
и оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупр 
е у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, бога 
а скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним је 
шао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне 
ме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових нов 
, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растов 
С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свак 
ом а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако мла 
казиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један 
пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носи 
вао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коњ 
а изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Как 
у на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“  
далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад 
ки одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси ода 
д рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, 
своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била 
подском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био чест 
ком господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне 
једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S 
S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p 
 кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пусти 
у да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле,  
мишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, н 
 није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{ 
апивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турци 
} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање че 
>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хв 
 сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново  
си ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са  
вориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овом 
 да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин виш 
ки.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџ 
вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не заме 
v" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> < 
љупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те п 
на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, м 
а род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и 
пита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме 
орукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено  
које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али 
ст узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа 
оде маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочито 
 Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десе 
и у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> 
 хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к млади 
а.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шт 
 вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, 
овцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми о 
а да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо пра 
ете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило 
 младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што  
е дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљени 
 скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да го 
о да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теб 
то мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што о 
иш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи 
оспођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, 
ље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, ка 
се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div  
заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овог 
у и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> < 
ше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p>  
пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен 
 А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждањ 
о старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату  
" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе по 
тераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S 
е о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беж 
е син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, ста 
е сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А  
Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} 
"91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену  
ћу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину,  
врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте  
 рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, 
ћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше су 
ала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће зе 
у, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још н 
руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободи 
гове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце пр 
"SRP18920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, шт 
тражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са п 
пила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погле 
>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури  
је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак,  
о да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргит 
, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да до 
олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна ш 
l:id="SRP18920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у  
о, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио с 
ставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, ч 
 читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзор 
ривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се много 
оја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде 
....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сеге 
а дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљин 
у другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} 
 к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога  
аше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки од 
ој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним  
после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њем 
ма племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Срб 
моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју!  
х сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно ср 
ли му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде  
S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како  
да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно 
раћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с распле 
аметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да  
 потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p 
и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „ 
па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше 
 краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени м 
> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да види 
ису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у  
ети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се  
 послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помо 
p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости м 
> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сеч 
м.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекши 
тан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb  
има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивиц 
ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чу 
олим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S}  
ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb 
рзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да  
е просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове  
о ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p 
аре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кес 
д оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад 
и то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p 
3" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми плат 
ик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и  
 руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се  
е, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му  
знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Су 
ављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта  
 је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пре 
ке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слобод 
гу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у су 
ловини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S 
а и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је засп 
S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловн 
рне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су б 
н био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао  
едан снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо 
наче тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никак 
а онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на кол 
н, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S}  
.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу у 
младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пр 
а Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља.. 
а нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико т 
а... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а о 
прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, ка 
неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} 
и добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и вр 
ге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господ 
аду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпо 
енке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладно 
криња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго  
ом мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и  
танице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да с 
то зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас 
е дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S}  
што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи  
Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и завр 
е моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук 
Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш  
 је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јец 
нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави н 
у: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у С 
а коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га он 
уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} И 
је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} 
ш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добр 
ор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> < 
, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене  
<p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше  
Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт пр 
ру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </ 
 — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с  
ваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше  
 испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно пон 
ама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отв 
ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје 
ио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, 
у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зо 
 велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S 
 он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари  
шом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чи 
ед људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер ! 
} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хте 
 само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих  
топи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде 
е.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и т 
ти за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће. 
ек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једн 
ј час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лају 
траха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту уст 
 „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето см 
{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи с 
помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „н 
— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо  
 и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, 
те земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајал 
рад да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе б 
био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш 
кир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио. 
виках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних гр 
на? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том к 
радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издава 
>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Пл 
S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мо 
под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Ма 
у страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и  
овићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, к 
</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} 
враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим  
м помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, б 
 ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?! 
чаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и у 
џа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц ј 
е бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно. 
уше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете 
 овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, з 
побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које и 
њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто  
 мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она бр 
поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и  
рним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребр 
 почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је  
њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу 
дне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао  
и ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је с 
<pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам  
меја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајк 
и је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут 
S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Р 
срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p> 
промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час мл 
Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на д 
у не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме 
аше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан 
 млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташ 
ед, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! 
 Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „удари 
ну, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема г 
викује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спу 
“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с х 
Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које  
виждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; 
 мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу н 
смехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у др 
ником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поно 
ед ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи 
му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> уво 
та мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гроф 
тра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао са 
ада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу 
пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пут 
енио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз г 
т обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час н 
јко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче  
ас са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане... 
есте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него с 
онетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S}  
ме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан  
ловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, 
то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок 
ивоту учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих реч 
Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније 
н гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дот 
> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка 
макоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли  
а били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А ка 
ики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке  
зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех за 
танеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да прод 
даху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док 
н ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима сп 
лоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ов 
 сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз до 
оља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше 
знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му д 
и чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “ 
 се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуч 
и Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{ 
 руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <p 
ојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па те 
p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају пот 
а.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију 
а у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ нас 
их престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне 
а топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p>  
е од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Ви 
 је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="22 
и је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ < 
 гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али 
обојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Мо 
; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} О 
<p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и ви 
Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је ч 
дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“  
и.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је 
 Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S}  
о са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и 
жбом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке к 
 од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је  
те у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сад 
е она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти св 
 се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он пр 
!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеш 
ганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окрећ 
ма ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“  
е милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одго 
орили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам  
</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Мар 
н, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а 
ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" 
 орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му  
 устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти 
а моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенгл 
поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Б 
хо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у  
 и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту г 
 не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним 
овијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не 
из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n=" 
смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој п 
х сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, нат 
ех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, ми 
 јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном ми 
 и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> < 
“ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се 
 хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може 
тини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и он 
тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опе 
се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треб 
?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који мој 
Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васк 
и да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох 
а и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад 
долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чо 
н за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много 
дифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега 
ме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“  
да око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело к 
чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом. 
S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби 
велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око двори 
ом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја дв 
це, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} 
"197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита реч 
два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакр 
Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у  
енком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћен 
у своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга ус 
 као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од  
зумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само сму 
да настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и ста 
ња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пу 
 своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћ 
.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свог 
 мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се оп 
SRP18920_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред па 
!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И б 
ориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља  
узи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> < 
д сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове 
ше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити ни 
офица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> < 
е од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра с 
 преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађе 
а и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису н 
свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> 
ену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле  
радске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у ле 
ј цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „ 
фендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор 
двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и к 
} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту,  
е, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљал 
ре лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, п 
 ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени туж 
празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> 
очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска пр 
у тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — 
ј.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе  
било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празни 
 — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим 
ести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Обор 
страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито ј 
> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да  
опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и 
ином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону  
јко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако  
нке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемад 
е Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене  
 ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла  
ио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казив 
ључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш- 
 ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S 
честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од о 
} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, пут 
м руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу 
града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би м 
 то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господс 
је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја 
м ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и д 
ако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А про 
друга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не мо 
 ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковч 
у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па 
вљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немо 
да били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и  
свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће о 
а беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је т 
а се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје млади 
оћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо 
ји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој  
е се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне каме 
е Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне не 
ним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је о 
о псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше 
 Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави,  
а тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену им 
ype="group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <d 
ован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које з 
рала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и...  
жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чек 
 Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва 
у здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спрем 
јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја 
могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци 
<p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали  
то за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тр 
920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са  
Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да м 
а у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао с 
отоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отр 
оме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам е 
и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну п 
ињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође,  
ој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега изва 
 наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја < 
 је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље  
е. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна је 
че Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком д 
 чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ? 
кај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врх 
едног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде са 
онесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па преда 
елимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде сво 
ас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде ко 
 шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом 
уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како 
мо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану корак 
ави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко  
целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад дове 
 да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Ма 
{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S}  
човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом вес 
ете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је и 
о го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме лу 
ред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом ка 
кама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској,  
о рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад ме 
лече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са 
чи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клон 
оју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа  
ху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ов 
<pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ру 
е лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима зат 
 и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија рук 
роф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће,  
{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто р 
плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; 
</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а дв 
ними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „ 
е минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође 
 ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишен 
ј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине ц 
носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благ 
хач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац р 
 <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што  
у сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предвор 
 руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нем 
{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напуниш 
ер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко реч 
 који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>О 
<p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру по 
те и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари послан 
цта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не бри 
јко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у с 
 црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком  
{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Ха 
 се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ниш 
стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога ј 
готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се  
 стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спушта 
х на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити н 
а као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање бић 
н златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хв 
емљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним г 
ек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас п 
</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање по 
ок он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема ч 
ађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се св 
аса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а јо 
елу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{ 
о!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о 
илазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p 
орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски  
ила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки  
де и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од друг 
већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња њего 
гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим 
 са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између ње 
добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Једа 
, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руко 
мо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p>  
Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори р 
а к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да с 
узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни каз 
авио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз 
} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспа 
 онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и  
 само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчеви 
ави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута 
p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још не 
стало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова п 
ло би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> 
{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста  
рошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, 
тра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис 
о.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“ 
 се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушев 
, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исус 
почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да  
лав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби 
омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, те 
е.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио  
беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим ша 
а шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чек 
ка млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му  
 месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а 
ицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му 
а — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, на 
} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше 
/p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваш 
Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и  
о око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се деси 
бљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега,  
 од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У 
чина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде 
га.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од  
 онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као пр 
то угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растови 
а.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаш 
ра, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говор 
е се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па жур 
ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори вра 
> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго с 
ати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није 
сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледам 
онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а  
 јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градо 
а запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао 
ас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо  
 онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше им 
ећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их мој 
и и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погле 
ад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јад 
а, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говора 
{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, не 
жим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срц 
је лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинаст 
у Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па к 
 земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строго 
чег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од 
 њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као јед 
ме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху 
га истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о дес 
 пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се ско 
ку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио 
у цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме  
кидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки у 
м по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кош 
Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па к 
е мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S}  
ам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није  
Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ по 
gap unit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 прола 
 из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с 
ијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за  
дној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од 
{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчев 
, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мрак 
ео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није би 
 плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак п 
раговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће пр 
 подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" />  
 може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као  
вим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврат 
Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно с 
дић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за зд 
блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да и 
 ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота  
сови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, 
ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла глав 
к дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој 
тидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби 
мењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти доб 
молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то 
 да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не 
р отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први  
ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" />< 
ану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу 
да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењује 
 рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да д 
а златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошк 
вала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милос 
 вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова 
јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако н 
мишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња  
е младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долаз 
коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељац 
клони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите 
пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Цига 
д њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима 
, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него св 
 певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се  
 све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног  
<p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „ 
 као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из ц 
ло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „м 
оздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да  
м беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:< 
е хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваш 
 ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст 
 Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је прос 
мрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те сам 
бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један  
овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од  
 па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу 
изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад пог 
а раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну д 
и се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске  
ње.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток 
, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“  
 ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Д 
им палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао пр 
<pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да м 
о у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе 
узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се с 
д ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном  
амо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то 
 је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> 
ргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у л 
 вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а ова 
оше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Ста 
ораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разг 
џадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>П 
.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам 
а десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна 
ушан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, 
 то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} 
њу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни к 
у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други  
човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хлад 
" узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив 
“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жало 
ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “  
падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> 
нима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустил 
великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађу 
 западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом  
</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к среди 
p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p 
м таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоко 
п, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим м 
/p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољс 
 дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ј 
 у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља с 
ља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," 
="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски с 
 опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, ра 
бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p> 
а чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га 
 са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу 
ању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити 
уј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргит 
та је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са 
аке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је 
<p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њи 
ја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони о 
наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку с 
 Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су са 
 викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> 
 на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се  
а начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Н 
обојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} 
 <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ р 
кмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p 
вицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада 
 се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— 
није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је ис 
{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне т 
а окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте 
адог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустав 
оје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко  
 своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се преп 
и мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се! 
мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина,  
 речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из дес 
а сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на  
!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити 
ни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благ 
 за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра м 
атио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „М 
p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми:  
а и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и  
репланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност и 
<p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка ко 
то мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаш 
ужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се 
онесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајк 
„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш 
лост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} С 
вај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку  
} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му  
и и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана  
пски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно 
ојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један!  
вима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да  
утом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавањ 
, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S 
 чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у 
 жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекива 
из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и  
у у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила 
слушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се 
престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у 
који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном 
осмају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали ви 
го само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, не 
 и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а п 
его ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>П 
ебрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове свој 
х би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и  
 разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по с 
да <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кад 
брних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред сами 
, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад 
и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Ј 
уком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и 
да посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, 
 једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; 
 положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог 
на јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небре 
 и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у дол 
ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по  
е грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек  
ка од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном мит 
ром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе 
дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, које 
ада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио с 
. воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да ви 
ворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући  
сно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Не 
} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> 
ски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи 
 срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду,  
 да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који д 
 светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се ник 
гу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћ 
је.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пе 
оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{ 
мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама пре 
у лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарс 
тишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског мил 
подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то! 
ганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на он 
тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, 
 по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево дру 
ео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и он 
 и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, к 
е и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га  
видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред 
 Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на ле 
том као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свог 
— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините 
 они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики 
осподин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од руј 
сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p>  
те шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамб 
<p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето ви 
онесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко г 
витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S 
ма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи;  
ак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p>  
 заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, 
дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Дв 
ним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врл 
јко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвал 
ао да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташ 
и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близ 
S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли госп 
 теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога с 
риђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше  
м за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да бр 
 мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога  
цом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бу 
, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко  
гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид 
ма ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете ж 
/> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање прос 
о био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и зако 
да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хва 
е док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој при 
Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним цел 
села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загл 
анде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га  
старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони ј 
е убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвор 
пођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као 
у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослов 
тваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мир 
рево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто ма 
еко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом 
!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљад 
и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за н 
хар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком 
својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузо 
8920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је д 
ајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он 
 неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо 
уња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим 
де како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Ра 
е љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите  
сланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобра 
ви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, 
ме, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> 
 патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> врати 
ту да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му  
е они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па о 
 себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим  
е!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај м 
-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Так 
n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p 
ови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци  
 ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где ј 
које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без 
его одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани 
 како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак- 
 а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми  
тарца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече 
е, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покид 
о нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него  
богатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабада 
 узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет  
тавио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, 
дигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје н 
!“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} 
оје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени м 
 бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био 
е са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће  
оја не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у ко 
м кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне дале 
зе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду  
ваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ н 
S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и м 
ја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ в 
! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и о 
љене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала ј 
јена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској велич 
једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су 
ира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не 
 у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами о 
твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ј 
ху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с  
ари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Ни 
ине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и зм 
шан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар 
неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа т 
 подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p 
 уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида град 
 не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у некол 
ху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко пр 
апита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким чело 
много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средин 
На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удара 
 је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више 
 двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена све 
 саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га  
дине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по кој 
p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној  
 само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морав 
од к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чуј 
ишта се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком 
ост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад 
ког стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако с 
уком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш,  
ј гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да ј 
аше озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да 
} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рек 
сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гла 
 него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S}  
тлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше 
 даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Ма 
 врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један 
ећ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Госпо 
ред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љ 
аргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праће 
ј ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да к 
ачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезе 
="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД. 
му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганино 
а уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спу 
ало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која т 
 да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек 
 па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „ 
.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим к 
Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрљ 
ad> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прили 
рагим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека 
p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запр 
pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљ 
една половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга по 
и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да 
о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p 
 чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе стар 
ад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех рад 
-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, д 
 да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Ј 
и помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу и 
лагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — о 
оветно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били пр 
ободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда ј 
 једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није 
е.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из  
 куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш  
ог и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са ко 
 пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два ба 
p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком,  
рате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамен 
олу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“  
{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову дава 
ву срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако 
еље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какв 
роб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила 
ли.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на  
млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слат 
ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она  
та скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш 
 пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђе 
 оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше в 
једно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разго 
 живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет с 
S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „ 
да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У мес 
 млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ће 
</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турск 
сто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да х 
ко је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад 
 се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Не 
 <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем  
у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S}  
 и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S 
ај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да 
/p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и 
„Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли  
олим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико 
 и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не 
поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да 
ти, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде,  
 да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њим 
хо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у млад 
лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} 
 ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи 
но.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите;  
во.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш  
свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се гово 
па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођ 
/p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па о 
рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног на 
и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале св 
лиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја 
ед њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један кома 
д, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{ 
“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово мл 
вори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у в 
из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једн 
еведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што 
-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју  
додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ва 
светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{ 
оји од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи п 
 прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> с 
охвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к ч 
у низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре  
и гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су  
ће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још 
Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змаје 
аљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи. 
неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?!  
на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се пре 
о да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде 
ћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном пи 
 о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече  
варала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замер 
ала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на  
сови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој стар 
></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак 
мо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај ш 
ни да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Зн 
ј витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног 
рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако  
ако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, ил 
ла?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних 
> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће д 
 одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади 
каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви тр 
<p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића 
 /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се где 
х се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јан 
 и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволик 
оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџа 
 "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ћ 
ead>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах 
 хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њ 
међу султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорс 
и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о  
 слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џино 
 не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће 
 онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ пр 
их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из 
S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није 
јко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Ка 
ма правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар н 
о ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у тво 
осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па б 
ног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравиц 
 Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у какво 
то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на  
 што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад  
днесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини ство 
оје се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако 
улост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела  
гова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био 
, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их заву 
 мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у д 
" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много д 
 овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Ра 
 нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај са 
> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде  
гледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о на 
оспођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођ 
р је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо как 
Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type="chapter" 
ћи га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет 
 одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, ј 
ва поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p> 
 матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта 
какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече М 
<pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете  
 рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене пло 
S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац дове 
о се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаш 
у, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу  
атанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„ 
ћи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да по 
вој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне в 
ге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> 
ајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем 
просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онд 
лади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Марги 
те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рај 
фица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... гр 
S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је  
 ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше н 
 јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи ј 
ну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да 
ледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, де 
вац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна нес 
лу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива сам 
ацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо 
би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко 
говори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлеп 
упе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У  
преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја 
, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоћ 
 ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога бл 
ту нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускли 
баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} 
а!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу  
ких вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S}  
 здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилик 
вија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једн 
резно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли. 
иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно п 
l:id="SRP18920_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељ 
том, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њи 
{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладни 
ом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што 
а откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами 
грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где 
} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко о 
ма дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од 
а су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Тера 
ну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са мека 
з све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, 
 Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове од 
 грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велик 
два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да  
920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у  
ку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бур 
е.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе с 
 с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана проко 
зивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви д 
дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених вр 
 ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Б 
ињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од н 
</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и ос 
једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града 
з какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да не 
кад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Ра 
га кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој 
а!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{ 
</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових после 
 пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле  
даху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и су 
 људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> < 
.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава озд 
 да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод  
ртин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мар 
ру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ј 
> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин в 
 и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да ла 
све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча нес 
 ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Бегле 
како срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио 
 n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости пр 
ноге вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’н 
чавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ 
.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. 
да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да  
 па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет глав 
 Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> < 
оји ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му ј 
г оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће  
} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти 
њен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глав 
глави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и она 
он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не 
и ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како  
Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће  
>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за 
се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о запи 
та рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загас 
вора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, 
опе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просече 
а!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад ви 
го ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш 
{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; 
во весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је упра 
 бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И о 
брне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дај 
 то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: мла 
на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична се 
 да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко 
ет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој 
аре и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто пр 
то је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприли 
раморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и тв 
ном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде прав 
низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини  
 грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{ 
а шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе  
хове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц 
леног камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сре 
 Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p>  
ем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку д 
 праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју преран 
ве што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дук 
} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрек 
оносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и сра 
кај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето  
ком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!. 
ам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она се 
> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике 
ришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусло 
.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће д 
ма шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рај 
нити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће њ 
на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколи 
 и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним труд 
 њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да мирише 
атоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она  
лтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под 
асан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и 
 да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> 
од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и мла 
сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену 
ше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови  
ебрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаш 
м, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> 
ји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњан 
дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге,  
 каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и  
Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва с 
амећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је в 
ена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам 
гано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, а 
упним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— 
ан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли 
м био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на  
0_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, к 
у ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ћ 
ма једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на 
ј амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас 
цена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов прово 
вске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а б 
поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш. 
ак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам! 
, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, 
маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упр 
> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је  
ед свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од  
јом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку 
дајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} С 
једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа 
ђе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, 
ткине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па нека каже: ниј 
ше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му 
ред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренер 
ота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! мог 
р из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са го 
 висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџако 
зађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да гово 
звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега с 
рст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше 
лађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само  
.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и 
био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно по 
 од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у глас 
кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — 
ега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Ј 
ет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородич 
ога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, 
е и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно 
је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</ 
и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О  
угу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади 
 па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи  
а пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S}  
 Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак 
ројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан  
њем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, 
и дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако 
и грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би п 
време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ћ 
ојим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш л 
од ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како 
Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се  
а ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом  
и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан 
анцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, би 
 чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе к 
г носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукл 
ла неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и зад 
ала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на  
ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Је 
адичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и ра 
пину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу  
асцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата на 
да, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, в 
епенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од 
 би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет с 
нуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу 
љо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити н 
теже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пус 
шем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста с 
о други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог з 
</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок ле 
рвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар дон 
подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам  
"35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких м 
ла је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p>  
аше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да г 
ако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе ј 
 негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Марг 
ело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси 
 не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од в 
пкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш тв 
разима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш ил 
та си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!... 
а испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњав 
еким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ва 
Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у дво 
им, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје 
 једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња нео 
е из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак го 
 какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније 
ад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S 
у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p> 
p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта 
ња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} 
за тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом 
!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али в 
н велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вин 
на се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му г 
азумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време 
Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb  
p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А 
ра повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем,  
> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{ 
си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мал 
уј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах 
не ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{ 
 који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет своји 
а!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не г 
м пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном  
као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, оп 
одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме по 
 собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним  
е у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “  
силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше пода 
егедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упи 
то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајк 
оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешт 
 Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су  
ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој вите 
ше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој с 
д града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца раст 
х је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од св 
 говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита 
негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, а 
.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се 
трану ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, ко 
ји сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нек 
у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра з 
около оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселиј 
ма у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О в 
грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ак 
 остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева би 
!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цр 
ника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пре 
лости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном ра 
мор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} 
верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти  
и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једн 
гледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи 
бучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p 
е руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше 
онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек в 
58" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи с 
ако је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се так 
Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Марг 
о искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго к 
{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, гос 
како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко,  
 у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је  
лиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истин 
г ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему 
не зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске  
и видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љу 
 под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво 
авила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се 
а три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>—  
тким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, 
небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у 
била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако 
добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас  
} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87"  
ца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у  
а тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S}  
га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином,  
ећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео  
е кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јо 
о тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао  
пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим 
о је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да  
 па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким зв 
 лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} 
једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега о 
 њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост  
уци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златн 
аже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од кал 
?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају,  
м.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да  
p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред 
 да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај обл 
кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихв 
чињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
звади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</ 
 његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пу 
, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје д 
тепеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу 
о себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </d 
н сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп,  
 акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> 
губи и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрл 
p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким плани 
и оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог вес 
ме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним.... 
 његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко с 
десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“< 
 како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, 
им рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила т 
одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је бу 
</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају из 
 наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку  
ини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се  
еху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним 
опа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S}  
је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору неће 
?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуч 
и паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренута 
ла само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја 
> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом 
ма и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се  
азио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно 
шко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да г 
 у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да г 
елим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели,  
е задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчади 
м сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео н 
бом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме  
ала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{ 
олим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S}  
тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила посл 
у, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се са 
а ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе буде 
 Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>—  
>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за  
 пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси з 
иште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчаз 
.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар ко 
ор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све! 
латних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гу 
атоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеј 
 дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фи 
из брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не види 
 онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на  
и од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве 
а те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око на 
о милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као 
азвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и п 
овуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те у 
ли Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n=" 
ошћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет 
било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож 
ево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом ле 
руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка с 
ачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће о 
ше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли 
стиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од  
не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко 
 топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој 
одина!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хас 
ти да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спреми 
 да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, к 
 но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадо 
том у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она  
е моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О,  
крсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњц 
{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине,  
гов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Мар 
оље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра  
носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи п 
 вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва  
о да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећ 
вор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кол 
е он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напре 
о свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онд 
 и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова у 
ађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнут 
оловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је 
чајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се;  
гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоз 
о.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </ 
ду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али 
 <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{ 
уку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га ган 
{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с 
ишта, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ  
еди ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те ве 
а пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну 
о да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилу 
танца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шу 
себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по не 
од лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред ка 
још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да т 
 горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра д 
старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим 
стати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити 
нет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p 
латном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето ева 
е све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној  
чевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћ 
та ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена 
ом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p>  
еограда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</ 
е за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега 
пођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза 
тала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на ми 
 Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да ми 
д а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се сам 
 валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем 
 турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом доб 
 на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Ма 
l:id="SRP18920_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто 
иким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарс 
ишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она оч 
 браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо и 
ред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела  
18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од весе 
 лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање та 
} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тих 
што видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и т 
ац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{ 
чуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима 
ев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свир 
ичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо 
 шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај  
 јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми  
екасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију 
ену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани 
ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, 
ву, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер се 
е речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Ра 
адскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред 
ломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето бић 
се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави 
посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, 
ајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, бе 
pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје ш 
о су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак 
н пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, 
Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше 
 Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кош 
аву и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу 
к уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво  
ати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама дели 
да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу  
платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамни 
к из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јут 
дену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим  
 Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к јед 
 штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово с 
нда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах  
опта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пу 
д себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ет 
има и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше  
ет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само 
 из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са к 
 сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока  
да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p 
осечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се 
мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека од 
ио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их сти 
 венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце на 
е лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том  
на причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да в 
Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</ 
у стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и К 
есту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из дал 
оже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</ 
ебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би т 
што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбо 
на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на тв 
 како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како ви 
лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јец 
 Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77 
 да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда 
Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му  
 надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње 
ј Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао д 
 у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишт 
у!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грч 
<p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се 
игне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту ч 
уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био 
о или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к  
ка у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и 
то прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговор 
сише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој  
д њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се 
е ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао  
>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога 
>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у  
ђо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" 
, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, к 
 ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на лат 
ла, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомис 
срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасн 
ва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} 
анас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; ха 
тру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати 
атина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледе 
 милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мус 
оже јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже 
 се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше 
рећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога 
си прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крст 
 и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек  
м завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Веруј 
 сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слат 
аље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је 
S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по  
лаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изве 
>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „ 
на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила с 
еше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, раз 
рче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, не 
 је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час 
а, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно 
ше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{ 
 дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S}  
х прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је јо 
о зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да  
 уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест с 
да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж б 
иста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи  
ела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак на 
 синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у з 
боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дуга 
брус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам с 
 Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док ј 
ало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.< 
ма лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуш 
 царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прс 
ресто.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што ј 
чега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опип 
 Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане би 
> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па он 
ама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре нег 
а Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала са 
д ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из сел 
арска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући 
. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> < 
оспода за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилиц 
 кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb  
ај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на  
е и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћ 
узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, х 
да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите  
глед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи г 
, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p 
хвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па  
о ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хт 
 Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66 
раног дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран,  
е стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S 
а запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се бар 
p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоће 
и џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окре 
и од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском је 
ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима сле 
у петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима и 
 њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким 
а са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" / 
таше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, ма 
сте витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то  
 гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне м 
гано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Марг 
ук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па  
ски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши ј 
око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изн 
амо једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} 
 болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која  
и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет  
 негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који ј 
ово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Мо 
ако мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S 
е свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти 
?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S 
је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи;  
 да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /> 
 се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да зна 
ге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пр 
</p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на то 
Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не 
 поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ва 
је. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те  
мо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немат 
таше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку б 
ао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гост 
 рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем 
а?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то 
исоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита наре 
ти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ 
а сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванр 
о запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутур 
иганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чарда 
 ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу  
?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зау 
а од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „вид 
ређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за 
а од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га  
 да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је 
ала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњен 
и и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то 
елове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она  
о драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и зали 
смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S}  
чу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а  
 сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак 
ика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врат 
 викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, мо 
ћи се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунк 
животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учин 
ка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapte 
тња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљи 
урске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев прест 
 /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама ов 
н један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још п 
даном небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је див 
е опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену ч 
епавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На  
сле лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита п 
у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к р 
готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда с 
ставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадиф 
рља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи гово 
ана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита  
Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опе 
 Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил ба 
ти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> 
, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог ошт 
о је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц  
је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је 
 је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" реч 
 свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на п 
 као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну М 
ури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу! 
b n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну 
слој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb 
аћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше ос 
се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћ 
у ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога час 
ивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа забор 
вен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуч 
и!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час  
у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p 
е збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли ст 
је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p> 
сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи  
же бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{ 
рина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо  
p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста  
ада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенча 
ну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Цигани 
е, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета,  
уваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну 
а онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече:  
 за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да п 
осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да 
> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се п 
јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у 
га <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Марги 
ично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда реч 
х удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту гд 
шња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво н 
оће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а 
е поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица м 
, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњен 
ре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небо 
е, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> некол 
м Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила  
у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари 
 мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и р 
самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били. 
 Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p 
у дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> 
 позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... 
, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није  
и болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то  
 <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио 
атрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како  
 дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин д 
 и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи 
="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и поло 
ад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мо 
нко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајућ 
 кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигн 
S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш сво 
ојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и  
, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је  
и.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по р 
/> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у ком 
p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb 
 прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „ 
јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му  
пска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раз 
!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“< 
 пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n= 
их погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} М 
за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да и 
 Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у 
ла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат  
ена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} 
 n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених в 
ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех  
 <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици види 
ију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем М 
атраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих 
чна сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда 
ва гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека д 
да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт  
осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Да 
ко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поч 
њом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се 
а!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви  
пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, ш 
вору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што са 
...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је т 
асније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и  
шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше  
р.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залу 
— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Тур 
срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мисл 
еном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуд 
сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па 
ши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше  
S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p 
и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, у 
 додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљ 
ављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта 
ка невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој до 
е знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мук 
/p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „ 
Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „С 
ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво 
ћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> < 
запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мен 
да жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искус 
адија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Ј 
/p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај в 
ек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче! 
.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима п 
ени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочиј 
 госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone un 
дох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду с 
p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка  
!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше. 
рце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ а 
</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> 
аџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихва 
о кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да поглед 
је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је 
 враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати 
цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан цига 
ко је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на  
само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим 
да неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша с 
„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову кло 
<p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S 
есно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варни 
двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини  
во, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку,  
ирини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет 
сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало п 
 га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да по 
вориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија 
када. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је. 
а на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p> 
оју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и 
свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф 
ога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас. 
о ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме дру 
у. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова ж 
тите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодн 
 па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако ист 
 се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни ж 
се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешл 
авиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично. 
 Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, сам 
воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар изме 
га ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су з 
га у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада  
згласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињ 
 да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али  
 жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару 
дско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити реч 
p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „ 
 ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она це 
ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шт 
келу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у б 
 је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито.  
вде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ов 
> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробуд 
и вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Ци 
 А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан ни 
82" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Ма 
“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад 
х могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох 
: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор  
11" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифе 
емила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако  
нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S}  
о знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита 
уке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, 
 раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо 
 не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а  
и на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153 
та је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p>  
ом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећи 
чију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у д 
ула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напусти 
о измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици,  
је мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свако 
ма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бри 
рдаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, 
и где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.< 
о маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окр 
џадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли  
S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и осл 
ш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} По 
ти?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам  
S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не 
„бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господск 
 „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-а 
орено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изг 
онор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи 
м одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће  
ђо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да г 
е не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ов 
p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам 
равиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о оном 
да опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, 
д тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад но 
рик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да куј 
<pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се 
кољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Как 
гледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне  
бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу 
ти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет под 
во је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} 
 је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу 
јко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Ма 
ави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно по 
 срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, к 
 јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми 
ласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом с 
скао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани 
ј, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како 
и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико 
то ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у  
гли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сно 
званредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити  
 подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црве 
прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па 
.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циг 
ледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је 
лежи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима 
аму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким 
b n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у  
„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па  
г на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом 
угу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим  
ом Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад  
о други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господи 
</p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> < 
„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говор 
 <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред са 
pb n="iii" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> 
<pb n="ix" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> 
 камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака р 
id="SRP18920_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и да 
id="SRP18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га 
l:id="SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне ру 
 од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једн 
.. веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Оте 
 дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљ 
овој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се,  
рко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких 
, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве  
а удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, ко 
и се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на  
аху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног л 
во, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“  
а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи 
 капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвик 
 да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па друг 
авком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком пок 
и, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју гла 
ђоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих д 
 онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{ 
се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свит 
!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, 
 гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун  
а, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаш 
олурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита диш 
 и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод ог 
 Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га зап 
ребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад 
се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна  
оди та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те  
вратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и поди 
ецо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај  
е к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником 
ш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста  
е ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</ 
ш понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба 
а видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између г 
вој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође  
 кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био  
а својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам  
мену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да по 
!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у ов 
ође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове кр 
„Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} 
 ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер м 
у се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласо 
не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S 
срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ 
с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађ 
 се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче 
о“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку  
ју.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хо 
 Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд  
исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке  
ту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда 
но, која, онако пребачена преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне  
сам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставил 
има и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини  
од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опе 
ргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула 
они лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p> 
ма више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да 
в други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради 
насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, х 
м, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, ве 
м у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} П 
жив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут о 
них врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата 
/l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на с 
ита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му 
велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе с 
е хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос б 
 да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог А 
сили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у нек 
а у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене  
тискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у  
најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите,  
ну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје  
а борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати гл 
тупи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десн 
место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено пр 
аје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом? 
ад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже 
а би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташ 
ке господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као ш 
 и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ло 
 рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао 
ију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти шт 
то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском 
ке чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу 
 жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколе 
и посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господ 
/p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски 
 ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе свој 
 нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод б 
се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја с 
 глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, 
а мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек 
вори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећ 
а за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у с 
и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не д 
вуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.< 
пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужн 
 у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом 
ац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадиш 
ше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи,  
, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пишто 
игњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себ 
војим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тог 
 путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она  
земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се н 
цом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премиш 
 и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама  
а ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони  
ругу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да ј 
у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију  
, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, 
 јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно к 
срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима,  
, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе 
 пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу п 
ра, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш с 
викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у гос 
во, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаш 
p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манасти 
једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном,  
ко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола опра 
 ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта 
тивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ковчега Рај 
>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ ре 
ко!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе! 
нско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да к 
ом!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</ 
а рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према бр 
ут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да ниј 
<p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње ис 
ји је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{ 
ђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним оч 
ше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мал 
јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић 
з деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, 
и некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди св 
оге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко  
емадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платн 
о да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким та 
а у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из  
шта окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Пад 
-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи в 
ред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широк 
 гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она виш 
пад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три п 
 кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што 
павао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега сед 
 што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше 
 умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гл 
ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар  
ртине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба вида 
 мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки з 
давио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и неж 
се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита от 
 кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Марги 
Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да он 
 земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се  
е.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, 
ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> < 
отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> < 
ну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако преп 
</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за св 
лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211 
гу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине,  
 се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника. 
куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо,  
гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пад 
астовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли г 
је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег 
аргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости 
почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто  
еш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{ 
" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> </div> <pb n="x" /> </front> <body> <pb n="1 
" /> <div type="titlepage"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИС 
>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајк 
„Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; 
и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да с 
 молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у р 
е дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу 
ји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као а 
ана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две сн 
 и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уз 
опај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају  
силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајл 
ва, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да не 
 Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево ка 
одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџар 
 у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме  
Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је н 
S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по с 
ештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на  
тка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се 
аке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га ру 
 ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога з 
ице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне 
је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и у 
, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на  
и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зрак 
ојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притај 
 па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једн 
а им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем н 
оме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" />  
ебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Бог 
и нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај 
Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком м 
 с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /> 
сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у он 
рећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи вр 
</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у р 
 појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко ср 
стањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила 
ји дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не  
г водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Ту 
пад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су  
оснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад углед 
по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два 
и: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј а 
 није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владик 
ком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начин 
м засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео  
воје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне 
/p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну ма 
ити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека с 
високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике,  
ним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља,  
растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку,  
х, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуца 
" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је 
осио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не  
и ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никад 
јку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце з 
сто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не з 
 Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега п 
е ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини ост 
ао стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да м 
 /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо  
ц сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима ву 
ужја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек  
а свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада д 
ита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „мо 
тљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ 
ежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен  
о као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беш 
>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће к 
роз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са 
ом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве  
а останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да  
о да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају  
е што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше  
тих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољ 
.{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} 
ики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хо 
заше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако 
ине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Мар 
ј шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али  
ком покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у д 
ик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„ 
де; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а н 
ј царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остан 
о самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица 
томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n=" 
буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ с 
 а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово мла 
Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушава 
„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња 
е она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега 
црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</ 
јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да 
њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, ве 
ну, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p> 
замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживот 
и занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастив 
помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И 
, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>По 
 краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, по 
бром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Б 
 све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихв 
ац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; т 
 да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља ш 
о и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци к 
стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ 
ти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани по 
 моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље 
милио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао  
 би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекл 
 да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклица 
а сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, ј 
 са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе как 
нда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S}  
дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти не 
еколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре  
долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да н 
S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах д 
у старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је зн 
а све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, прис 
дише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све  
са сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим мом 
кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ  
 је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни 
урцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избав 
{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па 
а грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота  
едне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац,  
рамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих  
 па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у д 
укоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па с 
 мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за сед 
еченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носи 
их богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је приди 
ина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које с 
 Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима па 
себност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шап 
ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику  
већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи к 
quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица  
 Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге  
<p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Ја 
досно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не 
 облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаш 
ед пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша неколико кеса  
" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се от 
ске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Њего 
па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ О 
ак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се  
 притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћ 
е га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, не 
азумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња  
„наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и  
 устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва ти 
а.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, 
! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</ 
сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко... 
 <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, г 
аргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога 
аника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе ли 
 је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пу 
едланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево  
акрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, вите 
 n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим  
 ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их 
моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ног 
се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се  
ио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је  
ад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда зај 
ак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није,  
ако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></ 
е, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја ус 
Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на 
теже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право 
У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква с 
 <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да 
а скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а 
тарац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо  
 велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у св 
<p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једн 
 књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте виде 
{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хва 
о да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или 
огу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p> 
нутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам 
 кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије н 
ало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком ок 
га?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив ре 
ом, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који потера <pb 
е стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Ка 
 на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах 
амога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са  
— јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лиц 
ушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топло 
о ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па 
па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па  
!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p 
тао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио 
же доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.< 
 завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, п 
ег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше  
 ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас 
 „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земљ 
 одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на дес 
„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p 
а млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун  
они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи 
а да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику двора 
мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се  
ти. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на  
иташе је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За  
га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бес 
</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила ку 
 питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам нал 
 њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој си 
икој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку  
!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан сре 
с отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударат 
к Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпо 
очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгоре 
 чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се  
еш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и и 
.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Д 
е човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се зап 
 <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и  
дника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећ 
</p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се гото 
исам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али  
хом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као 
Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како 
светљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита  
мах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубм 
тлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли  
а ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milesto 
е хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у з 
и!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме к 
она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама ја 
будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно ку 
и па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спа 
 мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type 
е напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" п 
ј се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику двор 
 поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ласт 
 се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест,  
наш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се 
вани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била! 
ити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ п 
оком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за ал 
, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да п 
 ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како  
ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ при 
смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан 
p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџа 
тало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред  
Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала н 
<p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно. 
 <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души  
> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ов 
, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у обра 
Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и 
чи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, ка 
Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У 
</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема ко 
 на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену  
е како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{ 
 нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се  
p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгу 
<p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном зв 
да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" />  
ђо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње  
“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи ун 
 <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад глас 
лој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је 
.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе 
 Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо м 
ају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} 
 ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{ 
да моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за 
{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоч 
 беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве 
е, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се 
а га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти  
ио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба  
> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи 
иш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, г 
ичала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, 
 и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата р 
</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке в 
ена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} 
 па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да 
д вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморн 
сећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шт 
анина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја 
ама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло 
 такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засвет 
с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p 
ена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, 
моти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p 
} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душ 
<p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни 
е пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог рас 
„Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он н 
>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико м 
, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа  
е копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ход 
чита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: са 
} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш т 
 ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика 
енога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо  
 прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ —  
рете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“  
оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе 
“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од  
вом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дв 
ајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је ш 
ргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p 
 к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајт 
лаву и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али 
 у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и  
сто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у шт 
у узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти 
<p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам з 
та се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само вид 
арко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко  
ете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтед 
у могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ 
вуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало  
 нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанп 
иступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „гос 
ја се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња п 
на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао  
жно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"< 
ри он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда  
е!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред 
у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пред 
е шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„ 
ених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби 
 на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта м 
ашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно 
смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>—  
 скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{ 
себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p 
 се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од те 
е, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, 
 скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ов 
н сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове  
уго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, м 
 прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене н 
вог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој 
уне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p>  
ман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих св 
27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје  
нови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с т 
зе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут и 
брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p>  
и им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је,  
Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену  
 свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име бо 
е док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вин 
на, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу  
е, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету св 
погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} 
млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја с 
раво то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господ 
и бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом н 
бује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска ро 
а му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а ч 
војка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост  
онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко дру 
јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква т 
адовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде  
<p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Се 
ргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S 
ад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те ст 
22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви пр 
што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „би 
n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и г 
у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет п 
, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> 
е се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! св 
о ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ј 
>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе 
ца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из р 
олагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са о 
не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самог 
 </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и на 
> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у ис 
ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и др 
 опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију ми 
чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила:  
ким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај 
ој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко р 
“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и 
 ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек  
 и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад с 
 па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ће 
е од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа д 
че прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и  
снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од гроз 
 Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука  
.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да  
 завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путе 
напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! 
и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, 
ом штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Ма 
екакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осе 
е да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам п 
 Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, н 
ово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледах 
/></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као д 
н старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на 
а лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно и 
бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа.  
д рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за век 
 потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре де 
 Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за о 
“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ниш 
 као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су  
што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, п 
p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближил 
 <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави н 
ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраг 
е види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знам 
: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о 
/p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако 
чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и заку 
0_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одго 
боравити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем 
ко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Б 
ије она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој  
е једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој  
ке!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако  
поди да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре  
ече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала да 
ам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли с 
подски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да бу 
и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за 
 земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио 
а циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и 
з тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p> 
 И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом 
 чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подуп 
/p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли гр 
м још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље  
ко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај 
брих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Б 
ад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиж 
ице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> < 
н понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S 
ка да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо, 
ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да 
о завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се т 
риђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се 
деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру д 
стати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим  
аном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и ср 
ако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хи 
бина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског о 
даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер пре 
ашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља с 
одство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова  
 би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.< 
с испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да н 
с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога 
љену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, св 
бећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав 
 ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће м 
еник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и верен 
вље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раз 
ник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племени 
сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што 
левке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — про 
же бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њен 
 „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљ 
јероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој с 
о стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост 
дом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово им 
 враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога п 
неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви  
ам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама 
ојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао  
 истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету  
есак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разаб 
што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишиц 
елим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p> 
тез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајк 
изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{ 
исаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рај 
тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копао 
з земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја! 
жа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки дове 
че Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видит 
оли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва 
кох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајк 
ха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у  
т моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговор 
 свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас 
 све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од 
</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита  
ан накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црк 
исера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој се 
Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам  
а за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да 
оседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у 
зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један к 
о поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском 
 троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватр 
они пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, к 
етлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад са 
ва блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима  
е, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже д 
о војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме  
пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде тре 
 се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за ко 
 горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закљу 
, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Ма 
оспођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко в 
м цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако 
отово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па  
ше мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
 само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{ 
о љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чел 
RP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с пре 
pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на коле 
ећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпо 
S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да ј 
ините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb 
ртине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Мар 
онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Март 
 да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на 
у чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканин 
/p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте так 
аша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Ма 
стану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је 
мре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекар 
није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је  
и, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, зави 
едну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу д 
преко ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј,  
 га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и  
м радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, р 
уби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладо 
тин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некак 
.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело  
 један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} К 
молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мен 
де Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и об 
закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад  
био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као 
 Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радознало 
а матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше М 
дор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„ 
паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви  
 оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса 
а добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је 
аџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били сл 
иваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како  
би је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ пит 
да гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да ум 
, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он мож 
одинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је 
тну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се 
руге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда о 
 дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се 
н на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави  
е на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје  
рса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да  
м пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А ко 
да... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао 
 неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једн 
ритиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Ниј 
ог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мрам 
 са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Т 
да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека  
<pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом 
аргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да 
ргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањ 
ко јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају д 
з којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне згл 
} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једн 
лемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклоп 
рлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи 
он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она с 
рац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаш 
 мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слобод 
о обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малва 
 танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше  
обиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под  
 руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико кора 
о!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири го 
очити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понес 
оје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип  
ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{ 
в се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима  
ласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у 
џарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда д 
рна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта  
ој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гл 
 горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p> 
олила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дуб 
дло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у  
, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу  
тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Р 
и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, де 
е сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље  
чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би  
тињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> 
да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од 
осе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p> 
<pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пија 
да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом сво 
 како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју 
 њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово. 
оље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског сау 
е бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се  
 прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под д 
сом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст изви 
икну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај је 
се!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, сл 
<pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџар 
ако клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p>  
ко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закун 
лупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Ста 
а се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на  
ак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, к 
едан, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда 
ико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о,  
.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим кр 
 је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се пр 
ресто.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој 
 Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим с 
етло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема  
е твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо  
ђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди. 
 коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш 
ву на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која  
 недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању су 
!{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се  
о, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S 
?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушки 
млаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим по 
лена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и пла 
и јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их т 
 “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине, 
 врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло,  
 би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован 
анин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, т 
 подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може 
жем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукну 
г, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога  
а и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка ка 
е од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се  
 да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Б 
се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико  
о!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав 
прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овд 
наш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подиз 
леко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мр 
 врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до  
зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака би 
прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Гол 
тине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} 
брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из 
в живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа.  
 жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и п 
ао да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да н 
дала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну: 
стала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она м 
ља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као д 
пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско приг 
је цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је 
 окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само је 
о ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снего 
 тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то 
е у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски пл 
аде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало под 
S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би 
но како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешт 
беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадво 
 <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бе 
се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма  
ања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је сел 
е собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крп 
гитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.< 
пода на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се по 
а пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ нер 
ећ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да 
</p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и по 
вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је вит 
ом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, к 
и будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало 
корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што 
оњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Ма 
ла би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да к 
ицу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где 
>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп стара 
 од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог 
 скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да 
ђо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Р 
и песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Р 
 час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте ко 
 хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухвати 
 пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун ви 
сти мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.< 
гита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробни 
апором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца 
 ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и п 
ру, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни де 
ска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће д 
ј ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прек 
бега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерће 
о тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што  
се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити 
аже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним  
м притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана ви 
 потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да м 
гита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у к 
је сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S 
уше?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко сво 
аша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим  
чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позад 
 и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена преко ков 
 венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог ср 
и образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је  
па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе  
а у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме,  
 своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, а 
арац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Б 
биња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за св 
е препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рам 
једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије 
 има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопа 
 два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Марг 
 руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад 
рају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „ 
лажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда пр 
/> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно ал 
бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те! 
} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„П 
видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадо 
хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од На 
муклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — 
 Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ 
унца на образима његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је поја 
о?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, к 
ди, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам за 
ало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да 
ла онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда 
Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њен 
ло нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека дос 
ан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној  
под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зелен 
ц, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако  
> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом,  
ех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зу 
а онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи дв 
м трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по г 
ви своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и  
.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машућ 
 Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скамени 
јаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани  
ла, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чес 
 око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке п 
 у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на вел 
ком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два пов 
то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше 
ије никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду 
а је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споре 
 рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу но 
лони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам,  
 и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Бе 
p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{ 
ите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико  
теном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле р 
била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно 
м окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног по 
иждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се 
на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p>  
га што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче д 
етњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у 
вежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успел 
е на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p 
 и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих  
ин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, 
Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, б 
владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и  
/p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну 
ту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у 
радом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кри 
орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на 
у Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је 
едан висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке плем 
 волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори н 
, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по јед 
о на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова син 
</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град н 
 потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина,  
арица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозд 
/p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом 
ленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пуст 
паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хва 
и једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко осло 
се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огл 
д Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би 
аш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, 
, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи годин 
гедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" / 
ћи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Ма 
 чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на по 
ију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p 
е пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима,  
а и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш 
"> <p>РАЈКО ОД РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВ 
 био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо  
ође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме вод 
атер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла 
 па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо и 
 верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Пр 
његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи 
ље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> 
{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87 
а па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у  
одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господо 
е од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра 
 кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, вите 
е <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се  
 шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и  
оју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, ст 
 се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грех 
к не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са с 
о да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних зават 
ече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јуна 
 се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас 
 ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краље 
оју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао  
и један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом н 
ајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говори 
од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ л 
 јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситни 
кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби  
дом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, ис 
920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брз 
 међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи 
 не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ р 
тарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се пр 
, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то какв 
 је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једно 
урном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му 
 поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је х 
ђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши н 
и образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка ци 
 се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе  
у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, к 
ла; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пу 
C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази ка 
дземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{ 
тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циган 
ретварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“  
и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за ју 
 оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе  
 овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што бе 
ра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полиц 
сну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубо 
етли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест  
ече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу  
же дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш 
орио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок о 
у као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?... 
а лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се с 
тежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо 
ем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко стар 
је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч  
е га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Ма 
бил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се јед 
уде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и 
вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одве 
робра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или з 
аваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо. 
<pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он он 
ајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Го 
иле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко 
д тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Хали 
грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> 
 на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако,  
ла?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај  
е молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, при 
>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да  
ј, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p> 
еверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тиш 
ог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пус 
ловину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p 
оиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа  
еку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очим 
а пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што  
о једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љут 
ним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји  
оће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и ј 
 њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види 
утом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за не 
S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p>  
 ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био 
естаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај та 
окој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима  
 приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко  
 у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све с 
о ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвик 
р па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако сам 
и.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано зн 
На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="9 
ачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом пор 
ану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж! 
да, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде гроф 
иганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, 
као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па т 
тру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шар 
елике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да  
амсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном сврш 
} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.< 
боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао 
не.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не  
утом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучућ 
 чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он мато 
рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, у 
је винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну т 
гом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /> 
 би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је бил 
га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бе 
ано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим каф 
И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки ч 
 знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самр 
ком калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сре 
клопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једн 
ељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на  
ешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико 
, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> 
на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој 
мења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на гл 
и Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, к 
асклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно 
на лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак  
е је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Пор 
го са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи 
S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.< 
прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом 
ио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест велики 
чки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од ви 
гови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; к 
оје има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола 
а је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову оп 
 запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју  
 један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од среб 
дговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивн 
што малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је  
тарим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски  
и.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p 
м јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И  
е просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унут 
у сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онд 
 пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јек 
 ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече  
езан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад 
мела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „ 
стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој д 
руји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитор 
уком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па ц 
ази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре  
ци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе,  
стенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се ж 
а била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним  
и ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и  
 дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима 
ниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се 
 ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим о 
зненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" 
а начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћем 
гита као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како  
ка господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чау 
а једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом  
</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p>  
 Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи  
, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршко 
ко пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако све 
ташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погач 
анима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По д 
 су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледа 
зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ћ 
ве шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе 
ом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских ви 
P18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div 
а грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срц 
ном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она  
део.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко т 
ног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „с 
>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p> 
аво на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако св 
у песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, 
ожем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</ 
прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана свет 
 Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „ 
 обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збор 
ки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је мла 
едао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рек 
во сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замиш 
Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се ска 
 не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју он 
ких златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале о 
дила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида д 
воје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рај 
 му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута 
си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и к 
} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмех 
ад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два ве 
побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју рад 
 левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, 
дифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху 
баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у 
<p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у че 
ва, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчи 
 амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по 
мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах,  
ог излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде 
!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задр 
и јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Марг 
 <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Б 
S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти д 
ко ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешта 
 мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутак 
од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакр 
а меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута 
о под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад зн 
имо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да 
 с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се неш 
 својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату свом 
"72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који  
 тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном  
пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи 
зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, к 
чају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори  
p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткив 
зе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „ 
ислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало ј 
о Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јан 
одно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива п 
Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад те 
="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећ 
м белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Р 
ли змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили 
и са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у с 
 пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин  
а, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан мл 
 се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад 
још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „м 
ез силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи н 
н мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуна 
> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на 
оре, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли з 
ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68 
лони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Х 
 тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаш 
беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама. 
очава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или нека 
кли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уз 
ао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} А 
 плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од 
јих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделица 
шао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо. 
 гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на сво 
 би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, 
ади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном  
га рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, бех 
ргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од за 
под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај ч 
. воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се јед 
ијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на с 
не помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остан 
ком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ реч 
ди, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Бог 
тњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p>  
ио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога  
 не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вр 
Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме 
ан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само сла 
а <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевид 
 посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он  
лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај м 
есту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чу 
ом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, 
же млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млад 
.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „З 
ађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у  
 звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови 
у гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена под 
ставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о к 
еђе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као  
ћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге  
„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да зна 
њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекл 
инуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинут 
 вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш? 
о ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црве 
 удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сл 
 им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разго 
 ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту 
ањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први каме 
рестола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим п 
 је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти  
ну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А пита 
том, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављ 
ком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја. 
рти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати  
јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрв 
луфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је би 
ем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а 
{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је блед 
ких саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница  
 нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <p 
твртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ниш 
се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се  
јко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом  
у из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али ти 
S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај пра 
 ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота 
г сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је н 
што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања осл 
ла и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим в 
ј је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави 
 је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом исп 
 ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њих 
дом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном 
а све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и  
 коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима сво 
џарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће  
" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Ка 
</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљи 
лутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Види 
ове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Посл 
, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду заустави 
 њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфил 
ече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" пи 
а од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија 
 им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила д 
 или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згр 
а, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твоји 
 добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече 
љи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам  
ом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Цигани 
и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и уск 
ером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима з 
целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно 
ароду пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, ис 
 злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима 
, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова 
ика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених ок 
живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко јед 
ли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном 
да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n= 
де на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као  
ш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати он 
еш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?"  
а Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као в 
ан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарс 
цању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку на 
но као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје п 
доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, 
подствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му  
p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам  
<pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у  
</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох 
а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p 
говори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удара 
плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама,  
> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ  
онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како ле 
ти.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до 
.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој  
ледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у 
 то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.< 
 напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су ј 
едела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! не 
се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу 
пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику окр 
.. ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <p 
дна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше н 
одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од 
е са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући ч 
тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање  
укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову пок 
Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спав 
 одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чуја 
па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гл 
не и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јас 
ична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са 
вчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жал 
дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори;  
ка прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо 
чеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна ору 
илоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек в 
“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбр 
и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најп 
есам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад  
ета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде  
а опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих 
чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> 
оузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" / 
је је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима 
ртину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољ 
p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то  
 ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</ 
во.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци вид 
 само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у к 
 рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш п 
молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш поса 
ће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у 
{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажи 
беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не 
џак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Кр 
 а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у 
.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле не 
ко ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, 
по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџариц 
љности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо,  
авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо 
ричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут 
Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих с 
ио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким пл 
S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај о 
у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад 
м везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где ка 
ичекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну 
Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како 
ртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бе 
го ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали ч 
какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више  
 светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто 
ом опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој 
 узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада до 
и посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди  
е на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у к 
етве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео 
је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у 
ер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих г 
во се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој вен 
 од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло ов 
 три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше 
че Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се н 
Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па с 
и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се укло 
их хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Нем 
ћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да т 
>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али н 
доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} З 
а њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је  
ричесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, једа 
рца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изне 
и јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, 
на избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„ 
асно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а о 
е робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, бр 
у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом зајед 
која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје рук 
{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташ 
рских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га 
рпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно м 
је што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи 
е сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећ 
ад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се г 
оје су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим кр 
ачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и в 
</p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видим 
 у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну 
спођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хт 
самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Из 
p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{ 
 !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми 
 му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type= 
о дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те  
 упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од  
есело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи 
оји су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белего 
да жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Срби 
детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} К 
е бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну 
/p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше 
та Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу 
кну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{ 
дствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али  
хиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кр 
одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су  
а не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и ле 
S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећ 
од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други чове 
треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај ј 
 — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла  
 је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, 
ву драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а  
ј се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, ски 
а вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим 
иле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх  
 теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној двор 
 њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи  
посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом пр 
ије друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог п 
 Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута 
 : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све ш 
во!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се 
уши ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје  
 један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бо 
уком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Бого 
 Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани  
ло погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три орах 
госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброз 
ишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</ 
!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помам 
 „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изглед 
авајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко н 
 спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у соб 
 у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа 
хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе 
 нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корит 
а имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике 
опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев ус 
аца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се л 
 је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти,  
тави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буд 
к видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Ми 
лика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе 
и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба... 
 и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одго 
о мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазг 
ривоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној 
p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, и 
м се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упор 
лан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под зем 
сиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити 
ња. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Крун 
па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари 
ам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже  
ебро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али види 
 у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то упра 
ек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас при 
 опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнез 
.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и  
 великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Марг 
, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више ника 
а не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ ре 
Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш м 
 и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} П 
и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам 
 слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{ 
једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још 
 и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него шт 
p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не п 
е ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе к 
 око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да ов 
ину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је мо 
т, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!. 
тне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава ш 
рокој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један  
 /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се по 
амо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и госп 
новских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост  
о ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, к 
м добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу к 
нда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих би 
аз, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ј 
е тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да г 
ла.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од с 
 умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну све 
 „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје ш 
е у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо м 
!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то тр 
 А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, 
мешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој 
Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> п 
м кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро п 
ли у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да  
еза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од  
оли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради 
у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место гд 
 знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки 
о је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, 
и ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: 
и ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, д 
Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за 
продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди  
<head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пишто 
е, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, н 
и запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „ 
{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на 
гита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало  
мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слобод 
</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме раз 
а?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ 
рену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видет 
 њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то 
ихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„ 
 оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла 
pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив. 
с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да 
 добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са  
у да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја 
 сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си м 
лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно 
ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколик 
адога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме дои 
ао обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си 
но ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невес 
се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по в 
а утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те  
другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита  
а ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва 
/p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јун 
, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала са 
одила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни су 
.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за неми 
а сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удави 
плакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не  
рца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љуб 
 ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коле 
Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе  
, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одс 
јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си  
арац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј т 
 покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедн 
њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко присло 
 рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у  
има.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p 
тез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи? 
еспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова  
ати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, х 
S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен обр 
бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушев 
</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака  
вим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Он 
на лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по тр 
 прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„ 
ам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која  
 Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу свој 
окрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. 
а кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је  
 сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</ 
S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао м 
и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да  
да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крх 
у и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да уд 
ед, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, нап 
не својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта  
 срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, 
а. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихов 
нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S}  
ислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог двор 
ипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова го 
. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она т 
ве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S}  
цад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и неш 
ах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Ви 
ко га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему 
 — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да 
тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да 
крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„ 
утурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу и  
аци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред 
т је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се ј 
 једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и о 
попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им 
аци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се дос 
ји скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
 да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да каж 
ам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно леп 
та се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио,  
са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту леж 
на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце 
збуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Ш 
м те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледа 
од затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... м 
сле подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завич 
видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити 
ет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> 
уда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад  
оју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа б 
.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гл 
 /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} А 
тави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли. 
запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с ј 
отле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше 
виђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цев 
ела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S 
цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је 
ац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим н 
твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Отки 
иташ ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> 
ас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка роби 
да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја к 
 А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не уме 
у самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Раси 
ствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госп 
ам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, 
 нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла. 
да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и  
ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и препл 
па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад  
ним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n= 
ете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: 
} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“ 
 ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по ма 
фимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да  
} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, сми 
м причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај  
 сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом раст 
а.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много д 
у руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мар 
ораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми 
може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмар 
анин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, 
р сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо? 
 „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" />  
у низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва треп 
ареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја 
ена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни ми 
пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана  
а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух 
у; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и мл 
де и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, сла 
/> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ 
} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде сво 
’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све туж 
х суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и те 
} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И 
ти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући ј 
 <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити  
 скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на 
веровањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Невер 
А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло 
 певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуф 
Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{ 
 Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово 
оз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе  
така у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благ 
оже да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би с 
ој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је 
ла!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом.. 
с српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај 
а бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући о 
раморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом двора 
е мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој 
у саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше 
пљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске о 
 је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице з 
у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S}  
да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда она пр 
арским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, п 
уж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма 
но јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не зн 
рахињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, нег 
зило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала ј 
лико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце 
од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстено 
латном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и  
ишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком сво 
> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се 
атио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше д 
а гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један ст 
="SRP18920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену јед 
олу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда 
Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се см 
лом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загле 
" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала 
ђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, мо 
S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг 
ништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Г 
рни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун за 
 коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ру 
знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бо 
. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{ 
у, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне  
мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му на 
м, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџи 
?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице,  
пет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго  
ео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то ис 
оља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склоним 
... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља.. 
 је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиж 
 говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пч 
 него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула вид 
ну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као ж 
е на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који  
тин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме,  
!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врис 
реба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много  
 /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се разву 
а од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јаха 
у.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам р 
да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пу 
чи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стен 
ажали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би су 
Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше. 
 што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чи 
м у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S 
сподству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, м 
ветлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђ 
асно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а  
аћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како вид 
о опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи рук 
моли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе са 
 младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се 
 у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то 
, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па з 
једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истук 
е; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим оч 
м пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></ 
{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не пок 
ead>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутњ 
ећ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S 
{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра  
...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве? 
!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито 
нућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџариц 
у нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарск 
еш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш 
 </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пишт 
то говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестр 
госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар д 
х кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори;  
дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, е 
лашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли 
тиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S}  
а, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, 
олу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети 
јкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња н 
p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је н 
о од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из је 
стаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако  
омучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за зе 
p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног бла 
 друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима  
, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цар 
 колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганин 
олубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?. 
 очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јуна 
што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и 
еном.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к  
 на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослобо 
бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" / 
 га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљ 
 Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и пле 
> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показ 
зујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној 
патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у ка 
ој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека о 
це младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p 
руга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду  
пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испо 
 била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме го 
ашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочи 
} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо 
ера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S}  
са часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке,  
ту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледат 
ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице  
 даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини  
 она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, 
аше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S}  
 га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет он 
којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје 
те, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, а 
ви јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" 
више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих ди 
 Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право вел 
, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим 
ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не  
.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} 
 <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не 
уздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој зав 
{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видев 
ад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен 
рна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил 
љих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуко 
за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за  
ше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим посл 
 говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и  
вом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја  
арцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ко 
ега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да 
 на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом 
 од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље  
 увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шт 
S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год 
ихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срц 
оштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се 
нај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пу 
 у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мар 
се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један бузд 
иде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође 
 срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргит 
и како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи. 
лост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певн 
тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју в 
="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало  
ући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у 
убине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је  
и!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим  
ђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека  
едаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робињ 
ва и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, с 
 и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њез 
ана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љут 
м пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут 
ближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} 
 тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи 
е па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу 
једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Марг 
!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, ск 
/p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се позна 
 авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chapter" 
настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на она 
није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да п 
иди и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо. 
гачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим 
ама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из д 
решила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и он 
а ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мо 
се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, с 
 да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па  
 гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду 
 дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац 
 и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} 
> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво. 
леда људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим мож 
поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има 
 намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује пев 
 Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издава 
е.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Ш 
се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти по 
еком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али 
де оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ру 
налошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће 
во не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти  
ства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје усп 
ри, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава! 
старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} О 
е и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, си 
е, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, вала 
 сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, п 
 Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала пр 
ар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја о 
е тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете с 
руј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је о 
еће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три 
 с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих 
ти или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" / 
 толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији < 
ава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова 
е јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој ана 
 даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњ 
 тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да 
исоку дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну  
хе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а шир 
ли рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкав 
 њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове  
м се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким 
бије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога м 
ни лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски 
; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, ог 
послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од н 
 да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске  
ајпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} 
т, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угле 
но тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита  
оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац 
 заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и 
окору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Пре 
у лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као само 
рупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше 
P18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред 
<head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор гр 
до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној ум 
се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко њего 
десет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „ 
е жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молит 
звади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има зм 
 томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у 
, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове суз 
 ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p 
“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не 
 смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се 
д сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од ког 
ц њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху с 
ости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија 
ју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, 
и нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Ба 
сплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} 
гла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако 
и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруг 
аставицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су  
и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“  
</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb 
бо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко зас 
и!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да ле 
сто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силн 
има опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се  
оми испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког он 
а погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге,  
да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну,  
да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p 
 се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву к 
 и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће  
е да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговарах 
! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете 
да се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на о 
боде!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махн 
алакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не же 
тари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p>  
у се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви  
е Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која б 
мо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> 
есу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и 
по се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, ист 
, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћ 
 Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, бу 
да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да  
ош остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају 
о гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-А 
е, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, ка 
ка је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадв 
 дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се ви 
га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко  
, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} К 
у месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита у 
ена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичан 
ао да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се 
рилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куц 
е врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, 
еки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} 
ину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб  
казао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као 
е ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавиц 
чуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обри 
удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ноша 
ју по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од  
лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганос 
 горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније  
р, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбу 
> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно  
 Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра с 
“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка 
она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњ 
инила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свак 
нда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред но 
 лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> 
ироким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и  
 нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно 
аху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Раз 
орана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, 
 још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Ма 
аморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он са 
ле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, ла 
е ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три че 
се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало  
ци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке  
узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје н 
охе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око па 
хара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих к 
баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја гово 
а ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина н 
старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је  
 од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и шир 
 гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним нос 
 било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, и 
„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не  
седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" / 
, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од 
!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени ч 
цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, је 
ет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загриз 
творио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и нер 
 <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води ис 
равцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и  
слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред  
, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене,  
ну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chap 
ње, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне вел 
пе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да 
елена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног доб 
 буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова 
лом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава св 
 ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и 
агано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојав 
 n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозден 
да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју к 
на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стр 
че умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јан 
бро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, 
о урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Б 
 <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве р 
не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче 
својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче,  
е ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде г 
еби!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун оч 
је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се свет 
ругој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и ма 
Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се  
 горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека,  
ворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију  
инама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме ј 
 близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да  
{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе с 
 поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа ни 
елесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекир 
олицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница ст 
 Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја 
м насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад  
беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела 
лагосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: с 
нији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу  
ама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову  
ину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје  
оспођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви  
је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској 
 с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, 
!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би  
ет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобниц 
рним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!" 
сима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у ос 
и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим 
ређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори 
 их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушк 
и каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема 
а једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам 
ла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="ch 
 које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како 
м, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале 
оди и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало б 
под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и  
о па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ни 
у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div ty 
— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n= 
е је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и 
ф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у м 
видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче 
едње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цве 
!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да  
имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне  
 у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смил 
не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме ла 
 котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би  
чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — тв 
ива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се тр 
еданпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p 
аше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само д 
а се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да  
/p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике  
да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{ 
{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из к 
p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађо 
а сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, та 
> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, б 
ма: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n=" 
ла.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, 
 прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој  
к и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом му 
е зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:< 
која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању ре 
дњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас о 
и.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се  
 мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мо 
 стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворски 
 Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској  
овор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан 
 све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између с 
</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваш 
рушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се моли 
узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе 
е чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџа 
совку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бо 
е јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n= 
е је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме  
данку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <p 
 у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац 
рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме ца 
</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право  
зуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из 
се ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде прек 
смејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је  
60" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља с 
ори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади сл 
е Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав  
тра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче 
“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута и 
е а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише < 
моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</ 
велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе г 
у испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рај 
м, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо 
је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од пес 
јало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаш 
.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гор 
ши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женс 
{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно  
, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме з 
е.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда 
видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још  
ице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас  
л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, д 
т насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{ 
ше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p 
 тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести 
 више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} 
рпско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспо 
 као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гу 
 “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> 
 би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, к 
а жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотини 
его журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десн 
ако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, 
Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више в 
а, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишк 
S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је н 
мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоск 
поде од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да 
оломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од  
ред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Бе 
{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало  
 као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима,  
 се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду  
 кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> < 
една туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића бех 
тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је  
Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја при 
 много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би л 
 маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијерон 
 „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушеви 
Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите м 
што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа ча 
е да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, 
о си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријат 
<p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у ве 
 високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} 
д града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од  
бодом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није те 
ји је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом 
чини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у 
них калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, ве 
дно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Марг 
добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћ 
чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек з 
пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју 
начај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајд 
{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно доб 
ма шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што т 
" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода  
 слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="18 
ава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен 
 у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена п 
на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца шт 
друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефими 
ао слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда јо 
слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у  
 те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ 
куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа 
 ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и 
 ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као 
 пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царе 
аже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо св 
е на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме 
топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи  
ом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос 
чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце 
ви без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна  
ког поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и по 
а поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер  
ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо  
и човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име све 
 испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и  
ако је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледа 
х очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад м 
брни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега г 
} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и 
трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га 
 да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо  
есарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома 
етири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је мно 
румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако  
 Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, 
тини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажар 
!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не  
к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупира 
"19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је 
хом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од за 
ну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше 
то онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде  
о и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чу 
те боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девој 
д некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те 
омрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p 
же да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p 
млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p 
.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
ора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која  
} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши ка 
риштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у  
ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{ 
од као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав прев 
 у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха 
јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гл 
> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погле 
> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође на 
ући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S 
n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и л 
“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ р 
цир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред ол 
абуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо 
ом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх  
с опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад с 
лике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко  
ојој само манастирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Прич 
њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо сван 
 и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у з 
пред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те 
коне беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{ 
де капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову е 
аванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{ 
етљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте в 
 излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да ви 
обожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето  
 Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; д 
те ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете  
 на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јас 
 са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој од 
 тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачар 
де негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{ 
е о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро  
који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага,  
то видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цр 
ако сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S}  
дмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога< 
 место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраш 
ди, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет 
убим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахранит 
закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што б 
 никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто  
у је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топ 
 један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако тре 
жност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се ка 
а сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, св 
и поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу 
 у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то  
насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други 
ата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води 
х беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></ 
ко срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек 
p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одв 
n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира тр 
јасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циган 
 како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дођ 
 да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се  
а госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе  
ну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Ра 
е само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде р 
а!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сенови 
>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка  
и земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и уз 
 се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био  
Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти све 
 обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме  
ду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... н 
е оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрем 
, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="2 
 право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом сам 
да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој аман 
јте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да с 
ика.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — кој 
ам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не мож 
орачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним 
дигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S}  
ну где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n=" 
 кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запит 
е шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промен 
ођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус 
пушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А н 
 Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их к 
овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Кл 
дам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да и 
ат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејако 
Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се ка 
рави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста 
најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, при 
јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али а 
иганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> ко 
У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснут 
тима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја 
ворио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се нај 
жао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и зл 
тки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју расте 
ди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима  
а по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима 
троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута,  
нанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до м 
лаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице  
глађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ко 
послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У  
ац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове о 
нови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живо 
 срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очим 
о Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао  
сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен 
ко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скамен 
е витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко  
а расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у је 
излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да 
>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање 
млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдиј 
 мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „моли 
p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на зе 
тавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" / 
а једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај млад 
о нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам ш 
овој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла б 
ут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и ником 
 би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се врати 
ати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу 
 огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила не 
 Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у г 
његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Круш 
 и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник 
релије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођит 
з њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме св 
саху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у с 
ан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха,  
нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни  
“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог 
оје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кић 
ох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима:  
.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а 
роз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, ча 
ту Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој  
колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајст 
сише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и к 
з образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда 
сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не 
ио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасу 
>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и  
ије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шуба 
де на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало из 
.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Р 
вана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј пе 
лагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појача 
воје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <p 
се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су не 
 она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо  
Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до  
S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, с 
ник, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учин 
оје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми 
ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко ми 
рв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Ра 
баном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ј 
о мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кро 
n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда п 
е на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од зак 
рдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад и 
е!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старо 
це Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себ 
да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, 
оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он пока 
 се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и  
“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код 
сео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> 
 с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом,  
 га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ 
патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати пр 
ломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Ј 
90" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љ 
Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више ни 
ако је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио бели 
љуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица ње 
 други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И о 
 одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n 
 са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{ 
војих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} 
х, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спров 
га јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим 
атио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропа 
мору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под 
ве то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S}  
ких златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од с 
м танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу 
 златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од ј 
 <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини вра 
ед!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb  
меше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио в 
амо пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били р 
иже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и  
росторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше  
Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Ма 
твор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлос 
ако можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се поса 
тењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп о 
мио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом  
пред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једн 
уде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору 
погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, 
ја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево  
очекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда  
 живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће са 
ош и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она тр 
 пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе 
оњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида 
ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у  
овараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рај 
 секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плашт 
 Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ уж 
ом живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{ 
ргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ вод 
ине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће с 
ом својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове последње речи 
 њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топл 
јко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циг 
нацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српс 
ине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао 
м, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвор 
чајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из спл 
двоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а 
ру кочијашу, који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту 
.. или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: с 
?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него 
којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гр 
извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка 
о пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — ча 
 и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад г 
висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака сво 
S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју глав 
плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да ди 
опаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова ниј 
 А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по сре 
даше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудил 
осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, н 
не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигри 
Макни мало са лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, те 
 се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Некол 
е још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оло 
аког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке,  
 се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако с 
 упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица М 
лост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти 
.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у  
под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад 
кташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса,  
, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отвори 
у, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев ш 
бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже г 
, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„ 
ом благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи  
 посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени с 
рину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p 
цом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на ко 
нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да 
до лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и 
исну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p> 
ну?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на  
елу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе 
</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али 
 пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко 
 црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некакви 
о зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура,  
их мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевим 
о на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на 
уном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, 
о.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика  
етном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онак 
ед тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом 
м и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену  
уђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда исприч 
ао да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степен 
ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p>  
х ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столо 
. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна 
="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него ј 
 видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми  
 и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овд 
иња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа г 
а не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд  
само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда 
а рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано 
наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и по 
а рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја са 
зду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју 
 знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пуст 
о рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S 
.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуд 
гледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само  
јским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се 
очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити ру 
во унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „ 
да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви зан 
и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n=" 
бан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Зн 
свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом,  
их се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита гово 
јпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него муз 
послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога д 
пут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне ст 
 Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, миловаше чел 
></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у  
се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном стар 
таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те 
бе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, 
ној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену 
аше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори двери д 
ан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дођ 
аргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?! 
ас би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као д 
 мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Гото 
 онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Р 
вског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гл 
тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и п 
твори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Ок 
га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господ 
е низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту  
.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе д 
зи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу  
а, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде б 
калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, 
ојсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка 
ственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јес 
г надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахран 
него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужд 
 Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао 
то откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... в 
 час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање 
 то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} 
а колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен 
 она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јес 
p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и 
За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у је 
 могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пусти 
нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да бу 
ролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се је 
ужи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води ка 
ељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури 
послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <p 
колико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
у има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, до 
920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> < 
е становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави св 
 својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издава 
вој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско поре 
ари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар так 
апоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да 
на си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, гос 
ена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не приг 
ну лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад п 
ужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Св 
</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над 
и милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови угл 
ке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут ка 
мнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испре 
ј; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме  
ритврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и 
а и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може би 
љуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постал 
какујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свира 
купиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме с 
итве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Мар 
, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од 
 својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао сво 
ј је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да  
, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рај 
а!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско 
ор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе  
кочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али 
тави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно би 
пет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено  
е!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши с 
 <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас 
раћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за п 
и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје с 
и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Ду 
зго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузни 
ори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела 
ињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, к 
 нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако пребачена пре 
дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је 
>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xm 
икну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о по 
 сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најп 
уку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на теб 
.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. 
ве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, по 
де је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>О 
а?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S}  
полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душа 
, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" гово 
n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећи 
беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он та 
ва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка 
аше из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за  
ко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ реч 
па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргит 
а наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих  
 своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре н 
која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно погледаше на реку,  
уке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, 
нда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим м 
мену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што ј 
 стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мир 
ом о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се  
богом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погл 
 њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему 
 осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај  
-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час  
!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S}  
ена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, ко 
паде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена с 
 празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S}  
 згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} К 
 добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, нећ 
ео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и н 
 као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зу 
рани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари пе 
су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони св 
је уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико п 
и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бе 
м часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пр 
вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рај 
ote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l>  
вој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у дв 
каше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако 
 ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какв 
 један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јун 
 запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се у 
вадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њи 
 вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љуби 
 овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?. 
 невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лиц 
лавно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степени 
никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јес 
а Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста  
те све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји 
еки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је м 
слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко 
 ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње  
о по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава н 
уд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, в 
 А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си  
 и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, 
а њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам 
исину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чау 
љка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, не 
ст у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ков 
0" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Марг 
рду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Н 
ушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругар 
 моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано прек 
 сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то гово 
и, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја  
грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. 
аџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се 
смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — зви 
нда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се вра 
атер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Н 
о?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{ 
иште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у дале 
 код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на  
ледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати.. 
кичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатаг 
олажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душе 
ном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже,  
посницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="chapter"  
те.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је  
о да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пуниј 
 заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваљ 
сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њ 
а је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</ 
а падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и пољ 
о пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза  
о ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“< 
 деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изн 
удом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни гово 
 и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињан 
 је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у д 
ј госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хо 
м топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те ра 
 ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве  
апред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме 
 све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке 
што у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба о 
е лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећа 
ањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим  
многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева че 
а су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозву 
егао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка 
 А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p 
ић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при ру 
 опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" / 
ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb  
екох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{ 
нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде 
амењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики 
 се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А 
 онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу  
куд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не  
митора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда п 
 и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> 
та у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару ис 
 више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се 
ена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молит 
чези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рај 
дан котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар  
 не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептиров 
ом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао 
ена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима пов 
p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у 
раљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си виде 
и били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, н 
а из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по ре 
 се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела и 
абрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо 
гута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Р 
 хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му 
можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од в 
орници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S}  
мо ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао би 
 грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећи 
откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега 
е не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи 
вање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши 
оћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бе 
о робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада  
би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се 
е, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу  
тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром з 
ф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапута 
а даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите ње 
дих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <p 
ерати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Упра 
тири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли  
емо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и стара 
бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска 
ох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да 
"45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да 
 је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p 
свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и так 
ужа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и  
ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год ж 
ло тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца 
и је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташ 
 само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека  
е,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то пут 
еко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом  
 Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе с 
 ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљеви 
уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> 
 и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти 
е блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као 
би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„ 
 до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али  
ше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ реч 
ивога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потму 
тари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова 
 Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ј 
 стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман 
ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пре 
p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о  
 орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Н 
_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше пр 
Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S}  
ника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, 
осподо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милост 
 у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и кри 
з сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред  
ајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га, 
 чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпа 
оностас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више  
 до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше м 
 <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он ск 
 хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовин 
а не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита  
 рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Р 
њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламба 
а онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус  
а да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих не 
е затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ 
 кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи н 
цање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да са 
"6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и  
о га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање с 
ј мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништ 
ад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу  
ако!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је  
 другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} В 
им те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице 
лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен 
боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало 
аџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циг 
аро доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што  
7" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја 
итњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да 
аџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и ве 
 и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада м 
 плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и по 
„Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше своји 
ацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> < 
пље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и ту 
оспођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу  
сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека ј 
 рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро ка 
. мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као бр 
Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хит 
у годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе н 
божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме, 
доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Је 
 би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.< 
ити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и о 
} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паш 
 са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном ср 
 жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{ 
говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека 
го чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — 
есеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је  
го је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, кој 
е као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час 
 беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена с 
удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муца 
 растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо орос 
аше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су 
аже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе 
лу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да 
 се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим пр 
авири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погл 
ака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен вик 
е би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела 
ву, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њуш 
ост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више сам 
е увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске с 
ледњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако  
 лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад о 
тео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска гос 
гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њо 
бично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице от 
 да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека помет 
р?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> 
е сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два 
о пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те п 
 ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре п 
и.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се ус 
а, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о  
да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да  
 не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано п 
мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог д 
 на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ 
а или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, про 
лирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посреб 
д радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља  
ре понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — 
ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у оч 
ме свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећам 
теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али з 
драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто  
ј под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје  
рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок з 
е.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар п 
 пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један к 
пника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћ 
аргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под прит 
 и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један 
његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погле 
елика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет об 
 може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као 
у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су го 
 је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ уда 
има, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој мл 
 од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по д 
 ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри ч 
главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце 
е младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибри 
жи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи 
 пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „а 
икупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опе 
ује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше 
таше и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито за 
по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски  
Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад  
ледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о гос 
„опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на к 
 склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко ле 
— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од п 
ица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која  
 икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само  
та ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослуш 
 дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, н 
 ковчега Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна  
 и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијан 
ја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! 
сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, д 
она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у ис 
е да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправи 
 осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли  
ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо 
ај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва го 
у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што 
 да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица  
е било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку п 
провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па к 
једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху  
рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онд 
а њено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајућ 
ију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало 
 зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по  
тóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид  
така, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „М 
.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целив 
ко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздр 
рица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпо 
ати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док т 
{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашег 
не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и нев 
е.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег ол 
а се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта 
На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без зам 
ођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"< 
и Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори  
а сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се 
дрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине 
 је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка  
рље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно бо 
 предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али  
 нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах  
висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак 
пски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка 
} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и 
казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се н 
 између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо п 
мисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела 
 од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, 
е хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде  
ој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са по 
рада.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније 
наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па по 
ојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина би 
бе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну  
 гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро  
 брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рај 
 се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да с 
ао гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одв 
лужбом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“< 
цајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S 
де," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милос 
стром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} 
какве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити 
тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S 
; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам у 
и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуг 
„Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, ј 
 тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.< 
е, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи,  
ком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше,  
амо прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По 
кључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послет 
е је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е,  
оше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети  
ах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не 
олама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетн 
убету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко,  
 се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црн 
 мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у он 
екну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнит 
ек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Ч 
ко да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село  
а је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, 
 који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погле 
бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице по 
ад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфли 
“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дот 
ила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз,  
ндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „К 
, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али  
 /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мог 
о Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутак 
су, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, от 
— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше пон 
црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> < 
ра!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно ј 
сме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко  
и, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубок 
} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, ко 
ло да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргн 
ас би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала 
.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну т 
 па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниск 
ете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчев 
ће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> 
рква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека  
менце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једн 
 почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" x 
ањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесм 
Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу  
ите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се д 
!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице  
/p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцет 
азе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади  
леда добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа д 
и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава је 
</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене  
 му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакв 
8920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна не 
 своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на л 
х и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело пр 
алека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат од леве руке на узглавниц 
лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца 
И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном ру 
дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, 
де у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом за 
ослуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учин 
м те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где 
оздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше 
ише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јави 
 се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога 
д једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека. 
киваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше сам 
нутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да з 
дио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Стра 
 витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под 
ну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Ра 
 њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!. 
е место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну 
е моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, 
висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двој 
један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних  
е мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дрт 
старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што из 
уде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" 
уда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону п 
</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор 
 а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају  
о, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад 
 рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је  
!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" />  
Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, к 
па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ј 
да!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже 
 ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} 
он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида 
е што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда  
ају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на 
шао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту  
> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!. 
S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад 
{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и мл 
 полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би пој 
ну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају к 
љим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p 
ше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече 
" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа  
и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим с 
апуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне 
асан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко до 
ојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је  
ава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко  
> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па 
иста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима с 
ad>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања го 
скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Мил 
да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ни 
се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју  
и пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето 
оћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић к 
хата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна 
јко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог г 
} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџиј 
луком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа свето 
гањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кући 
мигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један 
опевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио 
, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружниц 
!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си з 
ти, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у ур 
рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планин 
ате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „е 
е.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па  
 поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво 
у.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога з 
и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште  
ом удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се н 
{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S 
адема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S 
ерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио 
утала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с  
вање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајк 
ст и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо  
меном.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb 
 га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном г 
а, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје  
 своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганк 
 и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковач 
ко се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчиц 
медијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухва 
е, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S}  
 да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ ко 
 од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му л 
 кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" 
у... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чар 
и под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким узд 
или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мисл 
џарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуд 
икога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад бил 
реног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам 
копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; и 
аше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред сре 
 кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спушт 
 једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад  
тена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помиш 
евцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дим 
брне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на 
 у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону вели 
у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино  
ној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Шт 
зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кров 
, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса 
маш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења е 
ма: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом м 
летачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити п 
.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је 
платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb 
" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас 
ћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку вод 
окровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и  
а је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мра 
а средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунам 
а гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p>  
а носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" />  
неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p> 
па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је је 
 у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга 
ја!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад послед 
лико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побој 
цу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она мо 
воју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, г 
S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип роби 
јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како  
едно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи њего 
аквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у  
ко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће 
ске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође вр 
мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свем 
ш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало  
гла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и пос 
сан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се 
асом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вер 
227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежн 
у старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше о 
аво Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас 
 Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да до 
 зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо о 
, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац утал 
ка се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.< 
 И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буд 
 судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од про 
који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жен 
ена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаес 
д нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде 
ће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да 
: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него ч 
до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ реч 
е као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као д 
ћ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону  
су ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја др 
 паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји карава 
p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама к 
ако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као 
ну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху 
 не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубок 
О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње јези 
сно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда  
које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Да 
</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па о 
илно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе,  
 Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи! 
а удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси стр 
сам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, б 
на и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско 
 кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем д 
и да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето  
могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра  
теним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснил 
>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе п 
ше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полаган 
-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе. 
зине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разгова 
више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и  
хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко  
лаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испр 
о не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговара 
S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оста 
цу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гос 
раха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може 
 по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога ис 
е што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко  
е да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви,  
л, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето 
, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, 
ке лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром ти 
зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није  
ио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И ве 
, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није 
а: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и  
аушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окр 
/p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би 
од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови 
ветац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбра 
ч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу  
 вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као  
 ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} 
а па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} 
ано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турс 
сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџа 
им послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и зно 
а ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих  
ност срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти 
је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред  
ушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји 
ви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добр 
штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако и 
 моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у 
ох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, уда 
 <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у  
 да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда пове 
ору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све т 
же и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури  
шија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пол 
е, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старц 
ка цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуко 
а рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари приј 
е нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубе 
аву на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само 
д брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој си 
арише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама уд 
p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у 
гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Цига 
 и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо изла 
ицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле пор 
Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџ 
е низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S 
и рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно 
ориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зид 
 иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, та 
ала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опе 
ише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати 
ла у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду 
двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и  
 смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они о 
ној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и к 
.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седел 
 дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml 
огу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S 
ачињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на г 
ејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те 
е шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb 
з мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придрж 
јивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.< 
аше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше ист 
итом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пра 
 њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спа 
еби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, н 
арове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасм 
 у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Ба 
одворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси го 
 јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном 
тарац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не 
, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срн 
е у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитв 
 га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов 
да маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и п 
о!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за вели 
ли, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде  
анесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостив 
пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве д 
а хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати 
квог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под  
дом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, п 
 видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрос 
ад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном с 
 Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гусла 
еха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p> 
аменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде  
и ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Ма 
есет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је срк 
 руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p 
> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb  
ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си 
 дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше  
ледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} 
 прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и ни 
ји сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти 
 силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћ 
 И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погле 
 мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде к 
 ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пу 
се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’  
дња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња м 
да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>—  
не.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецн 
 Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи 
сторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас 
з реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух 
ском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све б 
ула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим об 
>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши кр 
е иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где  
 своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, 
ки и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ го 
пођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Бо 
го млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп  
ло !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „К 
 верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју в 
а, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} С 
е и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми 
 оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак из 
шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, 
аше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно зво 
гита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако  
на његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до К 
p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је  
!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљи 
S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још 
S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло 
аше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катан 
ност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу,  
овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита п 
и га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо 
еби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36"  
 му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако 
Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину 
гледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цик 
јте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ пит 
а изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да г 
е очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па  
застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те  
{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S 
да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена 
даше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да в 
м те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на ово 
 се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни б 
 Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута прек 
то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Д 
ам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену. 
 поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до сло 
отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се зб 
е а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека т 
какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде 
рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била т 
а?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Н 
своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господ 
— звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па кам 
све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћ 
ор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му М 
, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... 
и ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S}  
 своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и с 
иленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну  
а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" 
ише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у сел 
у.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече  
 спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ков 
и и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и св 
једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да гл 
е пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом 
, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <p 
седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у  
одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div>  
јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>На 
 коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан  
 је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и гос 
крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да 
та јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног 
усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а 
с устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Ш 
о! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змиј 
ука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Н 
ехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на 
20_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази 
в и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, поз 
е растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" реч 
 <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме п 
p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си  
ам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе прич 
ху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се т 
очесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе,  
/></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби 
о проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати о 
аше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластави 
>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Шт 
од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад с 
/p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него  
ку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека т 
Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Удариш 
и морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред т 
аду ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S 
о у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а 
света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> 
е он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се  
 па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Ст 
ла: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“  
!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само  
ојом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p 
S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у мо 
 си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишиј 
} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је  
д опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на дру 
 <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скок 
м брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, 
 да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p 
стив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучи 
исну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је у 
ени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом нап 
буњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, у 
а памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин ј 
ко на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с теш 
 „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела  
 показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за је 
 Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала  
е руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чује 
Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Глед 
ни послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала о 
 Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да пл 
чи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја с 
ше.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапу 
аргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па  
рце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у ис 
е у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу 
аргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p 
ачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онд 
азговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не з 
ва?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не  
нка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по 
вде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости у 
ен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не 
 смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се  
, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост,  
силан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме т 
ладости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218"  
виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И њег 
а тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило ј 
оју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам  
 патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једн 
и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још 
 повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мрамо 
 гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, к 
шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да о 
оклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо 
и ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој 
="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с  
а пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме  
 беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао б 
 ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" 
мим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одгова 
лињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога 
 подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да каже 
{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешк 
 <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пр 
пита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајк 
 <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разгова 
ар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са ожив 
Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико са 
ечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у 
це по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима 
 <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као  
бегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и 
анџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у  
их хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад п 
 хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како 
за.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љ 
.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике црк 
исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} М 
е, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="3 
бом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учин 
ко што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Р 
у ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни Ми 
 ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер  
вљају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад 
ш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало  
Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео в 
ка!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стрес 
 је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе 
м те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир  
о, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, з 
вору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџа 
ју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда  
али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио 
јиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у 
 на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада криво 
од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Ма 
и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е 
обро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напун 
 више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замир 
очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељак 
дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод  
кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па  
{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а 
 нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри 
ом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да о 
дње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из  
отресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и ре 
сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави не 
 скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Ста 
аљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, зане 
ружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је  
/p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и  
а два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља  
врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по  
чава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога  
ати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет  
а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет з 
ж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да  
им уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p> 
е он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи  
лагим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се 
д Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем  
еби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром све 
е сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам  
ну сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне 
.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загас 
 његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су м 
.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим 
.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну ј 
н Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред  
и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не з 
нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове г 
 баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне д 
и носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пи 
ред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ниче 
прости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се о 
и постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило б 
роба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита 
, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> 
 пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а  
у, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра го 
рвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква д 
 како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са св 
како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да  
 одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S 
тарац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му ов 
у жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубил 
е и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} А 
а и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није дале 
е да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљаје 
 отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Прола 
смехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од 
узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па и 
еку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче 
како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла ос 
етрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Бо 
што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растов 
сли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у 
-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од у 
се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Ци 
део да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица,  
н већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тр 
у, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога н 
јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био  
гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се на 
икну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри  
{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунак 
о, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певниц 
и пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује го 
од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Ма 
ју да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева  
тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одма 
, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже чет 
обро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p> 
} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи 
 црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо 
м, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ла 
е излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи,  
 ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре  
А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окр 
Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше  
е иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њи 
аквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме ро 
 не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само тв 
ше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ног 
рамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{ 
их: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као б 
суру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да 
авом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледа 
о ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чу 
 се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} 
рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен сила 
ита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме  
не у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: 
ноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли двора 
а њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!... 
 а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у обра 
пским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца н 
агаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p>  
воме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опе 
рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p 
ст сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„  
ене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод њ 
 велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као д 
енска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" / 
суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S 
ознајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену 
јкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати 
Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да с 
 два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је 
анин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда 
!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече 
је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па  
е свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови 
поде, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он  
рац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава  
 просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило 
тече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да 
ему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свак 
ао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су м 
ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни пог 
отле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кро 
овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као д 
рице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само 
 турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би 
Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаш 
вете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потрес 
јући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје  
д оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Марг 
оју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него  
p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то  
а свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали 
 Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од  
дговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобо 
ље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, и 
„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n=" 
 мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} 
рце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред 
а и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој  
могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице  
врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се не 
 што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половин 
Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хт 
 друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестр 
ко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој в 
ише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n= 
е било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{ 
бом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благ 
се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само  
о да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, 
тлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад  
вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наков 
Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као  
о је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p> 
а румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као ста 
ога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд 
, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> 
е, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обр 
 му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{ 
а хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p 
је.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, 
 нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним 
 би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Х 
ира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испне 
ик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и иза 
ни те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и поз 
м рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређ 
на!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбан 
 лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали мук 
рану Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“ 
девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке ту 
прскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онд 
толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купил 
је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет 
асеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху 
био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шу 
да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> 
 нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поде 
свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца 
<pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на  
има испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше озд 
Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и  
ардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па  
е поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и  
ица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци,  
 и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграва 
ба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, 
ог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и трој 
ветогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div t 
/> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из дале 
.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуља 
у песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде 
 !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове п 
дговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „саб 
окотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да 
сао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече  
орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже  
ну, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и  
а учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како ј 
дби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде. 
о га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђа 
а после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зе 
ла Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси пог 
келу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и п 
н!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би он 
таше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво ш 
Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и 
боде и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево 
кајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај кр 
а Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с о 
 од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем 
На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, п 
а претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом? 
 у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и сн 
црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвиц 
ше.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас  
е право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као  
е и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бо 
{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све  
; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје мол 
аван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нам 
она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му с 
{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци ст 
на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звижда 
т не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце  
окрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Бор 
ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари м 
сило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дре 
 неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и чит 
ста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младо 
а је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо уреза 
ји ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима  
г, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издиг 
.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби н 
ног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ков 
!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од с 
м!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; н 
о као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда 
ана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш с 
у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знај 
>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита не 
храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S}  
 би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај 
урно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, ск 
рља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, п 
 у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба 
 себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рај 
витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од м 
ке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда ско 
подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам  
к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али  
 воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах 
чадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n= 
ојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и бе 
ну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као 
и.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уст 
тио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да ог 
ко свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види је 
ка Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована  
ој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана 
ђо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су ј 
брог старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су нег 
е да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{ 
а ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако  
лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш,  
 Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> 
би.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гл 
ма узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p> 
ене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке 
Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест  
трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе по 
дужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја до 
тну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше св 
којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успла 
ну до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед 
од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него 
че, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу стр 
ањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање 
д видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друк 
црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним 
вчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на 
 чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач  
продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не с 
ече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни  
ок суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете гла 
три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94"  
 шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бац 
</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа 
јом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окова 
 сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то  
рце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ,  
стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешав 
војих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да к 
и. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сав 
S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није 
планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171 
оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ 
ом слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и г 
 па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... 
онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не 
јући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у м 
<p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништ 
— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ р 
{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, и 
епоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Ка 
то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе 
аде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини  
да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта о 
 вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа  
.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од с 
 поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема 
аопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе  
чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младо 
о или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљеви 
д са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена 
а га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гл 
з њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим с 
у?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у д 
е од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног л 
де своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се са 
но би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш.. 
 уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко  
ре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мар 
ече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му 
 три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо,  
и одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара. 
га овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жа 
добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и н 
путовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бо 
ртин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка д 
чи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{ 
од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Р 
 кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и  
p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчи 
 Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се 
дине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то вид 
Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам ка 
бручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши измеђ 
милости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од  
Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом 
скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги  
} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена в 
ворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по једа 
д ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вр 
едео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица,  
а Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У 
 говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лиц 
ојим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, г 
ад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру  
окој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бога 
црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у он 
 да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S}  
 поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који 
 и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спор 
е хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешк 
тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима  
љиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на к 
ту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне  
.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p> 
рљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагања 
повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена  
киња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку  
 камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној насл 
сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти 
гибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше т 
ским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и шир 
е стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице 
и гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао м 
4" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца 
b n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и с 
о по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних пр 
и мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мен 
 спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми при 
вен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја колена, па га ч 
и путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко 
мим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи д 
вораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад  
ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе  
чини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде с 
ао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом р 
но.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим 
3" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да м 
и како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше 
пако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај  
 утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се ма 
 да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како 
 је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очим 
олим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{ 
са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову пос 
се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n="18 
у за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало при 
S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне го 
е све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је  
нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непом 
ује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет  
ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира  
вде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, 
ала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже  
љевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми с 
зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју криш 
а ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па  
свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј 
 да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви  
<p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који  
ијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи 
ојводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем ј 
ни, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала,  
 што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, ка 
већу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твој 
>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је б 
шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих 
оких јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га з 
кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше  
ећ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће дво 
лебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немило 
едаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку,  
иваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се он 
смеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} З 
нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву 
гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је п 
"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву нај 
д пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише про 
“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих д 
ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху 
 у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију 
а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лице 
аше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Мо 
 је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана ч 
теже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на ули 
ице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек ил 
м; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може,  
 Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поноси 
журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно  
вору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас 
е да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.< 
је дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је 
} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост ј 
да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак. 
ке у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше л 
азговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чује 
штво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од по 
етом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа  
 к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ- 
 гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у  
о запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ће 
успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковч 
те силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на к 
ено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, д 
а тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{ 
{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p 
!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Ш 
е им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или  
т!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све је 
 сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, о 
и, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! 
="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{ 
би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, ама 
и доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га  
 јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше оче 
р док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне  
и јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не 
" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија? 
 да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S 
мена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху до 
кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најп 
 ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и зап 
зи, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и  
 прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен став 
цу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и  
у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају. 
ола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту 
наче, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је доба 
китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног 
засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S 
на на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не 
а погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у ли 
и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле,  
свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу 
заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Вел 
 испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти с 
валинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима нај 
} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка 
p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени  
фица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах 
злазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који 
по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху 
!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно 
его хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако запове 
оде и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојн 
но преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један в 
 Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и  
8920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџа 
вде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче г 
оју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи 
дна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младос 
руну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што  
него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ н 
есно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на њ 
за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се 
д гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога 
ига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. 
сти; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџар 
те код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па он 
д будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, к 
за караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прост 
 рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; нег 
е јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама 
гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада млад 
чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде мило 
е Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и бил 
ати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо за 
ајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза 
понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да 
енутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих г 
ги други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему  
мрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} 
е цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње  
оје он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подврг 
, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти пои 
о послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <di 
 n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, до 
идим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на  
се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам пор 
.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</ 
сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом д 
 не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатил 
 какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих мога 
 да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марк 
ђеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето 
Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би дво 
поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{ 
а веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, не 
16" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Зна 
д овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски  
дај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће н 
гледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носе 
Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица  
Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ 
овораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једн 
азао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати  
а полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше.  
Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да  
 да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љу 
оја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше М 
 знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохват 
о, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између  
 оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако 
а, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица 
 кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Б 
оспођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала тр 
и ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за с 
 певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“ 
 и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај 
балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне 
!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговар 
 погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан 
ој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са  
у, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић уд 
ца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ реч 
кнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прек 
 од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута п 
ојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној 
дао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љ 
его они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима  
сти, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај с 
вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{ 
ћам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чес 
е! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства 
ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S 
} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш 
чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да 
оштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним зноје 
ма бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај 
..{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја  
озиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је кан 
{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chap 
љесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако п 
у у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас  
да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— 
екрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Сми 
 питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страниц 
е лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском р 
лине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и го 
же: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од ј 
S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим 
ерно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла б 
 пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас. 
 немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку 
им да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</ 
, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и се 
S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста  
 дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни  
а градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку;  
" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав ју 
Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онд 
кије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми мој 
 дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{ 
нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе 
не:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру  
 у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптал 
 сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гл 
с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да у 
енуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!.. 
овека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што 
е Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао 
" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и ж 
чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском бес 
 стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим но 
 никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S}  
раше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је м 
е гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стр 
хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос,  
си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну мат 
је главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису 
изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге ц 
</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и бе 
ишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири поткови 
 и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на  
/p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јав 
ам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом 
ном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну свој 
а вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу  
ин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, в 
дех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајк 
дговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом зве 
им прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга мож 
, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да 
остити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} 
 ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S}  
“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ  
преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих  
својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у  
и сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о раме 
јући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен она 
а,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до  
це отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се 
ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њен 
„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ реч 
уку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напре 
з гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У  
 Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа з 
мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам п 
ме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде  
 један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче п 
 нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и м 
били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „ 
иког једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне  
 љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и виш 
 тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева 
 којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S}  
ња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје ма 
и Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном 
 и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црве 
ски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад 
а оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p 
тац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог је 
 бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да 
а подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над 
и, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за  
, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и каме 
док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирај 
милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа  
и те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за  
е аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади  
и врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли цел 
 рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све  
свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Цигани 
ини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} А 
 напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> < 
во њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски 
аватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму 
оклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се свр 
ироким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и дес 
 неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се моли 
зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познаје 
и Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о с 
а!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну пр 
рем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету с 
S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може 
аг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, об 
,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочи 
човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, < 
јпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па д 
 /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала  
љивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радо 
гити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебе 
небес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци 
ој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начин 
ост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпосл 
се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутон 
 злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко  
вет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би 
 дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека  
на и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури  
акашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом гл 
иганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као  
а се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не з 
 су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело 
узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“  
 од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да с 
з ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али кор 
ти крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем  
 дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући ре 
одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ б 
им младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору 
прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, поз 
!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и с 
 обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате 
рећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „ 
иста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{ 
 син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} 
азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са с 
олитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушен 
тела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, 
екакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти 
ожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турс 
ате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио шт 
 за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господств 
јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни д 
 предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко с 
и деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако мл 
е деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета  
простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу. 
 стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не з 
ије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Н 
 зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих р 
до уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за шт 
е знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо  
ечи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p> <p>Рајка подиђоше  
вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели 
ао свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево  
је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и стар 
 један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али т 
т-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изван 
стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да м 
маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и проз 
 <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој пој 
д?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p> 
 тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како  
ада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује д 
и поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора п 
т у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, по 
ем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од р 
ем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Н 
о погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p>  
 овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га пит 
ом да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче 
равити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најм 
кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето М 
а грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ј 
 један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми 
рпска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио  
ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што 
аговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда сам 
се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли ст 
редаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад  
 прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за с 
огрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној снис 
 и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> ц 
видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. 
, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Неш 
тешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од 
о шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и други 
пљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлач 
шала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} 
танима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакој 
, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима ј 
 мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове 
је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики  
тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му с 
и руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на да 
ве што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова 
тавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло сво 
корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце за 
p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p> 
ебрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“  
и зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Ма 
м травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S 
то маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седл 
ље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога р 
"172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио 
а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оста 
 на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен гл 
> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако к 
ајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарев 
но и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу 
вори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрск 
о да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита 
 тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него ст 
а, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господ 
ру и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљ 
раници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар 
звркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже 
 оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба прос 
о, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала к 
се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвор 
 цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: 
но.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвор 
оја се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манд 
те да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ вика 
 који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаш 
ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећин 
д њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како  
е!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад ја 
трану ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слуша 
х ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb  
о их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам ка 
 видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“ 
рама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске в 
д скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, 
е чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час о 
, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “< 
омогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам 
усту једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његов 
и грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да 
/p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67"  
ардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита М 
орише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме но 
ом искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљив 
ац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> 
а и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише  
е Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одреши 
 у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, 
ој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће и 
старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Не 
а, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! 
не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин преву 
у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико  
а каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рај 
 лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше поглед са њеног осмехом озареног лица а саму се 
ћи поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако 
док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста к 
господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у 
де и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој уз 
их могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти 
 десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукам 
чи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу једа 
е сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњц 
 а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице свој 
је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па он 
уче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да 
 /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га  
ма зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и до 
„госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти 
 зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјаха 
је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој рук 
асно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину пре 
а поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати не 
о како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш св 
 тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „ш 
во до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све шт 
“</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив  
и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама 
ећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме  
 је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред п 
е положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим кам 
видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} 
јно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирал 
! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећ 
 Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њ 
>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, по 
м сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргит 
ти.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да 
 нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну ст 
че, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину 
било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини 
n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чуд 
</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њушкања 
а чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не 
о пазухо, преврети се по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле м 
и Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко,  
образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне 
а у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби,  
тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а мек 
мишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{ 
а.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се 
већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила гл 
ста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Ма 
ту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгл 
рца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај д 
 се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од ру 
нда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на кол 
S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетел 
 мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и о 
иком и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватре 
, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто  
а испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се  
са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу коноп 
55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гур 
!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче  
санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да о 
таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p>  
широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је 
 носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и 
и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, 
ог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робов 
ead>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што провед 
ким испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type="cha 
грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га  
есећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га  
павио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој 
 али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкр 
у а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободн 
у пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутр 
 севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофиц 
ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме с 
до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, ци 
 бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцим 
ута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пуш 
Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас гр 
 да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке  
е коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољн 
д свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није шт 
уј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну пе 
есте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде и 
 као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и стара 
а стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не  
ече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Ц 
 стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила 
 руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и он 
јецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћута 
е помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохва 
пства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац госп 
, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас са 
рном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, 
и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу,  
д златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И д 
 кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није би 
што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињиц 
ма и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвор 
гда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних п 
 крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лис 
 Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је  
ичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном 
 у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица по 
ликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љуби 
е по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми  
 ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих 
самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете  
е накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га 
 под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом  
} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, и 
и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се он 
лина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S 
Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју,  
рекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хв 
 говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена изба 
е, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 
 ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим  
у бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости 
ло ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> зе 
 бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби,  
ј!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој с 
 родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута пр 
изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше 
 ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, 
 Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите ун 
 из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурниј 
као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапут 
ико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S}  
оје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуб 
тарих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стр 
на мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога м 
и вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи 
се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топи 
оверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љ 
у је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у дл 
није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа. 
ј се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети же 
ије грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за то 
 се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајк 
 копита коњских не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} С 
> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Мар 
...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви! 
<pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, н 
 сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу 
 ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће ва 
ло.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ру 
а се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не зна 
о лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти мл 
ром у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последње 
. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледа 
 па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино кол 
 Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа оста 
је молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та к 
дан невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта  
једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, та 
озна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе 
асом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети! 
шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је 
На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који ст 
а се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Е 
атре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n="178" /> 
леда се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n=" 
ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</ 
да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; му 
 са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих  
вени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом жи 
ва околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А  
оси, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе стара 
осом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p 
ме свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке  
" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који ожи 
едном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, б 
о да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала а 
ита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па нем 
тарог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо 
ше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, 
у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, т 
стужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter 
 поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и н 
на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о јед 
је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жен 
ричом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духо 
ад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у  
 узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из к 
олих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву  
те те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио,  
а ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајк 
гледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на 
У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S}  
е растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, зм 
 у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средин 
у, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у ср 
ило обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку преп 
бовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу  
тупњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од м 
сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео п 
ђа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се по 
их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни 
невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен  
њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После  
} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо 
да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџ 
дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну стра 
е могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на 
у:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S 
ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слобод 
ди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао  
 отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ј 
 је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас с 
робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бо 
ојим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме,  
обрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим повет 
а, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да  
 још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „г 
вездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> < 
дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хва 
{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што нема 
е ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хиј 
днако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, н 
ата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени н 
у твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да 
олитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу с 
 Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због  
м за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да блед 
 господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођ 
офе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шт 
 зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, 
љно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме 
 Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наб 
амора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда ј 
Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да  
мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи 
оф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да бу 
сет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а д 
ше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобин 
" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Врем 
д властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и ота 
је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу 
 вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже д 
предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам 
р ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе п 
желео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај 
 господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћупр 
јем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, д 
оспођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима 
еља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, св 
љу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу н 
е Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће д 
ена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за 
pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном 
ргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очим 
и то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали 
</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што  
у од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има. 
 с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш све 
!{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стен 
е, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, 
 рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са  
џарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу прат 
ну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p>  
 ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p> 
ну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и блед 
!{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућ 
Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, 
о. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијан 
ш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Све 
е биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је  
шевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А с 
 право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, 
сана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде д 
амо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, к 
уша поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза 
ред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад 
 <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног к 
у низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и 
 љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само  
мах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила 
и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница! 
ајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сен 
мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџариц 
 се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари  
. јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је 
 Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни у 
жву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима н 
,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да зап 
ом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види  
о да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим немаром свет одговара нашој  
<p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се < 
а право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрве 
 мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди  
ио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија 
прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} 
еркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш 
 завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у  
а да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и за 
ити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> < 
 рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{ 
згубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећи 
о, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде г 
вео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узе 
се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус;  
p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покре 
и старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борч 
елите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо 
> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш! 
 муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ни 
} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани 
молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне  
ш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и сми 
Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну ст 
в и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у  
говој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n 
, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, 
, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младо 
а их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко,  
е чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправит 
ој подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на ша 
едном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Ј 
старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиља 
ајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би  
но и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да п 
ва!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо 
 “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласо 
} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам с 
е, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у сре 
} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по  
 као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових стол 
 n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад 
трошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у  
 „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, 
а те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем 
ред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вик 
ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несре 
те, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплак 
о суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадн 
дим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„А 
уг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно  
тиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели м 
 је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у к 
 поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко  
 <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу 
<p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на на 
о на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни л 
.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати 
 да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче,  
вала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што збо 
, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћа 
ени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег  
у.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти с 
ио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да г 
!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се 
оје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Мар 
моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је пр 
оја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме н 
 глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми с 
вити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога свет 
донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се,  
 кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да  
 растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полаган 
врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима 
ма.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну  
гитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“ 
знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“  
{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на др 
пка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је  
зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци  
хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и 
 „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и г 
!{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Кака 
ити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и д 
о!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу  
?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи,  
истос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се  
p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „го 
Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме в 
, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пре 
ткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ 
мојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет он 
глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати мла 
ом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши в 
бове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе  
уштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек 
 носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којим 
онео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе у 
лику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од 
а протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом д 
 да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> ста 
„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти он 
ашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећ 
.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ва 
 дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамниј 
 нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да  
у нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пре 
д се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник доба 
ог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело 
је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и  
адили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жуп 
пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљица 
 оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану 
цом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дуга 
соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа је 
стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро с 
арско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим  
ино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се с 
ита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше г 
ема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави ист 
де су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју п 
д виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко узд 
 се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре н 
могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Как 
рог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па  
а срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом 
реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?! 
на не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у 
љубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, пит 
који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно б 
апред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или б 
 образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да  
и гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била ви 
а ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, 
асмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко 
ам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Он 
леда са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може би 
а робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Б 
т, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком 
" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи 
атруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Марги 
 све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да с 
ита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка 
да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољ 
" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одла 
/p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да  
но, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души 
кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{ 
ло, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p> 
астовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два  
</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S}  
 чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, обли 
 у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и по 
 радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће  
 и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па 
ите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите уну 
 велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по с 
S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" / 
ија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. 
 иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пе 
ије дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику 
>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, у 
по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S 
ушана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето 
злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт п 
којаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме 
ар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да  
жио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита го 
о пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва м 
 вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћер 
 бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво  
дгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гости 
па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„ 
 сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, п 
еташе што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеш 
 рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним оч 
/p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу 
<pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и  
 признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и и 
то се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по се 
обује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ 
нчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на гр 
шем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу м 
 је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покриве 
атити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Мар 
и к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и н 
е доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај  
о; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим  
 ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“  
нака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију 
 је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и запла 
з турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, 
амо једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога,  
а, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је  
ам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="19 
!{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну је 
игну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} 
, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мр 
ег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао с 
е <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам 
вен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишек 
ла ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју пес 
ше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прст 
ј прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мра 
 главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што  
 човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега рад 
> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно стар 
да стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} У 
оред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице 
 старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} 
ејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа ру 
једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Рук 
а, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Марг 
ко она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S}  
/> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке  
и ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као вој 
оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке." 
код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те 
о ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица  
дим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не  
 му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p> 
8" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да 
ог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта н 
 хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што. 
 помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочиј 
е Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p>  
е и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p 
анственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намеш 
чегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту 
 руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, св 
ја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст  
аше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци б 
д Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гип 
о би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да ц 
у.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под г 
лопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе, на којој Рајко лежаш 
о, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво о 
пила руке на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или  
.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и  
вој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој д 
брне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да с 
!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Ц 
 свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! д 
мија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека зм 
д ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утег 
еним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама 
жја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између злат 
ва магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близ 
н обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога 
 пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се  
д чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики  
 последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горе 
 је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле гр 
од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који 
нице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је 
па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнут 
ледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше 
у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек ра 
Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта  
их се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево 
о.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потре 
ошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукам 
племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко,  
ега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче < 
ту, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи 
а сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од  
ачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти 
воје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што  
 — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако м 
</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb n="iv" /> <pb n="v" / 
ер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стиг 
али, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала  
ка ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће кр 
 Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади  
 се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Са 
ја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак с 
 Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амај 
т, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчади 
урског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и свом 
те ме овде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да  
хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, 
оштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му б 
.{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе  
у на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ 
/p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госп 
 добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајк 
илозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубариц 
је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па  
љицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</ 
ки стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га г 
нда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И т 
вца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове  
ен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце  
и је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени,  
 дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад би 
ати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарск 
ставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху 
рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна су 
орицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„ 
 скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, ка 
л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је ј 
ао да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А 
јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неве 
p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног  
уре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће  
као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на ц 
ска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је је 
зе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владич 
или понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколо 
ада су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаш 
и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника од 
беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице о 
су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону 
 висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те  
 његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов саб 
штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине клик 
бука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> д 
м, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{ 
д жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у ч 
град да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Се 
тока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин о 
 има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари 
ма.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узви 
ијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад 
кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком ве 
утим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомил 
ле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и 
жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене бел 
 и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све ј 
лава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5"  
арод ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; ње 
е ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а  
вадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред с 
ћином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на к 
се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа 
ођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S}  
 испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека с 
е мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију 
ху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p 
p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пу 
кликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је  
а глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ов 
пник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној  
прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој ру 
а стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави 
ећином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком и 
 многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше  
са и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и  
рчише ме; поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него да 
 виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш 
м хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђ 
ат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног 
тав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром по 
о бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен мл 
фа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са зл 
ајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање  
се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док  
{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо 
 главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачан 
ад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А 
нда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком  
ни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Ср 
чи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{ 
латне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред  
: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше с 
>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни 
 кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <m 
ласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа 
, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! 
 ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и г 
.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена покази 
 се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а м 
усти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије 
о живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, 
 помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p 
 веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бир 
них светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хват 
 свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут  
лопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је та 
више и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме 
велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако приро 
и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је в 
врктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, ча 
дан дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; 
киво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног 
ањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред х 
своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку  
} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, сто 
погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини двора 
очио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ рече  
 је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на 
едини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{ 
су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге 
а мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би  
оја беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као 
ао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као ја 
во,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</ 
ро и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, ком 
ком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у сл 
онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних 
епо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је  
исоко, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и 
о свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред њего 
еко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам ни 
ис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и нап 
„помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па с 
де!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па д 
копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да 
 живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запал 
 мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом  
аку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{ 
{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним 
ичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однес 
аши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запева 
, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!... 
јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> п 
.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има  
атите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас з 
егови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, 
и па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та сам 
Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих  
 знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана  
па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, н 
аједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад 
што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те је 
вала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да 
ње може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни  
а нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </q 
„Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око 
д он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама зна 
остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну 
шао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чуту 
ки рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукл 
лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је 
је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти т 
к ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да 
аргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упре 
на.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утег 
алас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за нек 
његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару 
ру испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевин 
> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back>  
који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак 
к од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора,  
ше има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти не 
а, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} К 
јнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти  
је ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба С 
; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, п 
атворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Т 
 гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, 
на, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p 
ки сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелиј 
говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ б 
ими превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио б 
 како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу зан 
!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у цр 
рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко. 
.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> 
 „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда јед 
 или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину к 
цу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у 
у нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли гос 
на и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосн 
мњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образ 
да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре  
ди: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу свој 
у, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледа 
е се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети амане 
!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нис 
довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразо 
о оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одг 
м лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки 
<p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мал 
 „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Иза 
на тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог жи 
ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него  
арица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Ал 
ри.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што  
да.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S}  
ргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац н 
 дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па о 
на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како он 
а целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже  
рофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сах 
апуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше н 
из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ласта 
 којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да 
а, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у пла 
/p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у  
та, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши  
е сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даљ 
њи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез ри 
 вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух 
 нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: је 
вца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи 
осу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219"  
 врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p 
енови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумев 
анпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја п 
кари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њи 
у држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку  
!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а 
ве јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо? 
лиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопиш 
приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са узд 
 шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуч 
т чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и з 
лећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топл 
 и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, 
{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у живо 
х девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо же 
оје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш 
и скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с п 
ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном  
!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не зна 
Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа 
лоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али с 
 <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту 
ише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре нат 
наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не ос 
е.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујућ 
а или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div 
ни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... 
о... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног с 
ипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у  
изна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те мо 
че Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим усклик 
колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учин 
 па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски 
, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери мо 
неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прс 
је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница 
 је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изво 
осле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има,  
аше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега 
и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! 
е Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„ 
“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковче 
ш...“</p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S}  
ему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није гре 
а чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чу 
 у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Д 
} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек рас 
м је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог н 
 твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред ме 
и својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију н 
да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово,  
а него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремн 
“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу 
 од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у госп 
беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке ње 
о је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле  
бра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк боси 
м страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну н 
а у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо,  
дговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ко 
 од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју  
зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рај 
дни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди 
шта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице 
ало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>М 
охита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала  
право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к ње 
 онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за 
 је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} 
 једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупањ 
 тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема р 
о кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам о 
 пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, н 
ва испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах  
ш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама н 
рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери  
е што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n 
аквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је би 
S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану си 
ше и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Бе 
ири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је оста 
отињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи 
 окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на  
њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини 
и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем,  
ије да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши из 
 му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99 
га на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисл 
 Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио  
а.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлиј 
зим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажеле 
урака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јанича 
уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне  
пода маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну у 
опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и к 
продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за х 
сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} 
ама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу  
ина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право  
јко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује с 
незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разас 
 те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прос 
, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше гор 
била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом. 
и, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се  
ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њи 
да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепот 
рн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> < 
лу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита св 
 носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А  
едан, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други б 
ш једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијал 
им ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа 
тињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора 
егов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си пла 
моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам да 
Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, 
 Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај  
ом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лиц 
ише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да м 
ad>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да х 
 <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ва 
дњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори и 
тарца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се рас 
, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе  
ћаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стр 
<pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си 
 може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пут 
и пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу,  
дна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; ду 
 Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород те 
узе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред сви 
мехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је  
ати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се нака 
да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Ста 
ше пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави 
реба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ 
нда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама 
але чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалм 
 Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврт 
да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У т 
 из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од  
и ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно  
 управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађој господи из своје сви 
ихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше  
ека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да п 
у смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињ 
ра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сн 
> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени б 
идим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени груб 
би се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрд 
није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколи 
 позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му  
вала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати 
к!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“ 
„Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах 
„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео заг 
 у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад би 
 ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и са 
 Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позла 
кну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, х 
е слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb  
ослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим об 
 и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткреса 
 Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопник 
ad> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја с 
„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на ко 
њим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и с 
<pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбуд 
 трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом 
 <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри м 
 шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским оч 
ила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, 
 из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S}  
> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим к 
 хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> 
ијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, заз 
ући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед 
ни млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет не 
један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напи 
воме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице ис 
ругог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати 
крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху  
онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчан 
едамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда  
 страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити д 
и напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља  
, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И 
другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мр 
ораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине н 
о томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи 
ајпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако млад 
ање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрван 
угим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џ 
ио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, 
е паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала 
е слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражен 
ве да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусл 
 док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам ре 
раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно  
мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџ 
 овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње уда 
>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то 
вца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову  
оиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије м 
ој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да  
вођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два ред 
несе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусл 
е се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под ми 
да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свир 
т удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако 
, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div> <div type="cha 
 видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и 
на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше г 
тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> 
мом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и заж 
 каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док  
ина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу о 
ров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га  
му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде  
 ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми с 
, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и 
тија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је њего 
ја, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека с 
/></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише  
ршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се ути 
ли сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по р 
кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика  
ле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голу 
а као неблагодарна куја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се  
 очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито ск 
p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поч 
увота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наст 
све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз цига 
ром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негда 
ат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу п 
 име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их 
 ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је  
док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита р 
/p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јав 
зно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пре 
кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на 
е, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофиц 
 Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Зна 
 настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а 
оме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио  
лар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у 
висок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку ар 
оговорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана  
пана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена  
 унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оруж 
, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића.  
/p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укоп 
на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у г 
да му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види свој 
d> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластав 
 од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног  
ану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџар 
ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта 
б ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горк 
сматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече успр 
зимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним 
 двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је каза 
та ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу 
стављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио свој 
м тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је с 
ви ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би  
 кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си  
да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља  
 Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„П 
ада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд ј 
ари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево 
 збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам о 
од града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од в 
ни свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у  
пет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си на 
и!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав  
мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да бу 
 одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је прек 
 и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да  
ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогач 
 Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје з 
, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу? 
 да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> 
ихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти 
у знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S}  
им срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chap 
и срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда 
ту сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да 
ице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што ј 
иру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве 
и на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми 
 тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако ниса 
из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Ра 
 жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџ 
ко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ак 
S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико трену 
и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прег 
дић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусл 
у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац с 
и своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну  
уштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва 
, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофи 
ука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срц 
љубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Р 
свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као д 
полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, при 
 и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка 
рочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у мили 
е пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта л 
оврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да 
дмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то го 
 да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрк 
ти ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше  
м, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и с 
 покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„ 
неки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној рај 
обож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, с 
вима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности 
ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} И 
ем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром пла 
 горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у  
е: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампир 
ас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на ве 
 игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ вика 
је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слу 
их веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" п 
 моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турц 
оле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под 
„Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага 
дној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„ 
 свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак г 
мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и мил 
ужо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и неж 
ка цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> 
 ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на  
 управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да 
ја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви 
га у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, д 
ице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћута 
мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам  
ецо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, бр 
 њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао дух 
ма притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно 
рофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети  
нда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко јед 
штима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне к 
 млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш 
убичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан 
е раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј г 
аваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свећ 
н јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, 
мке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором  
и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином н 
ја беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен 
изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чин 
има да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља. 
о за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни 
дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један 
ан крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, падн 
ова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак бе 
у; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек  
ли затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви пра 
 воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик н 
 уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жу 
да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или пето 
 проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, па на з 
цаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом 
ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те м 
 дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„ 
18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину к 
његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа 
> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ов 
>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двој 
зе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре сед 
е и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао  
ц се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве 
ош не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, 
је за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
гово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не б 
/head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све в 
ти сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би  
гано маче од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима 
 исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче пр 
горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к руд 
ним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово он 
.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; др 
ето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" 
жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мор 
не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам 
шаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type= 
уче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов 
олико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Ре 
од, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише са 
о није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ пос 
здасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се 
оред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а  
те.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше ка 
редворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи 
 златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у широ 
здена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гв 
с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима  
ијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену 
 пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола ова 
сподару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к  
6" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски  
 приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да па 
 /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, к 
мамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу.  
их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цек 
>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да 
а венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена пат 
а моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p 
ку ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се с 
 ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину:  
 самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зн 
унце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских в 
и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Марг 
..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Р 
како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господ 
 сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, 
 сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој стара 
е Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му ске 
диш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> 
или разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> < 
прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на 
То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у  
грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “ 
во а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Марги 
оти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смеј 
м! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце 
ојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турск 
де како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренута 
{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски пис 
 кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру п 
о Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— 
е њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакри 
 !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет  
доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госп 
за леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која ста 
 пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се 
прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столи 
 промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о с 
е растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе,  
 аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети! 
 Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове 
 за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрв 
 на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет а 
рестола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконица 
20_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S 
једно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли  
ђу њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе ви 
„Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се б 
бра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и зла 
 С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом  
 спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени 
ку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећ 
лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов 
<p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље  
поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена  
е погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао б 
ем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти 
рисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешт 
спела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима  
цу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљај 
е свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</ 
вот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гле 
азала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо 
еж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{ 
.{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће би 
} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са  
 се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и з 
ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, д 
 а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца  
а су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџ 
трашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане и 
робу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Не 
ладих људи само прелетеше погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељ 
певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуни 
адма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у  
е као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови, поразбијани крчази, разбацане клупе; овде и он 
на.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо д 
е.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, 
није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор  
 би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мач 
тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и 
ицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.< 
ора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрил 
, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле,  
ова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, 
 кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли  
.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену  
а је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у  
амћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и н 
етири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Д 
је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци ве 
воране.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.< 
ве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и 
} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од цр 
 дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да  
ними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планин 
артина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом 
 био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар  
} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа 
ам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверс 
д Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше гор 
а хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће,  
ипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер 
дашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама г 
џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво сво 
у, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} 
т јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онд 
 којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента проц 
 ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше она 
 од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остата 
, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од  
рану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола 
и се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!" 
заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и н 
олену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу  
} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца,  
 угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Ба 
 јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не 
Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта 
 и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и с 
па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћ 
уп од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те  
е оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, 
н јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палис 
дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у  
 се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и зем 
се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд 
азиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико 
ду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и 
/p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} 
ољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело ста 
д си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како 
говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је  
ет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не 
Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми  
ш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да  
 откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прс 
гом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је дов 
ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Уз 
} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њ 
илине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — ск 
б закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече 
 Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богда 
 учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада  
је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на К 
да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се 
адио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би  
или онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се гос 
боље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је та 
аставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали 
говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S 
 Краљевића Марка, ни Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита  
 његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли  
о моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S 
ихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{ 
а до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја мило 
оје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{ 
шта, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и  
сиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам 
м, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и 
дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко + 
 на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у  
и!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свеч 
сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у 
а слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога 
дети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде  
 чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би  
горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а 
ској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен н 
на, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било при 
 пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и ус 
> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка д 
ткида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја 
неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетв 
њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека 
че Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито свој 
гледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге 
/p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете гла 
 од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> 
м Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни  
 за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а 
 и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре  
опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задруз 
 иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми см 
 као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој  
ма на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда гов 
им где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Не 
 плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не 
огао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и ј 
је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Је 
малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео д 
S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на  
са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви срп 
И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на т 
опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p 
 ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш ка 
ог пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња 
ценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је не 
но сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком 
ући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, а 
се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; с 
 свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте св 
, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди 
 упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем  
 сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дан 
 их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти 
 онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један с 
 чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим чове 
е знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајск 
но то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поч 
си, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> 
а српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње,  
су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, се 
} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од 
азлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се диза 
 царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика зла 
ране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковче 
ветлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаро 
а онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковча 
руга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били с 
ред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у 
 ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, ка 
азити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су  
е сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња  
ица онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан прола 
тала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерам 
 особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга 
хирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чин 
опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се сино 
брве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне ко 
то бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p 
оскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се зм 
{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мека 
ране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину зави 
 не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S 
анцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се ис 
, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо  
здованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва 
и сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита п 
е мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на кој 
 сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда п 
b n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки  
склик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и  
а претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе  
едини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и  
буна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз расто 
еним рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, по 
јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили тур 
аке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к ц 
као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни реч 
ледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и пр 
е старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ р 
ирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне  
Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже с 
сладости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили п 
бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни  
есми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зн 
да су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру в 
очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле 
ило је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна 
} На доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима с 
кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко 
је водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n 
г зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који с 
 оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и зл 
, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кри 
е чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, ко 
 ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали  
јко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n= 
 узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко  
раше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, кој 
јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на т 
је ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S}  
6</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од 
о готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше  
ће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и М 
амо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну рук 
лави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, 
; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо,  
ироке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</ 
да викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зиди 
рачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хв 
 кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој буд 
 страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарск 
" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Ст 
ена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало 
оле јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „ 
аших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На  
гоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од 
ла.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb  
 о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке 
а упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и  
н одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што  
паше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с о 
ицу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли. 
од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци ку 
ари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свр 
чељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је 
дена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Б 
е ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане је 
о.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао ј 
ји је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и о 
 „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у в 
весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да  
и велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш  
 и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас моји 
и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почив 
едног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто прев 
т свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе сво 
дан или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја 
о сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастр 
18920_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало вре 
скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> н 
ег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, д 
...{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да  
 мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три о 
авала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми  
ора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле рас 
је, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису к 
а до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрним канд 
 оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Т 
се мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из се 
ва госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амб 
а се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступ 
 гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га 
<pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као 
је био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и 
жи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" / 
а се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, 
ве тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику со 
ће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.< 
опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и так 
 ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади  
господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, 
 све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{ 
жу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да п 
ом што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања  
у Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхињ 
 тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. < 
.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробниц 
а госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти  
њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита 
, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са  
ри главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукн 
ини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучен 
омили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламе 
 виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и к 
ва! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека  
ам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавиц 
 једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} С 
етом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинам 
ску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је  
,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после 
са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири пра 
просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и некол 
исног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладови 
руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на 
 и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху  
 својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, тур 
="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раста 
довима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше  
 комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>О 
о, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поре 
сред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Је 
е већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од  
којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне 
е те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући 
 за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копљ 
о и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо ком 
 ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по 
....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме 
а кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се М 
ога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S 
самнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зн 
 све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити 
 тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref targe 
к ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајк 
вог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до сам 
 звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звуч 
p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p>  
е био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмл 
кне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна 
ачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је 
е речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси ср 
 тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлеб 
ad> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико  
 вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе  
робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још некол 
Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже 
службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово  
 <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори оч 
и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивал 
гасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби испов 
оје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми мла 
срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац  
 једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> 
 прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, по 
ли син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је 
нило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно  
Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његов 
ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевц 
из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пут 
кровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади 
 нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве,  
икада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуна 
 молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S}  
ргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плаче 
ед тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме з 
аргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да  
</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима прису 
преда њ на колена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшат 
вала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само ј 
 <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха 
овцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две м 
а са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грц 
 места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Р 
јдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n= 
сана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је п 
њу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш л 
речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко  
асу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и  
ено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред М 
ну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад ле 
 земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави 
По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави  
елене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвен 
ма, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље 
 Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су 
 истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да 
Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским ма 
нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се д 
 си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштењ 
евцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђо 
о разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Се 
овом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није м 
, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплану 
ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим лако пробијаше румен младости 
ом хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чу 
мора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку.  
} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике во 
и оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и го 
унца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега неви 
х, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!.. 
id="SRP18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх  
грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јабланов 
она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта 
 “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она т 
кренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ н 
ње стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарце 
орану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколи 
ујом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих ме 
дети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни гла 
овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју  
аквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топло 
а кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих  
жи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани  
у којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{ 
у голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, 
 пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гр 
стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а 
вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слат 
S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво 
вцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S}  
<p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти 
умела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је на 
ли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше  
лила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом 
ије слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, с 
горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пч 
данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама о 
 беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чу 
ивљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и под 
а разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти 
ти део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тог 
еке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!.. 
173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с 
итате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{ 
 око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мрамо 
ше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка м 
лостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогн 
ма себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарск 
 гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре,  
на?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од мл 
, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плаш 
ребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p> 
.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши 
ред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу,  
се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу  
о приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати 
те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и н 
тигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: 
ло једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, 
 грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна 
 откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш 
гита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем 
а се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад  
 узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор 
 господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш 
сно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Марти 
еним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху —  
Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаћени светњак, у ком 
одиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ р 
 и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћем 
ати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро  
е и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у обл 
 дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји пор 
у да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старц 
ијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако  
ла, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речим 
цем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј 
ећ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдил 
раховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од р 
 се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} 
да тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије б 
, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних  
ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Б 
 мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе  
ји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао друг 
 дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој сп 
 се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљено 
ом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак у 
 <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас  
 шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата,  
и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена њ 
ка опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ прихвати стара 
асом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове  
2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена шт 
 буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар 
искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје 
а у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се 
у!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од  
а и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином  
 <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb 
е у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у  
 сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај! 
ледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих пог 
иван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки су 
лу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Марги 
ог зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гл 
ало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња  
веколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био,  
ца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно пи 
жљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} 
џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену ј 
ао да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</ 
као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да  
ала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А 
чи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говори 
но где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на с 
.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет син 
ше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству 
, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита пон 
ке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p>  
ече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је м 
горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза  
ер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?! 
од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут м 
 викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чут 
а!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола н 
што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему сам 
 један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јо 
ишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека 
 Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-х 
еговога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благос 
у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред ку 
ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p 
а се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник 
аше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим г 
S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци 
рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мал 
ке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију заглед 
но погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и 
змерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао 
ом круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна ја 
то будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко 
ла па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу 
 овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој по 
ао у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не до 
а јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и н 
на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, ш 
ула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За нек 
нглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја 
уо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ће 
од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него ј 
!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако с 
а ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и 
мајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу 
ијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице 
ано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу вера 
, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином п 
} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би  
њаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисаји 
тепенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која 
мате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погл 
оје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с во 
ог неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти 
е била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да 
оже бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душ 
еће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А ка 
ене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако  
усле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на  
 а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb 
е бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко  
е бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, теб 
та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на  
 Моје очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И 
="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> 
наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати 
д пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застид 
лу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни  
о, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар  
ога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</ 
уга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његово 
запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега  
о место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у 
. да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје по 
ј!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и р 
 као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својо 
ебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ев 
но може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе м 
{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш т 
ирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео,  
жјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зе 
{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживи 
тан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} 
стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да 
џарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка  
м женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би т 
ости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Крун 
у, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет 
ло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица л 
 <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би за 
 јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бо 
хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад поми 
у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: жи 
огорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> <pb n="74" /> </div> <div type 
ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво  
аху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну ут 
ила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде по 
д!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград 
колико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S}  
аше, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом силом вез 
 мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p 
 једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави  
 и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p 
први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} 
м су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" />< 
те чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се сам 
 од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред о 
 није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти  
 Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти 
није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако све 
} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“< 
 <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах,  
 они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима пок 
ажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радо 
прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо 
јих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кол 
 од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да  
сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад 
а, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S 
, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно до 
љу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ак 
167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне м 
а ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с  
пода појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим  
ла.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Ни 
ни се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улази 
трашном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје  
 !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, и 
аго нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће з 
не брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта  
 руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може  
из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргит 
у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S 
 руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не с 
а није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ реч 
уче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи  
 мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ће 
 !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си  
во од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да оти 
удесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом 
љења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ва 
моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“< 
 их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти н 
г по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ен 
и речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али  
рченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда уср 
 по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да 
потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку  
 прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срна утече у п 
, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну  
црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом  
 него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамно 
као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране  
 добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> 
 благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко др 
 зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче ни 
} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизују 
па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дуна 
то, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му и 
има, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ов 
за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће 
во ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четир 
вај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињ 
леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да 
о, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових п 
увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, а 
 загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-п 
во!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а река 
 Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <qu 
рао од сребра, погнуо се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да н 
е полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана  
раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноп 
осив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивиц 
е оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хра 
ли убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш 
 овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, 
>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} С 
који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату сави 
, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и а 
/> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влаж 
Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће б 
 кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао 
ка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти  
 Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се  
ађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бањ 
 се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно  
ој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало з 
не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозор 
индерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Мар 
ица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарск 
дну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Бо 
p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви 
да отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на 
помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом си 
укате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад  
 у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, 
мехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је м 
угачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на д 
ље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог 
!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> 
 кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом  
о...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес 
 се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоћ 
 коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да уп 
 мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мрт 
ежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој с 
а ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља з 
 и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се  
да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га пос 
 камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештим 
!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава  
оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на бо 
 док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћ 
 кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњен 
 горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — т 
S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде  
ом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њи 
..{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Та 
ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господств 
ест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете пр 
ари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S 
</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше 
а Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О 
ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња  
 води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог з 
његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој по 
у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подм 
е се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан с 
уло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок  
међу две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо пови 
 <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана и 
 овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више 
е избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и на 
љиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалвар 
зведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких 
то корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и  
лене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђени 
веношћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око 
ребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда к 
ргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад г 
ца погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p>  
и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са с 
 онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом 
ао да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од  
 обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења 
ижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше  
ним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са оч 
 те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се н 
а игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред,  
ама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој ве 
 сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од грив 
32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и  
или турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; 
чину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да  
оје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко с 
не, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека дове 
С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, с 
руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби! 
 хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе  
е видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{ 
даре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Гос 
а цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све стр 
мири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" 
витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку! 
 Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о раст 
сто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад  
а твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одм 
промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мил 
, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрска 
орумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен г 
е госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то  
 света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко 
 ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мра 
ћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас....  
ј да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим  
днемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за свак 
где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком  
па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте. 
на твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Уз 
а, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S}  
е Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани 
> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, е 
очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на ко 
>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је стр 
 коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих 
ртин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n=" 
же: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од  
! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> 
Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неко 
пет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и б 
може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме мо 
дин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратк 
Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша при 
уку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-серај 
доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар ник 
3" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{ 
 Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S}  
тота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим че 
 није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, а 
. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрен 
то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S}  
ога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим забора 
е своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о х 
била била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а  
г пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На 
ла вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; 
Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо 
 к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно а 
ијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљ 
кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> в 
а је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викн 
 јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што 
аргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!" 
кну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, 
ак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, вите 
у Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже  
оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне о 
те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шт 
изујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени,  
ладој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме  
лада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по н 
S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од они 
, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посад 
је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <re 
 овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће т 
ше захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад забо 
 мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без с 
витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако м 
у у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по 
и свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чис 
зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазил 
 српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} О 
сто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И он 
у својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к  
милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех мој 
шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S 
да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио 
лити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог 
анин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срди 
рни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од он 
мље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај 
зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром стар 
ћ Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{ 
 ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин при 
ик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну  
и на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад 
о и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, г 
S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у 
мору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловно 
 Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на  
срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос м 
то Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да м 
нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти 
оме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широки 
 да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се нећ 
гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше д 
а, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом п 
н винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и 
дио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, кој 
</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да види 
 кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који  
е <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, 
га као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака  
м <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на к 
овином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне п 
а онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику  
у теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га  
е да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, 
" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман 
"203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ- 
 куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице млад 
улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би з 
е косе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочит 
плакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори  
онем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме п 
молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па 
м викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и  
ко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде 
ебрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некак 
е на средини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема ру 
опце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онд 
абукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Ма 
узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући ј 
нућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него дед 
онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</ 
е он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан 
} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" гово 
е крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори он 
Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као кака 
аквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли  
јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, 
ше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намеште 
А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрве 
преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни т 
 јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих 
вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194"  
.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амбро 
ва, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и  
 недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} 
ао неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p>  
 онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави ов 
повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у  
ута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па о 
апред, напред, <pb n="29" /> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко,  
м неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, 
</p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у 
 Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихови 
p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n 
орити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут 
.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} 
а српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и 
— шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?! 
p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... пов 
»Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} 
 ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне 
толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне 
 старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто 
е жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просец 
p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Марги 
 „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи 
} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи ју 
 згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и 
да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где про 
у што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немај 
д мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> 
 дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру 
 свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али  
што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш 
старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окре 
и на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда  
а да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се 
ати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај 
{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си го 
добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шу 
оме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.< 
ох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> против 
 онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш,  
инског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онак 
рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив те 
 што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар 
м успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те из 
им таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека 
, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом  
:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато 
ј се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те усп 
ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, д 
 гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене 
 Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове. 
„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу 
Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре,  
окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а с 
n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ак 
што бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не  
те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и  
гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би  
засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата. 
рага моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} 
то промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је  
ена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право 
S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео ј 
волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ —  
и ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светињ 
главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, ко 
 те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то ника 
а двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! го 
<p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза ме 
ић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је 
S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко 
> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском госп 
цну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа пол 
че она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче тру 
лостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам 
рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му  
од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да се 
а те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! 
, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па 
о треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар,  
иловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме р 
нети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„ 
ра.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме т 
е дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном живот 
ви да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажа 
ва се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави б 
јаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} 
ица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах к 
ита се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, к 
 те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше 
де онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком в 
ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива ма 
меног мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у  
том тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обем 
ачевима не може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико  
привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, и 
раше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се ме 
>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помол 
сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајк 
торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што ја 
њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја! 
“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потко 
обро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више  
 причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“< 
м само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си 
ако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем 
оспођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатил 
 под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин 
ре ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" 
ешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осе 
и само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти  
а начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече ј 
ручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говора 
оворила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти 
 обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злат 
 твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита гор 
оми кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, мој 
, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо о 
полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Р 
икни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да с 
ребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> 
, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај врати 
роба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву 
ричам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па 
 ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се т 
че Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац 
ргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде;  
а раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и та 
 <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; „молим те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ ск 
тави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Ј 
рац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме  
ну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одав 
даја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се  
ги глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сл 
 је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да 
ио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али к 
кло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења! 
’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, с 
дну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам  
челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би 
у закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се б 
... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!. 
ихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, до 
у расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано 
 половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина 
у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их п 
 из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с муш 
ладо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се д 
ртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> < 
Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, р 
, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршим 
нција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад пос 
....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело о 
м даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угод 
 да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам  
хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам го 
лом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се  
 сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њим 
!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ет 
ма пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме п 
.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име бо 
н свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; н 
 у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ 
 што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево с 
 „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца  
 да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кће 
био, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ 
и је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни мил 
ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ак 
 госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом 
вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што о 
 судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и п 
о, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати 
род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А 
 се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и д 
емље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпо 
знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма  
оз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род 
ј витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа 
ише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он си 
рем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</ 
и, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заст 
тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p> 
еја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи з 
 у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд 
споведала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S 
туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{ 
b n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборави 
ди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— 
 <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у  
ц!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> <p>— „ 
во што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склон 
 сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју ст 
аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себ 
 заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и 
Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била ве 
 да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</ 
роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си  
} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапк 
„А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми тво 
их, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Бо 
тах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте  
 плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти тво 
/p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што 
бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља 
г мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{ 
 живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила н 
<p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју д 
ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од  
ог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чел 
аво у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и 
јко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога све 
ођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умр 
{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љуби 
није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37"  
 своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се 
Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господск 
поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</ 
а кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао б 
ажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад ви 
е клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један п 
 Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спав 
’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кро 
љам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти п 
мадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, к 
оје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, м 
и што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и о 
кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој с 
ела два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше.  
може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Кос 
гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се са 
ије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам дру 
p>Па онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћ 
их планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радос 
ресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну ру 
} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист,  
Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S}  
о мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S 
ије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала  
здрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лу 
 сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слав 
на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја  
S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} И 
показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку у 
и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гоми 
не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у поту 
она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно с 
м, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, п 
се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Д 
 оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор прест 
тре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице с 
ујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „ 
ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ 
ав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж п 
раваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би ов 
 да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како 
руде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спушт 
младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљи 
 а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па не 
мајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опаз 
 ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S 
а Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим 
аности рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p 
дим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош. 
р, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко ш 
 у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница о 
 али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвин 
 тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен 
ица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда и 
о лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори 
ог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у з 
таде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним  
е Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих  
е млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а  
 како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препад 
ролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпо 
љом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима  
е борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мен 
 осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозно 
ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом  
кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспот 
 косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од л 
ће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми 
l:id="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче у 
ивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па  
и и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чес 
ко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велик 
пођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се св 
ву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту п 
ле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да ост 
јково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да б 
Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30"  
азила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, ј 
е кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечно 
м Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xm 
амешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и с 
ави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре!  
ађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на  
ђ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, с 
једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око 
"SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина 
ао два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у 
право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Р 
.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазв 
дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од ч 
мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје тер 
 <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох:  
го остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му 
чаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> 
Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залут 
лога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, запо 
 дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајко 
руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је  
е затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика  
ено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде  
ношем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена 
гледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n 
 гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, ј 
оред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и с 
кој <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{ 
а у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад  
на како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ 
<p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па 
 моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је 
адога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање досто 
едох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... ш 
рцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ < 
 мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те 
 чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда 
едним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала  
узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти с 
 Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> < 
абље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те са 
а лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље  
о!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се  
ше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побо 
да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живо 
решну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И ст 
е верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашл 
тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И он 
и!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми  
аће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него с 
невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа  
ега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!.. 
овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио х 
вац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели  
го предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да пре 
 — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећн 
и, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb  
а да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два с 
рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните с 
е, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно  
де моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„ 
рети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима 
бра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрил 
 се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све н 
ри.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш 
 за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у пот 
видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати ! 
 кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чу 
.{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па 
рке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и 
одству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже 
о год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али.. 
е иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па ово 
 је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју н 
ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву 
ала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш 
ад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир дес 
бе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом! 
 си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики 
вори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки 
} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у ја 
и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{ 
нати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српског 
в значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Х 
 мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред о 
њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </ 
те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Нег 
јим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог п 
 сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и т 
 добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Бл 
p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко р 
вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи к 
! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Марги 
раше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом д 
двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни 
ена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија.. 
о лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох р 
 бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по зе 
аш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш о 
ти старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном 
авде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на з 
!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је бил 
> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрост 
и!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!.. 
!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и она 
амо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="14 
15" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p 
кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Не 
еби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју  
!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче 
наке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Н 
о је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну о 
а као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Е 
 пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му 
спођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да  
арски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је  
ригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најле 
и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те  
асом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио  
ају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{ 
 напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосн 
 после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и за 
.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашн 
не и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и б 
pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! 
моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— 
груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пек 
а: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, п 
тање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима шк 
/p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са за 
то ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј 
S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бо 
65" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рође 
еликом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml: 
S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајк 
мо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, 
</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у 
p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био < 
а то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у 
о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда стар 
 она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепот 
="223" /> покојнику, па нека каже: није ти овде твоја српска мајка, ни твоја српска сеја да те  
 једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена мла 
ст а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале са 
{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим 
ки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ 
седе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, п 
 порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје молитве б 
 Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, 
ђ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињ 
 ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} М 
 сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Мар 
 да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се д 
ду своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети гос 
 поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да 
змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се п 
} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, ск 
половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Не 
г, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ 
..{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у ус 
мо не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово бл 
бра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и  
пет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S 
е, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав рук 
ваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али  
 јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, н 
 од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаљ 
> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода 
о, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, 
а се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш 
нда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S}  
ај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске гос 
том да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само 
лазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден 
ревог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш 
 прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одвр 
е види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— 
ка робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно неб 
рагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за он 
 у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом двор 
 знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила,  
раше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога 
ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми  
чак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и  
гледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S 
оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са сви 
о је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?.. 
бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај не 
 Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter 
е, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и госпо 
 нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једа 
адала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркв 
вори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звезда 
мућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазна 
а кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори д 
; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право  
опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћ 
ех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па  
во.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је пра 
твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и е 
окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сеља 
ајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми ј 
е га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајк 
d>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за 
прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија 
м да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Н 
ђења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим во 
ере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бој 
то да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући 
ро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p 
, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне  
е не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дн 
за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ић 
Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, вите 
н струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српки 
 и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш,  
томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за  
b n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак с 
није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџ 
а и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један 
ле опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу 
о лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те 
 он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једно 
 што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чу 
ала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџи 
ске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па 
ма ?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и с 
ди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бит 
овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему 
реко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је  
оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори 
ушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш зап 
„био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран при 
ну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p> 
"141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сен 
га блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S 
говор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше м 
 казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак 
угу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осра 
 си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се з 
спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде п 
 насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ  
видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде н 
е липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, 
астави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прич 
ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај 
 оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим  
ј опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну н 
 бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Б 
нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори 
вагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођ 
> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаес 
но; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох ч 
рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита с 
<p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе  
удило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени п 
 као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> 
нко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти сл 
!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Стр 
ти сестра, није ти посестрима; какав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За  
апита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамб 
ог Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну 
једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја 
а викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели,  
 викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуч 
="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашљ 
ј зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади 
таше Рајко радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здр 
пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она уп 
сила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати  
евуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а 
си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} 
у и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="4 
да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он 
 понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, ба 
о жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па н 
ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима;  
 запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n= 
са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене 
у да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, х 
маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} 
ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си та 
зе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пре 
„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику уче 
аш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке п 
 опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила 
ћи се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми с 
 По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребр 
е на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајк 
ати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од  
еколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече  
..{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <p 
ном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с вод 
нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и  
под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики 
е њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погл 
ога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања  
етлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног 
</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мањ 
 мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кидај с мене месо усија 
струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу д 
 митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне тр 
да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да ма 
рно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мал 
то да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стре 
ао сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако 
одинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно теш 
лира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију. 
зорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлос 
однике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Из 
а, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу 
 као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И не 
 поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њ 
 сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по 
гледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лаве 
вет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгре 
с наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се 
у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљи 
лушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шап 
ака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да н 
полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе  
и.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем? 
> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p> 
е грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми  
па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, не 
агледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујн 
огледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано н 
пову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се 
да пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју о 
асић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца њего 
а добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да м 
руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и св 
дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се 
ило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој с 
га, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у  
“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана  
не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па он 
т загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на  
бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Ра 
{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да т 
века, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо 
етње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргит 
а се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као  
е и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијен 
Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно вели 
ти ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придвор 
{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погл 
ње говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казив 
некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кандиоца што пред 
/p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопиш 
ари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и  
који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињи 
русима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Март 
и од свиле, понеки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше пос 
ј Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила,  
широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним јед 
ма, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезе 
к он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из таја 
ху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди  
ао да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; го 
а, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>С 
на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Н 
срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна раме 
} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лак 
 а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавд 
ните и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто ! 
главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од вер 
 Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да 
за њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удар 
д није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је го 
игде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у в 
где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих де 
 онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже  
е лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио  
е још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треб 
рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана 
најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдо 
} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара  
а колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једин 
под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најм 
} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога 
т је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш  
 да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком,  
 је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних прест 
н, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже 
и и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— „Прича 
сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави њ 
 и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као  
 поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али 
оти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљ 
оброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше го 
?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а 
 се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један с 
иња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S}  
} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо о 
а подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говори 
Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у  
 се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p 
/p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А ни 
ита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад о 
тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина вен 
оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у ш 
да опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку 
а онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{ 
дост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одго 
о кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују ј 
а доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој 
оја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин 
еђу двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Ра 
скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се  
 она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно,  
 к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !"  
е у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима 
а и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра ш 
мр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничар 
лање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, 
се некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прих 
зу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас  
као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, св 
смејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећ 
 од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смук 
ао неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској гос 
 изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница уд 
ајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103 
м!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} 
 у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне суво 
арац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда 
и шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве 
 сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> < 
ка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и о 
 чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је поса 
м човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред љ 
ивоту не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе,  
.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој по 
потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога шт 
гита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео 
 <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимиј 
а гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јунаци  
 рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљ 
— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за 
 ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало  
 се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече:  
о који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање упра 
а далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним глас 
</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> < 
а Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо  
уди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од кућ 
 „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n 
ај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме  
ило да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето ј 
има, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И њег 
т и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мис 
ву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па 
3" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој 
о год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганк 
ају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му так 
да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господ 
ам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ мож 
е овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, д 
} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете 
0_C2.10"> <head>10</head> <p>Рајко није то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али  
како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} 
друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p 
ли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S 
 и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио,  
.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је  
га господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било д 
дешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне 
е Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако 
, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина ста 
 рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта  
ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже 
?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Ц 
чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зоро 
гиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у  
же потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнак 
дан царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени прес 
</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужн 
о оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод  
мљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чат 
тва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирн 
вих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона. 
за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, по 
анине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плашт 
а дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Нак 
како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ уз 
 царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви  
а у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне при 
ше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и 
поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким п 
 Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајк 
паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакос 
џарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми  
нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затрепер 
оспода нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се  
на и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је 
су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мисл 
, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој н 
 далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са  
граше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено  
“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нем 
м туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда исп 
ку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од оног 
ико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се освет 
грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од 
водити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људ 
 сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила,  
екоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни  
иди пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Д 
да је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} П 
да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га 
?! “</p> <p>— „Ко ме посла?!{S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срди 
ј асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бе 
роф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста  
/p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх  
от је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученос 
 је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би 
а си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван 
ун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса  
 девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светло 
во пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме ста 
</p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш нећ 
е посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај мо 
рави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад ве 
н!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду  
.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду. 
о?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац 
 се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си гос 
иромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, ис 
 хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња 
чала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевид 
ањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина,  
родичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са јед 
, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једин 
, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просеч 
бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, о 
е.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху 
љи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да 
 ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показују 
ру и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно  
она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ реч 
раво к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседо 
каше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко 
себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је  
ма! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрач 
ица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змаје 
а онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се  
 стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило м 
 „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то т 
ко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него ниј 
оме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало по 
 рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужн 
, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог ст 
ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко  
м?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ен 
“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом  
ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине.. 
уће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема д 
а да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми ка 
ћини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак ! 
ривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ст 
је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте с 
ијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Уз 
 с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у 
реврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен  
} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало п 
еби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се ник 
пет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те  
од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра.. 
да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватин 
е Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци 
е Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас и 
и од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљеви 
оред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хва 
емној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} 
као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S 
Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да бу 
вину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>М 
Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p 
.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не зн 
ече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је ос 
ској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не 
 и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да и 
ко лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити н 
грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, св 
 него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица  
м ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде 
аше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа 
 да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p 
в руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на  
 онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна при 
тој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, н 
љевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да ут 
но у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{ 
SRP18920_C3.7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргит 
а зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S 
18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гоми 
ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ора 
} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског при 
но је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја  
анаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су с 
д босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека  
ити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S}  
на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина  
отресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па 
ица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден 
ко лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин 
S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна 
 у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гл 
адовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од 
и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Марги 
у растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих за 
љу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми к 
 Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помог 
 Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа госп 
87" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда 
преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са изве 
/p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кр 
рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па  
е једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам г 
 се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} З 
Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће  
 да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, з 
езе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па  
" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и 
?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се г 
ад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на 
p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „ва 
и да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{ 
а грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један вел 
поде лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцањ 
сово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> 
огме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и бриж 
ри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита  
ру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не мо 
 па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу  
 погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са  
“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите 
ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да б 
еше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног с 
знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полу 
имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љу 
први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у год 
ер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пре 
ош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, једа 
дња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда јед 
це у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јач 
а је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овд 
гани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да о 
двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром о 
 оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости 
 лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone u 
 да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепт 
замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жен 
но тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их ј 
оји сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече 
ве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сн 
 сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ћ 
о!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише 
ече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велик 
егом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки 
клетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p>  
а тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} 
а јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад 
а, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже 
 Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за други 
<p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве заз 
ргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека т 
та, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> < 
менови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном  
оплотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разли 
о себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај та 
ију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две ц 
се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би ч 
чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њег 
севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је  
 Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која с 
 на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се  
ога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварк 
сан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне сласти, 
ка марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></ 
, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ 
цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковск 
ше, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса 
нула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну 
се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча 
ини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио с 
одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насм 
и секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, г 
рлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79"  
 пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на в 
очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас м 
ћем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми 
 душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио 
у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће с 
мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом,  
ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака 
таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није д 
ланине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ 
уке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усија 
 тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону бог 
г Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што  
„Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, у 
 и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господ 
ска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на б 
о!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Не 
олим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месе 
црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45"  
“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи н 
их не прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n= 
ад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Ц 
а, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим 
н га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две  
зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин п 
ођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинил 
ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми т 
аша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да 
1" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и све 
ј од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} 
ој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, ка 
 треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли 
лу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих з 
 умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавит 
леда најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тап 
ју!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да т 
 ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" />  
де има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222 
ањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити  
то кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се  
се тихо насмехну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и ни 
пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до 
 колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ  
шта.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и ч 
 знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и 
 оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека  
у оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам ово 
о не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано 
о да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дуб 
а!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф 
ла низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји 
даше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и 
ва; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у ус 
е ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до  
нуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио 
те према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи 
ше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што м 
p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад к 
p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум  
апуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Р 
{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе 
ва дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема  
ову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буз 
Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи  
у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> < 
 је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скамен 
ом ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један 
о прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно. 
ргити на старца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а 
оје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доч 
p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је п 
 на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да к 
двуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Ма 
 ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пр 
 и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз с 
шно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних,  
цу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између роб 
</p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пи 
 бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светл 
пламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу ње 
ив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко ус 
то као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно снис 
 тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је 
атног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p 
, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш вик 
уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га е 
е лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође 
њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко ј 
м и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као  
{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са 
 пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртни 
 дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па подигне очи, па се опет плашљиво осмехне. 
е један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и б 
ој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн  
скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригн 
е небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p 
и се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окрен 
анинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужни крај  
} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote 
клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S}  
 из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хва 
у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако сту 
и болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег 
ун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже  
p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори н 
 о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи  
овек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — у 
>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници х 
е на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које 
царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камен 
врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одв 
, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да  
е по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударц 
а оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слобода 
, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душ 
и у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче  
арица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> 
таше.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за удар 
 је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да в 
а њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као  
ојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p>  
а земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на ра 
ype="group" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" / 
е смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ ре 
ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широк 
 И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти и 
 нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у 
а.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсуд 
} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне в 
а ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она  
ор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац 
... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла с 
грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а  
ном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра.  
ца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену  
име не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те т 
p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. < 
у му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лиц 
 под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, вид 
<p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она  
е се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} П 
их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну и 
ан воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, шт 
завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај  
е гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пу 
и Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како 
змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили ја 
 га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа 
лија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било  
оста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, д 
вораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“</p> <p>„Пресв 
но нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и по 
амо драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> < 
бе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра. 
у онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, 
ном гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на  
 цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти  
Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече 
 погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећ 
о реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, 
да одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка 
 господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се та 
> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њ 
од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво пита 
</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам  
ет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га 
ним.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја  
у.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је ск 
 и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису косм 
ла те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три вел 
 за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на зе 
Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и о 
епенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за 
по могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајк 
 памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде ш 
 турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже, 
ово лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и 
p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох пр 
е ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако с 
е, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струн 
о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарски 
до, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади  
ко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице. 
 чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их р 
 журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и  
узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у ви 
зуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распе 
та.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтан 
МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graph 
 у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето 
драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са  
не, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена мала 
гог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунц 
 дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу  
, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб,  
драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С  
/p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S}  
иже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у  
ead> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима,  
казујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих  
а види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих 
ела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико па 
!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак  
 је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви 
рече му тихо.</p> <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Ка 
{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну 
аше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамор 
 пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да 
 од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако 
змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пу 
росто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год 
 их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони  
хаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке 
тупам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно ни 
 други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој п 
родица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојц 
ље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама  
аушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закука 
под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div t 
митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва п 
ушевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево да 
оју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „д 
S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и д 
ину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе н 
знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони л 
 Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну  
лећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа  
 — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда 
 оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја с 
а, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстов 
то га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вино 
ћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била 
но.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што н 
ам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко пута па ми причај ш 
> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А  
нце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташ 
!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!" 
спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за 
ловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Б 
зиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обигр 
есму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и  
е одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбр 
 осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има д 
гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шт 
осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли м 
сом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати 
очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано н 
„Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /> 
ени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се  
м дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{ 
а растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не зн 
а бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни 
ду и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, к 
подствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} 
ући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} У 
 оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> < 
 глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна 
дна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, ал 
 одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умре 
 Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом с 
з њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од  
а из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к 
, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим пог 
љ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце  
рдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним  
 <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалости 
ну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и пра 
.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски прес 
у од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Н 
ренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре п 
арева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — 
рштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица мо 
и. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џб 
Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84"  
 лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћ 
цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> < 
русом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским  
шта нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да пог 
ли; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама 
им зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим 
 две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и 
"88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је с 
„сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има 
ђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} 
ко страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по 
 маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не виде 
!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем 
де биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога  
 иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Косма 
Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко о 
сани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који 
аклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од н 
 намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „вид 
цо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које  
на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикал 
аше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево н 
ајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага 
 часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем 
да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде з 
е пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била. 
с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{ 
-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога мла 
журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Мар 
а јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему п 
руди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине 
вић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохв 
 мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно вите 
ије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога ов 
игао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијеро 
госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде во 
вог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине, 
око поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Р 
о вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погн 
аља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли 
>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зем 
 цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и н 
Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог к 
ћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама з 
у.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему нат 
а ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „к 
Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставиш 
а у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита ти 
„Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, и 
 сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се  
 ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли  
 Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са тр 
ој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с  
стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} 
бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> < 
} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу,  
а ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати к 
а сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила  
_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, пови 
у од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо 
 они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да оглед 
е на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што тр 
 И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, 
ило да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској 
одио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеник 
лико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити,  
кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачно 
ед Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па  
 једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно м 
идећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и са 
ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе раста 
 умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац  
ије, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац у 
поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро св 
е једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој п 
ободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети  
кетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S}  
} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде 
е надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</h 
 погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само н 
и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по 
аше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бог 
кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако има 
 талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Срби 
ојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по  
да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да в 
ебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} 
пођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говор 
p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. 
!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка мој 
 па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стрес 
смејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не д 
ецо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госп 
дне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као 
даш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ реч 
а настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања него 
вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господ 
еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас 
, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потр 
о зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом то 
{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде 
Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а з 
„Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> < 
/p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели  
м те остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да 
 Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себ 
можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и сам 
Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико 
рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат и 
то поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече де 
зајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба за 
и!{S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> 
еш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде,  
оспођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{ 
з Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угле 
а, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико  
ј да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се  
{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умил 
а што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па уз 
иваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигн 
{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти  
ној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад 
аву на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим сла 
оду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек н 
а копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витла 
ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није н 
зајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госп 
ад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је с 
<p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе  
 у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све м 
 јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободи 
} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако  
ти и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад 
није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: 
 што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је ста 
да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу стар 
у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љ 
лачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана 
о миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твом 
p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Марги 
 од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изн 
илично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, п 
брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скеле 
во ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам 
и плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се се 
.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> <p>— „Та 
Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде 
„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто  
анку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опе 
 застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ м 
а седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и ка 
подство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким п 
ади те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наору 
уту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} До 
 да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадн 
н лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно 
опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку ов 
 двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко 
а ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"< 
 то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко з 
ај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да с 
и у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од  
/> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за па 
доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, о 
е утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског  
де смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји 
еш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти мог 
е, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево 
блаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби ста 
а) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за ас 
нака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их 
тање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све са 
ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор 
не једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чист 
у, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кост 
им те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се 
че му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш  
укање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, ск 
биљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили и 
 другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да  
есте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи 
говор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, 
пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је 
вине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од расто 
<p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n=" 
 ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml 
 од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о тво 
ћи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја зн 
hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону 
азнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изн 
ати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Запо 
 „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није ле 
ежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још  
е за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке пол 
 да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумен 
еле сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од ја 
лушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима  
ске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу,  
расни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па ка 
, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку 
у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо 
премаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у руднич 
екну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{ 
атка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бу 
јко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако д 
нском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече  
ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погод 
да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна ж 
се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све  
е спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</ 
 Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се заже 
умети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку  
царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су он 
укчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на јед 
, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих го 
лачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није т 
дну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме раз 
: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и  
вори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог к 
ше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ног 
Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, леже по 
е у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораш 
сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на  
за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који 
 никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодар 
е сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог 
треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња  
е бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никак 
ити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Ср 
!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташ 
овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам т 
 „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану. 
, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има свет 
испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} 
е божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога не 
бице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје ле 
чајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Р 
ени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се по 
језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину д 
мо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим  
о да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капел 
и Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и т 
А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод  
овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само  
љуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина  
им.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај  
ци добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко. 
е и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Уд 
 ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесел 
„'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек  
вно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и по 
г оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца  
 Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ  
седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како  
и заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S}  
ус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је г 
ава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш  
и и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем п 
прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке 
аље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачниц 
ођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји у 
тави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем по 
ужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Ал 
{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што 
b n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Нак 
и и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмо 
едала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>—  
ође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, 
ар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми по 
плије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S}  
раву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше ма 
 тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и лом 
 и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелет 
ке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да прогово 
 знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Круш 
ратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево па 
беш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви 
твачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако го 
иде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћају 
Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде  
ј седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" 
н тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи  
ре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну 
но у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</ 
ош сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју  
блановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са к 
а у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад 
 пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљи 
 над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач с 
а људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му д 
ен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и д 
ри.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеш 
мах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом 
за олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је  
ргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намест 
с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „И 
ом главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образ 
е о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p>  
на, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ам 
па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; п 
кићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млад 
"63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да 
зане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} 
а један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху;  
но!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n=" 
ин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се 
 јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет 
S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих 
абри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде светлуцају,  
ало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, д 
ом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његов 
му овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p 
не бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана ре 
пуштао се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једн 
 оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења 
еди један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога  
пазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре с 
вић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да  
розније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или н 
мислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми 
кетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку  
у учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских,  
тила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше 
 Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Х 
ије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину оног 
о придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска  
јко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човек 
ку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребр 
а си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па реч 
а пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само 
итеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје г 
/p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу 
оје тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред;  
 има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужље 
ли с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело на 
его кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n 
 коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке к 
доше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Мили 
Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисар 
из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме  
аже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају не 
 Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољ 
кве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере  
 Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбо 
 леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека 
понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаће 
ила је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом" 
екри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похит 
 горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше т 
/p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених 
ве, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки  
 кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један 
туру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не  
жало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак 
Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на 
е коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно,  
н, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог ка 
ешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у  
краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <p 
но узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с п 
летеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле 
и је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сва 
е је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгуби 
</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бе 
инасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем 
; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све 
 има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и С 
ну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, горел 
да и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно < 
оспођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и лету 
шевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна н 
вога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира бех 
д тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју 
еже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“  
гове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блат 
е.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ног 
е, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембил 
ка и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио б 
није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те пост 
ла Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па ј 
некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> < 
b n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд н 
ве тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском ст 
о да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да  
евидљива рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час 
 путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска си 
 или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Б 
а му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као 
 <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја 
а онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме го 
пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се заже 
 збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћер 
нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени 
агрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да 
пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онд 
овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а п 
онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га 
, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „К 
веде, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се  
 бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окова 
 после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчил 
е и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да 
} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку 
же Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ  
 заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о 
 Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у 
еку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рај 
а моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> 
а моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју 
слио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, 
и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неко 
упање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајк 
и ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајк 
а слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рај 
, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном же 
дновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туг 
мих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу чес 
даше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у ње 
{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше 
мен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још 
S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати сво 
млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле никада в 
</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, падајући у  
езданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је д 
одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <d 
аргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она с 
аше опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену 
трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} Н 
Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрос 
слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од  
и ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко  
е растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дах 
наест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вр 
амење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазеви 
љевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а 
о над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах  
тинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па о 
S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвозде 
сом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бл 
воје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину! 
во и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану п 
 божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли 
/p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбани 
и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је  
а сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци ко 
<p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим ј 
а му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И  
стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не би 
 његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него 
<p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од  
плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту пес 
г камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плашта 
 онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим 
7" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали 
Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском з 
гаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао  
еном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао п 
тнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком 
једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна  
гледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са г 
се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет  
једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако 
танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до т 
образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од свет 
 ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта  
а од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела 
ој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас диш 
 Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чи 
х друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит он 
јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклањ 
 дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Р 
 Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену пр 
ликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку преплануло 
 превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још пон 
арски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изн 
а, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка јед 
докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадић 
ита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беш 
и се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехн 
год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав п 
</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црно 
а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ли не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпу 
о, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња 
а.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, 
 у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или  
црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио,  
урђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у ку 
тура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је иска 
 гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе  
опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема  
 не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону ске 
об молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољуби старца у 
 оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џи 
џија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, г 
>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће 
тер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са  
неколико тренутака својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним  
каквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео  
нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће  
д ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Круше 
ако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, по 
ед крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу по 
 беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече  
ра, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића 
од ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност  
масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ла 
{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом 
ала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је н 
 није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена  
едела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били  
вде, поред њега.{S} Пошљите кога Србина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже 
/p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора боси 
о ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно ос 
е су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне дру 
ост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та свет 
 ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да 
и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпез 
p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари г 
ифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спре 
ика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да 
те чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, об 
 пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се над 
его да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша 
 госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку  
реба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину 
 си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на дл 
це, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Мар 
те, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ход 
овек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дуб 
н сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> < 
тина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а коч 
.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Го 
азмишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи п 
и ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета  
{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре 
 племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једни 
 на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се 
тичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајк 
 <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у јед 
једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вра 
хвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште 
ди.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствен 
их, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобо 
.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина 
.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози  
е поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му бр 
не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим  
 јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господ 
ином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га  
ту црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као крило гавраново прел 
а.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је нап 
дном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син 
} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, 
пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни п 
ако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио шт 
е се па с пуно побожности пољуби старца у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Марги 
!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и по 
 мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче јо 
n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисл 
па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извад 
вати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју вош 
и да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је једа 
о би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама 
е добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда о 
ме Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> </div 
 су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручев 
 неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање св 
нредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће 
 и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и по 
ледња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда ј 
сти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре и 
 је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на 
х чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек 
то га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ р 
хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да и 
ађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној оч 
у нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div typ 
, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!.. 
него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад  
рчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно  
на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се мич 
а, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито  
е ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да  
у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госп 
љена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих  
 прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, иске 
па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, 
ећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да ње 
, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </ 
путом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве 
ина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадиј 
а си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зрако 
 ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А ја 
пот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{ 
анко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није  
 ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се 
 га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после 
ад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за  
где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвин 
„Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо 
 стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на у 
да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро  
Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће  
т померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учи 
ка. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пу 
м мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби 
иха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше по 
преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молит 
е више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се, 
не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плашт?{S} Та м 
е!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих 
 — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ ре 
кола за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јо 
 ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили с 
лан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од 
ен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и  
 и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почи 
пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води  
твор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано ре 
рик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог 
: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда 
вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је с 
и аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у с 
за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да  
после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита 
ј од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође 
а ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се  
свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако! 
 лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S}  
ица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одс 
н невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S 
са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у б 
аш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагњ 
ече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре  
м светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него од 
Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али к 
Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго  
, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, т 
ваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаоб 
Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да ње 
оју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог в 
кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посук 
ше, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, как 
ану.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до са 
 /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, 
з планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио  
у да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Ст 
ја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да  
по неколико пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се мо 
 је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покуша 
p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А 
аше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збе 
уо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока ка 
а се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних пло 
 тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, шт 
ња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чека 
ачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевн 
ајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивиц 
да и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероним 
дна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је 
нут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко жи 
 на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како б 
 која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, к 
еда ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Мар 
з главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у нек 
она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један ч 
ренутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала 
елије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлег 
у, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуц 
че јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} З 
ког, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свог 
{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у д 
жете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трај 
ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле  
ко живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег с 
конама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху п 
ац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „О 
алени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, 
оја на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки у 
беле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове,  
 на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него с 
ске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости 
о та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викн 
на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пи 
 у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што т 
 његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Бог 
иске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мир 
 дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво  
више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојан 
и у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к 
ички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси о 
један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем,  
 ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ћ 
ко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А так 
ијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скор 
одиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њен 
иже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у о 
ли нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си 
че оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пун 
цива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, 
о подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога д 
 и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог 
уљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред  
зи да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу 
е се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Тур 
ника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n=" 
њем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики бр 
ора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда прос 
е продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за 
те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице са 
им ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“ 
образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пр 
пив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет с 
вуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивн 
ћки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била  
 на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети как 
ма испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно п 
кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко у 
а Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима свој 
редини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама д 
у топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Мар 
зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече М 
 могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко у 
ј ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id 
га радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваћ 
агледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n 
е на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њег 
смо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те  
бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Р 
 Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких  
у из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам п 
та носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по кој 
 у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет оба 
сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и  
ај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S 
утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланци 
, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње с 
</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, пр 
, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо  
е обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по  
то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онд 
ондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкрину 
е.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда ј 
ервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и о 
аш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде 
 дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари г 
та из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с м 
и да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и  
лопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превл 
притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где с 
м зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и пл 
н <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што 
о потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворан 
лазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала 
елика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не 
 Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му  
ежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико трену 
 водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ 
е па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му роб 
 n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него 
, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда 
="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо 
ко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји п 
, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађ 
 час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако невино осм 
пи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе д 
ко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да  
склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца,  
еликог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празн 
то је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично оч 
, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а ус 
ду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и 
им погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се с 
се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један м 
ед.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу прос 
{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме п 
 млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или с 
воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху  
о полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташ 
угачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час  
 врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност  
аставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо 
 осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка  
на из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурн 
ем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да 
о ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и звркта 
 n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> 
пеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидов 
!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони 
p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор,  
, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету 
стирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све пот 
 само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на ц 
 земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бог 
а велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако при 
ш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је  
здраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци стар 
 по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола.  
че она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако сла 
е да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div  
ам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче 
јима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гип 
нуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду ш 
 пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим 
ој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно 
ге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи ла 
ако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највиш 
 нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да сти 
вину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав  
ажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубо 
“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да пла 
 моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена х 
 гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио  
оравља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знањ 
неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала  
а и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Мар 
их!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више  
оштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгл 
 узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде онде 
на такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много  
о њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежм 
!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, 
поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беш 
м жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли та 
да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо ожени 
вораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко с 
Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p 
а беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима по 
зом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна т 
} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна 
је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њ 
 од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type 
’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрач 
/> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у 
 да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом вен 
моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као 
к су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима  
 бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти д 
мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" />  
 ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми с 
} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи  
да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља м 
ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене  
сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио 
ва.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње пре 
 да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни реч 
гова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којим 
х ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; ма 
>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није теш 
} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо ста 
 сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S}  
посланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p 
ху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене стол 
ед чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди с 
о на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.< 
ако је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велик 
вони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на оч 
сно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испре 
роними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи неш 
ска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са њего 
ких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и 
ва мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле ка 
а прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али 
тона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони  
, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се:  
онио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрело 
 Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља н 
паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ см 
јко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да 
 да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само ка 
м?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ ре 
се, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је в 
о био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослуш 
вораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{ 
ојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега из 
емо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да за 
Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, 
од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се  
 Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <p 
остави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На ср 
<pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш 
уби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право на Бо 
 велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће ску 
е старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да ј 
о!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Марги 
{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
ритиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и  
у! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</ 
} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског 
моста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште ј 
з, који сад само тихо мумлаше, падајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет сво 
 видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли пог 
ебра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S}  
овчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само  
, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пуст 
ом коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око  
н, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p> 
ј ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом рас 
онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у  
стао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као  
ри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом. 
 онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат мед 
педимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроум 
; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови  
 на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с 
/> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао свој 
ве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у ру 
 одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну вел 
ј и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Н 
нице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много ј 
а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водо 
е ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да 
 те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и 
удео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „ 
у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора д 
о падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да 
екорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земљ 
ђе кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па о 
И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове го 
 јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учин 
о да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта 
 и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођ 
подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја  
 Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић 
ња.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од 
не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „не 
ицу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли  
хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас... 
, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... вод 
ојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, нећ 
етоваше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе п 
витом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа 
 рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да  
в у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно са 
а била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњев 
 јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве прави 
 весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њим 
ише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са  
да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Н 
 да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек оп 
јатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше  
<p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам как 
ам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и  
им шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола  
> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав  
вој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. 
S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> < 
гита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видел 
онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту на 
тену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{ 
ред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S 
о и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу  
лоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним п 
ад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, 
о нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље  
во три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо 
на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поно 
ац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а 
рним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника бех 
кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па з 
ком окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног  
изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не  
олико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави 
 народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по д 
 звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> 
рац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молит 
 сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> < 
е бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим длан 
све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три  
, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о ком 
м на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на цр 
овек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим  
ања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком 
е закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себ 
укли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна ж 
а, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе 
ници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да  
ошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан вра 
пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко  
ан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз 
 од плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилик 
види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S}  
знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом ос 
 неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и реч 
/p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном млад 
 па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадн 
ред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{ 
> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не зна 
т и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S}  
у ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и к 
еко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом о 
е је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, п 
није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито свој 
кав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погле 
ру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварит 
огом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div>  
, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани и 
 куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од 
у од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисавах 
!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка шт 
 главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па  
ио, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута 
ам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко  
био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје рук 
, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко. 
> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија  
ало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава 
>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи поју 
та најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и  
 затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој  
реним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси 
колико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сун 
уке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p 
 ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако с 
 и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка 
 каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њени 
есто !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, 
г.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може шт 
 који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ 
/> напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ < 
ди у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никад 
ку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p 
ини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом  
Са онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло 
ир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да  
, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено бе 
авице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек  
 наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђ 
село крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слат 
ај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о Страхињи мени се најлепше уч 
јко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о п 
оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и д 
арош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Ста 
да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли м 
адога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p> 
само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па в 
ад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разг 
рамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом олов 
ћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку  
> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>М 
 пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к  
а, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток с 
ече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одре 
аг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држ 
јеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83"  
а?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и 
на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене то 
с белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беш 
мој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
а: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, тера 
 већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко. 
н и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А  
е се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из 
ореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и она 
 своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџа 
ао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика ј 
e unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачни 
то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око о 
 куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, 
 од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не запл 
ласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побој 
е смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако  
и од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били 
и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исп 
>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па рече:  
ице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“< 
ном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше свој 
је и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли о 
отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајк 
ала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље  
пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а 
 за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад 
е сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{ 
х да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се. 
и!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца п 
в зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише пр 
 хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко 
ветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S 
ргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за 
пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују 
гле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="14 
 боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не  
а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и  
зналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није д 
 у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па 
у љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не см 
ма реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата  
 оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кад 
p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, 
обавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може ј 
е младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади 
.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од о 
и!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ков 
 још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стен 
рдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 
лозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као поч 
уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад т 
је срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не д 
из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњев 
а седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучен 
нети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оно 
/></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати  
оспода маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну 
ељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапућ 
 сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: 
Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одваж 
, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да ос 
има нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и те 
Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том ча 
head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на њ 
 узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба з 
 трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи го 
к, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да оч 
је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од р 
, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S}  
ина у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно 
тим притискивањем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана  
ану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на какв 
 ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“ 
 n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један дру 
да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим т 
кташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Р 
 поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и 
су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти  
урском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури  
!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бит 
уту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом им 
> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, т 
Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, ј 
главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да м 
а.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад п 
’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за в 
ки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе 
?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз теб 
ваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„ 
е четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Је 
 и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе ст 
, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораш 
 после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет,  
 n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да  
падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се ср 
ва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p> <p>Рајко м 
буђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јец 
ус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова 
, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба 
ој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклоп 
ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да п 
 ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледа 
шљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекар 
у, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је вид 
азивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p> 
осито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с бр 
 у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да 
воје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме је 
осподски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринов 
где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и 
 да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме о 
ревали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, а 
 вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једн 
аба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје с 
.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на но 
у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој усп 
, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату са 
, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић,  
гледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, пр 
а да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дуб 
ини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако гу 
мо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њ 
иво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгу 
ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре  
.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема н 
 ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p> 
тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не  
да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Р 
а да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њ 
и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, мла 
и донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се 
то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, 
а бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од тв 
ка, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колен 
ики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор,  
а. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} И 
вог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> ви 
 хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нек 
азбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам  
дивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" />  
аопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бега 
ласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гл 
ад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, 
 „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на 
иџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чи 
/p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође  
а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби 
аво или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краље 
нку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби  
</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Бор 
е послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој  
ољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та с 
Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ в 
се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Ма 
као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њим 
двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> 
</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн та 
 дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љ 
ма од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и ш 
 глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и вик 
ајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“< 
P18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div type="chapter" xml: 
18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <gap unit="graphic" 
18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb n="180" /> <div t 
</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти 
</l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана! 
 за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде из 
ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈ 
l:id="SRP18920_C1.3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење 
id="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика јед 
а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино 
Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да 
тио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова 
 беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног 
е знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав по 
о; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек 
од ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на л 
м.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим  
и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се  
, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зар 
е ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну ил 
и први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у г 
 unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p>  
> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турак 
 па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{ 
год овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог д 
м са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зов 
} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлиј 
троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, 
ах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећ 
тку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и  
ита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе;  
рац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам как 
S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар паме 
b n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’  
 прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће 
и леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да 
</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје ска 
е бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и час 
к, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Ци 
се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! ник 
ова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па ш 
мем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигн 
дбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од просто 
 разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у сво 
 наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Ов 
асхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бу 
а главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе по 
ито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави 
! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од сво 
ше на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада  
у воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p>  
о а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дуга 
Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отис 
 ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га к 
е још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од р 
 млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро с 
...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи вел 
то као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, сврш 
 за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претх 
и овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела од 
Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује м 
исту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их  
и руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па  
 неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтањ 
 да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође  
ек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се 
 као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зави 
то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само  
ухну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у о 
у лево.{S} Пролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних  
ветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандил 
угачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар  
 ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћ 
руге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која  
.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена пр 
атао у се, као какав преврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу ме 
 попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен,  
на мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног песка  
и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Ок 
у на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дат 
ледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чел 
="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поз 
 Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па о 
.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето 
унце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћ 
ска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену кап 
p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb  
о к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, 
64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега 
есело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце ка 
 “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра < 
иленције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише  
„Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла 
8" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаш 
м, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак 
дожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Бо 
де, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко 
ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме пр 
{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље 
 је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од в 
!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беж 
само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он т 
о; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рај 
њој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му рече  
 или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које с 
а његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њи 
р бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из н 
цом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отма 
тиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устав 
арђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „из 
једе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким 
неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и прос 
на снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n=" 
трље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?! 
сох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што г 
аслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је  
: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако 
адава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију при 
ду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху 
 час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мога 
ен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удар 
ја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу своју, 
р Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик ре 
плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом  
 маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше с 
и како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ п 
 се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргит 
ога</hi> нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као  
S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза 
ф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и 
а ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде 
> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разу 
а, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше с 
арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бе 
p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон ц 
изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац мла 
"80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а н 
јим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се помеша с оним ха 
 иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, о 
и је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срц 
ти ни поклон у новцу од мене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да  
 и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пламенови у образе.{S} Очи му се разгореш 
ано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну,  
рилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у  
на уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са 
на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, 
уне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="5 
пали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне,  
еја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то 
дар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд  
дном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столо 
смана!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутр 
Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Пав 
сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина  
одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундо 
у нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево 
раја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница  
 врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лоја 
љеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне 
 плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затво 
бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне  
мози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колим 
још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој ј 
ља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају 
{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које 
пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под л 
аље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у жи 
у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од 
ако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских в 
дне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што т 
а уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а  
од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити 
"20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, п 
цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, к 
 олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији тајно писмо, које је са 
!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења н 
же натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у 
ара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се с 
проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је б 
правих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сото 
с напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у м 
ри за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, 
 гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и ок 
или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А  
самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше о 
ем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа  
n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Ма 
 и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика по 
 руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ћ 
ећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџар 
 од неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским ш 
ше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од  
е или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и доб 
укави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно цр 
а, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну. 
 иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки о 
који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе  
 зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку 
ова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у  
у.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући 
 полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти д 
на седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њих 
ног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај но 
 тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На пл 
е дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бура 
м гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко < 
д дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи г 
спот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада  
 она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S}  
е све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верн 
цу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као  
 небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља 
оје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; 
 који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било 
ељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, 
 ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па 
 вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити  
сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са ду 
чницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи 
му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више врати 
у жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњ 
али више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега  
рца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је  
у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се ула 
о звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се пор 
 рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаш 
не, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда с 
ину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не мо 
е, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “< 
јко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика  
<pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и леп 
во баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како 
 нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци. 
их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху 
е!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу 
каменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше 
а та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ дов 
Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“  
А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>С 
</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „К 
 леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циган 
p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да 
на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако 
у и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти  
 у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас св 
Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од кр 
 лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допад 
а колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући 
засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да 
апред!“ </p> <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригн 
ан-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој о 
ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Отку 
сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њ 
>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S 
имо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље 
о с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш? 
е, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и под 
обоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче 
Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хв 
 постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се 
иже мало, наслони лакат од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па  
ине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко јун 
ашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како с 
а!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p> 
се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу  
да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје. 
се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење 
 могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кро 
на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужн 
евине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} 
а.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, пог 
пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајко 
„Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151"  
овске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецај 
вори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га 
лним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто уск 
 се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш  
говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рук 
ве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо зате 
а.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном све 
и јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтед 
<p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешаг 
својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{ 
о више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml: 
ојим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико 
м а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши  
да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њ 
амог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на 
зађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, п 
ружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним  
ог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час об 
.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну гро 
етходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику  
даше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о 
 као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „пло 
о, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој к 
 врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да  
ојим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис,  
ене! “ </p> <p>Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне не 
не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак 
а видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим  
у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њим 
јком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то н 
.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним п 
 бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком живо 
воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди своји 
вори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да ов 
ати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа вел 
ред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то 
ира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да  
ајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише 
 овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се  
 блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи од 
b n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто  
би насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на д 
 тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној  
е и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастив 
пути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита 
 нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дво 
 па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде 
!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да  
p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обу 
 Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не по 
слободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовит 
оста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{ 
га мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p 
еше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки г 
мо да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад 
амо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно о 
> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је  
ве гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити. 
на једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује ка 
ца, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, 
туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у к 
оким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа м 
онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели п 
едан кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chap 
д чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, кој 
 и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да запов 
лико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за нек 
 стресајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма 
 закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} 
о видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бит 
 прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде н 
 оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци  
о изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа к 
 се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима иг 
занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито 
 благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, 
ког образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у 
могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврн 
<hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сув 
е стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек 
аме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука 
 ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да 
ле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређ 
колико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом н 
е.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb  
у; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пу 
х молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да 
/p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ 
запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и п 
те злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га 
скупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа  
ј не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије! 
 врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада не 
поди маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше 
мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од д 
од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћ 
а тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођ 
 божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива н 
исоко и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима  
се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао 
енила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме с 
 кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зид 
а да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затре 
воје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању. 
е окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на м 
!{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке 
ни, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „ 
нда паде натраг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог  
.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ов 
 десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да о 
S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и 
аставица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море има 
јко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n= 
S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати свој 
то баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај 
и се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног 
 који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко уз 
тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</ 
дијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола 
стаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање 
.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у он 
гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанств 
а врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе о 
сок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који  
а, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза 
к, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Р 
ква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде 
/> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред п 
ље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb n="60" /> </div> <pb n= 
амом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељак 
еће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једин 
и нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> 
рата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођ 
ед иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе бе 
алеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог  
гово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од руже, па му онда њима по 
 Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да 
ладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руж 
на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо за 
и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња 
у преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема  
Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену  
к да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се о 
 смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код ње 
се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у г 
ајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> < 
своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полаган 
над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје о 
ађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p 
е коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је п 
> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго 
вако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко  
S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ б 
 на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих 
друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и 
а сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... о 
 сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе 
а комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зо 
, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутр 
њу рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бит 
 леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала  
Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на  
бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим не 
нео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом г 
{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те ј 
има топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се оза 
. турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па  
ји је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ ре 
иња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје зајед 
 „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше  
тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себ 
/p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће  
 се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да  
!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми  
тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наве 
ил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба м 
ре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змију 
ју ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} По 
о млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико  
шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна 
Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина 
славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, г 
{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај кој 
, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Нег 
 мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувал 
 „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо гла 
е душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она п 
 других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S}  
p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у ко 
а голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и  
</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам 
нув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</ 
 у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им 
> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Ци 
исам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Круше 
p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива! 
пустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:< 
могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отв 
м трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с 
S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика 
и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица  
мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе 
вну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме 
а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред с 
здисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, пр 
каменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> 
распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргит 
и Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји 
 Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски ј 
ла би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је н 
да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован ов 
оменила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осет 
е лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху  
оплоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топ 
. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим 
 <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на она 
бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их  
да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом х 
„Примичу се скотови!“ рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих  
 кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом ј 
ајпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не ја 
и мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати  
обиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се н 
ту не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а м 
ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, 
ина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по тр 
не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клеч 
у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви догово 
еридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда се 
та је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше 
г и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по 
ци.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опази 
 штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском к 
Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у  
мље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више 
јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у ви 
живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род ка 
пним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на  
а рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па з 
жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да 
показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти  
“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето  
Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчеви 
учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, не 
о казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном 
инама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, п 
, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане  
сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерк 
head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој 
усти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико 
м камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад 
ха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетни 
!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угу 
 вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Ала 
а се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да  
е Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешт 
="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вили 
у муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... к 
севање од узбуђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и  
рових крила одлеташе са полурастављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и глед 
 али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, п 
метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ 
 њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за ми 
х од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех 
ивог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како 
 тамо, па ти слободно кидај с мене месо усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па с 
 онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ леж 
погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслон 
право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући 
им концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајт 
ије замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Че 
ари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили 
 обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрни новци 
о куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом 
лавом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, пр 
n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то пр 
х да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осв 
чен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утиша 
ј преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, мах 
да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле  
етно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и  
рише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но шт 
 то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно 
 још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска? 
 „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком 
p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души ње 
 милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак је 
 и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољу 
нуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним  
</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n=" 
ављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{ 
 рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не 
амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробуди 
е истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</ 
 нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану 
 он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, 
рвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских з 
 Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренут 
ола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед ок 
ека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно миловану однесу старом Дун 
 од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, 
ди чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, нико 
десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају друг 
елих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степенице.{S} Уђоше у пространу ј 
де његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, скло 
твено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља 
} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим  
 па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то д 
pb n="112" /></p> <p>— „Не, нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме  
ма жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљн 
би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би 
и се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и састави 
ан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S 
м што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле 
една!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохва 
те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлат 
920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их чо 
о од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у к 
н пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти ка 
 своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мал 
а онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину. 
 својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога р 
прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилин 
је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти  
тарцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је 
с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p 
итиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то  
“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне п 
 нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се 
је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене  
љупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад  
, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове  
му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као д 
го си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад го 
светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одма 
исказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти 
 доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да ут 
 јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у 
 Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије,  
обро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, ко 
ебро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „ка 
е сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете прем 
анин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си 
глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S}  
 Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пре 
т несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је 
самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да приче 
н ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се  
 и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те г 
а живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухв 
скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се 
50" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четврто 
као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледах 
а га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не пр 
p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топл 
 <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде  
здованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све  
 да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и пос 
ст.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не п 
авље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му 
! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом,  
е главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне врећ 
ардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашљ 
 да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под 
ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Цига 
с да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дре 
 ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по к 
" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“< 
, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге;  
 Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну  
“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ак 
, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју  
ча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: 
 малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је бил 
 гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} 
е ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи  
 која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у д 
p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одгово 
аде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његов 
 <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом раз 
ли јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{ 
евић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела  
и опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо 
ледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „ 
аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Ра 
 па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који 
и људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако ка 
вори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила 
оже ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и  
ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште прек 
брне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог зла 
 је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на ви 
ену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с 
з моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим  
онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, под 
уздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се 
трже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и до 
уче пуцањ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче ста 
коро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два и 
ше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њ 
од лавежи паса, она као преплашена срна утече у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико 
 шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молит 
е по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сиг 
е гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши па 
ахаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе  
ад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се  
о.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџиј 
тављених усана Маргитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S}  
та, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати о 
одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да  
“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем свак 
наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног г 
аја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је  
већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим 
 сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав 
рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива  
порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом 
ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај п 
то му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо н 
Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S 
а диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од 
иташе га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом 
ава нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се  
у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што зб 
ј!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гр 
ачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам камен па слушај!“</p> <pb n="91" /> <p>Рајко 
јдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаљ 
 сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђа 
 дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неопи 
 <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у  
 У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} И 
 једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и с 
мој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни 
 питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не 
ију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S}  
!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те 
ј звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребр 
 не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мисл 
и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој вас 
како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунац 
S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и н 
 <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге т 
ше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, 
 чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као 
 се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једн 
е њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S 
ој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад 
вчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после не 
цајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси пршт 
 оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, же 
е, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он сам 
м мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о нај 
тво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за 
ању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало н 
о мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што  
адоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве пе 
били!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Поглед 
обито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гв 
 један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га 
 се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; о 
{S} У песми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из там 
 бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ го 
ни и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ 
 узе патер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има  
е се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, 
вчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од 
ела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" x 
 млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... у неку руку п 
 живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S} Страхиња!"</p> < 
<p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозо 
ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена 
нула није.</p> <p>Рајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекр 
загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Марги 
пет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихо 
над и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајта 
јаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, х 
наје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb  
— гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас пог 
о појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ј 
 познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије.  
ара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас 
љу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Вид 
е не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађи 
 Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још н 
аш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихо 
носа да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред 
p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." 
<p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па 
— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па по 
Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче  
енув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете 
Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у мој 
рлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадић 
вирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </di 
теже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпо 
S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да 
а на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема  
нух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И  
ш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби м 
кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али он 
мелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољу 
он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви капу старац, подбочи се у дес 
покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сеј 
 ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могл 
у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пи 
вршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-серај!“ рече му пат 
аваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је  
имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао с 
ија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању;  
 речи.{S} Па онда ће патер прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља гос 
ишта није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Ст 
све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Марг 
јко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој д 
ити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог  
гано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко 
 <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Марг 
на бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалос 
у навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је 
 рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам ко 
 бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да с 
ости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око с 
служим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p>  
врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма  
Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо у скелу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а о 
во опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземн 
а, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше с 
 /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње  
> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А наше 
јко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што  
е поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од сам 
 живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти  
с пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га  
звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци  
оли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... н 
</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на ха 
="79" /> у лавеж, који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох 
е знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он 
 усијаним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажм 
 очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево 
 проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па д 
сти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних лана 
ко ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb  
адету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чист 
, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, ле 
ревину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="1 
а вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раз 
 мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Сла 
ју?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измак 
 Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устр 
и чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са  
не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Бео 
атиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин дес 
.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш 
ио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече 
а се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде з 
 од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копи 
спахија турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајк 
{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгу 
е.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат к 
Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асу 
 рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разведр 
опи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и пре 
мо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо м 
n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема 
 брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" 
 други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, глед 
 не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ев 
е ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S}  
ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ 
пали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, 
бра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше ре 
вља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше  
 има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргит 
:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на т 
ем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе! 
бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се  
ило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се 
диже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако  
 и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васк 
атром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам 
и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, 
ако је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види,  
 и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p 
один царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Њег 
еговим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и 
.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте 
а већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} А 
убару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне не 
 човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни 
ним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те за 
 пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и 
хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко  
м!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рук 
о; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се  
то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S 
ама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже ц 
 га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и с 
ко сав пренеражен. „Комшија, тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ј 
рним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста,  
..{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети  
а Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, 
т у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скоч 
ремишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је 
с старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако.. 
ован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав преврнути пехар од углађенога ср 
се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе  
ој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из те 
е јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из 
киваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не позн 
на са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се 
 сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, и 
мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, пр 
 ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћут 
те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, прев 
S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски ш 
 ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске  
рченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властел 
“</p> <p>У радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу 
 “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Р 
а заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Ка 
га нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део 
ска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало  
 своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ве 
ва је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао б 
пша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S}  
ци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S 
 Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих С 
м прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Р 
ара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме с 
а! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p 
а предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, 
нском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се  
, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски  
та поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њ 
еше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и 
ат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко  
јем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој ми 
 га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при с 
диш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи,  
рсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најм 
 n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се пот 
а алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рај 
рдаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у ма 
 ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухват 
ј пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на о 
 /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— 
ао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није бил 
јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса р 
 топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</ 
 биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ов 
 Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шап 
збуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он  
 само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим 
лим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стег 
 смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нек 
адој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом ст 
својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али ш 
 у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она под 
 и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме 
брик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p> 
у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шум 
нствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хла 
ви засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цар 
аклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о с 
је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не да 
бљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на ве 
оше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{ 
и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш с 
 ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету 
ве, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах 
ки све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак о 
 је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p 
велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој орт 
и те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p 
 за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој 
 који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" / 
љаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А зн 
у гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш  
роша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти  
упи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циган 
а купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Ци 
авњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, т 
ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око  
мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за р 
х.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ход 
ер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се п 
да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к тр 
 се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш не 
примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рај 
и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви  
{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И с 
жа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S}  
бе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу 
ли бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођош 
Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у је 
е, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно ј 
и прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, 
 кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чека 
вих врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да доне 
еве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека,  
.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли 
раше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} 
зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при  
та, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прил 
 него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо глед 
лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених  
е до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко по 
им кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону округл 
оздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца би 
 Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху је 
 се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи тв 
раку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После нек 
епоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична 
у вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{ 
ка једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} М 
ромуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчав 
тарац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; н 
аше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он  
 хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице  
а хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циган 
питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да 
ке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је 
га знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ 
p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, же 
 обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога  
 дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на ср 
а земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрз 
за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћ 
 таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље 
ико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај м 
онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледа 
ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог,  
рчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него на 
рујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p 
м осмехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари м 
е усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стреса 
могне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатк 
е.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји н 
по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султа 
и!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што 
воме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„А 
ем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S 
тор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад д 
вић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хај 
азведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Ср 
ем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај! 
лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што ј 
а смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, с 
„На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те 
рисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p>  
S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о зем 
радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и обра 
 <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} И 
ом старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на т 
ј образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Срб 
шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S}  
а у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту 
ц мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се ку 
аџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље п 
лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добр 
срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече  
аће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> < 
срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само  
вљаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко 
убила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад  
ла сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поп 
вара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му к 
нко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја  
а сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле 
 попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски. 
ојице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево 
ли не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу 
пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-б 
{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу 
алахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и 
ац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита  
аш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с к 
толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми  
го јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али  
ајпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи 
 самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој в 
 оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где ј 
равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би ра 
ла, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њ 
 прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ </p> 
е га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па саста 
ах везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи 
гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!... 
х на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог  
ије тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Н 
внице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одма 
е заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бог 
ражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих с 
{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и н 
S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{ 
пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу ви 
ећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну  
, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало 
 мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p>  
па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, ски 
јан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардаше 
неше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и  
 узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским вит 
идаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао д 
и како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један св 
имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком  
и се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо  
гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је 
о твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те  
песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по том 
.{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је 
, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те  
ј и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати 
ва, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељ 
 се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао  
беси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда треп 
 њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по ко 
сниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазива 
ву је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, цариц 
нам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе  
лаву, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у 
а кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту  
идиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! кази 
 коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени тре 
а!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе 
снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да ск 
ин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај 
није.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па  
едини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пруж 
Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за на 
; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се  
та.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n=" 
> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном 
Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог десп 
е наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А  
ње и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на м 
илу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог 
ргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чист 
споду.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} 
ђе, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и  
олазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насм 
би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То 
 нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него 
n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти  
А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани 
ип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу 
ади; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога ју 
а, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ г 
не робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико с 
чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{ 
во са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе сећи 
споде и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих с 
е.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега нег 
аре на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> < 
а силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извад 
, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за на 
апевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Ха 
нин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јад 
во нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно 
бојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се 
некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вал 
ме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим 
а ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати не 
, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свод 
ао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите 
осле Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, 
едни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће л 
е од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо 
баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Му 
аједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Са 
омислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се 
S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са двана 
 А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би цари 
 ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један к 
ас кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар 
ote xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом? 
сину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> 
а, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин поп 
, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад беј 
мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајк 
 мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у  
 некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада 
то крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су ц 
ју да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна г 
ој богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова,  
ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гинит 
и од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна?  
ном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути дра 
ве и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у куко 
, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглав 
<p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тог 
глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, о 
 у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-х 
 на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје 
како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да 
ра служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и  
ва, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поузд 
о не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и з 
рљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањ 
ом се трава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као 
кве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, 
 и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замири 
пођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није  
смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помислим каквим  
Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му  
е живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње. 
 стабљике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џи 
а и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </body> <back>  
рцем планинским, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежо 
ареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине кр 
118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, грив 
</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва  
ођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по  
ричини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили,  
вска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танк 
е се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи сво 
шуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што 
 сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div> </div> </body> < 
, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе 
ром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Изва 
рехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасиш 
„некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада  
оље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја 
/p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Марг 
b n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушеви 
себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; н 
нда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се ско 
ле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташ 
твори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну 
а поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и 
румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му 
, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у л 
 к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Пр 
е очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син уч 
преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде ма 
о да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у 
 па Маргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што т 
гама <pb n="12" /> старчевим! савијаше, целиваше небројено пута његову маџарску сабљу и говораш 
уби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном  
од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запрем 
 напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би  
ен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њег 
а била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само за  
умадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ п 
опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са 
се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже 
d="SRP18920_C1.4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео о 
.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S 
онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла 
нужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, 
 неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних 
у, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа 
 беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, с 
ушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, п 
укама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у с 
си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну 
 рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија 
ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купа 
20_C2.2"> <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времен 
истајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да пер 
каква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцка 
рлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Еље 
е узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну гос 
гурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} 
S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широки 
а вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље од 
ажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пех 
њ, погасише се скоро све свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћ 
е: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, к 
b n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p>  
рте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</ 
дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће  
у запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро нап 
идај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја 
х.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чау 
еном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницам 
о,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком 
тај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна кр 
ше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор сам налбанта 
p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да  
<p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне 
ку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи н 
 талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твој 
о са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже праз 
ead> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах 
би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи 
о да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, 
и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му 
 пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако 
царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{ 
p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсто 
>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапу 
емо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је н 
ље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарс 
у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикив 
а суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да ре 
 дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињи 
ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечасти 
млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали  
ече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве  
ира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети д 
 јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, 
/p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне вла 
е, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци 
Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, 
ање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срд 
 и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костре 
ао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да  
е : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у 
у!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ух 
ође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако 
грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ вик 
нако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она  
у своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало п 
тре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, з 
{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му  
 скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на  
Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p> 
ахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се  
каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично д 
љени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Цига 
топи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S 
b n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном 
то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалвара 
сми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслон 
е с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехот 
ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачн 
убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре во 
четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загл 
 Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико трен 
 ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талири 
та и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњ 
ада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити ов 
 <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрн 
тима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво  
купо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стег 
 језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом с 
вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају сло 
азивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му 
а вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ. 
а махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Ц 
час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру с 
> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије,  
ка и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а  
рац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си 
добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој лова 
ена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину од љубичасте кадифе,  
зех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких му 
тавити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди 
шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас 
места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном 
ва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима 
 граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> < 
 да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто  
а то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та  
дан пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се Марти 
 поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта  
. не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, д 
пати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту! 
ну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни ре 
 Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије? 
ело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Е 
а њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: 
егао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад 
г веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним  
ак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки  
о у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> < 
 како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да о 
ке једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се зб 
пе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају мно 
 онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским к 
лавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакши 
ркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она м 
 на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отворо 
{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска свет 
груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата нос 
исоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па ср 
ена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девој 
седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с че 
аставици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив  
ицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од 
ло сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту 
; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох  
"24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли  
па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаш 
ледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него  
 кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на м 
ос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и  
да мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е он 
> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ј 
ам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала са 
и и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења,  
иди чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој к 
сподским столовима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног 
џарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном пла 
{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у мило 
па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он 
ви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како  
мо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако б 
нако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко 
ма манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу 
струји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу о 
ако ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију во 
х ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ 
ном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ 
иво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете  
а јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</ 
 и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отво 
 Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало 
ад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устре 
оњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа на 
го требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на св 
едина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног ста 
царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари 
и па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно  
у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена у хаљину о 
ене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш в 
 у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право по 
а нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је бил 
S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти 
зма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепа 
 строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те још лепшо 
у на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како д 
с умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне ка 
аустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срди 
 они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо 
 собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и  
 крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покр 
 спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула с 
чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе  
епа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе,  
ице злослутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што  
, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису д 
же чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је рак 
поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хи 
а једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте 
ије имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за 
ос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти на 
 само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ 
 Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у  
 оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, 
да љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сва 
и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и  
и један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога су 
во маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са ви 
елом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајк 
лада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мрт 
опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљ 
а лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла  
ала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српск 
једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три  
што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику 
у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим талас 
е да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затвори 
у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, 
 жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У 
ао да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слуш 
х ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса во 
су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину ник 
длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко! 
да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S}  
се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвозде 
Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хвата 
мадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора, па преко снежног <pb n="20" / 
ме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се он 
вишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући  
аном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како  
нцем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; 
арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n=" 
 прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала 
рним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од  
седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} К 
ад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p> 
му растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху 
 <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницо 
чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела;  
илна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора 
м живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песн 
озак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина 
је ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у см 
гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у н 
 да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после  
p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне 
ад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да зна 
екир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, 
 устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p 
ти: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну с 
д дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У то 
" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком  
реба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... зн 
 му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а ка 
 мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова сунчевом топлотом напаја 
ј дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока 
које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било ј 
не игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n 
акивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у го 
евићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свић 
нца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је  
вори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше 
мила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико 
ивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што 
ајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше  
се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила д 
ужаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по  
ту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи по 
д зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком 
ича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{ 
 питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лу 
тез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запи 
говори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставиш 
редина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око 
 а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких пр 
ликим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и 
свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима,  
ање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисн 
 полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ 
мо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са про 
у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано л 
е буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се  
риви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву г 
кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај наде 
 преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} 
подом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Х 
крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лиц 
радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Ни 
вај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на Маргиту, па му се најпосле на овој  
 узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже  
тавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претвори 
јем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино 
креће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</ 
!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „ 
 најбољој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима  
ладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погле 
 ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као 
 <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} Мало час си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ 
 страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје 
а предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рај 
ајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} 
тив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше  
цу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињ 
 лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић ш 
жаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; 
оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајал 
ијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у т 
 нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови д 
ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено каза 
!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе ј 
Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа твога Мишка на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека 
врктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише  
је мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих т 
уши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске мом 
е сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим 
га не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те тв 
аустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда 
 може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој го 
 се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог 
 који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме < 
ко си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Б 
знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу! 
латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчан 
овде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож. 
и свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дв 
ђо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb  
тарост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се 
 онакве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда...  
годарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз  
ледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога 
 веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита 
нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type= 
 је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подал 
плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три 
ив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у 
као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи 
Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурно 
руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беш 
иђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, п 
а ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном 
це, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови 
свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград д 
сан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p 
тварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену  
кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари  
атер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфли 
ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p 
егова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пус 
и се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p> 
који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање 
ти!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је о 
ве гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час п 
S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика 
јни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га 
а од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ 
 а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и 
колико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зно 
 други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад  
.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црв 
конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена  
<p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом з 
витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху баче 
но да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> ј 
 а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је л 
ама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би би 
<pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> < 
С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap unit="graphic" /> <p>ТРОШКОМ 
ник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихов 
право у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда по 
ства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{ 
а л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга  
 нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си 
га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, та 
 па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ 
е у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју мл 
ожда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, в 
 да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда оти 
вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан...  
Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђура 
егу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учи 
мајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p> 
само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари 
вече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно изми 
бе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре не 
“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се ма 
ној појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у 
руку своју на раме па му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што  
ој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та 
ти ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се к 
 као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног 
елог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће  
еко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш  
 да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{ 
вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „За 
/p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Он 
ад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он 
ду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече 
од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике 
ена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина и 
ед једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала  
{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи ка 
еобично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма вид 
пет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„К 
из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је  
, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не ски 
о испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па с 
стим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа 
у одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима. 
 из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на  
ату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабан 
р је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстас 
аштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од ор 
ободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов прес 
.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те посребри?“ п 
одиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само глед 
му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој к 
не јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо ср 
ужиног оцта мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запит 
у онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у се 
.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта ј 
во повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе в 
опљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов за 
p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја г 
 Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p> 
жипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па зад 
 неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{ 
!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе бр 
> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, сед 
ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихват 
сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве,  
 пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитва 
 је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће 
а, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које г 
 али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња ж 
/p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњади 
ао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина њего 
сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S 
иш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Ма 
 да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости 
 не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпуто 
ближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама 
е влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо от 
, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Марги 
као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам ст 
га спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнак 
 било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</ 
и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, 
г цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожу 
а свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си  
дом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара т 
ши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је би 
 му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на ме 
царске слуге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи 
ва, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуг 
екоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призо 
те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом с 
ве.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type 
њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно до 
 је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вар 
а онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена 
о да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива 
 и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом 
вој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему н 
тави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било  
ода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот 
 Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“ 
о,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су бил 
рос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А 
S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих ј 
/p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезан 
вртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом 
в талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину  
тове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступ 
еш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће т 
 би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> 
д стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла  
и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један зл 
о снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од  
тири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на по 
ли мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за чет 
> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и поло 
 пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од с 
тири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p 
светли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана т 
човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ б 
у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо 
стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на ја 
ијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину 
ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарс 
 и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у др 
тивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима во 
аче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шт 
ду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на по 
и мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан 
аћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гом 
блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радо 
е треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми н 
м се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђер 
ставице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод гр 
о остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у кој 
 реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има 
и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</ 
да додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваш 
 коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на друг 
ивом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — би 
и.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би т 
 је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој 
 сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шт 
са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да види 
 „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихв 
иња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да  
ве добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац н 
 беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је у 
к изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова о 
узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Од 
и ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па  
ски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског 
 откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „ 
 нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом госпо 
 који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас 
, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога  
ожним целивом, како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једн 
 свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Р 
шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</ 
во осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а  
е је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко ј 
ли с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има. 
ц испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том 
поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S}  
ајући посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А  
говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не  
млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се  
 господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, бр 
с ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису 
реће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране ис 
 “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима,  
м није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је др 
; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у ц 
својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онд 
ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на 
арјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим 
ирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји  
 су му светлеле неисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином,  
е он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Пат 
огама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„ 
p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма,  
 клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се не 
репавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз 
релом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уз 
 зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну ј 
жу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лиц 
авим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а 
и пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако 
е расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта ил 
 <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив б 
воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем 
помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани п 
е је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ реч 
 у срећи својој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теод 
о је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и 
S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{ 
 „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не зн 
ити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шт 
!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S}  
це засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним  
} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело ј 
грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Марги 
 узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред ср 
S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} 
?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадова 
утом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагороди 
</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарс 
 стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чу 
 <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин с 
 ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p>  
о жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу  
век, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући  
је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати 
им сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу та 
 извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они ве 
ебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се п 
е, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних свет 
енција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенци 
шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S 
пезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногам 
 младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини 
ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а не 
треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Р 
де.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за пар 
„има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само  
 да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, поди 
 <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и у 
би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећа 
владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин 
 беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогу 
их планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе среб 
 земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресуд 
дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: уста 
је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, па 
азливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио 
 загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустињ 
д Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изглед 
 те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је  
рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, к 
 на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју н 
аставицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех  
 то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво 
 некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прсто 
на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда унутра у мрак.</p> <p 
а, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S}  
 је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шап 
иц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе 
 говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно де 
иваде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече 
лу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и уп 
о гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} 
аскрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо 
и лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом к 
, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кро 
запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>П 
рије у тајанственој појави овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и п 
јући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под  
у те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни м 
знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек  
 тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то 
 заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и  
p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, п 
ме, сеци ме, пеци ме! пред тим крштеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ го 
поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме и 
м се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти 
 није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, 
ревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти  
<pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час б 
о!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, леп 
 на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и  
ем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јанича 
ог мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишар 
осом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни 
мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској оба 
с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу сво 
мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га в 
 посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одо 
 слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако  
а?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба 
срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и ја 
м округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећ 
ог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли с 
или у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенан 
 без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S}  
ом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ вид 
>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викн 
вирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Бор 
огорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p> 
клу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам п 
пи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapt 
 ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим 
бом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спуштао се један  
рса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима  
еш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као 
колико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта  
ели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткре 
малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно  
у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и  
д чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type=" 
..{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир  
ако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати с 
 узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од т 
и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ос 
ика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не о 
бра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина 
повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ гово 
} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ен 
је ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше стар 
иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ра 
 сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој пр 
молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно с 
сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рув 
м, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек 
ју.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у земб 
да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се 
 самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе ста 
овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предав 
зе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у се 
иси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да ј 
 онога прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло ш 
; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитв 
шина, у којој он само лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{ 
авеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Не 
идно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом 
измерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба мл 
и што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Стра 
ји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти з 
 да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе;  
мо кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и мило 
сти.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, па к 
ти све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соко 
 кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су свато 
ицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Ра 
у мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, пође д 
ања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> 
нда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из  
p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато пл 
 мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од 
ом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко с 
 пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и  
...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рај 
„Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Ш 
стрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их 
 да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то ј 
 он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и ска 
нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chap 
гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили,  
, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не  
 хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да т 
аку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде д 
 она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе 
 њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Ч 
Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти 
те које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапуто 
вадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди  
емљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’  
де је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" 
знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на К 
ој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} 
да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p 
сто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао 
 којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена 
.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да прогово 
ушан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и п 
ше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује ру 
 својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном пр 
 пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где см 
орава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учи 
 говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi 
немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се пита 
јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божур 
уша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини м 
ја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="21 
сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оруж 
> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:< 
каше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S 
, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурниј 
 могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дош 
ораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пу 
!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и дод 
јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше н 
ем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко  
а лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда о 
у ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.< 
Па се онда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, п 
киру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е  
 па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па по 
ље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља не 
 а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако това 
ажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, 
фа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио ил 
 жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних ка 
S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадет 
Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љ 
слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p 
 то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџ 
ла да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити 
; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени 
и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под тер 
а дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца 
оји погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су бо 
можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне  
ен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком за 
и његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштах 
„И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном покл 
; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова ј 
и да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могл 
ле над руменим кровом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} К 
укавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, поређали 
дости негдашњих меких месечина, када су џиновски стражари у панцирима од сребра стражарили по з 
ним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, паднув на њу, и сам 
 под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као  
себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; 
„Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него ка 
 дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у ц 
ивен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке 
" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти  
вом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча  
ске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз витки 
је био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш  
ста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, 
и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику 
> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже п 
аша пријатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га ок 
, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p> 
них ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јављ 
страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да прикуп 
 лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са 
ако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" />  
ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарск 
се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа о 
 чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?! 
ванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите о 
 ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шу 
из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“  
 врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани  
 њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његов 
 <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од мили 
оследњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица 
то ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да 
ан пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се 
пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па  
ако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху 
ну право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећн 
у, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „ 
 који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, и 
це своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне д 
</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх 
ква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, го 
таше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59 
шним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, 
а, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успавану љубе, нека те нежно  
самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако и 
на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим 
ође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну 
 <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну 
 руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се! 
> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама и 
аслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, 
 кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као сво 
нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свис 
оцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вуко 
високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S 
 и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и  
ушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ха 
не степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гран 
х ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике ч 
остирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прил 
 ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су 
> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко 
а из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{ 
лан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да с 
едно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек 
бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за 
ране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих стојала ј 
ако овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели си 
своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као с 
>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Се 
ацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини 
хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади и 
це заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепо 
каменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се зби 
ека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим  
ко не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће  
и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ са 
.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на онакво питање.</p> <p 
 беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сре 
престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна 
е, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дв 
ј да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајк 
од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привез 
средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву 
 на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, т 
соким жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се он 
{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена о 
сли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са сви 
е.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, понеки 
лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпа 
лици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом ко 
круглу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје  
ешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним је 
лопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти  
 до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у  
и дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх овога црвен силав с пиштољ 
вуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> пој 
а полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n= 
арски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у 
аху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из т 
 није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, ос 
 онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успава 
овном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег 
једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубовима од камена, а на полицама —  
 радознало.</p> <p>— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и света 
!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широко причати о пророчанствима слепог а видовитог десп 
> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомил 
ла подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па п 
ње међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером ок 
аву на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мис 
д плавичастог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике  
ука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образи 
нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, 
е; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, вл 
 где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> < 
ом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за  
„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n=" 
 <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где  
ам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
че он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратк 
p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{ 
скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој 
у уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} 
сребрним оклопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрни 
ишта!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда  
о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209 
ним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем и 
се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад на 
ти, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у к 
идба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И  
им очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихва 
ја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко;  
 осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, 
ом тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, шт 
воју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она сво 
о питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирим 
 Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког с 
рца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се с 
} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће та 
љем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи С 
, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поп 
вих покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати  
 се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, ил 
че; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави глав 
ј Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли  
 к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су с 
скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже 
и — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И  
 ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душмани 
обници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Да 
о оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гр 
рво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену 
ку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него с 
ахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се  
каву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“  
 на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб  
„нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица,  
што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље 
триц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24 
невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше М 
 бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те 
, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја 
Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одг 
, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој п 
S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p 
стор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шта!“ рече Циганин; „мајстор сам од ћеманета; мајстор с 
ој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога младог чов 
во?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а ш 
 из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, ника 
бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, 
 сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе 
ше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то пита 
 и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; 
вени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене 
 да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хас 
 пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ 
ења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи 
ече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катана 
те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ мог 
И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго  
ен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја  
 пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</ 
еводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га  
смејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше 
циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ р 
Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више 
ла, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе.{S}  
споде Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгу 
ја зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад  
о тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека  
њај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасни 
о, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу  
еше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше 
ором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља 
54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у 
онашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху исп 
та би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страх 
е радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми о  
толова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом бо 
 јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало уста 
.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек ди 
мо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госп 
ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебан 
о, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја  
ој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуд 
} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше св 
анесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећи 
му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S}  
чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздов 
 на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад с 
вршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј! 
а једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} 
.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко  
и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајк 
 чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ 
ну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече 
на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <pb n="46" /></p> <p>Чеки 
што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је п 
то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ 
 онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се пања  
ки беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све њег 
а од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидина 
та сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div>  
ћи руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ов 
 нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја ага 
 на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а го 
е: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека 
ори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спуст 
дине, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград,  
 Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили  
тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се ком 
После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце м 
е Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одго 
ини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се  
и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца или уби 
/p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са 
 као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срц 
м чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, ј 
г бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила  
ж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља сам 
о госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на 
<p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се 
ватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, мо 
 лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ 
ф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу дес 
ђе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себ 
хом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Ра 
 окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргит 
енув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да реч 
који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да с 
 коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно рече?“ питаше старац посланик, окренув се млађо 
ну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњев 
 и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове 
риђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице 
тегну узде па устави ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не зна 
ри два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> 
ш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе 
ислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу 
аћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средин 
{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шт 
 пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у  
hic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </div> <pb  
{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по о 
усмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог оп 
е му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> 
м, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном 
дашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стисне 
а предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велик 
љасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио 
са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопн 
на два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — 
ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био  
ј у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на овом растовом нека се урежу речи: „Србину, од  
 бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита г 
еше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак једа 
м?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S 
оје са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири 
не к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да ле 
> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпа 
крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао с 
е јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила кру 
ратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ко 
о да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу,  
ла је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топл 
а господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и 
це пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо  
милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљује... шта ли је сл 
јене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те д 
ке, час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као д 
дише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше п 
си оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златно 
наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кеме 
едина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, пор 
ло оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли д 
.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико  
>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; п 
они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си ма 
едном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па 
црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љу 
а му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко г 
да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насиг 
њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не м 
уца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли  
дели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S 
 <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену н 
ита отиде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт  
е.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња с 
а на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да  
 чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мен 
шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурас 
та, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека 
S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „ 
и стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рај 
S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} С 
ше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, л 
 лица њена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан 
неку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пр 
око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ прого 
и и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини изме 
 малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга 
очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш пр 
да децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо 
: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком дети 
ри сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> 
а.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту прибл 
ам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} 
и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослоб 
сте видели тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p> 
да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, 
теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио 
 !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не нож 
најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка св 
ље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мис 
дост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођ 
 као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S}  
 ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> 
S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S 
мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
 извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет б 
и се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин 
лити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало п 
Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S 
 без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебо 
5" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осам 
а лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, 
и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати  
 прекидана само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећ 
е сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно 
оје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се  
а!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у  
 једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па  
м!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветр 
еба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, пам 
ећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова  
„док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" 
 како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султа 
у, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n= 
ађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац нос 
 туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у  
ћ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S}  
у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?.. 
ој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ од 
слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови у  
оме тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Срби 
зи низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срц 
му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за 
 заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; ни 
 до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на 
 подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од кова 
евесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да 
м жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко заку 
идине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби,  
ену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном п 
е до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светл 
пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Ма 
скуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{ 
еш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, а 
дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о ком 
ањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> 
ас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је 
ећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да  
н-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама м 
 мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стад 
 на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча  
млаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица М 
буђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком 
оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се го 
{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред  
 добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баб 
 ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ен 
о тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разгов 
 дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништ 
75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“  
сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Мар 
дан?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она н 
а уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p 
е Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p 
вео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео у 
вајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискуј 
 увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ниш 
 ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{ 
аганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мн 
 полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.< 
 опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити 
звикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће врат 
м те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој  
овдашње спахије нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и  
 нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрив 
Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Мар 
 чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, мо 
о си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки. 
ила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се  
“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Март 
ана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно ш 
не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си бож 
ве Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих 
учи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето  
нда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и он 
 на том ковчегу преко пута па ми причај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: г 
е робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита 
ом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапуто 
сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре 
е!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, 
вораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да 
а им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме каз 
 настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умире 
<p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим на 
 овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичк 
ане обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоз 
диже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори треп 
додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру 
 као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тре 
ама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бе 
рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} С 
пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, 
љевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било ла 
Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гла 
 те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од коп 
 све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рај 
Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћ 
тер преводити; „паметно си синко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племени 
а вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке,  
 свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар 
а ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви 
о, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на 
, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, нап 
навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једн 
“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко 
ме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И 
врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми буде 
и по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом  
понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њи 
а синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово м 
а циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} 
начку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је 
 његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p 
е од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да вид 
о озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са с 
 си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n 
о?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину 
мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно  
ио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба  
 прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> < 
ад некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близи 
 себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави њего 
што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у суд 
осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један п 
д нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се  
о сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Р 
оће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је госпо 
.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што патер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставо 
а.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Ми 
на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом  
у на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепе 
и, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откуп 
трахиња!"</p> <p>Рајко се мало насмехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, 
које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се 
„хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одм 
l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурам 
огледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем ка 
 не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Марги 
ве тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S 
аше својих погледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сен 
 исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послуша 
ка, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракиј 
тричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти ј 
и, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Х 
е Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда п 
ива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чел 
иска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, ал 
вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, 
а очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђени 
ем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, поклони се пред старим послаником, и док се м 
 Рајком, који у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.< 
p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи н 
ао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, 
тину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут  
ан млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бист 
 руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пр 
 у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, зас 
јеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.< 
еселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Марг 
ше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару под лево пазухо, преврети се по неколико пута, с 
S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко п 
 ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, 
који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Њего 
>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како  
920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <gap unit="graphic" / 
де нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо 
} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са  
ела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На 
м предаду, недирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског  
на.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуд 
 поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше  
/p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по 
ор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш 
 од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и не 
е овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са полурастављених усан 
— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој 
на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке 
 па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква о 
ста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p> 
е доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p 
лас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе,  
,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, 
,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намест 
> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно  
езу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стиго 
>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii" /> <pb n="viii" 
/> <pb n="v" /> <div type="titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКО 
ок он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда  
ан пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај м 
нако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко ј 
а зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластави