| а Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних п |
| требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато |
| сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} |
| де близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као д |
| земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет |
| у и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо |
| <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четврти ступањ од мрамора, за |
| же да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком |
| млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворан |
| е се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја г |
| на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме |
| , четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у обр |
| у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, |
| и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би м |
| скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мар |
| дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна роб |
| е пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за |
| ма ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог |
| зијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, М |
| о држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов |
| “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“< |
| је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне |
| кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима |
| анцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунаци |
| у, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} |
| наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је |
| а чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док б |
| опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плет |
| широких полица на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један |
| мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познај |
| !“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од |
| нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевск |
| стио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, |
| head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој при |
| отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и |
| сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира б |
| њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ ви |
| мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо |
| о и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n |
| од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира |
| н са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је |
| енада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> |
| перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичин |
| кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има сво |
| ...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплаче |
| исто по неколико катова широких полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије |
| је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила |
| ве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, |
| боде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну ка |
| вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! не |
| или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес |
| ју пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би |
| тине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хв |
| пим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где |
| head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да |
| мо Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p> |
| диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отв |
| хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је |
| „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сип |
| а са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде |
| о вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, сл |
| ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ов |
| , не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем ж |
| > <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе |
| узе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрча |
| о дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ћ |
| старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарск |
| а раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красн |
| {S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање! |
| оју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па ка |
| мо за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у п |
| м како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онд |
| и један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара |
| човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајућ |
| S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опрем |
| онеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{ |
| нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, |
| јаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гл |
| би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор с |
| ше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека |
| S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати з |
| ши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде |
| !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је |
| леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам! |
| е и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће! |
| то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, |
| усти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући |
| ен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу |
| чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А |
| “ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном |
| подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити |
| се написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за |
| светљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада |
| Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од чатрље, |
| а убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S |
| ом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а овај у ковчег од растовине.{S} На сребрном штиту на о |
| намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајк |
| на.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, |
| p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред |
| маџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, |
| да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако |
| многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох д |
| Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb |
| а.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у Турака!{S} |
| па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Р |
| иш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да пој |
| <p>Уиђоше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће св |
| нда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који |
| расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко седало — растов пањ!“ |
| ћ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати |
| његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно бл |
| ед тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада |
| ече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи |
| ечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од сребра и по неко ј |
| е!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе |
| устиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-поветарцем планинск |
| своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице сво |
| це своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо м |
| треба, опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој |
| аргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари |
| сти од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, |
| о уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе ! |
| казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика |
| </p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, |
| ута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Мар |
| се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} К |
| и ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези предао.{S} Ранио си ме др |
| н би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе п |
| им ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да |
| зео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрај |
| и времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било |
| у сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p> |
| коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пу |
| !“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите |
| види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита |
| овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва |
| p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубит |
| да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Ва |
| воримо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда |
| и спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div ty |
| о вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и т |
| ни.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S |
| лободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <p |
| ица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{ |
| да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје |
| таше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и поглед |
| оле.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим н |
| S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме звижд |
| јко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђиј |
| спода сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топ |
| но да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздра |
| пили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше к |
| егова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом м |
| лави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисер |
| Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p> |
| оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је в |
| ира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му клече |
| че од ње, спусти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на сте |
| раљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па ни после к |
| а града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек са |
| о о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од тер |
| <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијен |
| ма кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе |
| ећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „П |
| ...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, |
| нета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од |
| чао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рат |
| о се чисто препаде па устави ластавицу, а руком показа Маргити на старца.{S} Него после неколик |
| а невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залут |
| оји у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У в |
| у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше поло |
| јим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде уп |
| ц на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Вала |
| причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју дес |
| ж’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има |
| оре, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У земб |
| } Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, ка |
| стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n=" |
| о тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то |
| Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила |
| чи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како ј |
| каст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо |
| сам од ћеманета; мајстор сам налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам |
| не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у |
| на је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних пре |
| д смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p |
| } Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледа |
| кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут кој |
| сребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим |
| варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама |
| у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваш |
| ој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Ра |
| удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена хладан, па тек само по једн |
| ним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него |
| си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говор |
| колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} |
| о знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође |
| усти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде н |
| помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио |
| ну, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да |
| твртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице |
| обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се ј |
| сподству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Ди |
| !{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам |
| одити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и |
| е невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше |
| Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби |
| а је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђење |
| S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и з |
| .{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дуна |
| не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта |
| в се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не |
| у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Х |
| ћној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама |
| него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали |
| нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је |
| а с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства |
| рцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А |
| опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју прерани гроб у ов |
| </p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан.. |
| добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му |
| што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али |
| рати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чи |
| се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје гл |
| и вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чауш |
| Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на д |
| опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од |
| њем. „Па шта си ти то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим с |
| говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног до |
| ге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам |
| ек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој |
| мо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком де |
| м мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручј |
| ј да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих в |
| ога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми смо сами прозвали Краљевићем Мар |
| ко хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих река |
| ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни |
| лостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа гро |
| сно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто п |
| уцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезна |
| ње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} |
| ледњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирима на Св. Гори |
| -Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на |
| ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо са |
| нај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па |
| ђ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ о |
| ма може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одл |
| ри и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душано |
| и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека при |
| прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као пр |
| ш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спрема |
| о, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутраш |
| паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод |
| > <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је |
| вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у бож |
| старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се р |
| знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце |
| за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p |
| је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и у |
| аставицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на |
| чи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену авет и изго |
| ној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока мла |
| <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирн |
| попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, воле |
| ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, е |
| и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога |
| па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности п |
| к-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не |
| својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли м |
| олски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колск |
| и после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она млад |
| опио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове св |
| коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и ка |
| ају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, |
| да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, л |
| нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расин |
| готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, д |
| и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме прија |
| воју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљив |
| чну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</ |
| или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом м |
| чела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које |
| иди што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече ни речи, само се сва стресе к |
| ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се из |
| рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| чака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио |
| не позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем. |
| а какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још виш |
| удбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у |
| братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо нама ?! “</p> < |
| нога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рај |
| себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се ста |
| шља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледа |
| ко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати ру |
| “</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ |
| запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> |
| ид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавн |
| евесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце |
| отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихв |
| ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу ниј |
| у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Те |
| растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapt |
| о је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме до |
| дућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, пр |
| дна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола |
| да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо ви |
| е поглед са њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} И |
| ..{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, мој Рајко, што не остасмо код |
| ило чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p |
| ом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му п |
| широко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и |
| и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа |
| атарским камџијама, напуцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, |
| несоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја |
| а, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у |
| , није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те по |
| ао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по реду оче.{S} Ниј |
| се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека при |
| е све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча н |
| штеним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсуд |
| ка, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си |
| та на свој ужас опазише при оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отво |
| неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А |
| на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од |
| н паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо х |
| ог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је п |
| витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га за |
| ом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више |
| какви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и с |
| е на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом к |
| аше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тоб |
| е говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице р |
| која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} |
| о скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да гово |
| питом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о велик |
| дан велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} В |
| тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више к |
| је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо! |
| ицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено |
| х топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред |
| ге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту |
| чима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О |
| ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао ниј |
| аки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С |
| ију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би г |
| , која у њеном турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци |
| јеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати |
| асмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих |
| иња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти сл |
| ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} С |
| ш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш л |
| о се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго п |
| их двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена с |
| лу!“</p> <p>Она уведе ластавицу у скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграб |
| ичарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад |
| се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини. |
| и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" / |
| p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. |
| да у поље Косово,</l> <pb n="220" /> <l>А нашему кнезу честитоме,</l> <l>Хајдмо....“</l> </quot |
| <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници |
| >Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му прогова |
| ачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са |
| која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прам |
| а у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} О |
| д овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и |
| ата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара |
| и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понеш |
| јком опростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у св |
| каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа |
| аче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, |
| } А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће |
| то си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем о |
| ише да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да |
| ав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само у |
| ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога гр |
| поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић |
| Хе хе хе !“ насмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или р |
| о.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p |
| зи на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S |
| одска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то т |
| :id="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, ка |
| вори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></ |
| чи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе рас |
| е дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — |
| иде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па о |
| мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна |
| бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промукли |
| чких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост приз |
| милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко радознало.</p> <p>— |
| } Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво |
| , па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јест |
| је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој |
| и Милоша Обилића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад те |
| цају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</ |
| оред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n |
| од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беш |
| Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чис |
| а очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се р |
| им поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет друго |
| утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети |
| а по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече Рајко са свим поуздано, окренув се Маргити; |
| светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Ком |
| ргита се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав од |
| екнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај м |
| д кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом буди |
| -аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по |
| баши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три ре |
| жност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се |
| <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни ма |
| нда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповес |
| а турских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да |
| му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да |
| оликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „ |
| .{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет тал |
| Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду |
| и је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило |
| и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на св |
| и руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колен |
| уке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде пред |
| ба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љ |
| Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда ј |
| , све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора |
| але.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно |
| >— „Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="1 |
| правите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не може |
| д помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар ј |
| н дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком |
| м поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој |
| сније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас |
| у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири пот |
| итање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалисање његово са некаквим |
| јко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца о |
| узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која ј |
| мо кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циган |
| ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто |
| ући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него о |
| потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав тали |
| > <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двој |
| ала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и п |
| војој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да п |
| огом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, |
| асом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред в |
| лах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испад |
| души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мал |
| најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за |
| мо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико |
| ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би |
| се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако |
| сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј |
| ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, п |
| ар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква |
| бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путн |
| и нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада г |
| никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се из |
| Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Ци |
| ад Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њег |
| траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то мо |
| асни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празн |
| о је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђе |
| и људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Н |
| рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S |
| са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="13 |
| то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва рад |
| воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жи |
| напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја |
| кога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само |
| свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бо |
| ница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мра |
| {S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у ж |
| .. опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да |
| напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи ша |
| а господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу вели |
| растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, |
| а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дођ |
| једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој |
| силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p |
| лео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која |
| е по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђ |
| који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслони |
| евојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p |
| румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху |
| епше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к |
| из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Мар |
| е рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљ |
| } Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми |
| а ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милис |
| оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ |
| е?!“</p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на о |
| м, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два си |
| ожја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</ |
| прихватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван |
| ка у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирн |
| ивог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гро |
| узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змију |
| ргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добр |
| ,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лак |
| ихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и д |
| p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш ске |
| ну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, |
| ам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} |
| еног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети |
| од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Мар |
| турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му! |
| од сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јов |
| хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Р |
| краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ рече Рајко са свим мирно, п |
| с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну |
| аво казати што ћу те питати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си |
| силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од |
| а коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са прв |
| ла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са п |
| сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на дла |
| што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој |
| и као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене в |
| но у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода |
| ади шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је уби |
| ласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жи |
| 13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Ниса |
| њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак |
| аргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Алад |
| проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као д |
| ала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и |
| г корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те |
| е. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паша н |
| букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор и |
| анин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони м |
| двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз про |
| рав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на п |
| и малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" гово |
| поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, с |
| алуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти |
| главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некак |
| м златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} |
| круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан |
| неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко |
| долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на |
| их мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се |
| доше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од |
| лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са с |
| јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим н |
| ма школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас |
| та од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, |
| запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неко |
| ој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се свет |
| Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кош |
| — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у лини |
| е поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од |
| тегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огл |
| /p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да ми |
| на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запи |
| из воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па н |
| оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута пе |
| ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, виде |
| види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га о |
| сле да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња |
| х се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја |
| део ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да |
| адића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцим |
| аничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растр |
| маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танк |
| pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као к |
| и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.< |
| и и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је поса |
| буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ос |
| изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна јед |
| је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, забо |
| главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини |
| ! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљуну |
| као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од На |
| тлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној сла |
| марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да |
| , опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје му |
| свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себ |
| перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда |
| арем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те проб |
| а покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, т |
| творен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бо |
| !...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l> |
| д Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог не |
| ао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим |
| ђе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе |
| кну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n |
| се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом ко |
| се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не |
| ред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој н |
| и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да нис |
| арац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p |
| ао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} |
| е.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене |
| и.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мрам |
| е да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те се у бе |
| онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напи |
| <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече о |
| {S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни Хришћани чине, |
| ушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра |
| Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у св |
| ме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S |
| лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, |
| из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њ |
| они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Марги |
| околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо |
| и ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{ |
| те ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с |
| амење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Твој одговор на моје мо |
| } Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Њ |
| је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се |
| женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскак |
| ва рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њ |
| млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом ју |
| икад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена ус |
| еви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву |
| у жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено |
| ем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође з |
| плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе |
| мо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу ј |
| само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S |
| арушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра м |
| оспода маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар |
| што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а з |
| е над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </d |
| n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али л |
| Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за |
| ледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану к |
| дира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша |
| добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једн |
| е начини читав урнебес од силенције.{S} Али кад последња силенција угуши претпоследњу, кад у то |
| кивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Ха |
| стију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајк |
| опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она |
| не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немило |
| ђох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не с |
| "221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртво |
| трпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу |
| и руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од |
| је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред јед |
| на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Ра |
| своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је ца |
| е још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдм |
| збуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не ски |
| ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и |
| n="209" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота |
| че да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од |
| и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S |
| p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викн |
| ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како ј |
| с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Из |
| дом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све ве |
| и да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи унутра у пећину, он пође за |
| се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! “ па погледаше са седла |
| ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опрос |
| да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па м |
| кезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! |
| да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молит |
| зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се |
| му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада |
| ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пус |
| и, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} Пос |
| ао да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој пов |
| спођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни |
| ужо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па |
| ти се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што |
| <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седл |
| поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{ |
| ао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му зби |
| ј лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била врло мален |
| посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже |
| унацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Оби |
| некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} |
| Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пу |
| о путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим др |
| јко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што ни |
| бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и |
| ека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у коме се својим уснама хтеде дота |
| „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу н |
| ђе до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и вр |
| !“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће |
| да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који |
| ?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и |
| он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жи |
| као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати |
| комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је |
| ко је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко |
| су забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух уда |
| екшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, ко |
| скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове |
| чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово |
| S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од гос |
| и беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то |
| лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте |
| амо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ |
| а ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо |
| ело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отвор |
| њаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете на |
| ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} |
| од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву |
| а дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око |
| овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућа |
| најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор? |
| , и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега пута!“ |
| ри баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука |
| пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ п |
| ко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о вра |
| вечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак к |
| н по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег п |
| одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске љу |
| ину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо уд |
| /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени |
| и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чис |
| штења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим |
| родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно |
| Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, с |
| нове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилн |
| > <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја д |
| рештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није мног |
| ује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије са |
| н и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каже мени мој Мартин: „лажу, лажу; нису |
| а зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах |
| као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као |
| ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образ |
| амо да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не |
| оше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако ст |
| и: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и намест |
| о је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Ка |
| ли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жен |
| араценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна |
| кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи с |
| м и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Пра |
| </p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамб |
| рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта |
| рата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој ј |
| померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини |
| ди своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} От |
| етим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу н |
| х, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле |
| не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској, |
| и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l> |
| Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом, па н |
| ад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равно |
| е куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може д |
| а.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Је |
| ћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} |
| тавио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу о |
| ика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним пасом, поврх |
| по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синови |
| !</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај ниј |
| а у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар ја |
| за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говор |
| трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту с |
| ра на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим п |
| уде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" пит |
| аћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи на |
| пио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве р |
| /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа |
| ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутур |
| напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Сви |
| ки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да о |
| ла неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их |
| као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком гр |
| олове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш |
| уку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и ку |
| само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину им |
| обом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда |
| боду чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од |
| е кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, |
| и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око |
| рхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се вид |
| дах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пус |
| се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ < |
| ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човек |
| њишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине се са свим гола и |
| атресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као д |
| лахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} К |
| стивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофи |
| ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рај |
| да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се |
| тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од ве |
| ја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те |
| звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи ј |
| е каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној н |
| прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Марков |
| омогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у пот |
| оје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекр |
| “</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајањ |
| /p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бадава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грех |
| и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на о |
| гита Рајку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, кој |
| могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава л |
| да чисто са очајањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти ви |
| опуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрете се Маргита Рајку раздрагана лепотом око |
| преда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави |
| ао дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то |
| у такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави |
| гу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добр |
| есно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шт |
| оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки п |
| ви везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти тако тешк |
| ако је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош |
| еђе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завука |
| би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како видиш да |
| радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се |
| раду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково |
| е сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> |
| невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њем |
| Марка, па Милоша Обилића, па Страхинића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толи |
| 31" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти |
| утника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући му руком; „ова го |
| и беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спушта |
| лостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони |
| ви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо |
| столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да |
| из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице |
| а рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> |
| </p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p |
| и сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохват |
| онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели. |
| ад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још |
| рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> < |
| е ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око кој |
| тније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти боја |
| овици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост гос |
| ад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођ |
| ше по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се |
| „Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ п |
| говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој п |
| ко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше мла |
| дајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас |
| у, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зет |
| сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загу |
| разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље |
| ет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и до |
| ицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети |
| ј мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у кр |
| узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не |
| спуштајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пус |
| ињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала |
| у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола |
| и.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се поди |
| .{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубок |
| а баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо |
| а верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quot |
| мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, |
| етаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким |
| дозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран т |
| а прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} До |
| отињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, |
| ете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово ј |
| Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, х |
| шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам |
| толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Ус |
| " хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она м |
| дној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна бе |
| у. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да |
| ју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да п |
| заше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не |
| ио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо |
| а, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњ |
| или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти |
| S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и |
| но.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шт |
| бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од |
| звади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда под |
| з њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа |
| киде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног п |
| докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада |
| за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} |
| спричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе |
| и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за р |
| н и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаш |
| а има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је ме |
| лили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и д |
| рстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На |
| само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено |
| јко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> |
| ек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" |
| то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде |
| ора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозор |
| сму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да |
| спођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пун |
| но да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручј |
| емо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не |
| има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молим |
| е глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то дови |
| у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Н |
| 47" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони ма |
| ину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а |
| — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу в |
| ином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У те |
| а <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p |
| да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих вол |
| бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не ре |
| ="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па |
| н; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и |
| но што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше |
| ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало |
| ном хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од |
| аш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни |
| јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи |
| себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у само |
| повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S |
| силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи |
| е.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде |
| по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо |
| једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако ма |
| љеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Кр |
| смеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.. |
| на једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића |
| тине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и |
| /p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну |
| мор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ уз |
| ише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро |
| {S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајлију притиснуо |
| с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо |
| и, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки па |
| p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „Како ода шт |
| „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског |
| исне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чу |
| да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајд |
| друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да в |
| е бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи д |
| аслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дуб |
| штаху — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево |
| ларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“< |
| цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ реч |
| , ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све |
| елела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из к |
| /p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бад |
| сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрат |
| у.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као |
| фице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџа |
| екако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, |
| е друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке гр |
| , ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше |
| , поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Но |
| е ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше |
| ког поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турски |
| ох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах ј |
| пет у пећини створиш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче р |
| нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога |
| ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуд |
| ; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... ви |
| ! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n= |
| нглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Рајку и г |
| зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани ст |
| о какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <p |
| чаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме саму у |
| а једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако |
| и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљ |
| Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пе |
| ве један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ реч |
| <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син н |
| м ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу |
| ен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сиг |
| и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски |
| ивезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња |
| трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{ |
| мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да |
| ох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам |
| госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем |
| ског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање. |
| гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, м |
| Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне |
| и болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на |
| лосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p |
| стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не |
| ним клештима.{S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити |
| о је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови |
| него са мном. „Хајде у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „д |
| Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем |
| .{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориш |
| рном сниском калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху ш |
| дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} |
| војом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га |
| да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте цар |
| на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немој, беже... немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром про |
| едан на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презрив |
| у пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега |
| ва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је пр |
| а хтеде прихватити Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спуст |
| својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рај |
| р!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вр |
| } Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од с |
| ихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним зно |
| ње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</ |
| те Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од |
| оје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, ди |
| риђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као да беше |
| ога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих |
| меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и сло |
| Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} |
| самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран кр |
| ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског |
| „Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" |
| S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је м |
| и и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам свети отац <pb n=" |
| ара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројен |
| у и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, нег |
| шку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у њег |
| анских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољуб |
| о, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грл |
| “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи по |
| лиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада |
| рити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} К |
| /head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше по |
| ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> |
| сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љ |
| речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартин |
| аса нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p |
| ебе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p |
| и човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме |
| тву!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобразна комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се |
| олико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врући |
| у.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих |
| би на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога |
| и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхт |
| ше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, оч |
| још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком д |
| упили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} |
| ремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, н |
| м и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Ди |
| на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" |
| један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{ |
| шену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, би |
| једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети. |
| не сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштови |
| у клетву.{S} Него на све то сав одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата н |
| и што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле п |
| ад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о з |
| рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ластавицу за улар |
| јлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда |
| питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџариц |
| не, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турц |
| како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у |
| ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дош |
| Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> |
| та ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка |
| рим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко |
| ња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да с |
| таде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му |
| p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше |
| Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задо |
| и да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је па |
| и!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџариц |
| у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку пове |
| } Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добр |
| ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те |
| </p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не ми |
| д Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Цигани |
| ставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док |
| од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пре |
| позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену нек |
| ова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чутуру |
| им се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину с |
| S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчи |
| питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било? |
| p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше |
| ђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста |
| млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна М |
| а робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Да |
| нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем |
| младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај |
| ве снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и |
| аслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побл |
| су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити ста |
| {S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше о |
| да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| не што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога |
| ула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о |
| тне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше |
| n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раст |
| обледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа. |
| осила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму. |
| ричекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S |
| ирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, |
| ки плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и |
| ма.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У |
| носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, с |
| апурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака |
| , заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио |
| за оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али |
| ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била |
| посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, |
| г зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „ |
| ближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве в |
| ладе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу п |
| евић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Мар |
| и повисок старац, — с руменим образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто |
| овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод |
| дљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих дв |
| зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на |
| г од углађене ораховине нека се постави белом свилом ; тај ћемо положити у ковчег оловни, а ова |
| поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавк |
| и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па |
| његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету др |
| } На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{ |
| а венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низ |
| прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љу |
| едара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови но |
| , гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да |
| мо право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља! |
| умели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па се окрете према Р |
| како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече п |
| иташе Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гро |
| ша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо |
| у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахр |
| ињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Круше |
| .4"> <head>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S |
| ило у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесар |
| луфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара. |
| ариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбога |
| ДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ< |
| платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да гово |
| и изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест та |
| кира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкин |
| доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав каји |
| одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а |
| чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од м |
| деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у р |
| а у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига |
| а своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме ле |
| ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} |
| на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с места.</p> <p>„Хо |
| адбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко ј |
| дини степенице опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дох |
| Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и ко |
| са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже |
| еменит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изг |
| е и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на ко |
| бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у друго |
| душевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна јед |
| цана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и с |
| очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноћ |
| иваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један д |
| ма зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола ско |
| и.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање |
| пречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са тр |
| е сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и друго |
| ој широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене некакве људске прилике.{S} Ј |
| међу сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и |
| ар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи бех |
| два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десн |
| осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше та |
| мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силн |
| Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, |
| а низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица ње |
| опет у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког |
| усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах у |
| сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и |
| на друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три |
| вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, |
| овцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на маховинасто стење стари пустиник и Рај |
| .{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, прит |
| раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у мно |
| та би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, ч |
| и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и |
| пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последњ |
| ку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њ |
| ве бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари д |
| од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као |
| лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе |
| илине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, к |
| а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талир |
| лада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху |
| у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога |
| уги просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прил |
| есто.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и ис |
| беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке на рамену Рајковом, па на њих спусти |
| “</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сли |
| <p>Рајка подиђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби |
| } Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита хитро скочи ун |
| јвиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чароб |
| да.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S |
| рекрштеним рукама, корачаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је б |
| у, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима и |
| ницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних к |
| бра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире |
| д углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и |
| сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„З |
| никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори |
| ако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно греш |
| мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му г |
| у за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмакла, отварајући овде и онде п |
| стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако |
| ко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови |
| ше не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову |
| ату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако |
| наш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али |
| <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко к |
| воју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен |
| тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи |
| еразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиново |
| ик: „напред, напред!“</p> <p>Маргита не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пр |
| а и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, п |
| јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кр |
| <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету н |
| ем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сва |
| е извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} |
| е занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и |
| ки рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по < |
| е чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила р |
| жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти ста |
| е!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло пр |
| од пет алемова, од којих онај у средини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голуб |
| м младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он |
| потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена |
| без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стен |
| ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста р |
| ељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="16 |
| себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов раз |
| други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и ма |
| уњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе |
| како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} И |
| више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у С |
| уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Прим |
| ног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{ |
| полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога |
| ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани з |
| дба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, |
| ниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="16 |
| да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико трену |
| дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од |
| ебо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле |
| е мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво |
| но еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао н |
| ше к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчез |
| обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздени |
| на коме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по це |
| е!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> |
| ветлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и |
| аше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови |
| мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јуна |
| соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већин |
| еспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше заст |
| љиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргита се није |
| } Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и с |
| нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати ча |
| те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему у |
| бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен па |
| се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, бр |
| а сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко |
| ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! |
| пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачев |
| акуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Поз |
| “ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушбаши на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулу |
| ође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размр |
| и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе расто |
| је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден једа |
| жарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="1 |
| мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долаз |
| мбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, |
| его после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{ |
| жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку |
| твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар |
| питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има |
| и за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите |
| то?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла |
| у једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарск |
| обро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавиц |
| Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда п |
| гне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клица |
| инске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром |
| испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на |
| само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово |
| стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све с |
| се одвајати од Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мисл |
| исао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чау |
| а сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи б |
| је зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана ни |
| ила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у р |
| окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега б |
| нудио свој мекани плашт?{S} Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И |
| да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посад |
| рен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па |
| се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишт |
| ица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим н |
| и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бо |
| у њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један с |
| репти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани |
| кала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или |
| и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем |
| једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, п |
| ослушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку |
| и му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња |
| ко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онак |
| паше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у |
| је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим |
| омилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> |
| де је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири ноге, |
| добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио |
| оњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му |
| и вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких |
| ?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим |
| е господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да |
| или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и |
| собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — о |
| жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки |
| !“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не |
| једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изнен |
| на од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лав |
| уку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца |
| м светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме од |
| но погледала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не сн |
| неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришо |
| м.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} |
| реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том пу |
| овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину |
| к бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, ст |
| љ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску |
| ле под прстима правог песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би сл |
| и, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турског |
| } Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже б |
| тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са свога места к |
| ао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} |
| и брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима о |
| очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, |
| бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господин |
| живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот ј |
| завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном |
| н да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој |
| да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу |
| јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко |
| због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј м |
| " /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радос |
| pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивн |
| љаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси |
| а.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за |
| е и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо |
| дмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је |
| адне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав |
| > <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја с |
| Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p>Она не рече |
| раде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и |
| све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским |
| х раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да при |
| но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све |
| био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога муж |
| о прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хва |
| е разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољу |
| могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца |
| пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или и |
| , — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе |
| м причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> д |
| сто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би |
| као, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Ма |
| p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли б |
| ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања! |
| гала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче! |
| цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опе |
| ин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа пре |
| па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жен |
| јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда с |
| а Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлу |
| лагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу т |
| на до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврст |
| нила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз ко |
| он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно н |
| до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада М |
| а га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад |
| га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и |
| ено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пус |
| моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После св |
| вских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети н |
| нога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хв |
| . <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, |
| ињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} А |
| и и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више |
| ну страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} Не м |
| ревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и |
| не иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао |
| д!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим пар |
| нам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с ра |
| рац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџ |
| его у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Ц |
| послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као |
| аш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на |
| <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно ниј |
| се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ради како |
| Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ б |
| и ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, с |
| аганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушбашо, тако |
| Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се св |
| а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да с |
| што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друг |
| ијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово |
| о њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче? |
| чила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се сил |
| но лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од |
| ри да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{ |
| је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавиц |
| де је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру пор |
| је могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да ос |
| о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти н |
| ло нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај |
| о рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да ст |
| у на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему |
| у покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које |
| цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све д |
| д сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега н |
| на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овак |
| у!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином о |
| да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више мук |
| иротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> напред!{ |
| аки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојк |
| је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> |
| оја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лиц |
| мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по друг |
| ицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов к |
| де хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као д |
| Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ос |
| наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин |
| о?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су он |
| к од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је вр |
| преко наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој б |
| срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Верова |
| е баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, |
| ло од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — ост |
| ламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двад |
| p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзор |
| ; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — ос |
| каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} |
| о да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи |
| уту до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними н |
| з тебе у оном мрачном ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у |
| и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно |
| и и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме хра |
| собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свилен |
| ргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> |
| утим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном н |
| етлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и свет |
| о тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног |
| Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одва |
| елим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је |
| ну сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Ла |
| сторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких |
| љала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом запл |
| застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} |
| д црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, з |
| која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред јед |
| ње је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, |
| е.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врат |
| и још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се зами |
| е српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и он |
| бучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је свет |
| енце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарск |
| куд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуд |
| ено прво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући о |
| и знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па |
| о је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је |
| исоке и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, ст |
| Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост |
| ваних.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од зла |
| али лепо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудес |
| д чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душев |
| аргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, гр |
| воране ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повеза |
| дазвао.{S} Твој одговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} До |
| им плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, |
| , загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} |
| l> <l>Хајдмо....“</l> </quote> <p>То су биле његове последње речи.</p> <p>Стигоше мало после ле |
| мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнел |
| о нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо в |
| катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо расп |
| а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом |
| диле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а |
| те слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, св |
| испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо и |
| г једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми н |
| аји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ћ |
| њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби |
| ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука |
| аше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори |
| обри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни приј |
| на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу |
| поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поноси |
| ихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињ |
| м другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанко |
| а узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобо |
| ерважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпаци са челенкама од сребра и злата |
| а и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S |
| или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој при |
| сно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној < |
| .</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у |
| та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као ст |
| еној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, в |
| било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељ |
| нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му |
| нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су |
| а бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита |
| то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.< |
| 88" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено |
| S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слуша |
| р поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до |
| с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се |
| ју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, |
| „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад |
| друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њих с |
| ва излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на де |
| није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цар |
| линце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је |
| овека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто |
| е био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му свет |
| си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с т |
| н од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљ |
| свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнул |
| Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љуб |
| а почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали с |
| а се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега под |
| о себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у др |
| њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од |
| pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, ил |
| лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склоништа од њу |
| женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S |
| ек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у |
| о не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште |
| лад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим |
| на, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као крпа.{S} Она танка кошуљица на г |
| водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже по |
| ину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкуј |
| оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро т |
| а сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити |
| C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунав |
| ише од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставиш |
| а била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај |
| е под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах |
| ришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрепта |
| удљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Кр |
| допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице зас |
| /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између |
| ој, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се проп |
| стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно убили!{S} |
| ворио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саст |
| ојима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час нап |
| ву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пе |
| д, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прили |
| улуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске г |
| менитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њ |
| , тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> |
| а за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака зем |
| ребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила |
| езан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско |
| >5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на ка |
| двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бед |
| и на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди |
| настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој б |
| се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслар |
| ова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га |
| .</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да зна |
| м путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" / |
| ко је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам |
| ке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неко |
| — „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бо |
| њаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако ни од шале носити таква |
| те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уран |
| " /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја мат |
| Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„У |
| доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</p> <p>Насмеја се Рајко на |
| њском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим с |
| а својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек о |
| ступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Бил |
| мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... |
| вић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео с |
| , а он онда поново побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Ка |
| а су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенка |
| доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
| али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало ру |
| у да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, |
| рок мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали |
| ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га |
| моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опе |
| з тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, |
| ић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном |
| .{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен његова |
| ижили и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то |
| г града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе ј |
| претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и |
| цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благ |
| аснога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији нос |
| ас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} |
| ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили |
| {S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина |
| днео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и т |
| ље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалос |
| говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти |
| па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето ј |
| е четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је |
| завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Те |
| ревалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понеч |
| их и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> < |
| звади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отв |
| оком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још виш |
| лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто |
| онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; |
| трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да |
| дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан |
| већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корица |
| те се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, |
| очи мирно погледаше на реку, која тако бистра, тако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што |
| г песника одјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој м |
| ну.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на а |
| Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> |
| ину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим |
| увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ |
| наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хи |
| крсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше |
| чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунч |
| о ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну |
| зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затвори |
| удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер |
| је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p |
| ако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осм |
| ило што сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S |
| оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, |
| где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>М |
| вори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и ср |
| дован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> < |
| тите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, о |
| га су Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њ |
| ш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору |
| нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле позн |
| видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је? |
| натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, ј |
| мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горс |
| „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео |
| мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у дво |
| у малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше |
| престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по ст |
| тима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа д |
| ази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико ко |
| S} По сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> св |
| олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад |
| чно одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па д |
| ојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хт |
| на зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја пом |
| за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и ле |
| ли се све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнем |
| о ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласо |
| је тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо |
| који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p |
| шку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у |
| бра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце б |
| ате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, |
| у ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у руд |
| е Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озби |
| а да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" /> на |
| напред!{S} Те сам речи од њих научио у битци код Сенте.{S} Синко, напред! напред! напред!“ </p |
| .... половину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{ |
| {S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да |
| бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја г |
| pe="notes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђер |
| <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда |
| па овде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске руш |
| евских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи |
| своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по |
| гане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, |
| питањем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него е |
| ознадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ реч |
| не с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши ст |
| {S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј |
| ли ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привик |
| } Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка зем |
| и то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здр |
| ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила б |
| црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом и |
| ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим |
| јим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву |
| а у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се |
| Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог |
| ртин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у |
| Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да н |
| дом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на |
| “ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да пр |
| д нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што б |
| бе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је |
| ких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који |
| го омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли на |
| аће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на ка |
| е?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто |
| е пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чар |
| ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>П |
| о сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и |
| уком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред |
| <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рај |
| умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни |
| слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и |
| она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда! |
| е прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p |
| и да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са сам |
| ка робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још св |
| " питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да пок |
| } Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на кра |
| о да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега |
| о.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда |
| роћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је |
| лавно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <p |
| ђе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, |
| раван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за св |
| „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле |
| млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш |
| епа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пр |
| робијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно |
| отамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегл |
| за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одгово |
| епшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом з |
| „Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb |
| ја подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону |
| таву смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Криво |
| ничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те д |
| ори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирн |
| , а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно |
| аше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори |
| уђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царе |
| ош у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадиш |
| и платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да |
| туженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочек |
| свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејк |
| .{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше |
| тит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше гла |
| тешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љуба |
| и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{ |
| .{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича |
| се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погл |
| г дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу на |
| /p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без реч |
| на крају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жуд |
| њик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само ка |
| поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би |
| ебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благоси |
| с двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега пров |
| <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне не |
| не кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач. |
| те одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивото |
| еког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стиг |
| к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са |
| једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко ослобо |
| речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> |
| оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости |
| ста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по ма |
| де пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па |
| ирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, ч |
| Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледа |
| “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док |
| н Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„ |
| Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда |
| нај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно з |
| је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ реч |
| да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе п |
| напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, |
| оред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте |
| о нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хт |
| сти са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот ј |
| ајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и п |
| иха месечина.{S} Све оно блато око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га |
| его ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?! |
| уците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батин |
| блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти |
| чекај се ти што твојим циганским очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ |
| 2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, |
| само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташ |
| и наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени |
| апуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „ |
| крива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите |
| олагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како топл |
| а Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва госпо |
| ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра же |
| м.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како |
| ада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не |
| е осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад |
| уше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу с |
| } Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад д |
| ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својо |
| Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце з |
| кчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да веруј |
| ер преведе Рајку овако :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски послани |
| А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="2 |
| г камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне ве |
| ници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини бе |
| ичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пу |
| <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш. |
| ебу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: к |
| воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему ов |
| и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си |
| а од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с ве |
| спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type |
| знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође на |
| /p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ п |
| тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и м |
| ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо д |
| Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јово |
| једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне |
| о док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи |
| и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло прит |
| је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98 |
| с да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је |
| .{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога |
| Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни |
| како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али |
| ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на велико |
| јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према с |
| таније, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде |
| ом великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter" |
| учан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихват |
| вала ти, оче, по хиљаду пута!{S} Ако ми Бог помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином жу |
| е видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако ис |
| воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме ј |
| кања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе |
| д: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино |
| , госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији |
| о мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је гов |
| м, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем |
| ангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се |
| у живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред |
| у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред.</p> < |
| дарише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p> |
| си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо мо |
| о моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вел |
| Причаћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" |
| у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руц |
| псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељац |
| крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у |
| клоништа у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се |
| Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ М |
| нудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних з |
| !“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други |
| да маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да |
| меја се Рајко на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У |
| у!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А к |
| рага ни од крви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим к |
| Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раскопати сву урвину!{S} А мене Турци стегош |
| питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{ |
| , у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било |
| друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} |
| } А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" |
| га Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се боји |
| ам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Др |
| „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p |
| чи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођ |
| мем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</ |
| бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри |
| ="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше |
| и старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ |
| снила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{ |
| нином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто! |
| } О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који с |
| рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род |
| асно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један пра |
| е чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас бела |
| ј се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рај |
| а запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад |
| јко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу |
| а смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>За |
| едаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он |
| :id="SRP18920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно за |
| еђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{ |
| чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива испле |
| ивне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> |
| ики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига |
| десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загаси |
| S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“ |
| г песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на к |
| округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме |
| Милош Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на бе |
| Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{ |
| себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето са |
| S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа |
| да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице |
| Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу мо |
| слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издав |
| и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ р |
| е може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за на |
| о је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељ |
| Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде |
| p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у |
| тварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ пр |
| е: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да |
| м..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></ |
| док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она с |
| жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{ |
| ма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се р |
| 0" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме разговарала као о |
| на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам т |
| аргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то скромни |
| ad>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, а с прекрштеним рукама, к |
| ад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми наше |
| жем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у мо |
| двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додад |
| се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћ |
| А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> |
| } У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево |
| рчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“ |
| е за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери |
| двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све ј |
| са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! рече тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи |
| што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељац |
| вис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниске софе |
| ђе народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара |
| {S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на |
| да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не зн |
| бе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| ој сетиш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујн |
| евцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који се одазва моме |
| сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да |
| сабље посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови |
| дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропств |
| Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па |
| видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше леп |
| на робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили т |
| м, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли жив |
| а растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама |
| !“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово дв |
| ве један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у |
| то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам ист |
| ском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофи |
| лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на В |
| још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, не |
| ђо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име с |
| ја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео |
| <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас пустиш |
| син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Ма |
| да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... опрос |
| ама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капели обе вел |
| исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно |
| га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица с |
| <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> |
| ци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару |
| кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи д |
| за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече ст |
| тати ? “</p> <p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници д |
| путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срд |
| на, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} |
| ети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то |
| е су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и д |
| ожуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Р |
| говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње |
| ратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одма |
| l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“< |
| о у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и |
| срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га о |
| ворила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ |
| знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} С |
| ом којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт! |
| ом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј |
| м да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све т |
| и!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да |
| у сад опет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на |
| м како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа |
| </p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом |
| истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сл |
| раха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p |
| жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се с |
| а врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па |
| се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз пла |
| вима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће К |
| ине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, |
| p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не им |
| земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дођ |
| аслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без д |
| овима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад в |
| нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не |
| н; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела са |
| } Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на ман |
| } "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Ра |
| моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наш |
| да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и |
| кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајк |
| тњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака п |
| се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх |
| .{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега |
| ена на ниже погледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} |
| га!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио с |
| ако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, прову |
| ним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турс |
| Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пу |
| сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њег |
| две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајк |
| , и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од |
| Ударише Маргити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душ |
| а. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па с |
| а разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргит |
| размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на |
| м просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоре |
| ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а |
| пиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51 |
| неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очи |
| молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не |
| онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и т |
| Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{ |
| ао почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мисл |
| му ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре |
| уку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц м |
| воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне |
| а, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најбли |
| ити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге прати |
| рац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену |
| тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да ј |
| „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и мах |
| ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом ко |
| јој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче о |
| ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде остав |
| главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на коме сеђаше, п |
| м као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па |
| од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оста |
| ита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим вазду |
| ајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама |
| ан у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају |
| зив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S |
| нај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на р |
| борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, ка |
| души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања с |
| и.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба вер |
| и пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај п |
| раше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ муцаше |
| его да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав |
| , да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је ка |
| Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седа |
| ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блен |
| у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, удариш |
| стора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац |
| знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ п |
| у Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби из |
| Расрди се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви г |
| Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> |
| јена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нис |
| ако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису |
| без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођ |
| десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незна |
| ричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива |
| , кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево |
| а.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове |
| ам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је |
| ака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лева била је |
| еше ту пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велик |
| ве још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Марги |
| је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одеве |
| а широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив об |
| устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, |
| кав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну ј |
| ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од |
| образима, белом на округло поткресаном брадом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орло |
| ш ти њима, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, |
| као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда ка |
| јке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако т |
| има, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњач |
| {S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече |
| аници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе |
| на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ног |
| /p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје пл |
| ави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан ил |
| а школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећ |
| има и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никака |
| плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топли |
| девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад |
| тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, п |
| ао витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и |
| а... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита неж |
| изао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и см |
| за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешк |
| заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла |
| мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само |
| сово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па не хте то ни д |
| е договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла го |
| у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} |
| че.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Ва |
| ободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> |
| “ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком.. |
| а вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, по |
| наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим цар |
| и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крај |
| кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли |
| мила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p> |
| љих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе м |
| те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јел |
| ка мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало |
| образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка цига |
| шбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стоја |
| а!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах с |
| ка и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> < |
| из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од шир |
| >Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу |
| „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће т |
| ло крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку |
| пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} |
| е грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</ |
| ва једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени з |
| се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете гла |
| е, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима |
| три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „ |
| S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прик |
| да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" /> пешкире, одвезаше сре |
| тавила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до н |
| засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једн |
| час обућу, па онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се |
| уту није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива |
| , лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онд |
| танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала беду |
| А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој се; ни |
| и крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту |
| бе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је |
| и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Т |
| је скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохва |
| ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пе |
| .. и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно до |
| у намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећ |
| тида.</p> <p>„Није, није!“ прихвати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, |
| њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке мла |
| да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" / |
| угом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Виде |
| нда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi> |
| едноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је сво |
| разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подуз |
| Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним |
| ајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може |
| е сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" |
| иленција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, онда један ст |
| <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљ |
| ешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе |
| .{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним врати |
| а Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с т |
| та ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, |
| он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и о |
| “ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким ко |
| раше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад |
| задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</ |
| онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S |
| пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури |
| де по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору. |
| гачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице |
| орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледа |
| нуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није аве |
| ека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко им |
| ају многобројни ситни ланци са оцилима, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангул |
| ђем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним та |
| оносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли ов |
| такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авл |
| гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених би |
| ше онај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајк |
| одиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише дру |
| мим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> <p> |
| ашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, д |
| се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који се понео чак отуда са сињега мора |
| те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Је |
| > <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Е |
| и их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра с |
| Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и |
| то стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено |
| , Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ ре |
| ачким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте |
| кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не мо |
| учно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду |
| рти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари посланик рећи нешто што пате |
| клапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазура |
| уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, н |
| на из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка у |
| молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, мо |
| под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <div type |
| ћу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега |
| помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> |
| ине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, ника |
| ла ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, |
| Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа послужи |
| распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је |
| ишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p |
| ма ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од у |
| знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске |
| њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, |
| ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Б |
| нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари |
| ; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и |
| утаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да ј |
| пота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за ш |
| чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два де |
| , вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо |
| онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри |
| ди како ти Бог кроз то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним г |
| ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако |
| тати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку св |
| показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па нека ми позајми свој нож.{S} Т |
| ђе време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај ко |
| волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу < |
| а никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на стр |
| ођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храб |
| е да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у |
| на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— |
| .</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе дол |
| слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, |
| n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> < |
| оких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина град |
| с учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још ни |
| дисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да с |
| уд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели |
| ана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="16 |
| асипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дво |
| снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као во |
| да је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не т |
| 1" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде |
| не призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад |
| ајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{S} Онде, у присоју под оном стеном, |
| на би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана |
| ца, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успе |
| и каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отворић |
| " /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној |
| на копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад се тек разабирам!“ рече Рајко |
| </p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада |
| ину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ |
| т да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да |
| /head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, ко |
| ло смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни |
| и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није на |
| "> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нес |
| о бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ |
| ан <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку к |
| 50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо |
| јте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад |
| к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивношћу својом в |
| падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да с |
| /p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибиња |
| ше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га н |
| ро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пу |
| ј четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од д |
| 105" /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим л |
| разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сеља |
| да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један |
| сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га |
| га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти |
| — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.< |
| е, Маргита се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно |
| а чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диж |
| , а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и |
| онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону к |
| лем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је воли |
| загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „н |
| ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, ди |
| ти мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако |
| јко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и |
| </p> <p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже |
| ист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам |
| млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се д |
| обра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копље, |
| >„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар |
| дело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, исп |
| града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, |
| и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече |
| дите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа |
| Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци с |
| ту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „запо |
| ом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два б |
| Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чут |
| брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, с |
| ш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не су |
| рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и |
| тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога шт |
| је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на б |
| бе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Ма |
| ом милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Б |
| !“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да пе |
| ио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} |
| као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb |
| ад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не мол |
| ичу се скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да |
| и, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне |
| ад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати |
| право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешк |
| уру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком с |
| проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног др |
| . „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурну оне |
| цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београд |
| S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и |
| аква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да |
| лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потков |
| кнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихват |
| исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашег |
| ихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот |
| од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили |
| </p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш |
| хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </ |
| осподске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко |
| аничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте |
| ти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на |
| ас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ реч |
| нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S |
| е гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га |
| м каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор п |
| ном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те ра |
| рно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју воли |
| S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бег |
| г?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од ускл |
| е остави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гл |
| се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчев |
| лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умре |
| слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана ниј |
| „Па немој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па с |
| S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом н |
| оћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми ми |
| емојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповед |
| аки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане ј |
| , само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја п |
| а овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кад |
| о, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p> |
| l:id="SRP18920_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сег |
| Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладн |
| д њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја |
| коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ст |
| од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p> |
| грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас посл |
| он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и др |
| l:id="SRP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз |
| од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у |
| и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила |
| остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део |
| кво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је |
| да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да мож |
| " /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш |
| ну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, |
| " /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А |
| е као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би |
| уно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p |
| еру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И |
| спођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на кој |
| олимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласн |
| о!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше |
| ошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџиј |
| је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите |
| е Раванице.{S} Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врл |
| мојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи |
| ашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором |
| ест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан |
| ите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S |
| урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших пас |
| ељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p> |
| свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати |
| а да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћ |
| светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} У |
| е у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} |
| човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари |
| S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твој |
| вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар |
| е да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, г |
| орко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових |
| дведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, |
| на моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према свако |
| на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела но |
| а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње |
| м да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди |
| гову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, |
| не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са сви |
| о, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком тако пуни до |
| ек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сеља |
| видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} |
| тафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зове |
| и, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да |
| p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Ја |
| l:id="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом ч |
| очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара |
| има су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет |
| узе оцилом кресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за трену |
| посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још |
| с чекићем у руци, с пеном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, к |
| о час онако тужно плакаше, сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ |
| том маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа о |
| о правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920_ |
| да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме |
| Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није |
| ="SRP18920_C2.1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаш |
| рили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код ње |
| ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли д |
| {S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који |
| а, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бо |
| <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас ви |
| илати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо! |
| руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, |
| њанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се се |
| Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <d |
| е Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох с |
| издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам н |
| ?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињ |
| Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама |
| дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клеча |
| лека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргит |
| бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{ |
| ерите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог в |
| да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ |
| најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је |
| су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толи |
| свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да |
| је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему св |
| лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајд |
| венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господин |
| не очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо |
| казав руком на Рајка.</p> <p>— „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Вол |
| за ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, ј |
| а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где с |
| S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А |
| ла за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој |
| у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада |
| ликој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим |
| „Та како вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените |
| а, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што с |
| да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од к |
| ободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, |
| са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе н |
| ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са са |
| {S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некад |
| ота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{ |
| ницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујућ |
| с неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Маргит |
| под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној |
| арским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрв |
| о седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говор |
| дизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаш |
| добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. |
| огну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!... |
| јене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко |
| онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватр |
| несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, ста |
| ад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом |
| > <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром |
| “ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p |
| Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висин |
| ак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети ка |
| рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја |
| рној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред. |
| присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пр |
| па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па глед |
| ц и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све |
| ишта за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога с |
| Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од ње |
| атром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој вит |
| јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе |
| у образе.{S} Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарње |
| о скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је к |
| ром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш ка |
| да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чек |
| ре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да ви |
| зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећ |
| , скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вод |
| та сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а к |
| крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од |
| д се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба |
| с.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари нало |
| ћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће... |
| и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала! |
| <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си |
| те било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} |
| ајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логик |
| </p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам в |
| „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију покло |
| тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да |
| вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један |
| вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је |
| ека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на краће свршимо!" |
| екну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдиј |
| грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим |
| в провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметну |
| о чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису он |
| жда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од секире |
| вине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, |
| Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве годи |
| да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} А |
| ежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је |
| ка нечиста авет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Ба |
| 18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> |
| S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се у |
| пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, ко |
| их пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осе |
| врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да |
| к старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади |
| адом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашт |
| њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њ |
| том кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда п |
| /p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не |
| и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и ср |
| а на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тре |
| дрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по др |
| {S} Рајко, као неком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава |
| небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше |
| рну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Бо |
| полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, |
| а срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, на |
| ина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну |
| идох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих |
| се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" / |
| ена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, к |
| и јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, с |
| а грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки позлаће |
| Д РАСИНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКА С КРАЈА XVII ВЕКА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>ЧЕД.{S} МИЈАТОВИЋ</p> <gap u |
| в да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох ус |
| сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, п |
| , има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на не |
| а није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброт |
| атагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видит |
| витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо з |
| мешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, |
| о не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све че |
| Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се |
| екуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити |
| о што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последње |
| роду.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од |
| ам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не |
| во је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји |
| и пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, |
| ја царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, је |
| е говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за чет |
| ни господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде. |
| ед! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко учинио шт |
| м стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи |
| е тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и |
| </p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату не |
| ест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако |
| према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим перинама и узглавниц |
| седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" / |
| емљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта |
| S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уст |
| у а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су д |
| тарца нема!{S} Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу |
| онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвар |
| абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Марги |
| светлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од бр |
| } Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да |
| човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> |
| оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} |
| ди казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико н |
| е страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти |
| оздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем неколико пута у |
| тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од |
| } То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не к |
| им ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од о |
| “</p> <p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни |
| етњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богороди |
| но виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ |
| радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је млад |
| прилици на мраморној коцки, лево од оне велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше |
| сликом, која беше намештена лево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мрамо |
| у пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљ |
| <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим цареви |
| ер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке овдашње спах |
| да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!</p> |
| ео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био. |
| своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови бе |
| ебрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко |
| тај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше |
| ка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И |
| исером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако |
| ком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p> |
| полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да |
| очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни |
| елу крпу, у којој беху лепо увијени они велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од по |
| на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крил |
| е звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са |
| е своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колик |
| едној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала |
| к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринов |
| ба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у |
| разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} |
| патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који бе |
| чијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша и нека |
| је дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искић |
| ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како ј |
| и и саставили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као |
| се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о зла |
| 3" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, д |
| ним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођ |
| гледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Рајко као у недоумици шта ће то |
| хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима штип |
| ан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко з |
| .12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како |
| е ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од часа на час по неко о |
| па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само |
| нама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поц |
| е може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: не |
| о, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице г |
| се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, к |
| >Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко вре |
| ишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је |
| полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима поло |
| а, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S |
| коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели |
| обра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њ |
| а сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, |
| да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и ни |
| наше куће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се по |
| о беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова о |
| о, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам пр |
| на није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако крас |
| ="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи б |
| 0_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо |
| ском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујн |
| так, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поно |
| ледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у н |
| ницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се ви |
| велику чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох |
| цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убр |
| двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпођ |
| е опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре сп |
| јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Зам |
| дире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута |
| аше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким |
| шли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била јед |
| ани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и о |
| екох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном |
| то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена |
| p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја |
| кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си |
| па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликт |
| х сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p |
| е беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, |
| покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати цркв |
| једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајков |
| весрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и не |
| ви:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у он |
| радости!"</p> <pb n="197" /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У ко |
| на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтере |
| о само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на |
| лем, по коме се око чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које |
| љак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој с |
| добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— |
| {S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита т |
| дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево т |
| ветом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и је |
| , а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог дове |
| овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти да |
| ош ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гос |
| д грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се |
| , рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајава |
| ва доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на с |
| и су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећ |
| ше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе |
| , како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и сво |
| нао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Ве |
| м казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} Тврда турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„ |
| а озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у |
| га што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану |
| као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би с |
| сару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} |
| млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прст |
| и приступите.{S} Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> < |
| ступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма које вере би |
| срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни тол |
| е Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} |
| е манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некак |
| т ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас н |
| исутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми вереник, није ми љубазник, није ми никакав род, и опет |
| {S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам |
| енисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и до |
| >„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рукама изнео |
| дничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подјед |
| пева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Ц |
| нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека |
| земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си з |
| ави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу |
| ми били слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; |
| нда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре! ти си први да поз |
| ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да повер |
| Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје д |
| у бунту <pb n="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си |
| срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да с |
| не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онд |
| вала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твој |
| о црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц п |
| и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се |
| м да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми тво |
| распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ </p> <p>Рајко скочи са сво |
| не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак |
| цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с |
| р га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима |
| оспођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку плам |
| ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихов |
| зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полаган |
| о, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико дру |
| нда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да п |
| <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и веруј |
| да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох |
| ај шапут, ударише ми сузе од милине.{S} Верујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно |
| те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред |
| дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу п |
| А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало своју шубару.</p> <p |
| > <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз |
| уре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац |
| утљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се |
| града до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необич |
| о озбиљном младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад |
| иј, лупај, свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на д |
| та је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село |
| а!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчај |
| дадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде |
| е слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, |
| се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском не |
| од притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S |
| је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој |
| вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> |
| онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним ве |
| коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да |
| ицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лицу и са |
| ко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише |
| да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опет предомисли, те с |
| и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплаше |
| лав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l |
| о се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Зна |
| едох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си |
| ог цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину |
| таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу кос |
| pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</ |
| ну.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену |
| еду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која |
| ју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некад |
| вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти ве |
| Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати |
| ; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{ |
| времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било н |
| .{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} |
| Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> |
| теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето |
| ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планин |
| се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“< |
| и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и |
| у свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи |
| нопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би. |
| грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, об |
| гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпо |
| S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div typ |
| олико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Ма |
| ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xm |
| другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) |
| за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија г |
| и, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио |
| > и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад с |
| рок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а |
| едан поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, |
| би човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински с |
| од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Ци |
| ли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и |
| вала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми сил |
| ном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељац |
| ро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Морав |
| тела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој т |
| и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје |
| едних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласн |
| су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</ |
| добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако |
| викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се ско |
| она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?.. |
| емила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће б |
| 920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Д |
| ма више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауст |
| ему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегед |
| ет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></ |
| 15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горел |
| г старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под сам |
| е Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што |
| ичај што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> |
| та у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима з |
| иде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и н |
| и донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у |
| ић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше склопила руке н |
| а на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, |
| су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слик |
| 09" /></p> <p>Рајко трже пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убиј |
| и успех настави прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и посл |
| тиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} |
| .</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и |
| ним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Конд |
| епше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђењ |
| кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше |
| речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му световаше да отиде у |
| аквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад ј |
| е се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младо |
| осио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се сму |
| ад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита прит |
| док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку н |
| {S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже |
| ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два д |
| у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гип |
| а је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш |
| ам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диж |
| Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја |
| ра примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> |
| нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не |
| од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивал |
| инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све сво |
| та, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од п |
| ашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или з |
| Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драги |
| тисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{ |
| на буздована.{S} Прилике ове беху све у већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на |
| Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен |
| да опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као уз |
| nit="graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила |
| у три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију |
| ађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио св |
| ="SRP18920_C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна |
| а се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „Како |
| ну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="1 |
| отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно |
| head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господо |
| , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанст |
| у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне |
| ок не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да |
| от био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога |
| а мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да св |
| ала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш слада |
| “</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да в |
| ка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ј |
| убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} |
| јближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то |
| Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас то |
| риград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донес |
| ко је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима |
| не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам |
| деж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек |
| на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да |
| еђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" прого |
| лила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни |
| одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па т |
| рага и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из |
| и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си ј |
| ка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се као ве |
| ; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша лог |
| познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну бар |
| а би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај о |
| и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се |
| , који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година ј |
| Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша |
| , она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе л |
| гов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гу |
| >ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <pb n="vi" /> <pb n="vii |
| Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не |
| из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да |
| {S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев |
| игне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, |
| а се беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, |
| ђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широки |
| ако топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема д |
| узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продр |
| пели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или |
| и сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у |
| у стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао |
| д га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p |
| аше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним |
| аменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> прекипе |
| ти к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане с |
| сећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су појели |
| тало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је |
| ме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p |
| и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се суз |
| Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло как |
| лико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да |
| и!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђа |
| клицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече |
| усле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, и узе |
| ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве пра |
| јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко н |
| ња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то тр |
| о, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а ка |
| се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> млад |
| о звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зид |
| це, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се |
| еницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} Н |
| не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо пр |
| га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко п |
| ед њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким пита |
| е, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам ма |
| а и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном с |
| под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све има под сво |
| вац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три глав |
| е јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето ав |
| ас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе та |
| бара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право |
| ред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њег |
| ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти в |
| ним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обо |
| и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово |
| Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се ги |
| бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој ас |
| оје је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другим |
| у па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у |
| мио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те |
| ј чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућн |
| аџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцај |
| е он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S |
| оњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са |
| /p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има ма |
| Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, |
| м оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је ви |
| не, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола не |
| јем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Турци насигурно уби |
| ,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло |
| А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је |
| арио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица |
| о невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрак |
| латки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у с |
| дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко |
| ако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; |
| лова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког м |
| ога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара |
| види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну |
| иња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, д |
| која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладови |
| ју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А |
| не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану. |
| он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџиј |
| све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни ослобођења.{S} Рек |
| ости још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођ |
| свирај, целу ноћ.{S} Онаквог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А |
| старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, |
| остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слу |
| а поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови |
| нам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда |
| га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућ |
| им радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си |
| {S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке |
| а изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> < |
| ојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" |
| у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у |
| она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита |
| о се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли је |
| А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече она с |
| Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартин |
| баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја с |
| а својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све п |
| ад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу |
| буни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да |
| ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служ |
| ичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли |
| лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице |
| ?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо среб |
| бе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој само манастирска кандила овде |
| „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слобо |
| а му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" пита |
| p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркне |
| аши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погл |
| блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчеж |
| ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снити ?{S} А ?! “</p> <p> |
| рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ |
| шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до |
| што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Бо |
| : млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина |
| ек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човек |
| војим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седе |
| зујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече |
| куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хај |
| главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Т |
| , младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима |
| а, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита |
| <p>„Вере ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb |
| ш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; а |
| па теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео |
| у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова ис |
| рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти |
| у нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p |
| ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске |
| и, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје |
| О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољу |
| пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад |
| рса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо све |
| и су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има |
| а рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора д |
| „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем |
| не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{ |
| ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да сил |
| д твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP18920_N1" /></p> </div> |
| илића, ни Страхињу!“</p> <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко |
| ти рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Сам |
| " упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} Марко...{S} Милош...{S |
| удити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој |
| ву своју несрећу на свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љуба |
| ету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па |
| т, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда |
| S} Хо, хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, |
| p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и по |
| ини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „С |
| спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештв |
| кидаше својих погледа са Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у |
| одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша. |
| села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три |
| се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, с |
| њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше |
| зе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као о |
| има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим н |
| итештвом овога младога Србина кога овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Ал |
| говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом мес |
| рио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, |
| А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто к |
| и цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују ц |
| „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, |
| ућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који |
| и је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бис |
| се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој р |
| се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, хо |
| цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших |
| како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, мл |
| жеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој при |
| ешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве б |
| од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... |
| наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево |
| гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како |
| ну, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> < |
| , <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачу |
| не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што |
| це моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> < |
| ј земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понек |
| ахиња на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али |
| питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хт |
| тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{ |
| је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брук |
| чима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она |
| луцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јо |
| њи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана с |
| о није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од |
| ироко причати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и ли |
| з ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од че |
| уприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача |
| део дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а једа |
| давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> |
| ене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али н |
| с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је роб |
| ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и |
| ед за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме св |
| неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте |
| .</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване.. |
| кну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зи |
| Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шуба |
| огаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ј |
| е!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахир |
| р!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, |
| Бог вас видео?!{S} Овамо, брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за |
| или и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се ј |
| Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенци |
| ој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те |
| наћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапави |
| рскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав о |
| е и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави свој |
| уклањај се са нашега пута!“</p> <p>Тано викаше Рајко узбуђен, а по ртењачи просуше му се неки х |
| ега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Примичу се скотови!“ промумла опет старац |
| диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеш |
| n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ |
| с у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање! |
| одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не препа |
| познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, |
| у обалу Мораве, привуче скелу конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим с |
| не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганс |
| /p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с веслар |
| ио ! рече Рајко.</p> <p>— „На откупе?!“ викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за |
| та кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг |
| p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем |
| ри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа о |
| ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог раст |
| !{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јау |
| куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, по |
| е. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Го |
| ви овога младог човека.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као |
| ћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево њ |
| ми Бог на страшном суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „ |
| ече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора по |
| на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и с |
| ораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф о |
| сном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже |
| /p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако |
| а!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“ |
| дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива гос |
| езиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не д |
| жа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова у |
| .{S} Први беше Рајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме уп |
| устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу раз |
| ивот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, |
| , он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S |
| таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — |
| не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оловне цеви |
| екир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њ |
| г с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет окр |
| м!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох |
| е упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан |
| наест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећ |
| а те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет |
| онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као жи |
| о сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не би се она срдила!“ |
| ... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уза те приљубљуј |
| да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче |
| пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који |
| лики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се |
| ји беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а патеру клецнуш |
| јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} В |
| ј чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме |
| го му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{ |
| елој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепав |
| оји се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ ј |
| реча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у |
| баиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p |
| то, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако саб |
| p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн тали |
| гу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А |
| гоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све тро |
| моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њег |
| притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко |
| е хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саста |
| аше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје б |
| се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са |
| у, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким чизмама! |
| с него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не у |
| дмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако л |
| јући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да < |
| воје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући час на Рајка час на |
| већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рај |
| раху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог |
| нка бела ћерћелија тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тад |
| друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онак |
| S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози ст |
| ор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече |
| к из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог д |
| првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у бур |
| а, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један час |
| нутака у Маргиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала т |
| дан на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по |
| ста, који се на ланцима могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је |
| идим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погод |
| <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уз |
| стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани иск |
| ргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважно |
| даху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се среб |
| ивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Ј |
| ободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и з |
| под огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на свој |
| ног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи обручеви од сребра са сребрн |
| ра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С |
| ше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице |
| е мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на р |
| „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, |
| иже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена |
| ском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кл |
| две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде |
| ајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{ |
| во, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном |
| уштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се |
| једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола |
| Рајко казиваше о планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима кој |
| ан златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики д |
| лаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с |
| страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са сребр |
| руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским носом, ду |
| јтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, |
| p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро |
| ени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изре |
| ан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде па |
| калпаку, с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрн |
| у велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад |
| дом, одевен у китњасто руво маџарско, с високим орловим пером на црном сниском калпаку, с криво |
| покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор |
| .{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S |
| ктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; п |
| у његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погур |
| спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац д |
| жна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" / |
| .{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењ |
| чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргит |
| оред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девој |
| ></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, о |
| платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово п |
| овећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са глав |
| руне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p |
| а долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало ви |
| ати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, ка |
| ростила!.. <pb n="185" /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор |
| ју веру на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју д |
| ујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да |
| >„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољн |
| Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољ |
| срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам јо |
| ња и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> |
| " /> што Маргита осећа.{S} Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом ов |
| у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" рече му тихо. |
| ним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме |
| че; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да |
| сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, |
| S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни |
| вом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски обр |
| ој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не |
| S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад |
| о. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као брат рођени, па не |
| ака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав |
| егедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа из |
| ог поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили |
| моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да |
| моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, |
| кчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p |
| ветлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти гл |
| ратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви та |
| е урежу речи: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, |
| опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни в |
| очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много мла |
| дали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им с |
| ства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему пред |
| од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила с |
| на поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“< |
| је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; |
| ојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени ко |
| а, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширил |
| астелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, пра |
| ајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S |
| г с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи |
| емља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и |
| т иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чин |
| већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин о |
| чи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У на |
| идим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> ч |
| , ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на |
| је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S |
| а мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога овде видите, похита |
| итеже, од Расине Рајко, — хвала теби на витештву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али |
| лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна |
| фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом и |
| којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па се спуштају низ моје образе и низ |
| у мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, те јо |
| а и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим |
| нела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад |
| неке полусвилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шало |
| који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ход |
| до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсо |
| ти сву урвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ в |
| и троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже < |
| мо како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{ |
| забрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жу |
| >„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баб |
| оче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{ |
| е !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, к |
| .{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче |
| — „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас видео? |
| аци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас |
| говић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, |
| у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног уг |
| свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивал |
| „ Али... молим те... не препадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова ран |
| нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац |
| приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} |
| врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад |
| ца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако |
| степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> |
| ше витки стас њен око паса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју |
| b n="39" /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Т |
| хи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука |
| тковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се |
| ад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срц |
| дном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничк |
| маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава |
| коју није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у к |
| гледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} |
| рејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али |
| шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него неку крупну псовку.</p> |
| волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ |
| тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка |
| да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да |
| умена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као стариј |
| тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од |
| учешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!. |
| гама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушевац санџак |
| ца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће т |
| ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у |
| знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> |
| а у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а ду |
| /head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените |
| ња!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не |
| са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од |
| n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики |
| реми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Р |
| д што ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовим |
| нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ зап |
| цаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и |
| дамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде д |
| адна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац за |
| о други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на нека |
| офица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љу |
| знаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Нас |
| .{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна ша |
| ко је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича |
| а пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај млади |
| застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} |
| ри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„ |
| о некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све н |
| у Рајка своје погледе, који сад не беху више мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња |
| е Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања |
| да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да та |
| гог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од с |
| и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем о |
| /head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У |
| реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Цига |
| табла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне црк |
| } На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, |
| итре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од сребра. |
| } Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакв |
| људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци |
| "96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просториј |
| па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче и |
| ође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ |
| м ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвет |
| још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од |
| д растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом |
| штво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком служ |
| учи од оца, брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом же |
| ми, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одма |
| еким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на |
| у, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера |
| причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложи |
| ветоваше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђен |
| ара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цврку |
| а опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мири |
| ти неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златн |
| не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој |
| едва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито от |
| воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груд |
| о, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчев |
| а још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n=" |
| зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом корит |
| дјекнуле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној че |
| ну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <p |
| Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, р |
| прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која |
| не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а на десет |
| твору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо жи |
| <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, ла |
| овлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утвр |
| раг на ону клупу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па |
| е од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па к |
| идећеш, мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ |
| <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превоји |
| један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главо |
| , промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. |
| , пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог н |
| угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџ |
| аветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропове |
| ва? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она ш |
| а мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим с |
| p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> < |
| , па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, |
| су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих |
| ици, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вес |
| е на једне степенице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од хо |
| ајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду |
| а она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? пит |
| ио се понос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим |
| и: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа |
| на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?. |
| гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у |
| д жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаш |
| рудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зо |
| Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже треп |
| иво да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у камен |
| м.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, испл |
| , хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" |
| ном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред |
| d>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину |
| па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог никада није |
| пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете |
| егати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачниц |
| слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од реч |
| ола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда б |
| ања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n= |
| руле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зи |
| Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде |
| Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђ |
| шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако |
| ку.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, |
| истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и уср |
| !</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе Реља од Пазара, Милош Обилић, Милан од Топлице, |
| песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ј |
| ш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчин |
| ао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рај |
| ледњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да |
| делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидина |
| .{S} Бојим се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појах |
| се већ морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџар |
| и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробуд |
| рица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини |
| јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици мног |
| мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} |
| ем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни рас |
| ако да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно |
| го више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними |
| ко пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном |
| добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мез |
| ргита; „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ вид |
| своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију... |
| о без устезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју |
| лим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и |
| ранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погину |
| и на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, |
| ако му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе |
| и Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ |
| даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку ка |
| ерити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. |
| нући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запит |
| Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, који беше дохв |
| ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} |
| ме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред је |
| тва, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по реду, само ако нас п |
| пљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштају |
| тедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке ако узживиш... |
| кав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се разведрила, па не мари, |
| твари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као |
| воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка |
| {S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n=" |
| њак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цига |
| оној слабој а црвенкастој светлости од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, п |
| p>Узеше са светњака у капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник |
| 1" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, ст |
| иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је |
| ролазећи поред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко з |
| ита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослу |
| н сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило и |
| Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје ве |
| у робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па |
| још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, |
| и катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко ј |
| се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом |
| у госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно |
| најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, |
| корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да |
| пље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} Н |
| да је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози н |
| дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Циган |
| приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом |
| тога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном р |
| х од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је |
| му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па |
| тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са понос |
| образ !“ рече Рајко па трже копље те се врата приклопише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга др |
| , и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> <p>„Није авет!“ рече |
| веза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ реч |
| ављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у |
| дведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Н |
| .{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, т |
| д леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p |
| — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна |
| ија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина |
| што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једн |
| се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда ма |
| г <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу |
| на најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хлад |
| „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Руж |
| оз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Ски |
| а поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, по |
| S} Рајко удараше копљем неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; |
| нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„Ако си ч |
| : „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренут |
| о пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" |
| лом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташ |
| {S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемов |
| снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од |
| е га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло о |
| пред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од се |
| и.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари |
| сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „он |
| мо за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао |
| их троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200 |
| таницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да |
| ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ј |
| вот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гл |
| миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је |
| !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лаганом смрћу, само одр |
| је посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и с |
| каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте с |
| шљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном |
| ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као |
| ако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа осо |
| ше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње д |
| атраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим |
| још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта |
| це опет предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудр |
| шао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> <p>„Примичу се скотови!“ рече он не толико у |
| о да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руж |
| се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у о |
| не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пушт |
| еном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети п |
| ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него велики ће |
| неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин доп |
| а Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахир |
| како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће бити у велик |
| а само прштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра |
| е и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Уд |
| ио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, све |
| величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрх |
| ажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би ј |
| која бејаше остала са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се |
| рским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и велик |
| а ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се |
| еш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а |
| ради, како се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на |
| ла!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, |
| , али само као војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онд |
| једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко од Расине, в |
| као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе г |
| руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић кази |
| хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем |
| ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако |
| .8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претр |
| ом да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе паши нишком маџарска господа световаш |
| ељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга дв |
| и од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије во |
| одио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није |
| ке и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између |
| а у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што с |
| плаве одјеке.{S} На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Је |
| кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове проје |
| ја му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном |
| уком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше |
| таф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као |
| вездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда |
| <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на |
| куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и строп |
| и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости реч |
| id="SRP18920_C2.12"> <head>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из |
| сте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гу |
| аља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата |
| ке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— |
| вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Марги |
| ође погинути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “ |
| да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} |
| рпској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који ј |
| као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва |
| каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} |
| некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судо |
| уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбољ |
| е поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио |
| а ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у ж |
| ехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на |
| > <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право оч |
| тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми |
| х, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то ње |
| мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им |
| лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу |
| чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и |
| а толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полага |
| <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима, милова |
| но кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој п |
| ните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда |
| ече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И о |
| руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се и |
| а помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једн |
| ан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се ма |
| ећ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћема |
| здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку ша |
| а моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стар |
| дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="1 |
| склони мало!“ </p> <p>„Никако! никако!“ врискаше Маргита стресајући се од ужаса, па свом снагом |
| господа наступише баш према њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше |
| ожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се след |
| гиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ |
| жа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо |
| S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи с |
| ед, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „ј |
| че баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати своје косе, п |
| х усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена на |
| клузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Ар |
| ренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{S} Учини му се шта више као |
| епо сливено, — са устима која нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне ми |
| у конопцем, викну ластавици те ова сама врло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво |
| на конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га ба |
| д јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан. |
| црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, |
| даваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате |
| тавише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од са |
| бе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на |
| кла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапуто |
| аван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњ |
| то је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — сваки оде своме з |
| удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној проби |
| меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брај |
| овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На |
| а је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је |
| ађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажип |
| ка што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу |
| рну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, заг |
| ватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачу |
| ћ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> |
| одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим ку |
| амо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њихов |
| ли, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној ле |
| има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола са |
| али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико |
| одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости та |
| ола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха т |
| е много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљ |
| од космајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде о |
| че некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно |
| е папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и |
| а у рудничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, |
| S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ рече Рајко.</p> <p>— „Од <hi>тога</hi> нема ниш |
| тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже ле |
| мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу |
| "171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље мо |
| де милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
| мрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута |
| м рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем |
| анредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам |
| и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по |
| е па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бист |
| о јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од уз |
| д би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ће |
| већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда |
| ако!“ викаше Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подеси |
| есајући се од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за |
| викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним |
| е у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тап |
| ладог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шт |
| у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда р |
| маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу п |
| } Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у том |
| м и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Ни |
| во да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S |
| !“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијан |
| ри срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој са |
| и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева |
| <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај |
| е Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу н |
| p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешт |
| се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска |
| је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, л |
| о, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке |
| се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају. |
| рца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p |
| расан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њ |
| оту плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти |
| е и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете |
| i> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, ка |
| ако обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањско |
| ренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни д |
| <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Мар |
| види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизм |
| њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у |
| p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараш |
| у ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе ко о |
| војих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згроз |
| .</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и |
| Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћ |
| старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ бра |
| нице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „ |
| оди да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од |
| и убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он са |
| то онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То |
| је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш по |
| “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</ |
| ка госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса младом <pb n="223" /> покојнику, па не |
| рон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав |
| че, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жа |
| чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „ка |
| ару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти |
| гну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју |
| <p>Чекић удари у мехове мимо ње.{S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе сво |
| ита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи |
| сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="6 |
| а.{S} Оклопила руке на своја колена, па га чисто покриваше кадифом својих топлих и меких поглед |
| оња новим сребром у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе |
| бема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето |
| зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку под ребра. <pb n="209" /></p> <p>Рајко т |
| у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једн |
| ико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збо |
| понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледо |
| па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чи |
| /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црни калуђери клети црном клетво |
| а не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кро |
| и грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се н |
| еном.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Р |
| гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходн |
| босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српс |
| оким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се |
| ве поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старч |
| сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заис |
| ељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај |
| не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она |
| ко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе и пр |
| и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></ |
| Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите с |
| прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој |
| S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвор |
| во, већ — појаха својега лабуда, поседе га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој брат |
| а и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је двор |
| еба...“</p> <p>— „Није с неба!“ прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пак |
| подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени дера |
| врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “ |
| себи.{S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> |
| а рука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде |
| е пиштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} О |
| нда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше |
| ви сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ с |
| свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прат |
| дни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „ |
| , али му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда |
| га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна к |
| бимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; голог |
| допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овак |
| уго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твој |
| нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне п |
| ањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда у |
| рац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ наста |
| га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифе |
| нине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњ |
| репи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чуј |
| а.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам т |
| и му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади з |
| в си болан ти то Мусломанин ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти |
| како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ |
| и ластавицу.</p> <p>„Шта рече?!“ питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где |
| ко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним |
| екин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Б |
| } Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Нег |
| господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти |
| свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање о |
| рат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окад |
| до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих |
| а онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих |
| а што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала |
| окораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би |
| онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и |
| /p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка м |
| } Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме |
| сти ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом" |
| и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се з |
| гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти |
| аном.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша.</p> <p>— „Рајко,“ поче Маргита својим најме |
| иво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу при |
| ликом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломи |
| па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада |
| тро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од тр |
| два чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па |
| тве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једн |
| ка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, |
| аганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш |
| клопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ов |
| ко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје |
| , не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</ |
| Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога |
| екло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, он |
| је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p> |
| ога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући |
| ?! “ питаше га Рајко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види проро |
| ност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јес |
| јкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави |
| лечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ко |
| само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилује |
| за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубис |
| укао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и з |
| лонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по |
| д санџак-бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ного |
| љаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, вели нам: слушајте |
| га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си т |
| ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p> |
| здрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се |
| га љубим.{S} Не могу без њега.{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина |
| вца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види |
| и ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људ |
| сте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање чет |
| да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и |
| ргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пре |
| а она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руко |
| е свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и на |
| у тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцат |
| ђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је |
| о благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда |
| же, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му дода |
| е јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за |
| век прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, п |
| н.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу п |
| ом, отићи ћемо право Циганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу кој |
| ти за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе г |
| ј подозрив, моја логика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпуш |
| се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. |
| /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обе |
| ме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није м |
| ног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у |
| ала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо изла |
| долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од |
| поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| в, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, кој |
| случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мно |
| рач у Борчије, па се после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прв |
| као на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној о |
| ви Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{ |
| х, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут п |
| пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да |
| води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрл |
| </head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико ј |
| да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, |
| <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежа |
| ковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу |
| е загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће |
| несох усне, погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жен |
| си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Ра |
| коврџастим таласима, који се као крило гавраново преливаху у тамноплаве одјеке.{S} На обнажено |
| а наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога ч |
| !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга |
| а умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S |
| ребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што с |
| а, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврш |
| притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуштају многобројни ситни ланци |
| е од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро |
| ожну амајлицу, која му о црном свиленом гајтану бејаше о врату; преврети се три пута, пољуби је |
| Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша, праћен неколиким синовима највеће господе ма |
| екрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се |
| ће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и са |
| оже да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска врата од растовине |
| да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то |
| њена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким |
| једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96 |
| царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се св |
| го са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок з |
| } Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од |
| или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше |
| лично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две вели |
| ајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ход |
| и је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: |
| араху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанц |
| камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Овуда нем |
| /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозд |
| до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара ма |
| увају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз |
| клопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џино |
| а.{S} Осим тога, које са свода, које са гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до д |
| ај у пећини.</p> <p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково к |
| глој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и про |
| ка, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекиде га Ма |
| о седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут |
| S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по |
| ху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не г |
| ем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице ви |
| шта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештв |
| ва бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху гол |
| обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успе |
| арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама |
| очима бленеш у моју младу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. |
| не!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, |
| стављати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је |
| S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} С |
| !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је |
| да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гро |
| о је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој |
| ви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини |
| нимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај |
| ="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејет |
| а руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да |
| ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџ |
| кај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </div> <div type=" |
| ља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакрије |
| шава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жи |
| ска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ |
| — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потко |
| вој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} М |
| штоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата |
| {S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу |
| ина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке |
| } Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па |
| не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} |
| еражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га |
| ју голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама |
| и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ |
| : </p> <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је б |
| иде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако |
| <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас |
| — „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа рук |
| S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од г |
| нима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо |
| стор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ |
| у, коњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S |
| S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је |
| ргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онд |
| ему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не п |
| се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се та |
| саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем г |
| тако сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао с |
| све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час |
| ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Ра |
| витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, |
| ођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било |
| ; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топ |
| по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n=" |
| ости.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гла |
| а на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да каж |
| е и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћ |
| бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „н |
| на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само ка |
| у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покрету д |
| сти и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека |
| ену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном мрачном ходнику приљубила б |
| ах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се тако поверљиво уз |
| вом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео |
| ламен лиже </l> <l>А трећа му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од |
| дови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов |
| дему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на свој |
| о, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{ |
| стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у |
| има, које он пред Сараценима сараценске главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент |
| ови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, |
| то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим краљевима; али нема трага ни од крви ни од |
| г с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издава |
| а, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатага |
| а да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерн |
| ида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шт |
| иво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребо |
| лада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, ве |
| и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод ш |
| ену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње |
| сетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли с |
| са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде па устави ластавиц |
| клопом на прсима, са сребрним шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у |
| овек у владичанском окруту, с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважн |
| ис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски венац; у |
| зила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, а |
| е црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком |
| за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари К |
| рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се б |
| ека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаблан |
| урну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господар |
| а јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престол |
| веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не |
| вољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; |
| им погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; м |
| !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ћ |
| да сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен |
| аргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена |
| ојом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је б |
| је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада |
| ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући |
| едном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Циганина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да |
| Рајка никако.{S} Седела би поред њега с главом наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би о |
| згред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом п |
| је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало повио налево унатраг, као да се окреће |
| рсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса з |
| рече Маргита.{S} Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне |
| на рамену Рајковом, па на њих спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула |
| и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда дод |
| кова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже бољ |
| а је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом |
| по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Ч |
| коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је |
| до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док на |
| н од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним рас |
| на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми |
| глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да уси |
| инуо на Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на К |
| ртаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се |
| ну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине |
| ори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јо |
| е, казуј шта си ти?!“</p> <p>Она окрете главу према њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам |
| а јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ пос |
| ри руком о руку, па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, пог |
| да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, |
| Ластавица погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакра |
| “ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> < |
| а узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, видим, све боље |
| а Бана!“</l> </quote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко тело |
| хо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи |
| д очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} |
| е.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапину, а она не рече ни речи, нити мрдну прстом |
| нда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „ш |
| инском према брату своме, наслони своју главу на његову мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле д |
| лево раме Рајково, па ту наслони своју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе насл |
| ћи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За |
| свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколи |
| вој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајк |
| е пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из св |
| левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало зап |
| осле кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и |
| таше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене |
| целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила са |
| .{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри |
| зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само |
| у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас сад већ беше орапавио од многе вике.</p> <p>„Прими |
| диже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави ли |
| ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткив |
| ође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече ј |
| амо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говор |
| а ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са |
| ећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје |
| снама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p> |
| е редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „ |
| ка осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше |
| љно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет тако |
| ги!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, |
| Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се |
| узе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> |
| боких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p> |
| приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју прав |
| ојим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у којој су се тужни звек од зе |
| лађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син |
| b n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с |
| Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми г |
| сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, |
| зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Алах |
| кој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче д |
| лони лице своје.{S} Тек онај тајни тихи гласић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене |
| е истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе |
| да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце |
| „Лажеш, сотоно!“ муцаше он ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну же |
| са пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у |
| о, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да |
| е све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они |
| кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац |
| ом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; седе, нагну чутуру, па онда |
| урске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би с |
| ед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> |
| дрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су сребрн |
| , тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри |
| седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред |
| њим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се |
| господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва госпо |
| Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно на |
| текоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку |
| аџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпа |
| га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, |
| то уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високо |
| <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није!“ пр |
| жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у с |
| и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „н |
| се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би се барон Арпад само осмехнуо |
| ду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко |
| и од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p |
| а вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, |
| уца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај |
| омљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћ |
| <p>„Преподобни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подо |
| че Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочи |
| !" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушл |
| оче полагано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — |
| зађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и неш |
| од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није био глас него музика; музика у к |
| Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу |
| о и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао т |
| p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе р |
| ајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <qu |
| што маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе г |
| ерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти по |
| а врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо н |
| и се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S |
| Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; |
| чавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, прис |
| са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} |
| се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{ |
| а ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, |
| ли главе нашим краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас |
| ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> |
| сна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако з |
| и час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом.</p> <p>С њ |
| и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка |
| говицу нека седне поред барона Отмара — гле, мало не рекох Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осма |
| d="SRP18920_C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад |
| p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирним и оз |
| } Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако |
| е гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа м |
| погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беш |
| да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметну |
| ј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у |
| а, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас в |
| глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласт |
| снуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна п |
| ка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на |
| им!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргит |
| чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевро |
| ло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој к |
| у од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш? |
| илостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихо |
| од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да |
| гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сниска вр |
| у изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева |
| онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто гот |
| за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене о |
| е са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље ма |
| ?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а м |
| а не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у очи; „све ми се чини да ова |
| се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пламен од ћумура, а ко |
| на будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да к |
| и поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: < |
| ном копреном по лицу покривена, па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом |
| управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на |
| мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа нев |
| л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у |
| на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, те |
| о сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега старца |
| корим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не сл |
| ио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њ |
| о више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n= |
| прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већ |
| скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рук |
| срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху како она арапска сива ластавица лети да стигне, |
| ено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на к |
| а и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита |
| Одмаче опет главу своју од лица његова, гледаше му опет право у очи, погледима у којима милина, |
| S} Пригну се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осе |
| ку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у в |
| одмаче мало своју главу од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказа |
| у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима у очи Р |
| а, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело |
| ote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуг |
| у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаш |
| свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} |
| ђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице отвореним. <pb n="65" |
| ак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за не |
| по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломља |
| ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „ |
| главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија |
| p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се |
| то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чу |
| егне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли |
| ше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, п |
| њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S |
| p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало поблед |
| тиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне |
| > <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита |
| у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Маргита |
| јани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити |
| с десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Маргитино.{S} Она се у сну нешто тако не |
| о се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под |
| ивен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А стар |
| рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто д |
| о је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже |
| ред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ |
| да она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који као |
| које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осве |
| одаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меки |
| ја већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и н |
| дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком п |
| у њега гледа онако као што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мо |
| етиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закр |
| у ударише пламенови у образе; нешто као гњев усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, |
| И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Цига |
| о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и т |
| игну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ного |
| а својим, у којима не бејаше у том часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога мест |
| еном на устима, с варницама у очима.{S} Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад гл |
| а место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на о |
| ....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону кл |
| ира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевно; „ха, чекај се ти што твојим циганским очима бле |
| .{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом |
| адаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало пов |
| анџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огр |
| прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун |
| био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичем |
| давати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурн |
| и се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он |
| бе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам призна |
| у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат |
| и је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, |
| <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у |
| } Не бој се!...{S} Неће ни бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек |
| иш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо ма |
| пства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са сви |
| његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господ |
| чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <pb n="14" /></p> <p>„Турске ми |
| ецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Ра |
| де и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српск |
| >„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту на тај плат, нека си |
| , а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да ј |
| силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рајко силно узбуђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} |
| црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист |
| казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ев |
| ети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ |
| једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као |
| рите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} |
| му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвес |
| е ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири |
| земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се |
| до ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</ |
| ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшиј |
| као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></p> <p>— „Твоја |
| ве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи о |
| .{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро |
| } Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полагано преко простр |
| ава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану |
| одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да |
| кој заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на српски што чауш |
| оћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде |
| мртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и |
| и на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван |
| ном њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Ј |
| окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам сваг |
| <p>„Ти си ми се, синко, много омилио,“ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај ког |
| вакојака привиђања.</p> <p>„Некада су,“ говораше он сам у себи; „некада су место ове труле дрве |
| в и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви мало сво |
| ваки посао са слутњом на празну срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не по |
| сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш |
| м зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто |
| га доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по |
| у руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођ |
| небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не |
| њеног осмехом озареног лица а саму себи говораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена прав |
| у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећ |
| занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се |
| оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Ма |
| } Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} |
| ку раздрагана лепотом околине, „бадава, говори ти што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има ок |
| латка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Као д |
| ој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон |
| док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми ј |
| софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце |
| есну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљи |
| p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Ср |
| .{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n= |
| но а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала теб |
| ка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да м |
| p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек у |
| старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца |
| новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже д |
| е старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље |
| јко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја т |
| им!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије |
| ајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или ма |
| ечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке |
| Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху |
| ру је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, ча |
| ј господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господ |
| у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, |
| ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="1 |
| ну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била |
| даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветл |
| , који су с нашим царевима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</ |
| <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погле |
| са с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри ч |
| пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас ј |
| ика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја реко |
| е; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зеле |
| а му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш стра |
| нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оно |
| твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; |
| Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио пос |
| обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним глас |
| ачка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; |
| p> <p>„Ама шта нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прих |
| ?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пре |
| ју ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи |
| оштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си |
| оже тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у |
| сури не удави! “</p> <p>„Ама како ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир |
| <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме |
| зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, |
| ева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је му |
| ма у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на скелу!“</p> |
| није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јец |
| си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и св |
| у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању |
| .{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како с |
| . „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем прос |
| че!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече |
| блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Б |
| мо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} |
| до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитај |
| се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} М |
| а славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала. |
| њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се а |
| од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и о |
| нога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке |
| и твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села д |
| вао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја од |
| уђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећем |
| ања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „ |
| вице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а на |
| Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S |
| о и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се |
| еше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јо |
| седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога типа, обучена |
| p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега д |
| {S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим |
| и избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жал |
| екри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — з |
| у је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини ч |
| Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ |
| > <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прош |
| плете своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном |
| рвину!{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „са |
| рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој вел |
| ој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, |
| вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страш |
| у руку.{S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се |
| цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свог |
| в:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на својим рука |
| ру остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан невесео, тешко му |
| ла да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l> |
| Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он |
| н као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb n="10 |
| рнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у |
| епши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко |
| е пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем |
| као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад које |
| игде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су неве |
| аргита Рајку, показујући му руком; „ова гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш о |
| и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зид |
| а Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок |
| музе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{ |
| ространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих |
| ави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим то |
| 0_C3.4"> <head>4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеш |
| онда као слеп потрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па |
| штаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким |
| уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столов |
| д часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно |
| и се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мам |
| ад очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срд |
| зрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад |
| тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну |
| и Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Ал |
| ост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{S} Осмех моје невиности удавио си у потоку горки |
| оје изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим капљицама уља, те пршташе као |
| јдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваљ |
| но што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни прест |
| та убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се |
| ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млад |
| pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и боро |
| ћ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га оз |
| ењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; |
| олажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S |
| а тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од |
| его настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и са |
| је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је о |
| ли ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чу |
| још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на по |
| усти се нечујно низа стену, а њу остави горе саму.</p> <p>Наслонив се леђима на стену Рајко пус |
| аса заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на |
| ре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жељ |
| ани, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева. |
| х подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одо |
| два или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под сам рагастов.</p> <pb n="144" /> <p>„А |
| нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, гд |
| ла у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, |
| а значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настав |
| од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари |
| смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног г |
| ка гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Ис |
| многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дв |
| ице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друг |
| му причаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се та |
| и кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим |
| то ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе |
| ду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да |
| о, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза |
| Осмех моје невиности удавио си у потоку горких суза мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си |
| како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборави |
| </p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила как |
| , љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили ! |
| на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше |
| едну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, |
| је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јел |
| n="224" /></p> <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге |
| је и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези |
| и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених |
| ша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког на |
| и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверица |
| ојих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна |
| млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показат |
| га рова, па по њему тражила комадиће од горског кристала.</p> <p>„Умориће се те нећемо моћи пут |
| } Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у |
| }" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде по |
| и и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш се |
| клицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето ба |
| великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, да |
| ам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће пате |
| видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху не |
| Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, |
| <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачуд |
| огика каже: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да |
| и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовн |
| идиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је прав |
| еком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вриском, који с |
| м примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„ |
| да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хас |
| вратише са походе паши нишком маџарска господа световаше се нешто са патер Хијеронимијем у нај |
| патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш т |
| ! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p |
| споду.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Б |
| тина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им тр |
| аргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! од |
| о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господа маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, |
| де Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а |
| раљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њи |
| поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа моја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежме |
| А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци |
| лвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збо |
| ве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ |
| испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна гд |
| ости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ п |
| на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао |
| ешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не |
| ће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да |
| здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини степенице опе |
| лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли т |
| гао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> <p>— „На |
| скотови!“ промумла опет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим |
| Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ов |
| о ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте |
| у ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац |
| !“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино. |
| аво и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под |
| ст, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лице |
| ки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Је |
| уке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} Рајку се учини као |
| ушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово |
| а; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки |
| „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу ниј |
| боша, праћен неколиким синовима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ће |
| г чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрст |
| кнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског ца |
| иви говор маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју |
| таше старац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> |
| рло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„ |
| , преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине старе цркве Лазарице младић п |
| рним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио |
| у ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србиј |
| ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата р |
| каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зач |
| и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њих узеше гласно |
| причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазар |
| ан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје служ |
| ред! напред! напред!“</p> <p>„Пресветли господин вели,“ узе патер преводити; „паметно си синко |
| ко :</p> <p>„Његова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, а |
| то Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „о |
| виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много в |
| тима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унут |
| пре наместим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прс |
| ици Милици много више, него што то овај господин попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам па |
| ме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах зб |
| мља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да је мила шће |
| а ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, везаћемо |
| ли, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље |
| Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>М |
| шанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, пог |
| пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у наше |
| хвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју в |
| к и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко није пијан, т |
| ла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједн |
| и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које гроф |
| Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас |
| арон Отмар, па скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Ш |
| и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда |
| твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи |
| посаобину.{S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим |
| алира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опе |
| /p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост кој |
| ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" викну барон Отмар, па скочи на ноге; „устајте |
| нути, него поред оних циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p> |
| .</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече п |
| тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ладало прилично узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху св |
| е патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, што ли?{S} Вала м |
| лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и о |
| рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на |
| поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад види |
| само да те твој господин прими у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се вра |
| Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од углађене ораховине нека се |
| ници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом в |
| таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето |
| пођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из ду |
| ва она млада господа на ноге.{S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи |
| егов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне цркве, него ј |
| несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да од |
| овек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми к |
| } Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам |
| ује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова овде !“</p> <p>Узе пате |
| , и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепо |
| и ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, наст |
| туживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Ка |
| Рајком, као сенком својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледах |
| није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахир |
| з гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна стр |
| } Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође л |
| року, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једн |
| оја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, |
| лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Цигана нема!{S} А ти безобраз |
| милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово |
| ам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигн |
| а тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{ |
| прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа |
| и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што |
| ао самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче |
| ба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка |
| p>„Њено високоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се |
| ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече |
| — „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и |
| ш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једн |
| ици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак, па нека га метне на прса м |
| адолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропств |
| а госпођа буде робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она ш |
| оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако пол |
| о о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се |
| Била си госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те |
| ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за з |
| бру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као м |
| двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, |
| ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="7 |
| земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да |
| олим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врачара гос |
| а је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој сму |
| орану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није пра |
| ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| м!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, |
| S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која дола |
| им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рајко Маргити; „ако ти Бог помогне те ст |
| да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке |
| ше нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју |
| м пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p> |
| Мартине?!" </p> <p>— „Немамо тога овде, госпођо!"</p> <p>Пошљи одмах у Сегедин нека се тамо у с |
| о у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> |
| х меких тканина.</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сеге |
| а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не да |
| ала три пута си ми света!{S} Не бој се, госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје с |
| Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бе |
| глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{ |
| чиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Р |
| а нестрпљиво.</p> <p>— „Чекај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако |
| д идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Д |
| а беше у њене руке.</p> <p>„Хвала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега |
| 8920_C3.5"> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући |
| ред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас води!“ рече Рајко радосно уз |
| м не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто |
| у Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгон |
| , па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ с |
| на онакво питање.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по м |
| ви ни од секире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" пи |
| ну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} Ништа ти га |
| е и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих ј |
| чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те до |
| че: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Да |
| хвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рај |
| > <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се св |
| p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{ |
| pb n="198" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештен |
| тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне |
| /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду с некаквим вином, напуни један |
| гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па онда Ружа остави свећу на сто, а с |
| Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„ |
| их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се ов |
| н да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасе |
| ло спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} О |
| оследњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, кој |
| ...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb |
| упу.</p> <p>— „Узмите мало воде, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћ |
| ва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатка госпођо, немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам |
| да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је |
| ви старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрос |
| же!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S |
| /p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се |
| /hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам б |
| жем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморна.{S} Али се све мислим ови ће сребрни сто |
| м, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма |
| балу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се н |
| мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето |
| и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и |
| опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она нежно скиде руку његов |
| јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А |
| пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек |
| ући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах |
| {S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим |
| ског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах м |
| ндор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с кола приђе право |
| ари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кући |
| p> <p>„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} |
| пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних |
| о стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као |
| господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима |
| свеће, утекоше Цигани свирачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три т |
| а спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови га,“ говораше |
| у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повикаше сви гости у глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра |
| значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лак |
| ите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А мл |
| ш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S} Расрди се старац младожења па право |
| А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин |
| ице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од г |
| магање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам при |
| се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се |
| пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „не |
| знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо ка |
| p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му н |
| да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред но |
| >„Силенција!{S} Силенција!“ викаше гост госту те се начини читав урнебес од силенције.{S} Али к |
| а змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас он |
| ху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, |
| ала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави |
| покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Бо |
| говораше то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким зам |
| ву губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још див |
| а, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му п |
| а је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и |
| ко је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њен |
| рац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад |
| а и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз з |
| b n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није. |
| сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као вит |
| ду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ ма |
| снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вр |
| замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваш |
| латна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Ц |
| димента процесији <pb n="25" /> нашој у град Константинов провоцира, придодан?{S} Ако оштроумљу |
| и да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, |
| Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга |
| омилу, која се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже |
| ајвишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем сел |
| еше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше н |
| сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још јед |
| на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши з |
| е цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетн |
| <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па |
| ало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, присл |
| двео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту к |
| мила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на |
| је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Т |
| и, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; некада су царске слуге појиле коње цареве на ово |
| онесе у подземне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па он |
| ио кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће ј |
| 8920_C1.5"> <head>5</head> <p>Под самим градом кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зид |
| м пећином, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом бел |
| да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг! |
| цирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к п |
| ане људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево |
| аше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У он |
| ираше; час би опет скочила у остатак од градскога рова, па по њему тражила комадиће од горског |
| ини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, |
| алеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У онога од Божуна Бана!“</l> </q |
| како се мучи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто ку |
| е, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Те |
| ља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Ка |
| два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање. |
| н белутак беше прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама к |
| ичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а при |
| ћаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама од града као веверица |
| да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала |
| јим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Ов |
| неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог гр |
| му проговара глава.</l> <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l |
| е троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав |
| мо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим |
| добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљ |
| S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не |
| повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од с |
| онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и |
| ко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик! |
| Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и ради |
| а.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од му |
| м Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гле |
| ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, поплаших се, Бога ми ће раск |
| а онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па |
| после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећ |
| м!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо н |
| „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађи |
| рце куцаше: „не бој се, не бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као |
| м сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичан |
| т сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли |
| и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох нешто!....{ |
| у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у тав |
| могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и реко |
| везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овак |
| ешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циган |
| рну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву ру |
| и знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ет |
| ла ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у к |
| о, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшн |
| јим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </p> </div> <div ty |
| се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу ви |
| спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху |
| тавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од |
| она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, |
| бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сј |
| елек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И она |
| .</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турс |
| оде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва |
| знам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се пи |
| пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чутуре на своја уста, убриса га рукавом од кош |
| ти?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни ви |
| нда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> < |
| се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{ |
| погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пи |
| згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру |
| ико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је д |
| ка.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пр |
| о сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, |
| челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од сребра ни |
| а како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је |
| ода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући |
| ди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од ж |
| о мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да |
| ...{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, слав |
| а који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре своји |
| де, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Марг |
| ки поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима сво |
| ни ме негде овде у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Са |
| ти ти мени што ће младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се прима |
| срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њега.{S} |
| ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци по |
| n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас |
| тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском стра |
| да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да ни |
| подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога дру |
| тиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и је |
| ас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно |
| о, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одат |
| И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате |
| у.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</ |
| један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово |
| е, Рајко!... не остављај ме саму у овој гробници!" цикну Маргита; „где си?!...{S} Шта, ти би ?! |
| убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?! |
| е из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једн |
| анише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цв |
| о исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... з |
| и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не |
| у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се св |
| /hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} |
| рапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада ш |
| итве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје |
| жете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпе |
| се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Цигани |
| ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се ка |
| ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ |
| ину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да |
| аше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне |
| одиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те м |
| воје косе, па, с пеном на устима, цикну грозу:</p> <p>„Ако си човек, брани своју невесту!"</p> |
| је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занеме |
| а стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на којо |
| тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти с |
| ба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила. |
| ом се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јован |
| левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш |
| се сам пригну, па га подиже на ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну је |
| оже да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао к |
| по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који н |
| ака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да |
| пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица |
| то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе |
| чи.</p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онд |
| Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} М |
| левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари гос |
| тне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде |
| ица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече |
| возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, пе |
| чељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена |
| је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како |
| скарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румели-Беглер-беговицу нека седне п |
| <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик |
| кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, |
| од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешава |
| си човек, брани своју невесту!"</p> <p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онд |
| нда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборене столице, и |
| b n="13" /> преврташе по своме сећању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} |
| ан од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тре |
| топлоту њеног лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, |
| сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Гроф |
| арисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> |
| је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама но |
| ња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од |
| има, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера |
| ра!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладара!“ понављаше старац, па |
| Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше с |
| рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је |
| исокоблагородије, премилостива госпођа, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони н |
| Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори је |
| са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си то некад.{S} А |
| кад.{S} А шта си сад?“</p> <p>„Маргита, грофица од Нађ-Бање!“ одговараше она опет мирно.</p> <p |
| тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речим |
| аже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... |
| офа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око д |
| плака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина |
| S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или упра |
| атила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали |
| и се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња потурченог Циганина Бекри- |
| једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се |
| вори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p>— Н |
| сније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна са с |
| а <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припад |
| сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто |
| Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на лев |
| е ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она |
| пао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј |
| 8" /></p> <p>— Не! премилостива госпођо грофице, не ни пошто!{S} Они су сад сви трештени пијани |
| адите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам ви |
| оспођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад |
| ; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше п |
| све то разговетније чух шапат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти |
| младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа отк |
| " /></p> <p>А сад, витеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше с |
| ашњој Румели Беглер-беговици некадашњој грофици Маргити од Нађ-Бање.</p> <p>„Силенција!{S} Силе |
| аш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врис |
| нова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ би |
| ј дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са |
| а, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш |
| које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са тихим уздахом реч |
| вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци |
| иганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па га подиже |
| е ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мал |
| , где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то н |
| све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа н |
| дело толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе |
| а чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево |
| ђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{S} А ха,ха |
| е на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> < |
| поклони ми паша неколико кеса сребрних грошева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету |
| м истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно |
| ељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ови |
| презриво, па уста те ногом одгурну оне грошеве. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше с |
| pb n="156" /> пешкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бе |
| Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, п |
| нда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за не |
| ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p>Рајко се чисто препаде п |
| штаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата |
| снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија тек као сива м |
| адајући у пун котлић.{S} Склопи руке на груди; гледаше опет својим широким а меканим погледима |
| а јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво и |
| грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „вод |
| огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за |
| од њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n=" |
| о. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим момком тамо, па ти слободно кид |
| леде као крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена |
| уку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рај |
| тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаш |
| пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, патер |
| идржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Ка |
| е у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пишто |
| тобом у Шумадији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од т |
| воју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући без суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загл |
| азе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се н |
| лушкиваху.{S} Од часа на час Маргита би грчевитим притискивањем својих танких прстију у руку Ра |
| бејаше мало побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну |
| им послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто маџарски жив |
| ! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, п |
| би ли што чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обра |
| ресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести |
| неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним очајања р |
| " питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов |
| о бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њем |
| а заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном |
| а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво |
| о и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Р |
| шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?! |
| уљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим |
| ребаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који |
| ола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће |
| курјакова, све то споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сиб |
| арчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчево |
| > <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко своју амајли |
| где се бели рукави од кошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а |
| чутуру, а под левом мишицом носи велику гужву у сиџадету од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану |
| <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше < |
| ... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци |
| иловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и са |
| нда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p |
| дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га по |
| т од леве руке на узглавницу од Рајкова гуњца, а спусти главу на руку па рече: </p> <p>„Видим, |
| зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече |
| пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда пр |
| еплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне |
| е да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке н |
| може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ко |
| ега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, |
| о свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна |
| ote> <p>Маргита спусти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивиц |
| уначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих |
| е Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко |
| нском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} |
| </p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, ус |
| и те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеш |
| своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задрем |
| ше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туга мори срце у његовог старог бабе, |
| бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прог |
| а и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу |
| младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати |
| али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи с |
| н!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пе |
| риложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како |
| спот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугнуше.{S} Млади гуслар виде каква туг |
| це испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би по неком |
| !{S} А шта ли му овај <pb n="117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце |
| седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово |
| престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио |
| ласом, али онако мало као попевајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> |
| т Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мре |
| ве већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, моја верна љ |
| а турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колен |
| чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце |
| би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" /> онда ј |
| а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста |
| ном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Р |
| мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава |
| јега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом само размекшавале, |
| и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двој |
| елом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинско |
| аветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало |
| ско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се |
| огаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим |
| раде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како ј |
| Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског ч |
| ћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо |
| pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и |
| твих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко |
| ва!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваш |
| доше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</ |
| од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац ве |
| p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај Крушевца.</p> <pb |
| Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је јез |
| амерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти |
| е служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кува |
| чком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим п |
| јко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пус |
| а јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мал |
| “ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамиј |
| који се помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна |
| а младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на |
| како чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису |
| води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и о |
| би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме је турског р |
| че нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Ха |
| и ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и з |
| м камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан вел |
| да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S |
| ан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Мар |
| си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> <p>„Вера!{S} |
| ац, одви мало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послу |
| ј ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и ка |
| робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири годин |
| ти онај светац о коме луда раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви одне |
| у асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Вели |
| ако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја за |
| астиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њега успаваног бди.{S} Него га Маргита брз |
| ако да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да |
| у не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише |
| пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ласта |
| дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први |
| некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци |
| е, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподоб |
| даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред на |
| S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то ис |
| Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онд |
| још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“< |
| пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару |
| и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестан |
| Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске |
| нда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога |
| кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живо |
| сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а |
| атила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих о |
| ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми |
| у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} Пос |
| д њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, |
| се у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од н |
| {S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност свога полож |
| колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших мо |
| огу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који |
| т краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ г |
| се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, |
| ргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше |
| притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није |
| т баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „ |
| пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се |
| маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једни |
| црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето так |
| „видећеш, мој старац мене толико воли, да ће он скелеџији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и |
| , ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</ |
| ано умирем под притиском страшне мисли, да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну |
| која му притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, ос |
| ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да си ми по сто пута род, не би ми милије било што сам |
| о јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би |
| ина!{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегињ |
| је шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срц |
| ви људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," ре |
| мани његовога манастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с |
| аку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко |
| оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе у |
| о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изнен |
| а да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад више не приклоним колено своје, и д |
| ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} Па онда мој стари господ |
| ити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благо |
| ричала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и и |
| поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и |
| били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покрив |
| ина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне чел |
| чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ни |
| бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="1 |
| наци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S |
| еч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим |
| да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе ра |
| рчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак |
| да, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: |
| ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше |
| о ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду отиснусм |
| а преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S |
| ик давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требал |
| један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Ц |
| и насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те |
| оворили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n="193" /> сте код |
| " — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лепти |
| ничке планине старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да ум |
| его ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и пла |
| ећ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царево |
| њаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом |
| ладом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет |
| зи! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сет |
| А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир |
| ј страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговор |
| ке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше |
| га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да вид |
| рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима |
| вори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога |
| а слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слуша |
| зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n |
| > <p>„Рајко,“ поче она тако милозвучно, да се младоме човеку први пут у његовоме животу учини д |
| бре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад |
| е свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели! |
| да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јо |
| ш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си в |
| сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невољ |
| ђу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онд |
| скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није ника |
| оград и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, г |
| руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, |
| је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах |
| иш, помоли се својим чистим срцем Богу, да буде милостив грешном старцу Теодосију на Вујну!“ </ |
| ога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних с |
| х.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној в |
| пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да |
| авичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се н |
| има, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака л |
| тон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мрт |
| у на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Те |
| ником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао |
| им воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем ку |
| на; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двој |
| тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крст |
| а, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинц |
| д се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљ |
| реку. „'Го ће бити Морава!“ рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим! |
| је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше Рај |
| {S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и р |
| ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој м |
| ћу умрети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Стар |
| их одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је |
| ње.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну нос |
| ођа!.... робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то |
| ом и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> плати |
| г чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш зак |
| овци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара |
| езовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајно |
| те у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви дог |
| се, раширио крила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злат |
| бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде воља божја!{S} Причаћемо ти све по |
| о наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда си |
| ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ го |
| ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда |
| вши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видел |
| срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске |
| ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препа |
| есам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, сво |
| мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако |
| и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p |
| ш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају |
| осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати |
| на колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светло |
| видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није пог |
| самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева ра |
| ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре |
| ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих м |
| де на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, |
| их шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Ст |
| изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, б |
| “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} |
| ј?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-бег?!“ рече пијани старац, па с |
| с, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјо |
| Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ватру ватром од њеног чардаша!{S} Него вел |
| калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спу |
| ше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прав |
| прогута ништа од оне сласти, која треба да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" / |
| згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па |
| и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за н |
| асније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их стара |
| с си о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче |
| ир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни |
| пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па |
| не... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! |
| повија се, али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад |
| му, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који |
| не можемо ти опростити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко о |
| о гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може да отвори д |
| се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би ви |
| љце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи го |
| ац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, да ти н |
| дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{ |
| само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао |
| розијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Румели Беглер-беговици некадашњој гр |
| рноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| , слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте само како се сви очистише!..{S} Ка |
| ете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде над п |
| склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полаг |
| уди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан М |
| нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћ |
| остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља |
| , ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не м |
| она.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?! |
| је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да |
| наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је |
| о повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Киди |
| воја српска мајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, стар |
| з гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спуштајући Маргиту |
| ди откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њ |
| ном Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором нера |
| душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да к |
| да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, насло |
| ицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасње |
| ирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни |
| дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p>— „Чека |
| нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} |
| помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем |
| говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Ни |
| е заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном ми |
| отом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек с |
| ?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у |
| у и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је цел |
| љасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb |
| том ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше в |
| ма својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док |
| се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда поглед |
| загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као |
| морала пробудити, онда бих опет волела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и. |
| на сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p |
| на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове мл |
| Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не п |
| } Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму |
| као робињица!{S} Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Мла |
| да је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он |
| олубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> < |
| ка тиха а прилично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Ко |
| о успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласи |
| га би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да |
| аустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешк |
| о је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„ |
| и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове |
| срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје ви |
| /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом ник |
| у црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И |
| е, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вук |
| ед мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док н |
| ј је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у бе |
| тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n="139" /> Турци су нашега ста |
| и Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим |
| лога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} |
| рски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши |
| их поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро |
| сне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда сам без ње враћати?!...{S} Ниј |
| б једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде |
| знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумев |
| едно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</ |
| ави се таквог разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо |
| ло прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом на |
| ри, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" |
| а, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опа |
| емој се тако препадати!{S} Неће ми ваља да ништа бити.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још |
| озлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна |
| о да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постељ |
| м тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и |
| ита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ |
| бо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добро |
| га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питат |
| де пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као д |
| јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита гро |
| у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај |
| онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, |
| ва чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванре |
| замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца н |
| .{S} Љубим га.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у |
| !“ викну бег љутито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повад |
| гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шап |
| д оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо с робињице, а он већ лежаше као пањ на зем |
| ега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом пола |
| -ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите |
| оје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као |
| авадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. |
| на ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што |
| ћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!. |
| ијем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} |
| Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг стар |
| > <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... |
| а. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута! |
| глас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она |
| неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба |
| че Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би |
| има напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркв |
| .{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче н |
| Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мен |
| а терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} У |
| прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, слатка моја госпођо |
| четири врло широка мраморна ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви иш |
| та мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то до |
| да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, |
| на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па скичи, попла |
| да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, ника |
| еднемо на који од оних ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и ст |
| нда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" |
| се ви њему не би хтели више вратити, па да вас он са свима маџарским витезовима на коленима мол |
| то бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџар |
| рекох, „ах, да ли ћу наћи какав чун, па да се њиме низ реку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се |
| амо ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све стра |
| змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Ник |
| роче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да ниса |
| осподин види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Цига |
| ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> |
| си толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне ц |
| ој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, |
| воту, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи |
| орок ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш |
| ко вас не бих бранио!{S} Бранићу вас па да погинем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре |
| n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се растопи!" говораше Циганин облизујући се.</p> <p> |
| ти рече, да слободно пусти ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног |
| ркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан С |
| зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је о |
| ћи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се к |
| оспођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко х |
| сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди |
| „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш |
| се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком |
| е школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је ла |
| ако је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> |
| ху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{S} Разбудише се и |
| а поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко см |
| онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како оно рече патер |
| ... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, |
| одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у сн |
| драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда |
| јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље бла |
| ге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја пат |
| дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, н |
| у у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, мол |
| д ногама господаревим! “</p> <p>„Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> < |
| е Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! |
| ање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод о |
| акрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, н |
| ргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих |
| ћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека |
| гледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „ |
| са у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова |
| хвала ти, али од тога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинам |
| ну па рече: „Кондору није требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} В |
| ече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, |
| ана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Ра |
| ти.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, к |
| а помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата М |
| ветогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> |
| а, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин |
| p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је |
| сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад с |
| о:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало |
| склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те |
| осиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, к |
| ног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне уси |
| да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су |
| је, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипо |
| ви провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред зна |
| аћу ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></ |
| ашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и |
| чимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево |
| ад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам го |
| рса.{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког |
| ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одм |
| ко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некак |
| ћању. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пу |
| су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом |
| већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> < |
| и се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита до |
| Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служ |
| у знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српс |
| ру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Алаџа |
| тво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу од мене и |
| маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да |
| еже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да буде!</p> <pb n="107" /> <p>Само нека нас срећа посл |
| о, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот за |
| ва остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити д |
| ежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртв |
| ожају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу гл |
| лиже гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слеп |
| .</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива н |
| е ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у овим урвинама?" питаше Маргита па дрк |
| аше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Не |
| ач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не смеде да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо о |
| аргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ цикну старац, па састави веђ |
| ао био; моја памет, која мало час хтеде да прсне, нађе опет своју присебност.{S} Моје очи мирно |
| ином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страх |
| оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то |
| која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер |
| ли већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе |
| {S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да |
| беше прегла над најближим буретом, виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, прод |
| а неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним глас |
| {S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је остав |
| ту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чи |
| је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред |
| p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме стари посланик незгодно сеђаше, л |
| ас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где |
| сна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни у сну могло снит |
| ије чуло.</p> <pb n="95" /> <p>— „Хајде да погледамо где смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ћ |
| истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S |
| ку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправ |
| шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да се пита: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљ |
| их уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n="29" |
| ене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пу |
| ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело толи |
| ла она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да се Марг |
| ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо |
| с, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друг |
| не старцу Теодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благос |
| а те блиставост призвала да ти баш каже да се можеш <pb n="27" /> вратити.{S} Нишки паша нешто |
| ину, хоће нас белај снаћи!{S} Аман беже да скренемо у лево!“ викаше опет онај сељак којега глас |
| ше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окр |
| на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну. |
| а те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да про |
| м, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек |
| некој старој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у А |
| и својим меким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив |
| е то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{S} А?{S} Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли |
| једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место пор |
| мбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо |
| примаш терет, који моје мушко раме може да понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у каме |
| ије очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не д |
| сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, < |
| ...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела |
| дбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме пр |
| де или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> |
| о да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао мој |
| иста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче |
| ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чу |
| аставица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па |
| не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> < |
| жбу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; а |
| ли.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим не |
| дним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинском језику гово |
| огаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ |
| е живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у по |
| асмеја; седе, нагну чутуру, па онда узе да удешава ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно |
| само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да му говори:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној двор |
| им царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана |
| не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде раз |
| лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља очи, па онда погледа у немом чуду у Рајка.{S} Р |
| ужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Хо |
| ласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} |
| па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а т |
| мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у којој |
| а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој б |
| окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да пред Турцима играм. |
| с бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„Ој, Маргито, мо |
| го се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па |
| ко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову |
| > <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Ма |
| јдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам бе |
| епо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, свет |
| p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој зе |
| као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што п |
| господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Јед |
| е стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део њег |
| да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они теби |
| ати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини да н |
| ном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} |
| осити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајк |
| другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се јо |
| егов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S |
| врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да види |
| /p> <p>„Рајко, брзо хватај твоје оружје да га Турци овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и ов |
| слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у |
| у и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скро |
| о неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје ч |
| и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ рече Рајко |
| > <p>„Није!“ рече Рајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно |
| ђима на стену Рајко пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике ја |
| амој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је |
| а за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на н |
| м на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} |
| , која не могаше у своје меке савијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у |
| аште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту са |
| рице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рај |
| ки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо заврши |
| итивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек |
| из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да ни |
| е вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину з |
| м с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S |
| ла, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усре |
| сељаке да ме низ брдо понесу, па после да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И на |
| 920_C2.8"> <head>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше |
| у мишицу.</p> <p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом. |
| бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Деси |
| ша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па |
| S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{ |
| снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“ |
| амузе.{S} С овога платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, ка |
| се тога!{S} Хвала Богу није нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за |
| разника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо камена с рамена, да се надскакује |
| тити чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем кра |
| а господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме мил |
| јте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Р |
| {S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу тебе, госпођо мо |
| е је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављ |
| ос мој; немилостивношћу својом водиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобо |
| да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са сви |
| кажем кад оним крупним црним очима узме да сипље благу ватру на све око себе, те све затрепти о |
| е, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљ |
| купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу з |
| сти у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и |
| кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пр |
| сао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне роби |
| е.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном |
| ка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је |
| страхоту њихову....{S} Речима се то не да описати....{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад |
| <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко ка |
| “ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</p> <p>„Његови |
| ад има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њи |
| о Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар ис |
| итеже Рајко, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше н |
| Та мачевима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али |
| раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што т |
| о је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи ру |
| рије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S |
| еку пустим!“ Тек то рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се |
| оју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мојим сузама, мојим уздасима, си |
| и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говор |
| >„Мој братац!“ узе патер осмешкујући се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме покл |
| иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу ви |
| очи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадош |
| трахиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих |
| /p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он |
| вим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, д |
| ло па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И |
| не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стена с крстом полагано креће и на својој осо |
| аше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и к |
| може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте о |
| а и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ |
| да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека |
| уго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитв |
| ао војвода Рајко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће |
| војој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају з |
| искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће м |
| > <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш н |
| ном заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне прич |
| ити Богу, нека ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па ка |
| кама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Марги |
| ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораш |
| да њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни тала |
| } Па онда неко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзиј |
| па да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на |
| дирнуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ет |
| укла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих |
| .{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи |
| а.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити отвориће нам се изл |
| /p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скаменили, Бог вас |
| их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето ва |
| , сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да ј |
| да!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не |
| ке молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми дола |
| нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе о |
| енчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледај |
| стаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мора |
| едог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како |
| епоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно оп |
| овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти реч |
| ли, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себ |
| се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје суз |
| е ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам |
| “ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голуби |
| otes"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом |
| вде не би могли пролом учинити.{S} Биће да су се на ову плочу навалиле хрпе од градске рушевине |
| х панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се |
| њем, па онда одмах мирно настави: „биће да су то цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ће |
| ох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рај |
| другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари ј |
| >— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба |
| руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа |
| ишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини |
| љу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо д |
| е хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери м |
| орачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не остављај ме сам |
| обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жу |
| ече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда |
| то задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави |
| ехом, као оно млада мати кад тобож хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило ш |
| јају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва стресаше ка |
| само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и м |
| /p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако др |
| > вратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге |
| ава, не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прс |
| од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> <p>„Благо оном ко њу као |
| једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Нека |
| ца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше он час младу Ц |
| е Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... |
| а, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним о |
| куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава.</p> <p>— „Ако нас свети отац нема где да |
| е говором неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти с |
| <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом |
| ти.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, па камен; пови |
| успаваног села. </p> <p>Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема с |
| , и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно м |
| ске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и с |
| у требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, ко |
| а по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те |
| есвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразу |
| е побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али кад поче да пл |
| усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда опет настав |
| има?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Н |
| зговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође н |
| мало памет померили, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која мо |
| ком тајанственом силом везан, не могаше да скине својих погледа са ње. „Бадава," рече сам себи, |
| говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек сад први пут |
| ема..</p> <p>Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што м |
| граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то |
| то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} Најпосле их уде |
| је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога |
| {S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам труд!“ рече он |
| гова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на |
| S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да |
| n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних |
| грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац |
| пазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јо |
| Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину |
| , дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милин |
| х четрдесет батина!“ Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, |
| {S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p>Узеше да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане |
| и земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму и |
| Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узал |
| није слободно сазнати.{S} Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које с |
| } Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бит |
| а ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега с |
| ајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашањ |
| јим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Цигани |
| ла није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је |
| јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече н |
| е доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећине.{S} Уједа |
| мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше М |
| да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори она сни |
| капели обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза и |
| вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му не |
| и грло овим ножем пресећи, али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута |
| ао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама |
| веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S |
| , али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако при |
| никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престо |
| кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И |
| јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наг |
| у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је |
| чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободо |
| д год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бола |
| у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, |
| пода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, |
| да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код |
| ије да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи з |
| ица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што с |
| бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жу |
| а како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта |
| } Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у п |
| !“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало |
| ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и н |
| да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух, |
| се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву ру |
| да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега |
| огу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргит |
| ово.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад |
| } Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. „О |
| еразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно н |
| има подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом |
| ог „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже.</ |
| а усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему с |
| јани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb n= |
| ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — н |
| о рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја к |
| {S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је м |
| а, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где |
| поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме |
| м на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој д |
| атеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ |
| дно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S |
| мена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад с |
| е то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку ј |
| звештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њом |
| ли један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њи |
| а ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пу |
| чеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да |
| е би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као |
| шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри- |
| Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је л |
| се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге с |
| руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарс |
| е тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А |
| “</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар |
| Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја |
| ме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један ка |
| ш неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ват |
| Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо |
| не боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз м |
| то, мој верни стари Кондоре! ти си први да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на в |
| т, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помог |
| кате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде |
| већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе село, где има српски п |
| Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224 |
| милу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овога платна можете најбоље да в |
| неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече |
| предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твој |
| а! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S |
| ди слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, уср |
| е се они, хоће, само се ово момче стиди да призна; него чекај, да му најпре наместим срце!{S} П |
| р маџарске господе.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај |
| можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој |
| старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто ш |
| че, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко пр |
| арко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бр |
| S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" / |
| "107" /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу |
| е поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива чо |
| а!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ ме |
| и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зач |
| намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну р |
| ад се отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вреба |
| ца“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе |
| а играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} |
| /p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко ј |
| тног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица ње |
| рдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, |
| верујеш ли ти у Бога?!...{S} Верујеш ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он |
| да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја |
| п се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, н |
| м што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне мисли, да сам |
| дба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујућ |
| ам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи |
| ликих паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, |
| у китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — патеру, — |
| ину: видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Мили |
| ичан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје мук |
| или, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећу |
| чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! не |
| /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини |
| ликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јел |
| старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> |
| а маџарским витезовима на коленима моли да се вратите; да сте ви тамо где сте у великој срећи и |
| на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> </div> <di |
| и?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p> |
| ова овде !“</p> <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} |
| прости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује !{S} Она паде преда њ на колена, склопи руке, п |
| ве знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарс |
| дованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али к |
| аву ударио.{S} Не могаше ни да мисли ни да осећа.{S} Беше се као скаменио.{S} Али кад Маргита х |
| сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Глед |
| патер малко нестрпљиво, па не хте то ни да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко |
| !“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, |
| вну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никад |
| посланику право у очи; „све ми се чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим |
| и о ономе што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу! |
| и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрен |
| знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добр |
| рој Влахињи врачари, која може да учини да види своју суђеницу.{S} Гроф се одвезао у Арад с Мар |
| од плача.</p> <p>Рајку се најпре учини да се негде неко велико сребрно кандило гаси прштећи, и |
| ече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена гро |
| е одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би бил |
| човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „ |
| орану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb |
| >— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше св |
| аше: </p> <p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{ |
| усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У ист |
| м куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, |
| и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде с |
| младост твоју прерани гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — |
| </p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш гр |
| нак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него |
| ити!“ рече патер.</p> <p>„ Мислиш ли ти да она робиња сад спава?" питаше Рајко нешто снужден; „ |
| ом коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на |
| Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p |
| у од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" |
| заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и |
| акнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине |
| копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и |
| ећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је |
| м госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе |
| ну просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су п |
| > <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам |
| ху како она арапска сива ластавица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се гос |
| љно, па онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче доб |
| ји ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде |
| буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се п |
| овикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p> |
| то сам поред тебе, нити ће ми теже бити да се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нек |
| у ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргит |
| необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода.{S} Веле познаје с |
| сну, који сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје к |
| а све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, |
| све мислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на |
| Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</ |
| у их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и пр |
| животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самр |
| да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ј |
| виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш |
| постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се т |
| пет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро |
| и нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту спроћу мене на том ковчегу преко |
| , за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољ |
| , загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ |
| срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb |
| Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа |
| о!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а |
| рите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом покору!“ говораше Ружа, па ј |
| ко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо |
| ош лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! |
| крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибос |
| е.{S} Од силног узбуђења не могаше речи да проговори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи |
| сти ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаш |
| што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образ |
| и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се св |
| и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“< |
| ></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ п |
| аше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дођ |
| вори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и до |
| о... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као |
| се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се |
| неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко превед |
| е сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на п |
| ко треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа роби |
| ме божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чиз |
| име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и |
| еди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад |
| о доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана д |
| з образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, |
| то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} |
| зу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> |
| то те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} |
| ошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бистром |
| одски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, ш |
| дала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ го |
| рише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се сад гласно насмеја.{S} Ње |
| ки.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили |
| својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бо |
| S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако |
| аше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам |
| у ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље |
| ала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво |
| ођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, |
| Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у по |
| га народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац о |
| т не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да из |
| били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то |
| ="216" /> противу тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} |
| х и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} |
| нема!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе ваши |
| е:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добр |
| ити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb |
| док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислит |
| под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српс |
| <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} |
| <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаћ |
| х је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведе |
| ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ва |
| едох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!.. |
| као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, а |
| Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда |
| епадај се!{S} Више ме боли што те видим да си се препала него ова рана.{S} Не бој се!...{S} Нећ |
| таву, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по бо |
| ињиштва које пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може т |
| намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, веће ти |
| слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, уме |
| ве што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти гово |
| ј двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја |
| p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} Ах, чекај!{S} Да пус |
| Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди п |
| е бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, |
| .{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њиме растају. </p> <p>Кад се вратише са походе |
| са свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо |
| а и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном |
| дну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај стара |
| ?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој н |
| од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Кон |
| агано а пуним милозвучним својим гласом да говори:</p> <p>„ О витеже, од Расине Рајко, — хвала |
| чи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} В |
| акукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Шта ли би мој стриц Павле рекао на све ово |
| ну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не зн |
| Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих |
| , не бој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Ни |
| јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојко |
| Рајка.</p> <p>„Видим! узе Рајко снужден да говори; „видим немаш вере у мене!{S} Може бити баш д |
| а весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас |
| овачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по н |
| иганину кажи да сам те питао, уме ли он да кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по |
| ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ доз |
| Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељ |
| ом тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од |
| Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У |
| његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, |
| прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добр |
| него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, |
| </hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, |
| „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p |
| рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вам |
| и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањ |
| иштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари вис |
| а Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој д |
| узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, к |
| из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на |
| звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се разглаве у све саставке своје.{ |
| прошаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се |
| о тренутака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше н |
| ити сузе.{S} Узе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онд |
| више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше |
| гологлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... |
| аву беше мало повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворен |
| но удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с неким невидљивим џином. „Лажеш, сотоно!“ м |
| ле и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, |
| иде како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољуба |
| е на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине |
| и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке. |
| зе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, |
| самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове старости. <pb n="112" /></p> |
| и, која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Да |
| тра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда у наоколо о |
| гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да |
| <pb n="10" /> у висину према кули, као да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витеш |
| } Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га сн |
| у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} |
| а.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе |
| ила таман <pb n="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђ |
| , него само гледаше га право у очи, као да огледа да ли својим меким кадифеним погледима може д |
| колико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, Рајко!... не оставља |
| би их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Д |
| неверовањем.{S} Узе мрдати главом, као да сама себи каже: „не, не, то нећу! то не могу!{S}" Не |
| лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.< |
| рица?!“ питаше Маргита све шапутом, као да Рајка не разбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је |
| е тако само стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно г |
| селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као |
| а једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону |
| еда у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја с |
| узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим |
| ирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са камена на |
| е усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} Отмар тресну своју столицу на под |
| грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу на страхоте које види и од који |
| па онда обема притиште главу своју, као да хоће да стегне сву памет своју, погну се напред и гл |
| у и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила |
| на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p |
| погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати се Мартин н |
| сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „н |
| јте само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину одне |
| О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{ |
| >Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијаде |
| еленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном |
| p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к |
| аше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи |
| се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из ра |
| ше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом |
| да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко не |
| сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бле |
| а завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских п |
| средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила |
| вој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и |
| гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче |
| и за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све |
| сле тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n= |
| аклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана како силази низ кулу, сетан неве |
| о џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз ра |
| нутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који силно узбуђен |
| к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледал |
| ашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву, него нек |
| које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би жел |
| огачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удар |
| рофа Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме се |
| ви орао од сребра; раширио крила па као да, полећући у висине кликће, тако отворио беше оба кљу |
| ед њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом са |
| </p> <p>Рајко скочи са свога места као да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно уда |
| ресати у кремен.{S} Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Ма |
| аса, али мало на више свилена пупад као да нису смела да огледају своју растегљивост о девојачк |
| их и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине ка |
| ндову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, |
| ириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Дол |
| пред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хлад |
| озденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком округу, |
| ченост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више |
| диже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спусти на колена поред ниск |
| та.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} Али се не осмехну |
| ад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили |
| } Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју ни |
| .{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена |
| када дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слуша |
| босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шумадијске бруји поветарац, који с |
| еисказаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слобода |
| не рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу |
| неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих џиновских зла |
| ита се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота јед |
| последњим капљицама уља, те пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају на |
| /> А, сад видим!...настави она више као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није мо |
| ону страну.{S} Учини му се шта више као да неко пипа одонуд врата, као да се нека рука полагано |
| јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</ |
| ао да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, |
| м у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, ка |
| етињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није сл |
| ао да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред |
| и у мирно лице младога човека, који као да беше тек само у неком тихом сну.{S} Па онда узе да м |
| оглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </h |
| е хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска |
| тена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирц |
| јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ |
| ви путем у варош.{S} Рајку се учини као да она само у њега гледа онако као што он само у њу гле |
| у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> |
| кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} |
| ро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни |
| а у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа мој брајко; мали си ти з |
| бни!“ прекиде га барон Арпад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Ал |
| рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „госпођо, прибери се!“</p> <p>Она |
| ју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лај |
| е воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да р |
| лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се за |
| да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упит |
| ти и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти |
| јвише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а ко |
| задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и |
| саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се нај |
| погледате у оне крупне црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и |
| в из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S |
| ...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од окова у које |
| нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче, |
| ко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се |
| и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, |
| м обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се скаменила, па га гледаше непомично очима ширимице |
| ђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојиц |
| био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек |
| не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, |
| свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од јед |
| е прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се завет |
| че он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни |
| ликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто |
| S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоски |
| и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да призна |
| „Опремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од |
| ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њ |
| !{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе н |
| ; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са |
| уздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви б |
| “ говораше старац Рајку; „све бих рекао да си ти онај кога одавно меркам, не би ли нашао себи ј |
| ду жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад |
| и казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником каза |
| е може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа |
| ћ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не |
| им мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљаст |
| то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац |
| сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека по |
| ="110" /> да полети, као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по |
| > <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушк |
| носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихва |
| двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.< |
| са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div type="c |
| ка вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људ |
| Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хајка на свечеву пећину! <pb n="83" /> Немо |
| S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на дрве |
| шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да су о |
| ту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Ма |
| ављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“ |
| </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад чове |
| акну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом његовим предаду, недирнуто, ономе к |
| <p>— „Не подаји се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога д |
| глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето |
| и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S |
| ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господс |
| лише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше ш |
| се те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не |
| ад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече Маргита.</p> <pb n= |
| а се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као |
| ајко пресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да т |
| вориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онак |
| намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакв |
| ковчега, али не могаше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после |
| своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову |
| } Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу и |
| </p> <p>— „Ама, ходи, молим те, госпођо да разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па |
| атка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу св |
| pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе д |
| мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима маче |
| оје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети те пресе |
| као на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па онда пређе да |
| и силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству но |
| ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} |
| b n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и све |
| аху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништ |
| је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умр |
| о је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац |
| како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од сан |
| на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! |
| е својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као зг |
| Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. „Бог с тобом, бабо! ни |
| тити.{S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се |
| лија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац |
| је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леж |
| _C2.11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Н |
| ?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>От |
| м окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> |
| ом у све четири ноге, па га онда пустио да сам бира стазу, коњ би га сам од себе однео на место |
| шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, |
| а запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде |
| "ако су Турци убили старца, па нема ко да отвори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жен |
| какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да |
| ица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав млад |
| Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепав |
| ?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</ |
| госпођо, како то питате?!...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад ни |
| анет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога |
| овараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мо |
| ди да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да |
| па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} |
| и гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без устезања. „Волео сам своју мај |
| же да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је |
| и витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у Рајка своје |
| ога не моли.{S} Нисам мислио да ће тако да се сврши!“ говораше сам у себи.</p> <p>Отиде полаган |
| е, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бо |
| о копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с но |
| е и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и с |
| ин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у плани |
| да и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по н |
| брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем кад помисл |
| па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двор |
| .{S} Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што с |
| на и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свим |
| да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ |
| .{S} Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад глед |
| Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је |
| нда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се |
| визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде ш |
| рећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаш |
| лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша з |
| лаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, |
| ј доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше |
| "78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да |
| око.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стари Турчин својим мирни |
| талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сребро те пос |
| жњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..</p> <p>Патер Хије |
| сми о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице сво |
| е од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ва |
| ну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и о |
| у се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад |
| а њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, сам |
| .. та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца |
| , и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу св |
| два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чу |
| но је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... мла |
| ре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу н |
| тву сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да стигнемо у Маџарску!" рече Маргита; „видећеш, мој ст |
| ом двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није |
| боравио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима к |
| еш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теби, тако озбиљном младом човеку, наша маџарска вес |
| <pb n="119" /></p> <p>Рајко могаше само да викне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде |
| како се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне м |
| е паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и пове |
| сити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у своје господске руке, па он |
| олубица, што падаху преда њ на пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зај |
| !“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворимо очи да не крочимо у какав понор, а за друго |
| раше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути. |
| збере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једин |
| а су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који од оних ковчега горе, па да се мало |
| ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> |
| га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњ |
| д нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре |
| аш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући посланику право у |
| моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Ра |
| ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији |
| рујно вино пити, Маргита поче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и сви |
| ономе свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се се |
| „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће има |
| еса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за с |
| беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесому |
| нела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на врати |
| аву Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не х |
| јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најп |
| пасе !{S} О Господе," узе старац гласно да виче Бога, па се прекрсти неколико пута; „о, Господе |
| “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него |
| ршуј!“</p> <p>— „Хоћу, само ти све лепо да преведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбин |
| колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да одговори, а најгоре мени своме господару!“</p> <p>„А |
| е и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду шалу! “ промрмља Циганка у љубичастој |
| ије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <mileston |
| у песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио |
| ом венчавала.{S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчав |
| понови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Цига |
| и ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, показуј пут у караван-се |
| „У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S} Ал |
| гута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад |
| и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што н |
| чули.{S} Мало час па она поче грчевито да притискује руку његову, као да му тиме обрати пажњу |
| У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пустињик, светомрзац, бега од њи |
| уцати све бурније.{S} Учини му се чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски с |
| од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Прос |
| опај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих дво |
| дмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си болан ти то Мусломанин ? |
| риснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја |
| S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш |
| , њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођениј |
| да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо |
| лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се диго |
| ну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити |
| <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће нешто да ме угуши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек с |
| Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Син |
| прошао си а ниси ни малим прстом мрднуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осра |
| и.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и |
| ије слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнат |
| и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као |
| прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила д |
| !“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узро |
| </p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се н |
| /p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сишав с |
| њала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај |
| , и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо с |
| вих новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призвала да ти баш каж |
| о нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на |
| ке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онд |
| Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треб |
| {S} Час ми се чини да га познајем а час да га не познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: |
| год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду |
| ко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Кам |
| на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по ком |
| ест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циган |
| и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше буздованом у копљ |
| Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа |
| аше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима св |
| роћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код н |
| а понесе!“ рекао би Рајко, па узео опет да куца у камен.</p> <p>После свакојаких мука првога да |
| о.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевићем Марком, час са Сиб |
| верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб |
| осподство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би њего |
| него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до |
| не бију ветрови.{S} Него није први пут да ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по |
| е прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убрис |
| је, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он ок |
| е горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам стар |
| имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чарда |
| једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе |
| узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док |
| рате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда молити Богу, нека ми ба |
| зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да се убијем; узела сам се онда мо |
| !“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, крену |
| е завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да |
| село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, |
| мо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја ј |
| имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да вид |
| /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викн |
| чицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на зем |
| тио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цар |
| д Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да приђе грофу у помоћ.</p> <p>Рајко се сам пригну, па |
| се старац младожења па право на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ |
| Боље од твојих речи очи ми твоје казују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} |
| о једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} |
| да му шапутом прича. „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — с |
| ки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу |
| о, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опе |
| нутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p |
| се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на гру |
| ницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко |
| ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Ј |
| тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе на широ |
| о лупање свога срца чујаше, казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Р |
| и два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> |
| Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову пло |
| „Кад ће то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Се |
| од теркије.</p> <p>— „Не смедох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте пре |
| Рајкова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости н |
| дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. „ Ти си спасла мога смука, с |
| прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цел |
| авна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам у оном ча |
| ем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрска |
| е остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч |
| тну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи једа |
| и Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац ум |
| ми прсте, савија руке па моли младожењу да ми опрости.{S} Аја! неће пијан младожења ни да чује |
| ехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш |
| уза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, госпођо; пусти нека опет |
| лови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики |
| Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ништа од оне слас |
| сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} |
| на најближи вис космајски.{S} Чекали су да падне сутон, па тек да <pb n="226" /> се крену, да и |
| , који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда м |
| од атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" /> у куту од с |
| е моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо |
| и и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина јед |
| клопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћ |
| аспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гле |
| хвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке ње |
| одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше се подаље од ковачнице н |
| и Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под п |
| Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће |
| анина. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакош |
| еше трештен пијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куд |
| ина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно т |
| но куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ нар |
| аз, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин је |
| ом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми срце куца а колена клецају!{S} Ох, м |
| колину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гр |
| напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто |
| /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им |
| му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n |
| ва!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у к |
| Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе свој |
| гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињс |
| !“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ластавицу.</p> </div> <div type="c |
| роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дуж |
| на његово понашање сви мотре, па у Нишу да се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви по |
| мо узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали |
| аше од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види д |
| реба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир у њу па да се рас |
| то је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види откуда та светлост.{S} Али се побоја да |
| нио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвор |
| се таквим мислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако ниј |
| видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи да видиш нешто много лепше!“ |
| авцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо |
| теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви тр |
| иву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој при |
| брних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли прити |
| прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </div |
| отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отвори |
| се неће ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву лас |
| } Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет |
| ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ |
| ако може, своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш |
| удри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Р |
| ше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми |
| љао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је |
| да у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су |
| „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да овде негде у рудничким планинама има н |
| ш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да оста |
| ац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ев |
| </p> <p>"Госпођо, опрости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опр |
| че!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођа.... опрости, Бога ми си |
| „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде |
| помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов чо |
| своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајк |
| , па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ак |
| а је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што |
| ће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n |
| Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ |
| има, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина |
| дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" /> огледнемо!{S} Ако се потковице не поср |
| дим немаш вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског пош |
| у — а Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лез |
| е моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораш |
| ећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“ |
| p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси ч |
| и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се в |
| ако видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима |
| ља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја |
| Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} З |
| ом од њеног чардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.. |
| вима лицем у лице говорили!{S} Како ћеш да од њих сад поњаве правимо?!“</p> <p>— „Ако су они би |
| и рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на зе |
| онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој |
| м и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох п |
| кули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш |
| бљи!" рече Бекри-Бекир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и |
| S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бо |
| ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „А |
| м ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А разумеш ли оно што се ка |
| на твоме месту? па онда ради како видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш |
| pb n="123" /> витез од њих ?!{S} Мислиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столови |
| разом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ |
| емо ти све по реду, само ако нас пустиш да се гдегод овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добр |
| е бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми |
| > <l>Њега царе на граници храни,</l> <l>Да од Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и ха |
| <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млад |
| ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом |
| /p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, п |
| рније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога |
| рећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно |
| шавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не |
| па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ |
| са свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет |
| ју главу. „Пусти ме,“ рече му шапутом; „да се на тебе наслоним....{S} Хоћу да паднем, тако ми с |
| ота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сот |
| мо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем орт |
| а и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} |
| Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе оцилом кресати у кремен. |
| говораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погл |
| дари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих могао да говорим са господом?“ питаше Рајко.< |
| ела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде |
| аве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p> |
| па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза н |
| ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} |
| „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! кићени сватови!" — а она.. |
| ем својих танких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини о |
| зваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље јед |
| ушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика не |
| је то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу ове |
| као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творја |
| своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је |
| а је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамида |
| ици, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двор |
| Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по стр |
| доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Д |
| ad>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече и |
| едне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни покло |
| квим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба |
| и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и д |
| акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадоше ми неке љуте арамије.{S} Одјездисмо преко границ |
| об оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се |
| сне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад |
| {S} Откидају од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред |
| не љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам |
| ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали к |
| ђености око лепо срезаних усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецањ |
| његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараценске главе |
| на твој српски образ!{S} Рајко, витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну рук |
| Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гас |
| поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, |
| к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржим |
| „где си?!...{S} Шта, ти би ?!...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“< |
| циганских врачара господовати!{S} Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод |
| оловину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали св |
| Рајко... мој витеже од Расине Рајко.... дај да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... |
| да се Маргита с тобом овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она |
| ...{S} О, дај ми да чујем глас твој!{S} Дај ми опет руку твоју!“</p> <p>Рајко се у мраку три пу |
| је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је ова |
| а, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p> |
| пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко пр |
| га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека |
| је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу |
| ном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} Отми га, спаси га, подигни га !{S} |
| је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоће |
| ева. „Не треба ми то !“ рекох му, „него дај ми чету акинџија, да се осветим моме крвнику!“ Дадо |
| Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом к |
| е ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобраз |
| а господа да се поломе низ степенице. „Дај кола, коње, дај коње!{S} Кола, кола овамо!{S} Прежи |
| боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Ха |
| ="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак свој |
| ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, да но |
| не бих вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји |
| обра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да |
| дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вам |
| совке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} |
| {S} Старац господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу |
| " /> црвену са белим крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с то |
| а пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који |
| ушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који се п |
| а видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града |
| е можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало |
| баницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке |
| воју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарс |
| тује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пе |
| е преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правц |
| сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Н |
| бишао сав Крушевац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитив |
| и јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде з |
| ом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где неки људи чекаху.{ |
| p> <p>„Нисам више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже |
| дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из |
| <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе |
| је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Н |
| ви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и |
| тако прскаше варницама, да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих |
| и од ходника.</p> <p>„Овуда немамо куда даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући |
| од ужаса, па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онд |
| ело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који |
| ко за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" |
| и што чаушбаша рече, те цела свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих. |
| , који потера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади |
| одину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> <p>Рајко преведе на с |
| обром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесних улица на крај |
| великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са свећо |
| не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> <p |
| — „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} |
| ћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад углед |
| {S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и неве |
| одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арапин |
| нутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!... |
| у на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те питати ? “</p> |
| „Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед |
| а, посрћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило ка |
| ој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, |
| „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трун |
| споде.</p> <p>Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по и |
| рколима на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши |
| ..{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!... |
| а онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а узд |
| и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb |
| ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Ту |
| еразговетно одјекивање говора људског у даљини.{S} Савршена тишина, у којој он само лупање свог |
| о гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <p |
| p> <p>Па онда пружи обе руке према оној даљној даљини, узе говорити нешто маџарски својим јасни |
| , али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба |
| рише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за ме |
| ре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, до |
| од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго ис |
| спотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије |
| "</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио л |
| утило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се |
| а настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна но |
| е и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе |
| свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и |
| ад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, да |
| гита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће |
| ст осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Б |
| шта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад с |
| одлазио својој цркви да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и |
| дан часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао овуда у свити маџарске господе ?“</p> <p> |
| својим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме |
| да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа окусили нису, беше |
| едном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање |
| > <head>2</head> <p>Путовали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што пр |
| ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо |
| ма и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала с |
| зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Страх ме њему се некаква в |
| елео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде |
| ad> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњ |
| n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Че |
| ен.</p> <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје ру |
| павање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и ост |
| и чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, да се во |
| а, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витешко име, |
| жа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а на |
| Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита |
| риш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али сам |
| вно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, |
| _C2.15"> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила су |
| > <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекир |
| чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле кази |
| он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу |
| четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети |
| падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Др |
| на твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Ра |
| господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога по |
| подина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо в |
| лов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмен |
| , одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чува |
| milestone unit="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред к |
| ли муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него |
| екић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од |
| и чудесне приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месеч |
| о смо вас оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало ср |
| {S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> |
| ику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме ни |
| му мили.{S} Ако нећеш да се смилујеш ни данас мојим сузама, смилуј се његовој младости и чистот |
| арка на среду те пред свима: „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си |
| ала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за сл |
| е главе сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузи |
| Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; а |
| ујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове |
| Срба царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> |
| и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи н |
| вао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени град |
| рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; треба да ти вратим ва |
| ава?" питаше Рајко нешто снужден; „вала дао бих главу, ако се она целу ову ноћ Богу не моли, да |
| ја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="191" /> према сваком так |
| >кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} |
| ашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђе |
| кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то там |
| рских, своме старом пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га с |
| јко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пању одсећи, ако оно није цар |
| Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је мо |
| дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџа |
| натприродном снагом, коју само очајање дати може, паде на колена пред старим послаником и кроз |
| аних Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши |
| Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила н |
| ам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S |
| Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на в |
| очи, у уста њена.{S} Осећаше како топли дах њен образе његове милује; виде како она, у сну, при |
| аним шапатом, да се овај утапаше у тихи дах, што са меким шумом лептирових крила одлеташе са по |
| pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог |
| <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхће |
| осила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаш |
| хладна?" шапуташе Маргита својим топлим дахом.</p> <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и тв |
| неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или |
| ебром тихе месечине, њу појила мирисним дахом својим, а узгред растапала по неки панцир од среб |
| от Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина |
| стави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми с |
| лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилик |
| четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образ |
| о из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају. |
| жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, |
| буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, прокл |
| њеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима |
| ли ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај |
| густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапам |
| ње понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а |
| оче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше раста |
| /p> <p>„Какве су оно оловне цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше |
| е у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="6 |
| а саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орло |
| ачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше пос |
| рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре д |
| икама грофова од Нађ-Бање кроз последња два века.{S} Озго са таванице спуштао се многокраки поз |
| 1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у дво |
| е душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Е |
| се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракнуше пијани |
| од земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам |
| а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бис |
| из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ |
| усте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих светао |
| у у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане ко |
| одиже се са камена на коме сеђаше, пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{ |
| и и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврст |
| сти, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други ос |
| не, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у већо |
| овори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онд |
| елу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Рајка |
| села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има |
| ра.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања |
| али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрек |
| од простог рода, али која ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да прон |
| заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо по |
| зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, ни |
| малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле |
| > <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљк |
| да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div ty |
| сланик незгодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> |
| нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, отићи ћемо право Циганину, |
| им спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели ру |
| а доњој степеници од престола седела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у |
| х, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није |
| А на пола хвата од ових оклопника беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лиш |
| на и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корача |
| искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад |
| оврсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив |
| ица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме пр |
| S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходн |
| дити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да |
| са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са |
| м некада шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја е |
| ње четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{ |
| овог златног престола под се подизао на две степенице од плавичастог мрамора, па онда пружао у |
| мболијским шалом, притврђеним спреда са две сребрне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до и |
| скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, з |
| } Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поло |
| вома, неразговетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ < |
| ива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред с |
| Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотл |
| ом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише с |
| ора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најл |
| зе љубити оба бокора, као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из об |
| ао да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је |
| ачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у |
| у и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли ца |
| и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ћерћелија |
| а светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Бого |
| еким кадифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њ |
| ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики |
| е.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила па као да, полећ |
| велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, раширио крила таман |
| јима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да д |
| оље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} П |
| е беху свакојаке ковачке алатке, пробра двоје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у же |
| n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје много волели.{S} Сад, видиш ли чак на врху на нај |
| Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени боја у лицу. „Бога |
| Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прихвати: „причаћемо ти све по |
| рво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала |
| и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговор |
| понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само прелетеше погледима ове столове, |
| е пршташе као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко о |
| ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче |
| камен при руци, те се њиме баци на оно двоје младих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена про |
| се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У |
| ече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пола од свега онога што све и |
| p>„О, шта ли ће најпосле да буде од нас двоје?!“ рече она својим слатким гласом.</p> <p>То није |
| т да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправ |
| онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо |
| еодосију у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га |
| оту!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево на |
| онда Рајко скиде своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горњ |
| чини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прис |
| својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак беј |
| су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог. |
| на сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветље |
| од тих вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих вр |
| водом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко ког |
| .{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154 |
| > <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космај |
| нила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде г |
| а што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рајко метну своју шубару |
| онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше |
| помогне нећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројино |
| дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са |
| г ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ прекид |
| лађи од њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n= |
| и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад ха |
| брава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Рајко гледајући |
| јус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мар |
| S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, шт |
| p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну |
| па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две речи: „жив |
| дисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му |
| имо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепо |
| јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је в |
| ожеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо |
| о, помози грофици од Нађ-Бање да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка |
| је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку |
| ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1892 |
| је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која |
| бланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања |
| а колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се |
| потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у велику дворану |
| пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Нег |
| уће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у двор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од д |
| и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А ка |
| аво велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, јед |
| олазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гом |
| столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очи |
| им и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица |
| х да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу сте |
| ајна господа, што шетаху по развалинама двора Лазарева.{S} Барон Арпад Сент-Кираљи од Галамбоша |
| аргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} |
| своју кућу.</p> <p>„Рекао бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су |
| pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ гру |
| испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног о |
| -Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин?!“ питаше о |
| гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три стопе широк.</ |
| едају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су нек |
| це јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и из |
| од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — |
| аргита показа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да |
| на ступња, па да се сиђе на под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S |
| да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше |
| тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари |
| та у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређа |
| а ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стаја |
| оране и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у |
| не.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим |
| а четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{ |
| а велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Ба |
| ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљала!“</p> <pb n="172" / |
| Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше понос |
| на ове три трпезе, могло би да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове т |
| е него што ће са <pb n="103" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда |
| са поносито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њ |
| м турском руву ступи мирно а поносито у дворану праћена Рајком, који у левој руци ношаше своју |
| ијатељ!{S} Пођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: |
| } Стари господин сазва нас све у велику дворану па нам рече: „ово су вам од данас госпође.{S} С |
| са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на |
| ном, да буду готови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокри |
| ше на праг, преко кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред с |
| спуштао као неку топлу месечину на целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да в |
| х цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста од сунчаних зрак |
| оше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и |
| „хајде, седајте у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај! |
| то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде х |
| а ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече : „вала то ни |
| о сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да |
| </p> <p>Отиде полагано преко пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од |
| , па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави сво |
| ор!“ викну Маргита кочијашу.</p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био |
| уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било |
| мања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју младу, и оп |
| врђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима |
| неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбо |
| отрча, што брже може, у гомиле света по дворишту, лајући као да се помамио; па онда још брже на |
| шетала царица Милица са својих дванаест дворкиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам |
| светлост од вилинске лепоте какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно з |
| ће, па ослушкујем шта ће бити у великој дворници.{S} Тек пуче пушка, а господа да се поломе низ |
| и:</p> <p>„Кад смо оно били у подземној дворници, снивала сам да сам се с тобом венчавала.{S} Н |
| и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> |
| а је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све |
| и ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, |
| како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би рекао: „хвала Богу, моја Милиц |
| штво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и он |
| м, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам Голубана как |
| ко му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила д |
| .{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да те твој господин прими у с |
| ња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се само да теб |
| и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њима ниси одазвао.{S} Тв |
| тид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твој |
| да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти нека |
| } А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може само да ти руку стегне |
| си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја се Рајко па рече |
| де, а сад <pb n="193" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се гр |
| ко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у |
| и овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се о |
| — „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори сељак, па се опет насмеја.</p> <p>„А ш |
| гама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле сл |
| с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, т |
| е од рамена спуштаху пошироки рукави од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припи |
| мноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зов |
| том, били су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке ш |
| кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим црвеним <pb n="5" /> гајтанима са којих се спуш |
| капији, на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве |
| о у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад |
| ли без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него само две црне маслинке.{S} Није има |
| смела да огледају своју растегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво зак |
| о си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погас |
| њави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не |
| ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једн |
| богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и |
| е и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу по гриви и |
| Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и најве |
| јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити |
| <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци из |
| ме питаш да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој зе |
| спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопље |
| мбил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на дес |
| и причала о твоме робовању у Турака!{S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натра |
| , њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на |
| ј!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</ |
| вај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај |
| еј ти, гарава моја голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или она |
| човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклук |
| ћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" реч |
| ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ |
| и калуђери клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p |
| народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је с |
| да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она дебела; он матор, она матора; а он уз то |
| ја поломити мамузе по том камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за млад |
| се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те |
| азати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чет |
| вараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна к |
| , и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад ов |
| ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, |
| над овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва ко |
| рна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје пре у гроб сло |
| да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо |
| о изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише |
| group" xml:id="SRP18920_P1"> <head>ПРВИ ДЕО</head> <head>У КРУШЕВЦУ</head> <pb n="2" /> <div ty |
| roup" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> <p> <g |
| срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> ш |
| гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубм |
| ије ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="184" /> што Маргита осећа.{S} Рајко |
| {S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбин |
| е могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казиваше о планинским л |
| roup" xml:id="SRP18920_P3"> <head>ТРЕЋИ ДЕО</head> <head>У МАЏАРСКОЈ</head> <pb n="179" /> <pb |
| "SRP18920_C2.5"> <head>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећи |
| де у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Руднику |
| пад гласом као да пуку командира; „мени деран тај није подозрив.{S} Али ви познајете боље од на |
| згодно сеђаше, леже поређани у два реда десет немачких талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево |
| S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, |
| од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустини |
| е благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали т |
| тамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али бе |
| речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотинити део од онога <pb n="18 |
| у петом скоку бејаше већ у капели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходни |
| па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпо |
| Страх ме њему се некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, гос |
| „прошао си данас поред човека, коме се десила неприлика, прошао си а ниси ни малим прстом мрдн |
| е.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини |
| {S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се прекидаше само да их |
| .{S} Побојао се да се није што незгодно десило царевом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени |
| запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вам |
| уди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо бил |
| знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она б |
| о.{S} Накриви капу старац, подбочи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те је |
| ним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим рукавом.{S} Стојећки гледаше у лице Ма |
| амога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, одг |
| е тешке кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; гл |
| ђе, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, зан |
| оше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга |
| већој него обичној људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној ко |
| драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићено |
| >„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на десно пођеш!“</p> <p>— „Да пођемо!“ рече Рајко, па узе |
| аше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.< |
| дник повија у круг.{S} Пођоше најпре на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше |
| мо!{S} Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама! |
| рије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од двора |
| ма и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се |
| сва усплахирена, па сави главу мало на десно, као да левим ухом боље чује.</p> <p>Подиже се са |
| , сва бледа пребледа, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова дов |
| ћемане.{S} У том послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како |
| она гомила повијала час напред, час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још н |
| погледа у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} |
| че Рајко, па онда одби старчеву руку на десно.</p> <p>Гроф се спотаче, посрну преко своје оборе |
| лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох |
| пали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ев |
| гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори с |
| } Обема рукама својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском пр |
| а не беше поред њега.{S} Беше крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше |
| е, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" |
| Мартин?!“ питаше он час младу Циганчицу десно, а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не про |
| ита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <p |
| ољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене |
| } Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, |
| еврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још |
| д Бекри-Бекирове ковачнице.{S} Обесио о десном рамену неку повелику чутуру, а под левом мишицом |
| и у левој руци ношаше своју шубарицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У вел |
| кип робиња његова, па наслонив главу на десну руку, а подупрв лакат од те руке левицом, гледаше |
| } Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку |
| луд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку |
| ло је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак х |
| ико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољи успех настави п |
| бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твој |
| твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече |
| при крају!“</p> <p>Маргита метну своју десну руку на лево раме Рајково, па ту наслони своју гл |
| неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па о |
| ј молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспото |
| тре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове |
| оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу |
| а и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева |
| у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син |
| гита остаде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </ |
| то кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду |
| вратиш, а сад само оволико: млади слепи деспотовић казиваше, како види да свањива дан, у који ћ |
| писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, |
| урађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, по |
| арог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у жи |
| ати о пророчанствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, кој |
| , по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од углађе |
| ажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, |
| <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја |
| хим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће Крушевац да ври, како су сан |
| а Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Марг |
| па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Ма |
| елију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ ре |
| г. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује понеку бајку, па да је и |
| S} Она му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала кру |
| чевито своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно. |
| и се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} |
| их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а |
| н младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па тек спусти трепавице, па по |
| .{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста год |
| баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости |
| своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли сад лепша?“</p> |
| ако ружно уснила?“ питаше Рајко с неком детињском радозналошћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; |
| д усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплак |
| г вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} Пра |
| , црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као б |
| ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!... |
| е зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја д |
| А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и |
| ма кроз сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвој |
| Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе |
| м разговетно викну:</p> <p>"Не бојте се децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере б |
| у тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к |
| к Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људ |
| е збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутр |
| и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми |
| Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, н |
| де с весларима у брдо у виноград!“ рече дечко; „баш говорише нико неће тако сабаиле ударати на |
| их залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, ву |
| ог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу |
| штеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прст |
| тијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу без њега. |
| S} Она га погледа, не скидаше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој |
| на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивља мачка скочи на четврти ступањ, на коме беху поређ |
| е тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани |
| Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. < |
| шкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свираху, врева од ж |
| је се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе |
| ије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху преда њ на пут само да опет |
| о срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинске |
| дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, н |
| да већ можда никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше |
| , готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била на |
| и <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.< |
| е њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао |
| гурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик вод |
| рвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На с |
| жности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било скло |
| тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисн |
| е разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен |
| и.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опремљену <pb n="140" /> младу невесту.{S} На гла |
| ћи, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху сво |
| н, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је п |
| да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све корак по корак напред.{S} |
| невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" x |
| е Маргита не преплаши кад се са молитве дигне, па њега не види.{S} Савлада своју радозналост и |
| из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не нос |
| сине, да продреш у рудничке планине, да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске кол |
| ија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па га опљачкати, те ће ме црн |
| д вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, |
| — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> < |
| м на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четв |
| ао да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над ње |
| аргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе с |
| ојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, |
| преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Ц |
| више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке |
| ико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мисли |
| знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он не |
| рости ми царе господине!{S}" Па онда се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којо |
| бом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> |
| есе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече |
| ећ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико трену |
| о не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хв |
| удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти |
| о где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже урнебес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гро |
| ивено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрос |
| естра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде |
| апине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А тре |
| о, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циг |
| на комедијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да |
| осподе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге |
| ли !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао |
| ју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} |
| ре.</p> <p>„А ти, гадна црна мађијанко, дижи се са те столице, па овога часа напоље из овога дв |
| часу гњева, него само сажаљења.</p> <p>„Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И |
| а из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зид |
| штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаше се велики двоглави орао од сребра; раширио крила |
| 0" /> младу невесту.{S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све в |
| {S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотс |
| авицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда пос |
| и саркол са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног с |
| овчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје |
| уме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ваља да од какве ватре ок |
| ; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и буди |
| оста.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <p |
| е танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао |
| гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе |
| трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, |
| поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} Узе опет |
| е већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али |
| је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену |
| {S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна |
| ку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати д |
| ко чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивна ћерка од Б |
| ди један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> |
| овице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све је |
| ину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим |
| Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лага |
| и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу ка |
| бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом |
| рудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце њ |
| че Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ков |
| мој ће те старац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабо |
| један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, |
| ући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио |
| руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Прв |
| ињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к те |
| остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно доко |
| гласно казује: <hi>„не бојим се никога до Бога!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један |
| ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја сме |
| повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и та |
| сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али в |
| рце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то у |
| “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш |
| d>4</head> <p>На целом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му |
| олуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни ма |
| о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја нем |
| Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не д |
| анинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други о |
| гурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су му поља мирисала као да су босиљком |
| ност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, |
| је у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{ |
| осто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупа |
| као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким |
| и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а руке од рамена до лаката.{S} Требало би вр |
| красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово троје |
| аше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, |
| ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда |
| адаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким |
| д себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављен |
| аму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницам |
| е?{S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, |
| дито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада р |
| неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нема више од пола сахата.</p> <p> |
| /> — биле су поређане петачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцим |
| орала!{S} Хајде, одмах, брзо, скидај се до појаса!“</p> <p>„Уби ме, сеци ме, пеци ме! пред тим |
| о опет, послаћу момке нека трче од куће до <pb n="214" /> куће, нек разбуде ко год спава, нек р |
| енице од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„ |
| окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно дес |
| рац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глав |
| је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, |
| н, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет помери |
| е ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незг |
| ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи до најближег сребрног престола, брзо пребаци митру са њ |
| пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху |
| а руке Рајкове струјаше све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> |
| е правцем уз Мораву.</p> <p>Целим путем до сванућа нису ни речи говорили.{S} Он би се само овда |
| гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чу |
| дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господ |
| пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим |
| да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину |
| p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић од чут |
| вај ме Боже, остарела сам а овакво чудо до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици |
| је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зелен |
| а, брзо пребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце у |
| S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену свој |
| човек с мушким срцем та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас |
| столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па о |
| хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за |
| то бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на |
| ш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, |
| еком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ рече млада Маџарица.</p> <p |
| еше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по |
| а се реше шта да раде.</p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидн |
| их да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка |
| да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а |
| бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика |
| араху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко пате |
| змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај з |
| на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само ка |
| амо осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео |
| ап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не |
| слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом поко |
| дежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с великим п |
| оф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с ки |
| „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и м |
| не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном |
| р, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као |
| </p> <p>„Према мени Бог никада није био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере |
| би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумел |
| красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> би чаушба |
| добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја |
| а кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породицом.{S} Пред том кућом |
| брни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири |
| клети црном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево к |
| стиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног |
| пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти м |
| воме ортаку.</p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! ре |
| е тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130 |
| наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала |
| ... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и |
| рабрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике |
| нима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно |
| и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњи! |
| ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о |
| ебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p |
| 20_C3.1"> <head>1</head> <p>Ваља терати добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне |
| и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти с |
| јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} Како он |
| био.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога госпо |
| рави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим ми |
| .{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских врача |
| причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је т |
| Богу <pb n="157" /> овде над пећином!“ Добри моји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци |
| писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а |
| наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у см |
| витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само |
| добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p |
| тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Има |
| д овде преко ноћ склонимо!"</p> <p>— „У добри час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог дец |
| са господом?“ питаше Рајко.</p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем |
| а овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво |
| а Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Св |
| ам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витеш |
| м, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} |
| и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са |
| сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то |
| нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на |
| право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се |
| не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше |
| /p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насмехну па |
| у Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо е |
| да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти т |
| х ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S |
| а се лепо види румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице |
| бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим се смркне, зап |
| шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе |
| по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је |
| извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} З |
| е посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од благ |
| атвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ пр |
| н; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доист |
| десише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије л |
| рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си заст |
| н мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после оног чуда и |
| еш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом |
| о суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" |
| који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз дол |
| степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени рого |
| Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате |
| ап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црв |
| а си ми по сто пута рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде |
| а девојка, готово са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звез |
| „Него да видиш, какве су такве су, тек добро пристају у овакве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти б |
| оје вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том |
| head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је |
| дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесиш |
| е и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!"</p> <p>„Ако нису они, нисмо ни ми!“ р |
| на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти с |
| је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих |
| араван-серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда |
| ако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита говораше с пуно ва |
| Ох, мој Рајко, што не остасмо код онога доброг старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p |
| ’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! |
| S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као |
| српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могл |
| .. немој амана ти!...{S} Неће нам се на добром проћи ако тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да |
| један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у |
| чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p |
| е гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само к |
| једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И к |
| е <pb n="191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му |
| ерни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали |
| аје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек ј |
| аћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... |
| ваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити |
| S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше Маргита кроз плач.</p> <p>„Бог нек т |
| у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била |
| ира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз т |
| рно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као витез, нека ми у овоме часу буде као |
| на коњу у Сегедин, <pb n="210" /> нека доведе два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих осед |
| гу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помиње |
| ли кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шт |
| уда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиж |
| е Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе |
| е.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, леп |
| воју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавиц |
| е Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> к |
| ет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану |
| На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хт |
| ајближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече |
| резне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p |
| О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и к |
| и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар |
| ободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од |
| оже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица |
| > <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од њега одмак |
| ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише ба |
| мо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао |
| им и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ |
| говораше старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с н |
| дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдет |
| лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну п |
| ме ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човек |
| чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и онда гњев |
| се мисао о господству губи у милини на догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз о |
| чудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе пате |
| су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господи |
| рци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож |
| евима би се секли, ко ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њих |
| сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „нем |
| авних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад |
| д жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, |
| Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> <p>„Према мени Бог ника |
| вала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се пригну да потапка Маргитину руку. |
| сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да их навуч |
| ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га пра |
| оја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан |
| ишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па на |
| као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у |
| .</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици ко |
| l>„Ој, Маргито, моја верна љубо!</l> <l>Додај мени крстата барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косов |
| један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначк |
| ше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к |
| младом човеку, наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да |
| и велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких |
| ладу!{S} Мартине, где си ти Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; |
| х, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и приве |
| и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразгов |
| ка владаше мртва тишина.</p> <p>Маргита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и м |
| ините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив прв |
| својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, <pb n |
| окорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну |
| стаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог |
| о му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и |
| а се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред цар |
| и твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама нашег цара, — близу |
| оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казива |
| од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова м |
| ар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазби |
| ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну |
| к је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе жив |
| ево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забр |
| осово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око с |
| м дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Нађ-Бање може |
| о као да му објасни што му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у |
| ем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, мишљах |
| м у длан циганинов.{S} Удесише да Рајко дође у ковачницу кад се добро смркне, а Циганин да узај |
| јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окр |
| њицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да види |
| у, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! “</p> <p>Сељаче није никада видело |
| мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb |
| да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се |
| е мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаш |
| /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па ј |
| јемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мал |
| ме храни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S |
| аше као да се гласно срди што ово двоје дођоше да га гледају нако се гаси.</p> <p>Рајко отвори |
| х вратоца била су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата бе |
| и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком у |
| верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ |
| а седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75 |
| им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> |
| пу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче |
| срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Р |
| д мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој мил |
| е милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда |
| ном кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде изв |
| једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита шапутом; „Рајко, где си?{S} Дај ми |
| иђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а врло тихи шум с ону страну.{ |
| ема склоништа од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе |
| кочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ з |
| жу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето поз |
| ај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегени |
| своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> гов |
| еч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој да ми квариш моје |
| кнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој ластавици, која ј |
| емој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо |
| леке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шалиш са мно |
| м, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста била сјајна господа, што шетаху по развалинама д |
| м колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин |
| га! “ одговори Циганин понизно.</p> <p>Доиста ућутка се плач робињин.{S} Али Бекри-Бекир не см |
| здани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској преведе.{S} Млађи од њи |
| склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А |
| а мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда не |
| его опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка |
| не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мис |
| ије и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се они млађи људи |
| азиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па се раставила, — свак |
| ат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једно |
| ло пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на л |
| да, само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она насл |
| ога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пођем даље, хоћеш ли ми право казати што ћу те п |
| оши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких м |
| тивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са |
| која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завич |
| се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао |
| у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да |
| о узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина понека цигла, |
| тијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не |
| ју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивош |
| ем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у |
| рамена до лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако ч |
| ате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је прос |
| робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му |
| дило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полаган |
| криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је |
| „Па шта да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу |
| се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> <quote> <l>„На |
| у, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p>„ |
| мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке |
| о вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме! |
| жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај пл |
| имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног |
| г иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаш |
| } Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у нек |
| х у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин с |
| у <pb n="200" /> Маргити: „да причекамо док Цигани сврше овај чардаш, а сад су већ при крају!“< |
| Слушај, <pb n="90" /> корачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> |
| поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и |
| го да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда |
| еће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш?!“</p> <p>— „ Ако |
| p>„Ти ћеш код нас у Нађ-Бањи да останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, |
| l:id="SRP18920_C3.6"> <head>6</head> <p>Док се Ружа на коленима, Богу молила, Маргита немирно, |
| и и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над нај |
| за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није |
| остиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко виде да на ћилиму, на коме |
| вицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да |
| ="81" /></p> <p>„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена така |
| ене горе, који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од гр |
| са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме баци на оно двој |
| ад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од |
| у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика |
| е.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух шапат Мораве: „грофиц |
| е, кроз мало ошкринута двокрилна врата, долажаше кроз дивљи некакав чардаш, што га Цигани свира |
| чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, |
| не, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ |
| ћам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећам сву грозност с |
| самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то |
| {S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га |
| рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде н |
| некаква велика невоља десила те нам не долази! “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене б |
| а вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно |
| е заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} |
| вену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ цар |
| Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p |
| ела су два младића, господски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били дв |
| н дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запуре |
| своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљ |
| грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „глед |
| и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек |
| једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две круне, <pb n= |
| и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу петли се дозиваху кукурекањем које се р |
| и хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, |
| столу, а патеру клецнуше ноге, те паде доле у столицу.</p> <p>„Грофица Маргита од Нађ-Бање!“ п |
| !“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково. |
| а висио на грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" |
| из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже д |
| и обична сељачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па |
| главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики пла |
| аш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капији, на којој царица преклињаше свих девет Ј |
| једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пуно три |
| птар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачени тамо <pb n="116" /> нема |
| нањушише на цеви оловне што воде ваздух доле, па да видиш ту белаја!{S} Греби, па копај, па ски |
| блага, смишљала!“</p> <pb n="172" /> <p>Доле се посадише на шареном сиџадету око једног белог у |
| <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Беки |
| отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога дима подизаше се право у вис, ва |
| о је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка |
| ; „ако ти Бог помогне те стигнеш у свој дом, да пошљеш скелеџији паре што му скелу низ воду оти |
| часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> њему преда.{S} Од Рајка ч |
| одо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво |
| р Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n="50" /> <p>К |
| Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „А |
| !“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се т |
| егови га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расин |
| а; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с он |
| Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамо |
| уго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудим |
| ли, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак да |
| .{S} Послаше тобож некога у Цариград да донесе написмено, како сте се ви потурчили, а неког дру |
| већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна |
| је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај малени градић, који ј |
| вито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преплашена срн |
| n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Мож |
| ардаша!{S} Него велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину. |
| икне: „не бој се, госпођо!{S} Сад ћу ти донети воде!“ па у петом скоку бејаше већ у капели, а н |
| >„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило |
| Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себ |
| n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела су два младића, госп |
| Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Марги |
| и.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две годин |
| зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што ј |
| који се пружаху на све стране докле око допираше; час би опет скочила у остатак од градскога ро |
| n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег |
| ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало тиху своју хармонију.</p> <p>„Бадава,“ окрет |
| тем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајка на Космају, на оном из |
| и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> < |
| еко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђ |
| ви од дебела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвен |
| а, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Им |
| ...{S} О, моја добра госпођо, колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Мар |
| асла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана |
| много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турс |
| узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Мар |
| ребати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> |
| орње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као окру |
| целу дворану, те се у њој свака тварка доста лепо могла да види.</p> <p>Маргита узе да трља оч |
| ш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан р |
| ди, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој танк |
| ју.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад не |
| видно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: |
| е гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у нај |
| овину.... како беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него |
| м и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је т |
| ренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како |
| тко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња д |
| олину.{S} Рајко прекиде њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на |
| ан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и |
| <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху оне <pb n="93" / |
| тренутку у коме се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну м |
| стећи се као да светињи некој приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапуто |
| ђо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Тура |
| ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш |
| обузе.{S} Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа подели |
| ешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну |
| ладој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на толику и тако белу |
| младића крупним својим очима, какве он дотле никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и |
| а и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у руци, с пеном на устима, с в |
| децо, овамо ! “</p> <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва |
| жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се осл |
| жа.{S} Даће Бог да рана није опасна.{S} Доћи ће лекари, а на великом су гласу.{S} Неће ваља да |
| видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има там |
| драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, |
| м, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света |
| огу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да |
| још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам ка |
| рети после овога што од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се |
| гледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не з |
| срећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по ле |
| смо!“ рећи ће Рајко Маргити. „Старац ће доћи по нас кад се отресе Турака.{S} А можда се боји да |
| тај човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Глед |
| сваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога |
| вице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </di |
| и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно п |
| и, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и |
| ко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за |
| ачка коња.{S} Са кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде |
| дно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој ч |
| врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и |
| чи учини <pb n="208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче |
| има, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под рук |
| ече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну р |
| ски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Тур |
| д самим пањем.</p> <p>Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ни |
| ог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је |
| ачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А |
| рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дохвати...{S} Ова ми се соба окреће...{S} Госпођо, где |
| говараше она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрек |
| и пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} |
| !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у с |
| p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ реч |
| да ме аждаја агарјанска у своју чељуст дохвати.{S} Ох, чинило ми се да се мојим молитвама, мој |
| p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p> |
| енутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и о |
| /> <p>Само нека нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од |
| посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па <pb n="128" |
| стао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог |
| г, сребром окован а пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n= |
| Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где м |
| да ме метну на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта |
| ојим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом да гово |
| лиш, нисам ли сад лепша?“</p> <p>Али не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу |
| а као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Бео |
| л’ ћу доживети да њега у оним планинама дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко |
| када младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта |
| млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ питаше Рајко |
| ад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори Циганин. „Валах, баш да <pb n="43" / |
| {S} Нека би ти, синко, Бог дао да га ти дочекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <p |
| господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и н |
| и је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми |
| пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао го као прст, па син навалио да се што пре и одене |
| ове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно ср |
| баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на оваки посао са слутњом на празну срећу?“ говор |
| -бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да |
| гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајк |
| ко младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се двоје насмејаше а Рајко прих |
| ре био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздр |
| оре где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, |
| не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако |
| ше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје |
| дија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, драга моја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Марги |
| о врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудно |
| тних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У дру |
| владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз |
| шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је |
| них крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона |
| ар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и |
| b n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје младих људи само |
| стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше варницама, да се у њ |
| га у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу |
| } И да није било оноликих кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло б |
| мао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сиротињи даду |
| знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њим |
| ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А ка |
| а твоје успаване трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} |
| има нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта ј |
| грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се |
| нком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изношаш |
| еда к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прек |
| Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж лепоти лица њеног.</p> <p>Рајко сад не скидаше пог |
| е и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека |
| стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти погле |
| на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да ј |
| ма, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па сит |
| м да те служим, да носим воду, да цепам дрва, да ложим ватру, да чистим ковачницу, да перем и д |
| сам у себи; „некада су место ове труле дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изво |
| милице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око ј |
| ад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ов |
| вијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе |
| .{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући у вис у |
| е јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу |
| це своје бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред |
| ине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом крупног |
| е обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш в |
| олског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p |
| речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па хајдмо |
| о и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, јо |
| еди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до моје пећине, па ме после ви мртва скините и у п |
| је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена руме |
| треба ми више мали, хоћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави |
| а песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадах |
| “ рече млада Маџарица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш |
| ан чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> <p>„Казуј шта си сада, кујо маџарска?!“ <p |
| мпир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па он |
| иганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа насту |
| и ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његов |
| nit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ</p> <p>1892</p> </ |
| е руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна ја |
| испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом над |
| само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде кон |
| кићанке падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше |
| чела повијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху |
| еху се пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средин |
| своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда с |
| е пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на ко |
| се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме њег |
| огледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је ду |
| заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало уми |
| вори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена |
| ише.</p> <p>— „Срећа те та трећа полуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече М |
| Очевидно беше му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Марги |
| е готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И |
| е Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за т |
| коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно |
| д себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети |
| чи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се ж |
| емо у овим урвинама?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А к |
| збуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи к |
| невеста, сва пребледела, <pb n="49" /> дркће, ломи прсте, савија руке па моли младожењу да ми |
| старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Ка |
| винама од града као веверица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји ка |
| одо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране С |
| де игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме е |
| да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје |
| ено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један |
| мо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас |
| , сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ т |
| ита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно вик |
| седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих ул |
| их, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречила те |
| но као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Ма |
| Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по но |
| за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном, от |
| које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим |
| ј теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дуги |
| екла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплак |
| ље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуца |
| сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поре |
| да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-а |
| атицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да с |
| ла је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрам |
| ом главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара гл |
| исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и св |
| у овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на стубови |
| ли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест пр |
| ест гвоздених вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих врат |
| ојих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела |
| пкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац |
| сребра са сребрним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав |
| збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше зе |
| ету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их поди |
| 109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и не |
| пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} Каж |
| се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убру |
| > <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше < |
| Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„ |
| дини беше крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен ун |
| ом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију |
| овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа откине који стручак |
| руке на десном колену старчевом, а онај други, на левој страни, гуђаше у гусле, лице своје поди |
| утем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} |
| ојим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</ |
| {S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, пост |
| а.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза изм |
| Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих |
| е позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та |
| га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га |
| три тренутка не остаде у дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div t |
| м нежношћу, па га онда пољуби у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмач |
| није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугач |
| ту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати сво |
| ype="group" xml:id="SRP18920_P2"> <head>ДРУГИ ДЕО</head> <head>У ШУМАДИЈИ</head> <pb n="62" /> |
| утица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше р |
| ује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац |
| све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква |
| у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а у трећима буздовани.</p> <p>„А, сад с |
| крупан <pb n="118" /> као лешник.{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог каме |
| , која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за п |
| него се тера преко равнице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху ко |
| ад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" |
| о очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођош |
| “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријате |
| руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она о десно р |
| Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељач |
| ај ми Рајка смрти !{S} Узми од мене све друго што хоћеш, врати ме на нове муке, умори ме лагано |
| викује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пс |
| бом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, и |
| аг у буре.</p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам |
| се с тобом растајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој д |
| јаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Маргита ша |
| ужбу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска |
| ан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку |
| адоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вечери диван погле |
| аклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у |
| мено, како сте се ви потурчили, а неког другог светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчава |
| да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота |
| таше <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао |
| ргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њ |
| ене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега пла |
| га, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многобројни мањи |
| туру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташ |
| ра, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам а овакво чу |
| ачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе о |
| оме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гв |
| а би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта |
| ами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p> |
| ви прокопавање.</p> <p>Али већ на крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи вод |
| , изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну в |
| ве угаси се светлост те поста мрак, а у другој наста само нека тиха месечина.{S} Све оно блато |
| {S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногам |
| им наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хвата од ових оклопника беху |
| се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пре |
| ј туђинској нези предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист п |
| самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута |
| пет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибиња |
| теза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S |
| јкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела памећу. |
| p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом |
| пе од градске рушевине!{S} Хајдмо сад у другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да иде |
| и и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико т |
| а длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у исти |
| па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. |
| њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако с |
| е наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде па већ посрћући оти |
| рљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прсте кроз ко |
| смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам зла |
| третну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе нек |
| у прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста ја |
| ио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок окл |
| бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рај |
| вати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста о |
| бејах свирач у Сегедину у Маџарској, у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече |
| се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас |
| Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Ов |
| рица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с оваким |
| из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим ножем просећи ћу стену, колико да се у |
| Турци насигурно убили!{S} Не може бити друкчије!“</p> <p>Учини му се да нешто баш близу њега з |
| ; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли |
| десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добив |
| ренутака чисто скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n |
| еше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој |
| и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се с |
| им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног б |
| ек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би |
| стим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се само стр |
| <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n=" |
| м или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ов |
| е висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред |
| захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју |
| е спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и |
| мишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи пон |
| це Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаш |
| е би га могла топлијим сузама облити ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, |
| за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита нареди да српски сељаци пођу у најближе |
| уљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па реч |
| му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља |
| , опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурни |
| Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се уко |
| чаше по соби.{S} Беше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борб |
| ој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита |
| Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице мо |
| ем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је |
| пустила.</p> <p>Мало после па Маргита, дубоко уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом не |
| <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које |
| ање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском руву |
| цање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући |
| јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рај |
| ванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да об |
| невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех.{S} |
| ужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, |
| том небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда |
| столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па |
| х година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао на друштво пустиника и на млек |
| од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па м |
| м, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање |
| ајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ширини њиховој.</p> |
| па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молитве.{S} Ми Срби то на к |
| а од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше |
| од трепавица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у дв |
| на стубовима од камена, а на полицама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, |
| а Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сва |
| стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, помо |
| > <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима |
| на, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцкавају самсове а сам |
| опцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина! |
| b n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван т |
| узе вртити главом; подупре врх од свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у |
| ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје |
| ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој бе |
| о ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам |
| очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно |
| црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, |
| о густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која сва |
| се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и ка |
| е. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам |
| и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста св |
| оњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је к |
| ="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле |
| е усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји |
| ло не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мал |
| ашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би било да вам то причан; уверих се да њега или и |
| <p>Па онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешћ |
| стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога ди |
| јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јо |
| аше саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човек |
| исте преобуке па рекох: могу у мајстора дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чут |
| и паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> <p>„Нека ми ватруштина мозак дох |
| ао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену по |
| без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с |
| да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} С |
| у ону тајанствену светлост.</p> <p>Није дуго трајало па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икон |
| ослу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S} |
| е, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, који |
| вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу |
| малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је |
| Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега |
| RP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине раставља |
| /p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грлић о |
| а је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију |
| рац, са широким челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, насло |
| , и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном ка |
| челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на |
| о си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад видим!...на |
| арог посланика корача.{S} О рамену носи дугу пушку арнаутку, чврсто се утегао широким шареним п |
| оле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Маргиту, али се ов |
| нде <pb n="199" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити ору |
| а у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита дизаш |
| Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо сливено, — са устима која нису била |
| се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из |
| града била!“</p> <p>На трећем ступњу, а дуж целог круга, — остављајући слободан пролаз тек само |
| јаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а прислоњени уз сами онај четв |
| ећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца њего |
| а кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо |
| све топлије чак до у срце његово.{S} По дужем ћутању рећи ће Рајко!</p> <p>„Ти си госпођо уморн |
| ба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину п |
| овора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у |
| угла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца н |
| ше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, док ја не пр |
| сада видео ни овакве грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S |
| илова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе е |
| е на крај краја бити.{S} Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онд |
| ице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох реко |
| > <p>„Оно тамо горе ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља саст |
| те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће |
| т ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те по мирисном |
| Најми у Сегедину лађу, која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па он |
| *" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела |
| кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p>На самом |
| е, нека те нежно миловану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и |
| га мора, па преко снежног <pb n="20" /> Дурмитора пао у четинарске горе ужичке, да се у њима на |
| би понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старц |
| а и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше |
| е би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се прев |
| боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом |
| си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљуби |
| о десило ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} |
| мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не з |
| ви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате как |
| “ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њи |
| р на овој мраморној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загон |
| бив очњи вид од беснила турског, постао духом видовит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног |
| ручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту |
| нању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и под |
| а тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и по |
| } Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога |
| опљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рај |
| као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Сед |
| е у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз у |
| тина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је он |
| поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе глед |
| , на оном пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у сре |
| оз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се п |
| } Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у правцу преко целе дво |
| и, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив р |
| нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег |
| /p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" |
| ан други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се |
| цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуд |
| мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са |
| .{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него |
| други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, те да га можеш одмах да познаш?...{S} Него ходи |
| е мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S} |
| а спаваше.{S} Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> < |
| но тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а |
| црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А |
| да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша стру |
| Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старчеву руку на десно. |
| нам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продају, а слушао сам од Турака да се у Стамбул |
| .{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту |
| их на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад свр |
| > <p>На њену кукњаву дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред |
| </p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста мрак, а у другој |
| адифеним погледима може да отвори двери душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених р |
| ивости, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би р |
| црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два девојачка ока, него са |
| т свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни о |
| дубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разрогач |
| зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш |
| ше се пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Б |
| „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све с |
| теде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко с |
| кога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> <p>„Слатк |
| адна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, кроз какве сам |
| тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од један |
| за и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не умеднем да те посл |
| "</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поч |
| ву твоме!{S} Не пада смрт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад ги |
| рт моја на твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја те |
| се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у не |
| о, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Све |
| ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли |
| ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </hi> па би се узела бацати комадићима од ћерами |
| рушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с румени |
| l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је |
| ули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се о |
| ц Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупа |
| ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p>Оно су доиста б |
| те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са његова два сина, два деспотовића, к |
| стре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слушаше шта му ослепљени син уз гусле пева.</p> < |
| .{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један т |
| сам од Турака да се у Стамбулу најлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> |
| о повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока! |
| .{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста |
| ати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: дос |
| у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да сл |
| ло; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор од |
| ао сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, добро, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти |
| да силног блага! ах да силног блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један пове |
| тас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да |
| урчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведо |
| а: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у оч |
| ишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до Крушевца сва су госпо |
| оље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш сам неки сметењак! “ рече сам себи.{S} Па онда ви |
| Рајко са свим мирно, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“< |
| ухвати.{S} Тек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: |
| уд сенка тешког неког облака.</p> <p>— „Е, моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не |
| не проговори нити се помаче.</p> <p>— „Е, валах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног |
| м циганском бекрији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ |
| у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! |
| ем с тобом кад год ти кажеш!“</p> <p>— „Е, у добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. |
| верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун |
| а по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разуме |
| огу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за ср |
| ла је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми |
| рног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац весело; „ко ће као Бог?!{S} |
| уташе нови сјај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и сво |
| је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу н |
| усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето |
| туру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е да црних калуђера! валах такве ракије нема у свем Ала |
| , и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се што пева чему ван песме нема ста |
| о себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, онда нема ништа!...{S} Све бадава!“ рече старац неве |
| е чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко неве |
| на рукама као свету амајлију!“</p> <p>„Е, хвала ти синко!{S} Тако треба!“ прихвати старац разв |
| рагом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: |
| небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза о |
| и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло |
| осподство њихово!{S} Него чекај!{S} Ха, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов го |
| хмут-беговић <pb n="51" /> платио овде, ево... виш’ овде на ову асуру... овде, двеста сребрних |
| венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и ов |
| е брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће!“ рече Маргита, показав руком на Рајка.</p> < |
| ајка, ни твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте је |
| будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чекасмо!“ Удари се бег по колену, ми |
| во ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бунту <pb n |
| </p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко |
| те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском |
| ост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тр |
| Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред дру |
| ко се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо |
| ет све светло преда мном.{S} Не бој се; ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{ |
| p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече М |
| ње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води |
| , немојте се толикој тузи предавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и по |
| , и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осва |
| одиш ме да тражим опет милост твоју!{S} Ево ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз |
| „Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </div> <div type="chap |
| сто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака!...{S} Ево самсова! “ <pb n="82" /></p> </di |
| м се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма |
| х пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора |
| {S} Нисам ти онда могла то да кажем.{S} Ево ти сада казујем.{S} Нас судбина венчава.{S} Рајко, |
| један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара С |
| вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушба |
| их талира све нових новцатих.</p> <p>„А ево,“ узе патер да говори, „његова те блиставост призва |
| ти једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, |
| у и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: нека пођу два млада господина са мном |
| иња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња ц |
| !{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети аманет.{S} Могу да не |
| вој двор?{S} Молим те, устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јаблан |
| прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p |
| се молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио се понос мој; немилостивнош |
| ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре |
| оуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе о |
| , ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које нос |
| трчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превезе! |
| о о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: четири |
| ам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти к |
| век Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па х |
| од земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз д |
| и <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и зн |
| ет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, позивам те, уклањај се са нашега |
| тем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други |
| унчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву своју веру на твој српски образ!{S} Рајко, вите |
| па рече : „вала то ни у сну нисам, мањ ево што сад тебе дворим!{S} А није тешко тебе дворити.{ |
| подска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу |
| је нам невоље да крв проливамо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то пр |
| је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје |
| ац строго; „сваки по реду !...{S} Рекох ево ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S |
| p>„Немој кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„ |
| еликим поуздањем. <pb n="38" /></p> <p>"Ево, ако само хоћеш, буди спремна да те ноћас поведем у |
| че, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш ск |
| ако треба!“ прихвати старац разведрен. „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, пред |
| и се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ет |
| ад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако ни |
| трука и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти ј |
| после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина талира.{S} Најми у Сегедину |
| роф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> |
| о му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло ови |
| ни ослобођења.{S} Рекох Бекри-Бекиру: „ево дајем ти реч нећу бегати, пристајем да те служим, д |
| /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми беше пом |
| креће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ће стићи лекари, |
| ита са нешто мало више мирноће.</p> <p>„Ево да чујете!" узе Ружа да прича. </p> </div> <div typ |
| и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком |
| турска вера!“ одговори Циганин.</p> <p>„Ево да ти кажем!“ Узе Рајко да му шапутом прича. „Стари |
| чу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и |
| наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гл |
| Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох пред |
| близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао сав Крушевац.{S} Моја |
| начкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ поче Циганин а чутуру дохвати обема рукама и |
| да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на ову постељу!“ рече му Маргита. — „А, то не, |
| ађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су се највећа господа маџарска и на |
| а обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, еј девојко око које су с |
| ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Рајко подиже мало са главе шубарицу; „н |
| сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И о |
| ече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка |
| оплакивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог в |
| аш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже ј |
| докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј госпођо од толиких баштина, |
| де у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у те |
| S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога ца |
| од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однес |
| а усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад тек видим шта ће од тебе да б |
| убоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш! |
| ну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! |
| лаву размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада виси |
| зан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну Маргита, па се пљесну рукама |
| се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешк |
| ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га н |
| овори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Шумадији!“ прогов |
| нека растуженост краде у срце.</p> <p>„Еј, Боже благи, да л’ ћу доживети да њега у оним планин |
| олена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико см |
| небес од гласног смеха, од дивље вике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да уд |
| пијани Силађије. <pb n="206" /></p> <p>„Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницо |
| старца, седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно |
| арски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с то |
| Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу нас шева цвркуће, дан свањива, а све то |
| се нека тежина на срце наваљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло д |
| и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ |
| од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз н |
| . „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ „Учи вас да сте покорни док не дође з |
| им на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке |
| рекао: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста с |
| авај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном.{S} Ле |
| мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је он |
| а знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђоше на твоју ласт |
| } Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачув |
| „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражит |
| ису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам г |
| тим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Д |
| амо видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог |
| а цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисо |
| шки посао кога си се латио; али осећам, ето сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под ово |
| а огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загреј |
| је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом |
| м најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа |
| друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још не |
| а видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> < |
| д зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села |
| о друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заје |
| е помаме.{S} Ама само што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <p |
| златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разгл |
| ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену. |
| мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти ј |
| ни се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо.{S} Свирај, певај, пиј, лупај, свирај, цел |
| сто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу с |
| земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спаз |
| овршити васкрс целог српског народа.{S} Ето тога човека чекамо, на њ погледамо, њему се надамо. |
| е било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадо |
| се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, н |
| ко да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље |
| за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше |
| јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах |
| о и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опа |
| аром свет одговара нашој марљивости.{S} Ето роса пада, вода бруји, цвет мирише, ено негде близу |
| је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који дан од санџак-бега поздрави, поклони |
| ви лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од божурова цвет |
| рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n="28" /> црква те талире, нека |
| ће се разбудити; а то бар није грех.{S} Ето, питај дванаест сребрних престола владичанских: је |
| чекаш, па да му ти ово благо предаш.{S} Ето, какву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето ка |
| је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} Ниси ваља <pb n="44" /> да дошао на ова |
| е благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра |
| вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то |
| а, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} |
| овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а ето вам урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших |
| S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у лавеж!{S} Децо, да нам сам Б |
| и пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесм |
| одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се д |
| скелеџија?!“ викну Рајко.</p> <p>— „Ама ето, мало час отиде с весларима у брдо у виноград!“ реч |
| , не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <div type="chapter" |
| <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не видимо!{S |
| кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу |
| еље, одбите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепос |
| је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој асури не удави! “</p> <p>„Ама како ти |
| доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се |
| истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n="32" /> час умих, а сада — сада кривооки |
| лепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја |
| ет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред |
| у <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто |
| растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан |
| рости ми!{S} Хтедох да ти послужим, али ето није тако воља божја!...{S} Опрости ми твоје муке а |
| Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам г |
| “ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава |
| еле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него |
| њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва |
| ата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, уст |
| прогута!{S} Не, не, никако то!{S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти |
| цеви од каквог старог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о |
| тиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не |
| запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај |
| го — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешт |
| ="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекри-Бекирове ковачнице.{S} |
| ијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али ш |
| Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то |
| е слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и |
| , коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, ни |
| , да ту чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, пока |
| вни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и исп |
| то их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четир |
| а!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, |
| иралах, мајсторе!“</p> <p>„Алахразусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— |
| ја Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишља |
| Милица са својом сродницом калуђерицом Ефимијом?!</note> </div> </back> </text> </TEI> |
| тима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда оп |
| и.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мислио да ћ |
| ба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљко |
| недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига |
| павице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „о |
| вотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у моме двору нећеш бити као у пустињи!{S} Бојим се |
| убова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у б |
| на једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, молим те, хајдмо одавде! “</p> <p> |
| аква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесн |
| се тамо у српскоме крају потражи.{S} Не жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па |
| о. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робу |
| рном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост прешла у срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу |
| сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и |
| подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишко, децо, овамо ! “</p> <p |
| вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио г |
| ах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само сузи од радости!"</p> <pb n="197" /> |
| евесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притискиваше срце при помисли, да она ј |
| и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо |
| осле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па бук |
| давати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Марги |
| час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни м |
| као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече Ра |
| да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пл |
| но и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде |
| > <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на |
| топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била |
| е мекана кадифа него топли пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јун |
| жеш ти њу да не подесиш, може она да те жацне, па да на пречац умреш, може да те прогута!{S} Не |
| , и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с н |
| Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себ |
| еди падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опе |
| ћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умора, стремила сам само д |
| “</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи ре |
| ргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом заливен кре |
| олико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир д |
| да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p>„Баш ништа!{S} |
| рођени син, веће ти добро не бих могао желети!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к р |
| језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних његових шест талира предаду њему — пате |
| х!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође кроз онакве тренутке, |
| службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по сто пута рођени син, ве |
| а теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не м |
| у, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</p> <p>„Хвала т |
| у једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом с |
| : „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— |
| причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи |
| калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдален |
| опипа сваки кајиш својом руком, а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од |
| м очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препл |
| и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је не |
| S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по ли |
| <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљ |
| Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним сво |
| пољубио, него си дочекао да прво млада жена тебе у уста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Је |
| да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пре |
| ше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш се мо |
| искиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује |
| зашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ |
| брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред т |
| !"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не марим што ћу да |
| иси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Ва |
| ј кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ уп |
| “ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носи |
| није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуља |
| аља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ рече Рајко без |
| ладих људи пред чесмом.</p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.< |
| а.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније са |
| .. онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио др |
| рога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, одсудно циганскога тип |
| астегљивост о девојачке груди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облач |
| баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуц |
| већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још т |
| у гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не рече |
| атрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепље |
| наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у друж |
| у кола, да се возимо у дворац Нађ-Бању; жени се стари гроф.“ Хајде, ђи, терај!{S} Ето нас тамо. |
| вајући уз гусле:</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</ |
| евом госту.{S} Стадоше му очи на младој жени која се пред ногама <pb n="12" /> старчевим! савиј |
| јсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их |
| робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си |
| га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене д |
| близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чисти поглед пао на тол |
| сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за |
| p> <p>„Шта кажеш?!....{S} Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда пад |
| како да вам кажем?!{S} Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргит |
| до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весељ |
| и суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме |
| ихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је |
| иле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </ |
| оспођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С |
| рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од се |
| не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се |
| то ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно и мило |
| носито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p |
| онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од ко |
| ре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посади |
| ли, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и ј |
| сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја |
| на. „Хајдмо мало подаље одавде; нећу да женско ухо чује што ћу да ти говорим!</p> <p>Одмакоше с |
| а је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме примаш терет, који моје мушко раме може да |
| , и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161 |
| бости добар!{S} А мене воли не само као жену своју, него као да сам му кћи мезимица.{S} Видећеш |
| ему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препас |
| ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, него си дочекао да прво млада жена |
| " /></p> <p>„Благо оном ко њу као своју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, ка |
| право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб з |
| асан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав |
| еш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си |
| ко маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ |
| чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена у |
| рпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да |
| е дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па |
| па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше му робињ |
| па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{ |
| рате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спустиш сребрн талир |
| х у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Не може тако!...{S |
| ка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа |
| знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Ба |
| племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не могу б |
| “</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погл |
| ру. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде |
| сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како |
| гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно насмеје и |
| Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим |
| ме доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево дође онај кога чек |
| јсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајк |
| и је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ го |
| из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде у планини, па ми оби |
| S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам |
| е, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Усправила се, поди |
| S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И н |
| ну <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} |
| ита све тужнија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиск |
| . опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час |
| у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, |
| S} Као да ми неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страх |
| тојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стап |
| S} Не може тако!...{S} Ако се не мислиш жива предавати, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је |
| као да су не само две мирисне него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша |
| вала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека |
| <p>Оно мало погаче већ су појели били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} О |
| о уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи и |
| о је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Ко |
| !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, |
| лиш да ми не би сваки од њих, да су сад живи онде у столовима, радосно понудио свој мекани плаш |
| а и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша |
| ава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у |
| те какве младе дворкиње, која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месе |
| просећи ћу стену, колико да се у пећину живи провучемо, па већ после како нам Бог да!“</p> <p>„ |
| !{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркв |
| теже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и |
| е бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је |
| у, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики |
| риђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац |
| <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним |
| некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље? |
| <p>„А, сад тек видим!" упаде му Маргита живо у реч; „сад тек видим ко су твоји учитељи....{S} М |
| — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку, па онда обема притиште главу с |
| > нема ништа!“ прихвати Маргита, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да по |
| сму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, која на |
| дети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом у оне катанце.{S} Мора бити да |
| сипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним о |
| својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она |
| главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, ра |
| д, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћемане |
| а испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам т |
| опљеним рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико ко |
| о да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} |
| ну онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„С |
| што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо.</p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и |
| пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону с |
| пламенови од жарког огња у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пође |
| .“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуња |
| њушкаше живо као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати о |
| казиваше му да у пећини нема више никог живог.{S} Тада прва мисао Рајкова беше: "ако су Турци у |
| чардаш, што га Цигани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на сто |
| ластавицу па да прихвати крму.{S} После живог веслања, не без силног напрезања, сав црвен у лиц |
| старац сав поражен; „да Бог да га вуци живог растрзали, а већ тамо ће га сотоне усијаним клешт |
| онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама исп |
| hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке ако |
| , чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред |
| збуђен; „чу ли госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо |
| говетно понављајући последње две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Р |
| две речи: „живога кога?“</p> <p>— <hi>„Живога Бога?!“ </hi> рече Рајко радосно узбуђен; „чу ли |
| кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па се сва |
| у сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, |
| на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с тешким |
| ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно викну: нећу!{S |
| а хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука њ |
| заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита |
| сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опр |
| љег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак за каба |
| ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у госпође гаси!“ </p> </div> <div type=" |
| Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још |
| ене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног |
| крстом!{S} О... та дала бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашег |
| у, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загреј |
| а се младоме човеку први пут у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од нек |
| p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да |
| благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S |
| ажи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајка смрти!{S} |
| овату неку тугу, какву никада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, |
| по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под |
| који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби, так |
| } Десило му се нешто што никада дотле у животу.{S} Учини му се као да му се душа поделила у дво |
| лас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну |
| бројне сребрне <pb n="111" /> чашице од жира беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и |
| и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрне <pb n=" |
| осе сребрне челенке, него само лишће од жирородног грма; његов престо <pb n="164" /> није ни од |
| едњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се |
| ифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибели |
| ј чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, која дотле узалуд гураше Сок |
| нине, у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором |
| а по ртењачи просуше му се неки хладни жмарци.{S} А Маргита се сва стресаше од како он помену |
| а бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаш |
| опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изг |
| ђа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пу |
| , која би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисни |
| аљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче |
| памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доист |
| ва; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од |
| нам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на |
| ка изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — |
| ужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од ч |
| софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} |
| Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу |
| n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме |
| пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.</p> <p>Целим |
| ри у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа |
| да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташ |
| а би могла да кажеш село пусто!{S} Него журите се, журите се, док не попију све!“ говораше сеља |
| ећу те постидети.{S} Сад ћу се двојином журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати |
| ога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме |
| </p> <p>Млада се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди |
| езде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, аз |
| иво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје |
| пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горе |
| е турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, привезане уз |
| и.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Маргит |
| , с кривом сабљом о бедрима, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе |
| ганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Д |
| колена, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му ј |
| учалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, |
| голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврн |
| лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох |
| и свој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усн |
| е благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем |
| од лица његова; гледаше му право у очи, за неколико тренутака, неисказаном нежношћу, па га онда |
| планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му с |
| и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка |
| о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до |
| земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти већи <pb n="123" /> витез од њих ?!{S} |
| нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух |
| ом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и ч |
| младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и нај |
| лица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под |
| оја не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</p> <p>Марг |
| камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се вину на својој осовини |
| о беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није ништа ни мисли |
| слепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко |
| о руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно при |
| ра да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, ха!{S} Хо, хо, хо, хо!< |
| ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у |
| римо очи да не крочимо у какав понор, а за друго како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда по |
| а је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби хвала, мој витеже!{S} Него хајдмо сад |
| силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријате |
| скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори |
| останеш док се не спреми све што треба за мој план.{S} Видећеш, мој ће те старац носити као ка |
| у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је |
| , па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би бити!“ настави |
| т заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, |
| учају невоље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, |
| една борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Узе мрдати |
| : да се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћ |
| а Аладара!“ понављаше старац, па као да за неки тренутак <pb n="13" /> преврташе по своме сећањ |
| .{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, ником ништа н |
| . „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} Мојом но |
| скрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао кога си се латио; али осећам, ето сад ов |
| Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита грцајући бе |
| стеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „До |
| кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто изме |
| начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајд |
| ра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с вевер |
| а!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не |
| е Маргита преплашено, па узе вући Рајка за рукав од гуњца. »Можеш ти њу да не подесиш, може она |
| чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин |
| ја, незадовољна са старим мужем одбегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} М |
| е вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни цела ноћ.{S} Него кажи ово господину: видиш о |
| рво место.</p> <p>Маргити, која се била за неколико тренутака чисто скаменила, гледајући ово др |
| нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат од брата, властели |
| е учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У |
| , видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" / |
| “ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и поглед |
| ари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба |
| аље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„ |
| те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из |
| чих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога д |
| Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{ |
| еште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку |
| иким јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци |
| ђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, до |
| амо.{S} Него ево у моме сиџадету хаљина за тебе.{S} Навуци све то преко твога рува, па да у име |
| ка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} |
| амота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадн |
| би?!“ рече Рајко шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова |
| димом напунила.{S} Баба онда узме грофа за руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње |
| ну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки чудан а вр |
| присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста дубок, Маргита н |
| г светом оцу у Рим, да донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и |
| им данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицам |
| ћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи и |
| > <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: |
| ани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и |
| на,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> |
| и старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда |
| ила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положа |
| ој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један вел |
| , те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, п |
| па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјахуј, па |
| х ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах он |
| та хитро скочи унутра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко |
| а ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад леж |
| да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинс |
| >Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из з |
| уца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} При |
| ко је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не м |
| ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помо |
| ли корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> <p>„ |
| ом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Ма |
| — „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну |
| ју у Вујан, да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за сре |
| пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. < |
| даше са његова дивља лица погледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице кој |
| без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кр |
| аде жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Нос |
| неколико тренутака, па већ мораде даље за својом господом.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| епе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њиме сад вр |
| аћати?!...{S} Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни |
| ину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</p> <p>Поћута дуго, па тек рече:</p> |
| свога дугачког носа кажипрстом; узе се за тим куцати прстом у чело, као да се увери да му луба |
| ње да у свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} |
| е у пустињакову пећину.</p> <p>Рајку се за неколико тренутака било смркло пред очима, као да га |
| пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сир |
| ите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“< |
| /> црква те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S |
| к је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је па |
| ео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година. |
| дупрв лакат од те руке левицом, гледаше за свитом маџарске господе, која сави путем у варош.{S} |
| ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколико тренутака у Маргиту, па онда подиже руке у |
| ти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз |
| олена, склопи руке, па кроз сузе мољаше за мене.{S} Аја!{S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже |
| н чуда на толику ученост.{S} Размишљаше за неко време као да се гњура у дубине оне мудрости; уз |
| о пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то н |
| од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручав |
| а косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> |
| ицу, а десну спустио беше на велики нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривен |
| де два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, |
| си робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} Не |
| !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мал |
| а.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек |
| замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: н |
| мени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било облико |
| запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз живот ?{S} А он, на моју препаст, гласно |
| ако ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прс |
| оји се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година једа |
| доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па му ре |
| е горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама пролили !{S} А колико смо вас оплакивали тек ов |
| а, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госп |
| се хлебом храним, али то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостив |
| дан свањива, а све то ништа не мари ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно |
| н као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао про |
| вима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа |
| далеко!"</p> <p>„Чујеш момче, није мени за чекање.{S} Него</p> <p>ево ти сребрни грош, да потрч |
| д би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш |
| е са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада ж |
| му — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и |
| јлепша Ђурђијанка робињица може да купи за хиљаду гроша! “</p> <p>— „Охо,хо,хо!{S} О хо,хо,хо!{ |
| четири дана твоје службе довде, четири за четири дана твога повратка, а два уз то на поклон! “ |
| пресветли господин десет талира: четири за четири дана твоје службе довде, четири за четири дан |
| жем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ <pb n="115" /></p> <p>— „Баш |
| робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{ |
| ма од тога ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпу |
| Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше м |
| свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," говораше Март |
| и одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне пар |
| велике у средини.</p> <p>Рајко полазећи за њом говораше како би он дао своју главу, на оном пањ |
| ајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске господе.</p> <p>Реци го |
| азумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне |
| асао, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи г |
| .{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ само да отворим |
| че Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Еј, мени тужној ! “ врисну |
| е. „Носите те сребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију по |
| дости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити |
| једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне своје патње, за све страшне немилости тво |
| од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хоће да бега од ње.</p> <p>„Не, |
| за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слобо |
| де да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бојте |
| Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи |
| ше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје стојаху позадуго пред стено |
| >Маргита се најпре дохвати руком својом за рукав од његова гуњца, па се ниско пригну над самим |
| з Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} Обадвоје сто |
| е и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са |
| , Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеш |
| ибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се |
| же изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Б |
| у кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешно |
| ека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каж |
| а и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га Маргита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „ |
| као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну |
| што он само у њу гледаше.{S} Стаде тако за неколико тренутака, па већ мораде даље за својом гос |
| ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја добра стрина Круна, уд |
| ава, а није у стени начинио улом колико за своју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким |
| светлост у твојој руци! “</p> <p>Рајко за тим сврати у прву од оних споредних сувота,те из јед |
| еш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изглед |
| — остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силаз |
| веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а ти си ме гонио.{ |
| S} Него дед’ одврни ти то па да сркнемо за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не б |
| љи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, па онда узе још ко |
| ма зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџа |
| трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала је на но |
| аслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p |
| своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то |
| а; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни |
| пусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| b n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говор |
| 208" /> прекипе.{S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе н |
| то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што немам млађу сестру, лепшу о |
| аџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по струнама |
| ислим ови ће сребрни столови бити да су за велике какве светиње.{S} Хајдмо да седнемо на који о |
| буђен. </p> <p>„Пуна су сва!{S} Пуна су за цело!“ довикиваше му Маргита, која беше подалеко од |
| екаква својта, па онда поведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мор |
| м да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се дели!“</p> <p>„Како лепо гов |
| иња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си |
| ета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мен |
| игнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже мало, наслони лакат |
| огло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше |
| а!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прстима |
| Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита беше занемила као |
| м пању одсећи, ако оно није цар Душан. „За ово,“ рече показујући руком на прилику у средини, „н |
| — „Па што ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише |
| Патер Хијероними не могаше да стигне да забележи ни стоти део од свега онога што му Рајко казив |
| каше га озго Маргита.</p> <p>Онога часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још |
| са свим нага. „Гледај добро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом коле |
| несрећа, ви би ми опростили.{S} Све бих заборавила, да нож мога мужа није убио човека, који ме |
| а ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим с |
| ака <pb n="88" /> није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} |
| ини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако привикнуо теби, |
| ту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S} Ако на ономе свету, после смрти, бу |
| док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и |
| твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судби |
| ешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљ |
| оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на |
| . „Окована су гвожђем!“ рече, „али нису забрављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се от |
| ену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа |
| ох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих |
| Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле светлости, кој |
| та ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у Ш |
| сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која |
| . „Бог с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одм |
| ађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S |
| се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш |
| се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n |
| мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p |
| и не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тога не би завадио мањ |
| се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским |
| або! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, |
| b n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред |
| и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофов |
| агледа за неколико тренутака у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погл |
| да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господ |
| е у Крушевац санџак-бегу! “ рекоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не |
| ке од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниском, густом и мирис |
| страшне немилости твоје !{S} Ево ти се заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу б |
| је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гл |
| слутице, него само као старије у црнину завијене сестре плавосивих дивљих голубица, што падаху |
| врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метн |
| амен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да з |
| ко за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А |
| Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не. |
| ј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! |
| буди спремна да те ноћас поведем у твој завичај!“</p> <p>„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој |
| >„Да ме.... поведеш.... ноћас.... у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те ик |
| ом, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га не |
| о сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена |
| , би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само |
| смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не |
| поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у |
| си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми |
| била па се раставила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме гос |
| видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} |
| .. у мој завичај ?!....{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И |
| аџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах тај шапу |
| и година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А дотле би ти могао лепо код нас |
| о Крушевца сва су господа маџарска била заволела Рајка.{S} Али се синоћ патер Хијероними направ |
| ко могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у оч |
| ачке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешк |
| по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред!“< |
| што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, вала |
| се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквариш, него хајде напред, |
| иња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао |
| ерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, |
| Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и н |
| е клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говораше |
| кићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, |
| радом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и |
| ним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене црним гајтаном; носио је п |
| из крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела |
| ку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се неколико тренутака својим крупним очима у ње |
| Гледаше пуно отвореним очима око себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом р |
| седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и туж |
| а боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он о |
| Прамену варница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да зав |
| ним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} К |
| з суза.{S} Седе поред њега, па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе ума |
| штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа добро у лице Маргитино.{S} Маргита се тихо насм |
| Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене завесе од пост |
| рихвати млада жена са свим мирно, па се загледа у младића крупним својим очима, какве он дотле |
| ти?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који сад само тихо мумлаше, пад |
| ом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, који се с ошт |
| да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово |
| коченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, која се полагано креташе |
| тарац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који |
| је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{S} А шта ли му овај <pb n="1 |
| положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тоб |
| гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака |
| једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златно |
| ?{S} Та ово су сребрни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног но |
| господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, ма |
| ледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да св |
| а Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учи |
| се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да |
| о се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови н |
| теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p |
| } Ништа на целом том путу није могло да загреје срца њихова у брже куцање тако, као кад гледаху |
| ју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сест |
| уку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Рајко заг |
| е мојим бистрим таласима, пусти нека те загрле, нека те својим шапутом успавају, нека те успава |
| а се хитро диже, повуче га руком у вис, загрли га.{S} Рајко скиде шубару; гологлав, сав уздрхта |
| е пребаци преко њега, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и |
| моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадо |
| ртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону |
| који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихових ногу лежаху бачене две |
| .. за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>Н |
| е у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица његова; |
| питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме К |
| едни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз др |
| виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце њег |
| зе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из св |
| омоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она |
| т и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецив |
| од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на на |
| ођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пиштољ за свој кожни пас.</p> <p>— „Е |
| .</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи!" рече Бекри |
| се увери да му лубања није напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, |
| и сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога да |
| “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си задовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, п |
| млади?“ питаше га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада м |
| p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог триумфа осети да му је |
| адовољна мојом службом!“ рече Рајко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало св |
| атке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и |
| 03" /> прага у дворану коракнути, Рајко задржа руком Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има |
| пет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у осмех.{S} |
| „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако милозв |
| ако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} |
| аспоред за сутрашње радове, посадио све задругаре по столичицама око огњишта, пустио и женскади |
| Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита боси |
| о да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опрост |
| је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Свако |
| ло побледела а углови од усана грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{ |
| ао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није н |
| , млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болес |
| graphic" /> <p>ТРОШКОМ</p> <p>КОЛАРЧЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> |
| едеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећаш л |
| ођо!{S} Бог нека те чује!{S} Ако сам те задужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила т |
| талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити:</p> <p>„Одјаху |
| седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широки |
| ко је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако в |
| нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође ли цара да служи, ето ца |
| адовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се |
| е само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, није ни стотин |
| {S} Пекао си ме пред Халил-бегом па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p |
| па сам зажмурила; али ноћас да умрем а зажмурити нећу!“</p> <p>— „Устај!{S} Не треба ми више м |
| >Она се сад гласно насмеја.{S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних |
| очи се у десни бок, куцну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја глед |
| од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и дру |
| видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>Т |
| ини се Рајку као да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно |
| тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шпански штилет, па га сјури Рајку п |
| ед Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад о |
| се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било |
| упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ н |
| ени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај |
| у.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања |
| о смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n |
| : видиш ову кулу; у њој су најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица. |
| </p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заст |
| ’о бих не видев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p |
| ко нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мраморне степенице на под, који |
| ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна зве |
| дној широкој одаји посадили се беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте ко |
| двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно |
| 74" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, може |
| се са нашом заједничком несрећом боримо заједно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет |
| послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} |
| да му каже да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутк |
| ла бих половину од живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну |
| ерујте ми од милине, а не од страха.{S} Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мора |
| огом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> |
| млади витез рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме |
| вестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у ж |
| у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њихових узле |
| ајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси заклала?!“</p> <p>— „Хтедох!“ рече она мирно; „али бада |
| ди, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила |
| уди ове младе жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћели |
| мљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног |
| и падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Све |
| у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим суза |
| уговића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као да сад гледам |
| јке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано |
| 144" /> <p>„Ако си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако с |
| нећете ако што будете видели!“</p> <p>„Заклињем се, тако ми Бог на страшном суду милостив био! |
| рну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ниш |
| се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна |
| а хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на мир |
| рету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; си |
| аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, подиже је у вис |
| а на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гл |
| бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћа |
| у, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из св |
| је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Би |
| а му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађ |
| 2" /> да пође за мном да се жива у гроб закопа!{S} Па онда сиромах онај старац!{S} Куд нас беда |
| једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је |
| па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све д |
| ија. „Не марим што ћу да се жива у гроб закопам, али да полагано умирем под притиском страшне м |
| неко на ухо шапуће, да сам жива у гроб закопана!{S} Чини ми се свисла бих од страха да нисам п |
| сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... |
| укли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винове лозе |
| ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{ |
| ихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} Ш |
| жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео |
| дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да |
| адак мелем.{S} Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли |
| о.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари го |
| p>На ове последње речи Рајку срце бурно закуца.{S} Он се препаде од самога себе.{S} Трже десну |
| еш чути шта ће ти казати!“</p> <p>Рајку закуца срце бурније.{S} Као да га неко узе за обе руке |
| тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи |
| Тек би се од часа на час по неко од њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би |
| на суши клонуо био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у ст |
| расна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у в |
| д нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> <p> |
| времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се мог |
| таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш |
| <p>„Куд сте ви двоје млади овако позно залутали на овај вис?" проговори старац, погледајући ча |
| е изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим поче да свиће он окрену на лево и под |
| опчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се чаробној месечини румен |
| запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена на ниже погледе |
| ходнику приљубила била?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребр |
| {S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S |
| уге <pb n="30" /> су давно разнесене па замењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе |
| м јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух в |
| S} Али вам се молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не пита |
| с судбина венчава.{S} Рајко, витеже без замерке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад т |
| и: „Србину, од Расине Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" |
| !{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ј |
| вуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније |
| ољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко |
| очима гледао моје муке, тај не може да замисли сву страхоту њихову....{S} Речима се то не да о |
| поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш |
| могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити ни стотинити део оних грозних мука што сам ја |
| нудиле.{S} Опростите ми што по незнању замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу |
| љачко седало — растов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем. |
| уги човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и је |
| Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} |
| то мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепав |
| ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у кристални <pb n="35" /> млаз, кој |
| оје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек |
| промена у његовом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозр |
| арица му додаде конопце.{S} Беху већ на замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Ци |
| тин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајку да остави онде <pb n="199" |
| ицу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Руж |
| же: „отерајмо га!“</p> <p>Млађа господа замолише да се Рајко не отпушта одмах, него да на његов |
| о плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном; ни орлов |
| ах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај |
| шта да мисли ни шта да каже, него онако занемела од чуда, не скидаше својих погледа са Рајка.</ |
| д њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" |
| амо стајао, миран, скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ни |
| " /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спушт |
| неколико тренутака цела она свита беше занемила као да се скаменила.{S} Први беше Рајко који с |
| у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле више снови на јави него о |
| ла, <pb n="162" /> не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти |
| своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио |
| ног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к с |
| као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме је |
| десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} |
| {S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; |
| {S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз г |
| их спустила главу своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не |
| угом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром м |
| рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n="18 |
| руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S} М |
| ови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зн |
| е га оде у Косово!"</p> <p>— „Куд се ти заносиш, мој братац!“ рече патер малко нестрпљиво, па н |
| поноћи Рајко поче да говори много шта у заносу, час разумљиво, час неразумљиво.{S} Срце му брзо |
| ad>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прили |
| ти небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ п |
| изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пун |
| брном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} |
| би се као живи цвет белога крина жудно запајала сребром тихе месечине, њу појила мирисним дахо |
| у мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљ |
| се све то обеси о ону гвоздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека |
| живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука његова обгрли <pb n="161" /> женски стас |
| че труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево |
| е те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запа |
| исам труд!“ рече она са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да зап |
| росторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра. |
| маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених ритова!{S} Како не би?!“ рече Рајко шаљиво.</ |
| н, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврча |
| S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда Циганин мало уста |
| иштољ.{S} Али већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окре |
| ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно |
| авица лети да стигне, где Рајко може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прс |
| лети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на сво |
| и чаушбашо, тако ти среће, пусти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљев |
| та, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро д |
| сти' ме да запевам!“</p> <p>— „Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостиј |
| оћу сад велики! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи |
| што Рајко рече.{S} Много му сметаше што запињаше о оно црвено вино на софри.{S} Узеше се господ |
| иганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да |
| овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> |
| има слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја |
| /p> <p>„Да нису тамо господа маџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа |
| лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме |
| лиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић |
| тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прилици.</p> < |
| е познајем.{S} Поп се окрену њему па га запита: хоћеш ли да узмеш ову жену себи за друга кроз ж |
| и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p>"Ружо, верујеш ли ти у Бога?!...{S} Веру |
| Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да му нешто кажем |
| онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ |
| и да преводи.{S} Али га старац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и пота |
| еприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљевић Марко и како би ради |
| е тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорила би она...“</p> <p>„Чек |
| к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек |
| робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да |
| Ту се просто стропошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице свој |
| хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, |
| оспођи треба мало босиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће |
| онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка мо |
| горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере |
| мртвачким покровом.{S} Стари се деспот заплакао.{S} Сузе његове кануше на гусле, те ове одвугн |
| оброга срца, па би се над твојом судбом заплакати могла.{S} Али видим није! “ <ref target="#SRP |
| к им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n="166" /></p> <p>„У теби нађох правога |
| ко је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму |
| ресудно; „није да се насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те пита |
| е овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О, Рајко, та ваља да није што ћеш се овуда |
| не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" Он тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме |
| говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита п |
| ече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече н |
| го молите се бегу да ми учини милост да заповеди, да ме људи његови обесе о најближе дрво до мо |
| ну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!.. |
| /p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није |
| о да су пријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да |
| ру.{S} С тога би царица, чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и к |
| иња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и |
| флији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама |
| ам од данас госпође.{S} Слушајте њихове заповести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То |
| ка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," гов |
| збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом р |
| е.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију да |
| уставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка коња.{S} Са кола скочи до |
| гом дворане.{S} Прва два ступња била су запремљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко ве |
| уз сами онај четврти ступањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи с |
| широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака |
| их јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n="21" /> Хасан; „него ето, полети на к |
| чула за нашег цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си |
| се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; дуго би б |
| о к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним устима, али на која не м |
| од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> <l>У оног |
| оји је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусом. |
| ао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S}" Зар да лајеш на своју госпођу? “ викаше Маргита, па сиш |
| ти да ме не познаш ?{S} О, Ружо слатка, зар не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо |
| седајући поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен |
| ше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли как |
| воме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје пс |
| а да ме не познајете?{S} Бароне Отмаре, зар ме ни ви не познајете?!“ </p> <p>„Устајте господо!" |
| не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} Бароне О |
| ето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар нико од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, |
| злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" гов |
| з сузе гледа.</p> <p>— „Ама, луда децо, зар не чујете да вас вичем?{S} Што сте се обадвоје скам |
| евом руком.</p> <p>„Стани господине!{S} Зар тако маџарски племић дочекује своју верну жену?{S} |
| т и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?"</p> <p>„Није!“ |
| а није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако д |
| човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаш |
| рске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те |
| /p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; в |
| еклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Пр |
| <pb n="187" /></p> <p>— „Како пусто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пи |
| а бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{ |
| , а час матору Циганку лево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина? |
| збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да |
| ри се бег по колену, мишљах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас у |
| љаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти да ме не познаш ?{S} О, Ру |
| зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к ме |
| римице отвореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар с |
| мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на средини те |
| ог мрамора.{S} Од прилике на средини те заравњи два велика лава као да су се усред хода и у сре |
| клоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарада!"</p> <p>„Ма, човече, вређаш господство њихово!{ |
| јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је л |
| еху три тешке гвоздене полуге, прилично зарђале, са три велика катанца.{S} Рајко удараше копљем |
| и да су од вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко |
| ј сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким младим и ле |
| о, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, |
| екри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио.{S} Дај да се даље минемо!“ говораше Хасан.</p> |
| ш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и по |
| два уз то на поклон! “</p> <p>Рајко се зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири |
| закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истин |
| , а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрамора хладовину гради; н |
| су му поља мирисала као да су босиљком засађена.{S} Чинило му се као да кроз растове шуме шума |
| а исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у са |
| "97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} Похиташе брже па се нађо |
| пламичак, који <pb n="97" /> наизменце засветли, па побледи, засветли па се чисто угаси.{S} По |
| p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на целом том путу није могло да за |
| ита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа |
| је; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако |
| гатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само |
| у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког не |
| ланинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, |
| може!...“ „нек се потруди, па нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату о |
| Хазуралах! кићени сватови!" — а она... заспа. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18920 |
| тре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме мла |
| јтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето њ |
| да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим пр |
| гледа да ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистр |
| можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће |
| испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твом |
| заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отв |
| Душаном.{S} Лећи ћу да се одморим, али заспати нећу, а чим чујем старца доћи ћу да те пробудим |
| .11"> <head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није |
| ина!{S} Чисто бих волела да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја з |
| овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p> |
| већи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од |
| ,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> |
| да појахам сиву ластавицу, да ти носим заставу <pb n="173" /> црвену са белим крстом!{S} О... |
| раг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи |
| ј горе у висину, као да гледа у крстату заставу, коју жеља њена већ ставила беше у њене руке.</ |
| и венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по плећима; у |
| ђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, |
| свита пође даље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Пр |
| пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у такво |
| !“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; |
| у снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је |
| никада видео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на |
| спођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обегенисао где какву д |
| топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Беше га некако стид, да она поред њ |
| м она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У д |
| е на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извез |
| ађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пеха |
| и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покровом.{S} Стари се деспот запла |
| посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе |
| е тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадн |
| дах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, |
| и скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање к |
| х улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких п |
| оздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешке гвоздене по |
| асине Рајка! — Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <mileston |
| ају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се добро смркне п |
| а.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узан |
| е срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно српске војводе |
| Да вам дуго не дуљим.{S} У Крушевцу ме затворише најпре у кулу, па онда сутра <pb n="155" /> д |
| ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда |
| оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и |
| цу на огњишту, те да се не угаси док не затреба.{S} Није ни гледала у њих него у онај плави пла |
| крпа.{S} Она танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, он |
| е неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, чедо од њихове колевке заплакало, млада роб |
| и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве |
| рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осм |
| пље благу ватру на све око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако ј |
| тру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се димом напунила.{S} Баба онда узме |
| а учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од он |
| огледа с лица њена.</p> <p>„Што си тако заћутао?" питаше га Маргита седајући на сено у кола.</p |
| е у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвоје.{S} Ластавица погледа у Рајка, п |
| офице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш!“ заћуткиваше патер Амброзијус барона.</p> <p>„Хе, драга |
| дно место, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред |
| тле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју кћер љутито з |
| з мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Н |
| даше.{S} Пролазећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагле |
| а <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путника |
| ом породицом.{S} Пред том кућом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов ск |
| самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе заг |
| ело кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута тр |
| Маргиту, па му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш ника |
| а прага, на коме се најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка |
| , у оном двору тамо, умети господски да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе зах |
| Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и тв |
| а промукли глас озго <pb n="201" /> са зачеља закреча несигурно: „наш будући кардинал од винов |
| ојом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки |
| ића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе бр |
| а се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су три високе |
| нека од седефа а понека од сребра.{S} У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен |
| ење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима |
| Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих |
| егнуту песницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; |
| ађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врб |
| да одговара Циганину на његову вику, а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: |
| пан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к врат |
| турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврст |
| асу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му |
| буњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јов |
| на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ |
| стурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што |
| џарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не в |
| оно друго не могу вам примити!"</p> <p>Зачудише се маџарска господа.{S} Узеше се договарати и |
| >— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и |
| ше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним својим очима, које би овда и |
| него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака пушке пуцају.{S} Ск |
| ост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине |
| <p>Учини му се да нешто баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини |
| и чаушима да се устроје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ |
| па камен; пови се коров, пови се трава, зашушта џбун, а мој стари пријатељ, цар смуковски, прав |
| ше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан |
| звуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га у руку Рајку да |
| моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мар |
| прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњо |
| боду <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господству!{S} Тако што у Ци |
| ше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватре.</p> < |
| им вином, па разговараху о ономе што се збило.{S} Око неко доба <pb n="15" /> Рајко закуца на в |
| тојали, можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да |
| о доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n=" |
| пођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, |
| } Ево сам се тако привикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан д |
| че она после подужег ћутања, „зар си се збиља ти сам у себе поуздао да ми помогнеш да до слобод |
| ореним. <pb n="65" /></p> <p>„Зар си се збиља,“ поче она после подужег ћутања, „зар си се збиља |
| еним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} |
| палио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} Биће боље!“ прихвати |
| да! “рече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависм |
| 6" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p |
| смо сами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био нај |
| е пре у гроб сломије, сломиће се пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у |
| моја госпођо!{S} Побојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим п |
| с тобом, бабо! нисмо ли с њиме у завади због оних заватина у потоку ?!“ рече Марко. „Одмах сики |
| пре не због неправде свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> < |
| да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви |
| ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не з |
| ревинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не |
| твоју душу, али пада на моју душу, што због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праш |
| ик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да под |
| и у своје господске руке, па онда одмах збогом.{S} Ваља ми се враћати брзо светом оцу у Вујан!“ |
| би у уста по други пут, промуцав тихо: „збогом!.... хвала ти!“ Одмаче опет главу своју од лица |
| нског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... г |
| ли!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим буретом, |
| у дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну све |
| зду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одго |
| рџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је |
| ше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика једн |
| ећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Нема |
| ро ?! “ <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет превр |
| арици која већ беше скочила на ноге, па збуњено гледаше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к |
| {S} Како ти то питаш?“ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама по |
| гом моме брату од стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ |
| амора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, ко |
| та.{S} Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{ |
| хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на ј |
| о се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да ниј |
| бегла за младим... хеј, патеру, како се зваше онај ?!...{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Ј |
| би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његовим двором у Крушевцу, па би река |
| таше.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на зап |
| S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се н |
| но плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде |
| х у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бо |
| јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвал |
| тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепоте какве младе дворки |
| о: „хвала Богу, моја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ов |
| ајко гледаше целу ону велику, а нејасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се |
| и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва |
| мах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се пусти у неке мисли.</p> </div> <div |
| око уздахнув, отвори очи.{S} Погледа по звезданом небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онд |
| ледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласо |
| хи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање |
| чким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која подупираше јужн |
| ви и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки ј |
| ај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф |
| и!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа. |
| одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду Рајкову.</p> <p>Рајко се нешто мало збунио на он |
| м месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосни |
| него музика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачн |
| ани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих |
| ше у село.{S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког ча |
| као кићанке бију по бедрима, па ситним звекетом прате сваки његов корак.{S} По прсима је прите |
| узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загле |
| а ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета.</p> <p>Па онда као дивљ |
| ни <pb n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из |
| ким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Бо |
| </p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога што сам ја |
| ћах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се |
| змом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла бих ти грло овим ножем пресећ |
| р да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим таласима, пусти нека |
| е, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их |
| :</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени к |
| део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах к |
| о њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку ка |
| говараше.{S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, к |
| ме пријатељу смуку, који се одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од н |
| ву, не дигох се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља |
| чања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са рушевина поне |
| се са клечања, него узех — звиждати.{S} Звиждах, звиждах, док ти се поче да котрља озго са руше |
| вижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ |
| да са неке свете цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, |
| села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајте |
| ма, са високим жутим чизмама, на којима зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око к |
| } Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се раз |
| е из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“< |
| бела сељачка платна, који се уз доручне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним конце |
| са већом силином но пре, као да хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да з |
| мње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлуком да се с њи |
| ећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди за ударац, Маргита му метну руку своју на раме па |
| доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згодна прилика за Бекри-Бекира да сухо грло овлажи.{S} |
| шив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да слободно пусти ласт |
| посвећује, — шта си ти тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као м |
| мој, што ли су ти наши стари тако тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танк |
| осто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да |
| иких кандила, само драго камење, што се згрнуло на ове три трпезе, могло би да осветли дворану |
| хране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на с |
| степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радос |
| једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих о |
| ма, бритвицама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бед |
| роко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад |
| еко повика да се утишају, те да се чује здравица, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из велик |
| пун вина, који беше дохватио да напије здравицу.{S} Вино се просу по <pb n="203" /> столу, а п |
| а се поделе сиротињи, нека моли Бога за здравље ћесара, не би ли стигао да ослободи род ришћанс |
| — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и при |
| Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настав |
| ма, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велик |
| <p>Диже се опет граја од усклицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гро |
| оздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече Рајко, пољуб |
| изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим теб |
| близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу кад ето ћемо у твој двор! “ </p> </div> <di |
| ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта радим, моја до |
| н.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас двоје на крај краја бити.{S} Да вам |
| ачности у том поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и п |
| ика; музика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од н |
| у срећу?“ говораше Циганин са очевидном зебњом да се чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има |
| а усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, који се пружаху на све стране докле око до |
| о цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену ка |
| > појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол |
| г црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакоја |
| ма је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њ |
| њен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним паф |
| а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска |
| ећа трпеза у прочељу беше од углађенога зеленог камена малахита, а беше застрвена просто једном |
| овом од чесме као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тај |
| ло после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пехарима, кондирима, |
| > <p>Одмакоше се подаље од ковачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку к |
| устај одатле, па ево да се посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му |
| и!“ „Учи вас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег |
| е нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо сам |
| апели, а на десетом кораку спотаче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву |
| би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама н |
| гачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољ |
| абука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у |
| и, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом ру |
| ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или |
| ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно нас |
| била; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter |
| се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари руком о руку |
| се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Ка |
| 27" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој з |
| ела да прво што видим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “ |
| сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} З |
| шаљиво.</p> <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављ |
| а; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Ма |
| S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једно |
| уснама.</p> <p>„Видиш ли како се светли земља маџарска?!“ питаше га она.</p> <p>— „Од запаљених |
| ло да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам |
| послао није до жалосна судбина оне ваше земљакиње што онако млада робује, а по мраку ми је свет |
| још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганин |
| > велим грехота оставити ону младу вашу земљакињу да оном циганском бекрији робује !“</p> <p>— |
| ко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да чују што им ја |
| тог дана није могла да подигне чекић са земље.</p> <p>Пети дан, који беше већ трећи како ништа |
| екидно хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима |
| оја је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица |
| вести.{S} Коме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобо |
| би маџарски витези могли кћер маџарске земље тако да оставе ?! “</p> <p>Па онда, упрев опет у |
| они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што да си ти |
| нас срећа послужи да се дохватимо лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начини |
| ичар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="7 |
| пат Мораве: „грофице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар ј |
| а ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџар |
| ћи је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!.... госпођа!.... робиња!.... турска роб |
| е маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Р |
| ом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају |
| са дугом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.< |
| , сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је дос |
| дав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да дух |
| на.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плетер од |
| себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Највише |
| с робињице, а он већ лежаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56 |
| м а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="12 |
| } Ево два дана како се возимо по твојој земљи, нигде грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаб |
| јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаност |
| ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала |
| , па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> |
| о да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш народ вели, да су |
| чима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> <p>Па онда пружи обе ру |
| а, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас двоје сте видели тек само пол |
| а грани, а ви би двоје скапали доле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, |
| биља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом |
| " /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Маргита |
| изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде конопце.{S} Беху |
| p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи м |
| ћине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да згњечи он |
| рну Бекира обема рукама те овај паде на земљу, а клеште му одлетеше под мехове.</p> <p>Рајко му |
| мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао некол |
| едним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече нешто на маџарски Маџару кочијашу, који |
| ођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па м |
| вода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану прекршташе са два велика крста о |
| то од тебе чух, да ће доћи онај који ће земљу да ослободи!“</p> <p>Старац се раздрагао па узе н |
| ћеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p> <p>Она ни речи не проговори нити се помаче.< |
| војске колико ти год треба, те да своју земљу од Турчина ослободиш.{S} Бојим се неће ме старац |
| ко тешко згрешили те овако љуто преврну земљу ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра рас |
| лело.{S} Рајку се <pb n="125" /> ширила зеница у очина, те гуташе нови сјај од њене лепоте.</p> |
| огла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то |
| маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не |
| ње скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажду од симпатије на све што ј |
| исоко под небом господствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џ |
| их плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви в |
| ваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понамештани калпац |
| х веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, на твоме гуњчету с |
| их <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим |
| ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика посте |
| ма.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, бугарске, маџарске |
| из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од |
| рица; час би се дрско успела на највиши зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем по |
| и бејаше остатак од некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} |
| онило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху овде онде дугачке ватр |
| них полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су многоброј |
| о као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда скочи, узе чупати |
| пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p> |
| о успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ.</p> < |
| дите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда ба |
| е носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би могао |
| ва се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> |
| ари у панцирима од сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погл |
| оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па онда настави пуна |
| а могао привући у вис уз <pb n="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и простран |
| нда појуре <pb n="154" /> напоље, па на зидине од града; нањушише на цеви оловне што воде вазду |
| ра изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног ц |
| ad> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одрж |
| идама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Т |
| на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног града.</p> <p>Али с |
| не цеви што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поре |
| 114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напред, напред!“</p> <p>Марги |
| зе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, |
| е да разгледају око себе.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, к |
| грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник дав |
| } Сад, видиш ли чак на врху на највишој зидини од куле нешто као гвоздену чакљу?“ „Видим, видим |
| , па бих, окупана у сузама, заспала под зидином оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на |
| а овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од м |
| Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од некадашњ |
| <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарс |
| другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и |
| поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину, која се прилично одржала, прислоњена је била ов |
| у једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од ме |
| нож за пасом.</p> <p>У великој дворани зидови беху покривени сликама грофова од Нађ-Бање кроз |
| сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но |
| арац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p> <p>„Ти си ми се, синко, много оми |
| ђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кути |
| p>Прођоше повећи број гвоздених врата у зиду, десно од њих, па онда Рајково копље удари у једна |
| дног човека, који би од малених врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к врати |
| т од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од дворане.{S} Пут тај није био ни пун |
| дмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велик |
| и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не |
| а руку, одведе га пред неки као долап у зиду од кухиње, који кад отвори рекне му: „гледај сад и |
| и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, а у многобројне сребрн |
| на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна |
| од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па онда, слатка моја госпођо, помеша ту воду |
| <pb n="164" /> није ни од сребра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од вл |
| велика царска остава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али ве |
| ештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја. |
| {S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које тако прскаше |
| о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало д |
| пезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на њему вел |
| ницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то н |
| с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе. |
| а грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па предњим шапама др |
| ливена кошута.</p> <p>Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на |
| воје четири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра |
| у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола ка |
| ојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кош |
| столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели кринови сребрном жицом |
| а ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царс |
| од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен |
| оцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала |
| ним кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном поне |
| евен у богато маџарско руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански шти |
| и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима спуштало дванаест великих златних канди |
| исером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење оковани |
| а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица |
| цу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, |
| Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног |
| атним ланцима спуштало дванаест великих златних кандила.{S} Осим тога, које са свода, које са г |
| м лебди читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био |
| ину од љубичасте кадифе, са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне реч |
| у још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим каме |
| крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степенице од пла |
| е воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво н |
| ебрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, сам |
| глачаног плавог камена, са млазевима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато из |
| у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно |
| и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице те |
| уку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</p> <p>„ А, ово не м |
| тола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим прес |
| дан позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо н |
| светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и |
| ле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која в |
| учала, онда баба заиште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је |
| чи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="106" /> говораше М |
| шеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако |
| вам овог бунџију поклонио, да ми дајете злато на кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни с |
| те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве г |
| пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза |
| као да хоће у небо да носи оно велико у злато оковано еванђеље, што му по крилима положено беше |
| ом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао ј |
| тупањ од мрамора, запремљени бурадма са златом, били су поређани високи столови од дебеле и већ |
| иташе Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Те какво весеље!{S} Хо |
| је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине!“</p> <p>„Није право што говориш, госпођ |
| бите од мене нечастивог, који ме ето на зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срц |
| њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама г |
| дар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; поду |
| коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и |
| обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти ј |
| враке нису му се више чиниле да су тице злослутице, него само као старије у црнину завијене сес |
| ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој |
| ши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча Рајко сав пренеражен. „Да га ниси |
| е срдити да га теби, тако младој а тако злосрећној жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смр |
| те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{S} О, не дај Рајк |
| с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз који |
| , бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не д |
| а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пла |
| ври, како су санџак-бегови Турци видели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са |
| ка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на о |
| лове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки пл |
| то падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тук |
| се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, где пробав |
| укли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће ти милије бити! |
| арод вели, да су то љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су |
| не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, беште Турци да вас пламен његов не дохвати!{S} |
| а раја прича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вил |
| 8" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш |
| не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! “</p> |
| /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај врата! |
| ="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Спуштај |
| ебало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако з |
| ке, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један ш |
| , па свом снагом узе вући Рајка даље од змијских врата. „Ако ме волиш ма за трунку, онда хајдмо |
| ! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не |
| ом другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајко, мол |
| а то ће бити,“ прекиде га Маргита, „она змијурина коју Рајко хтеде да убије! “</p> <p>— „Не!“ ц |
| иш ма за трунку, онда хајдмо даље од те змијурине!“ </p> <p>„Ако ме волиш ма за трунку, “ — те |
| ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуче главу, па да је буздовано |
| е кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи |
| аџарска?" запита Маргита.</p> <p>— „Бог зна где су ти сад господа маџарска!{S} Може бити да су |
| {S} Ако нам свети отац <pb n="84" /> не зна показати каква сигурна склоништа у овим урвинама, о |
| и је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у младу ?!“ викну старац гњевн |
| камења, обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ |
| ава, — све бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек п |
| нији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био јед |
| е: „напред! напред браћо!{S} Ха, нек се зна ко смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова |
| ге појиле коње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово |
| му рече :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи ка |
| ко; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и |
| е јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говор |
| аше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг |
| не, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ |
| тави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам дуго требати свећа.{S} Да мало приште |
| растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’ |
| дочекам?!“ говораше Рајко сам себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видет |
| амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време |
| зму у широкој бакрачлији.{S} Маргита не знађаше ни шта да мисли ни шта да каже, него онако зане |
| викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.</p> <p>„Шта оно |
| егова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, је |
| амена његова, то не знађаше ни сам; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена |
| може бити никад да се не видимо!{S} Али знај, да ћу на тебе, док сам год жива, са љубављу једне |
| > <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да |
| вој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то |
| збуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /></p> <p>„Госпођо," п |
| осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је |
| воју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према |
| ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда му |
| да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p>Маргита се била умила на бис |
| /p> <p>Стари гроф махаше рукама, дајући знак гостима да се утишају, па се онда диже.{S} Циганка |
| ог града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, да му се пошље један или |
| господски махну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „ |
| старцу да нађем одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме |
| губила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам само за немилост твоју.{S} Љубила сам те, а т |
| ам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, жедна, прашњава, посрћући од умо |
| ?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит |
| пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и сл |
| ашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких нес |
| код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и |
| ћам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, кој |
| од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како д |
| видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Ми |
| p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све |
| нко учинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У |
| д јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце в |
| аре што му скелу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад |
| „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од т |
| је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје с |
| а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој р |
| о, па онда настави: „е, баш ме копка да знам шта ће овај растов пањ овде?!“</p> <p>— „Махни се |
| и шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нек |
| х је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не продај |
| Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јан |
| а чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам нај |
| ше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде и |
| па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испрат |
| стински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је св |
| p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то вите |
| крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у з |
| „Да пођемо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас с |
| е као да сама себи говори; „сад већ све знам...{S} Та није могло друкчије ни да буде?...{S} Зар |
| “</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогу |
| е.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па |
| ањем окрете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост |
| че: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче ш |
| за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и ста |
| икада до сада у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња. |
| ако јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... |
| нам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </ |
| бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми |
| адба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све п |
| Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} |
| ем!{S} Занесох се, занесох се па већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом |
| ава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не бу |
| азујући руком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта |
| ији!“ проговараше Маргита грцајући. „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку |
| а седајући на сено у кола.</p> <p>— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила |
| питаше га сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови |
| ика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као усте |
| бро те посребри?“ питаше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чек |
| јку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Бого |
| и опет не знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет |
| е лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по |
| а, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, |
| воја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним |
| слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гуш |
| о, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо < |
| амо, на њ погледамо, њему се надамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадиј |
| ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека би ти, синко, Бог дао да |
| и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, не |
| да чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је он |
| ких прстију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у ја |
| догледу на осећању, готово на сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p |
| и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим |
| ве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариг |
| је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да |
| радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва |
| није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је башти |
| у онај плави пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Цига |
| Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би ра |
| бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником |
| огинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку |
| па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од |
| аше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знате!{S} Немојте на свечеву пећину, хоће нас белај сна |
| госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем |
| ва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, доб |
| <p>— „Ох, слатка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам каж |
| .{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљ |
| Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад није много требало!{S} Ко н |
| :id="SRP18920_C3.3"> <head>3</head> <p>„Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда |
| {S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофи |
| а сам му кћи мезимица.{S} Видећеш, неће знати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ћ |
| Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знати...{S} Хајде, добро; али што не притиснеш бар једа |
| о своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} Т |
| езазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послу |
| <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати.{S} Тек сви гости узеше вика |
| сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама о |
| те и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли само, видела сам себе као дивно опрем |
| нови Рајко као у недоумици шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин |
| его велики ћеш да видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину |
| „То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ го |
| огдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по н |
| и и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па си морала!{S} Хајде, одмах |
| емо онда заједно натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.< |
| је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “< |
| изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам казивах мало час кад бејасмо доле на капиј |
| г празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да |
| је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, |
| А ха,ха,ха,ха! “ смејаше се Циганин. „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће оч |
| е да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слушао да ов |
| че да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић < |
| је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бек |
| за срећна наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортакл |
| онда ти кад видиш да сам мртва ради шта знаш!“</p> <pb n="147" /> <p>— „Ала, не бој се госпођо! |
| сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да о |
| главу да ти се мозак не преврне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је мато |
| очи, па се опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепа |
| наша маџарска весеља не додијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе |
| шта ће то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се кр |
| вагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запитај се: како би радио Краљ |
| ај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Как |
| рети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Н |
| доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадит |
| /></p> <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Н |
| </p> <p>— „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно ш |
| е, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p>„Хвала ти, госпођо !{S} А Бог нек нас вод |
| ј руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита у |
| спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p>— „Знаш ли то по себи?!“</p> <p>„Баш по себи!“</p> <p>„Е, |
| од које се жрвњеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири |
| , извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету је |
| камењу!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и |
| долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим бели |
| о што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде м |
| апрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обал |
| “ </p> <p>Чело му беше орожено крупним знојем, који он сад узе брисати час десним час левим ру |
| в одговор бејаше, што сад као нека пуна зобница удараше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко изв |
| ога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>О |
| реног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови засадили, царичиној чесми од мрам |
| Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја до |
| S} Па онда виде свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„К |
| ава свуда у наоколо оросила.{S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да глас |
| , да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли |
| а барјака,</l> <l>Цар ме Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} |
| познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поузд |
| “ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубарицу, по |
| онадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p>Маргита говораше то полаг |
| S} Него од сада да се ниси усудио да се зовеш Краљевић Марко, нити ко од вас, децо, да се усуди |
| е.</p> <p>„Бог с тобом, госпођо, шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа |
| жне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле се под теретом |
| руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према |
| нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођу,“ |
| сребрни грош, да потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах |
| {S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу |
| е, нит’ се бију, нити вино пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и о |
| е жали платити!"</p> <p>Мало после опет зовну Мартина, па му рече: „Ево ти кеса са пет стотина |
| га,“ говораше Мустафа Хасану, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рај |
| га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини. |
| ом, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> <l>„Голуба |
| ше на врело чело Рајково.{S} Али што се зора примицаше, то његов занос бејаше све већи.</p> <p> |
| S} Те какво весеље!{S} Хоће да траје до зоре!{S} Просидба, веридба, свадба, женидба, удадба, шт |
| бити?!{S} Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на ве |
| кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко ка |
| } Они могу да остану да пију до зоре, а зором, рече ми Ружа, кренуће се у Сегедин на венчање!“< |
| } Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О, слатка моја г |
| узних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљ |
| д прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светлости не паде кроз тај отвор у ходник, али и Р |
| а пут само да опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас в |
| S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему |
| и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег ст |
| кршташе са два велика крста од сунчаних зракова.</p> <p>„Сад знам шта значе оне неколике цеви, |
| су, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си витез.{S} Стављам ево сву |
| аше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном |
| асто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="153" /> мелем-п |
| бње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине ј |
| у, “ — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак меле |
| ла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећега дана уставила би се на четвртом |
| тних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додаваху нову драж ле |
| ела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Р |
| на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Стари гроф махаше рукама, |
| упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онд |
| дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не макну с |
| ици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, гроф |
| то сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> <p>— „Махни се тога!{S} Хвала Бо |
| ца неће да се макне од пећине.{S} Уједа зубма, бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше в |
| ни као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па ц |
| толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кратку молитву |
| апаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни з |
| на српски што старац рече, а Хасан-ага Зулуфлија завршио би цео узбудљиви призор са три речи: |
| бе стала да га слушају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњ |
| о мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио сл |
| „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим |
| окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест ја |
| тан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <pb n="4" /> у Београду доче |
| уста као чепом, те сад већ не могаше ни зуцнути.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми |
| орачај на десно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и |
| мањ да ме понесете силом на рукама!{S}" И лепо натераше сељаке да ме низ брдо понесу, па после |
| једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни пок |
| из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну руком величанствено, показујући Циганки пут |
| његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу тамо у планинама !" <pb |
| ом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} Ако нећеш да |
| че, продрма га обема рукама, отвори га, и онда гласно ускликну: „каква малвасија ?{S} Та ово су |
| ребаци митру са њега на престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и |
| поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе |
| арница као да милије бејаше да загледа, и ако за тренут, у лице Маргитино, него да завирује у м |
| ња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србиј |
| рица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позн |
| арца.{S} Него после неколико тренутака, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће |
| н ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, него само гледаше га п |
| рбин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватре |
| резаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше се ногама као бесомучан.{S} Али му то ништа |
| идим буде моја витешка земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" |
| ли млада Маџарица није у седлу заспала, и увек би видео њена два велика ока како бистро и бодро |
| гита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> <p>„Шта каж |
| ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена |
| га до на место са кога се чесма видела, и онда гњевно докопа први камен при руци, те се њиме ба |
| > <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше загл |
| узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из |
| о лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето вид |
| вом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од |
| а могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска р |
| > <p>После свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и |
| "> <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог гр |
| <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо |
| пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и н |
| ма, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху сваком покре |
| приступа, дотаче се руком њеног рамена, и рече само — опет шапутом као да не разбуди свеце — „г |
| у облику срца, а сав од рујног рубина, и онда мој млади витез рикну као лав да сва црква зајеч |
| брат од брата, властелин од властелина, и сви се надмећу витешком службом слабом женскињу, неја |
| о.{S} Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у |
| е, но што разумеваше, шта старац сумња, и би му криво.</p> <p>„Молим те, оче, стрпи се док ти с |
| да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтеде нипошто примити ни поклон у новцу од мене! “ |
| гледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала зве |
| </p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то ниј |
| као да усише мирис од овог живог цвета, и онда, радосно лајући, узе подскакивати око ње.{S} Лиз |
| Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим очима кроз сузе гледа.</p> <p>— „А |
| узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у |
| нима, купала сам се у сузама, па ништа, и никакве помоћи.{S} Неколико сам пута покушавала да се |
| нствима слепог а видовитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна о |
| извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким звеком пада на данце од бурета. |
| е лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као сваки Маџар витез!{S} Мрштиш се?!{S} Е, до |
| и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ |
| ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није од великога господскога рода. |
| ја Милица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарско |
| шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Стр |
| ао да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци од зелене кадифе ти шириш своју-шар |
| ти, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ево сам се тако п |
| .... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли хтела д |
| није ми љубазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и |
| а туга мори срце у његовог старог бабе, и узе да га храбри, казујући му шта види у оној ноћи, у |
| обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неколико корачаја сам за себе у мрак, као да хо |
| е волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазл |
| грну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова! |
| и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано наслони свој успламтели образ уз образ |
| вице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, којега су мирну строгост и с |
| е први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне несреће!...{S} А шта да вам причам?!...{ |
| од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у |
| идео није.{S} Готово се он сам застиде, и нехотице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} |
| ле би по неком причом, бистре ове воде, и по гдекоји би слепи гуслар на овој мраморној чесми <p |
| павања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{S} Маргита, која је ин |
| очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> |
| есомучан.{S} Али му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за |
| укама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</ |
| ног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, |
| м никад више не приклоним колено своје, и да се никада више срце моје не занесе молитвом к прес |
| стота осећања до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, који |
| о ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" / |
| ломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа, Рајко се присети |
| вори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била са |
| <p>С муком удараше буздованом у копље, и мораде се сваки час устављати да се одмара.{S} Одмара |
| ма својим обеси му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату св |
| су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта мода |
| лици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опа |
| да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех |
| ице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки |
| >„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, а показали сте ми се |
| зика у којој су се тужни звек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, |
| ек од зебње, и радосни трепер од жудње, и шумна зрачност од надежде, и сребрн талас од чисте и |
| Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бокора, и не хтед |
| {S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} |
| оплији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и |
| борави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама |
| и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb n="36" /></ |
| , који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пусти |
| кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за Бога!“ Па Маркова мајка, моја до |
| му се сад у свему покораваше као дете, и од часа на час би га тек зачуђено погледала крупним с |
| отину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза ми за вама |
| — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у ист |
| ли да он може да помогне само кад хоће, и верујеш ли да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Ја |
| црне очи што као да су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, |
| оче полагано да склапа своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулан |
| а кује сребрне <pb n="40" /> потковице, и да ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} |
| че, посрну преко своје оборене столице, и паде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање |
| е арамије.{S} Одјездисмо преко границе, и ударисмо ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не |
| есе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу страну.</p> <p>Циганин устаде п |
| а нека ми позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S |
| оред ниске софе, на којој Рајко лежаше, и поче да говори:</p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и о |
| ме Рајко своју амајлију притиснуо беше, и онда опет нека дугачка рука брисаше врата по целој ши |
| {S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од |
| та јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је н |
| ветао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и |
| те, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S} Хоћу да се |
| во у своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још ј |
| че нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и |
| у своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плеће, и диже ру |
| стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поре |
| е пустињик не би могао с ким да подели, и оно може да се сноси баш за то, што може тако да се д |
| мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или о |
| <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави младића. „Чекај |
| молим, светла господо, не замерите ми, и пустите ме да се дома вратим.{S} Не питајте за што.{S |
| смеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи. |
| head>11</head> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао к |
| и сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос |
| у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слобо |
| о му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> у |
| ко Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђ |
| кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без т |
| та кроз плач.</p> <p>„Бог нек те прати, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи |
| дну светињу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју н |
| ио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које н |
| } Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то |
| а била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко |
| ко велико сребрно кандило гаси прштећи, и потраја неко време док се разабра да то Маргита јеца. |
| мерџан!“ рече Рајко нешто као запињући, и збуњен гледаше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео ј |
| е Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје |
| се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде се као неко дет |
| се нешто мало збунио на оне њене речи, и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не с |
| о то долази, наднесе леву руку над очи, и гледаше, очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не |
| така својим крупним очима у његове очи, и онда доче полагано а пуним милозвучним својим гласом |
| p> <p>„Ево ти опет подигох руке, и очи, и срце, ево падох преда те на колена.{S} Била сам у бун |
| аз његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи |
| кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто да цркнем!“</p> <p>— „Какав си бо |
| у!“ рече дежмекасти патер утирући зној, и брижно гледаше за младићем, који се сигурним и лаким |
| је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У песми |
| г с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити ви |
| он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, мно |
| умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ |
| га меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и с |
| тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пакост, наиђош |
| кву <pb n="165" /> ти службу намењујем, и ето какав ти аманет желим да предам.{S} Да си ми по с |
| а, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена уз престо по једна |
| ато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго |
| овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72 |
| е напукла, па задовољан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи |
| на само отвори трепавице па га уморним, и како се Рајку чињаше самртничким, погледом гледаше.{S |
| и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако слатким, и погачом овако белом, и са овак |
| м, у стени под самим некадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадо |
| n="72" /> ствари, па са пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, кој |
| ицу, поклони се пред старим послаником, и док се матер нешто накашљиваше поче да говори:</p> <p |
| ом тако слатким, и погачом овако белом, и са овако пуно добрих <pb n="72" /> ствари, па са пуно |
| ет, нека се расточава пред вашом силом, и нека се чисти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једн |
| ом штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском |
| маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показа |
| о белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} |
| а пуном слободом, и са слатком тишином, и са овако свежим поветарцем, који оживљава и умор одно |
| p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па |
| рски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно је |
| то око њега блеђаше пред њеном лепотом, и мало по мало па као да га нестаде.{S} Учини му се да |
| S} Цвет од зове замириса пунијим дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у кам |
| ице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Там |
| ке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} |
| оспода веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} Сад немој то да уквари |
| во једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком |
| ао јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута <pb n="33" /> ј |
| под главу гуњче <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних |
| од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циг |
| јај од њене лепоте.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{ |
| а прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који ево у амајлији носим, п |
| , коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана руке Рајкове струјаше све топлије ч |
| ну, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће н |
| јко се у мраку три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.< |
| /p> <p>— „Твоја постеља?“ муцаше Рајко, и онда се загледа за неколико тренутака у кадифене заве |
| од шубаре видело се чело не баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густ |
| дне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртв |
| тарац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а |
| .{S} Све бадава!“ рече старац невесело, и чисто клону пун очајања.</p> <p>„Ама шта нема ништа?{ |
| кога се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се |
| са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан млад човек, којега невиност иде до просто |
| ли заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се в |
| же да смо нас двоје за вечност заједно, и да умирем благосиљајући га за срећне тренутке, које к |
| орах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} |
| и зид па се усправила да стоји као кип, и са усхићењем погледала би по таласима од зелене горе, |
| коше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико д |
| онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да кажеш село пусто!{S} Него жури |
| старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да |
| тла господо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу ве |
| није да понека шева прне с пута у вис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи |
| о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако ће проћи времена доста, док ти сакупимо драговољц |
| у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{ |
| рече он не толико уплашен колико љутит, и шкргутну зубма као да кроз њих меље не више какву кра |
| о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када су џи |
| а?" питаше Маргита па дркташе као прут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе но |
| ог безобразника што блене у моју младу, и опалите му врућих четрдесет батина!“ Пијани гости узе |
| ом журити да предам госпођу њеном мужу, и тројином хитати да се теби вратим.{S} А вала баш сад |
| настирска кандила овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све п |
| дох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, не |
| потрчиш у виноград да зовнеш скелеџију, и ево ну носи сребрн талир, да одмах дође да нас превез |
| јасно звезданим небом осветљену, слику, и осећаше како му се нека растуженост краде у срце.</p> |
| ироким а меканим погледима у очи Рајку, и узе да врти главом као да му каже: нема од тога ништа |
| слила у нешто мало дужу но ширу коцку, и кроз мрку препланулост од сунца на образима његовим л |
| и лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраган |
| лавуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео д |
| то ти да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад |
| же да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи паре за ону скелу !...“</ |
| рни говор поврати мир у душу Маргитину, и куцање њеног бурно узбуђеног срца поче да се стишава. |
| капљама крви, које су се, паднув на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске |
| осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, прости |
| дети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господств |
| и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силниј |
| си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце з |
| омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са неким пркосом самом себи рече: „вала ако је са |
| ега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца |
| ачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одра |
| се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па |
| право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала |
| нај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху тако пуни живота, да Рајко о |
| ао да га гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да |
| средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и |
| ргита од Нађ-Бање!“ промуца стари гроф, и она му се дворана поче да окреће. „Шта то рече Мартин |
| е уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше ка |
| ст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту бех |
| колико ти досађујем!...{S} Хвала ти... и опрости ми! “</p> <p>Маргита не могаше речи да прогов |
| Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ брзо само!{S} Слуш |
| ?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у |
| дава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним цр |
| ра ни од злата, него од растова стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским с |
| да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице |
| сову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и понос |
| ; стојао си сам мало по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пу |
| арче труда!{S} Биће боље!“ прихвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лев |
| био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да |
| а је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њен |
| ца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо д |
| ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијају, хвала вам лепо на господст |
| дит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује нове згоде.{S} Уђоше у Ниш са већ готовом одлук |
| ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораш |
| иганин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркне |
| д сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није Турчин, него нес |
| милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем |
| еком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div type="chapter |
| {S} Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, |
| аву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се јед |
| њанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како с |
| „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекри-Бекира може да види!{ |
| е, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: устајте, ево д |
| Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да јед |
| на левом колену стоји!“ викаше баба.{S} И гроф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари г |
| лику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не зачу.</p> <p>Маргита се приљубила бе |
| ињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није било оноликих кандила, само драго камење, што |
| ом мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, те |
| јаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један д |
| у једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла у старцу да нађем одговора чежњи свој |
| ично хладна кишица почела да ромиња.{S} И небо више није било плаво него сиво; Копаоник и Јастр |
| убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници |
| /></p> <p>„У теби нађох правога оца.{S} И сад ето да се растајемо, може бити никад да се не вид |
| е да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вр |
| ад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на |
| ј ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом |
| вог весеља не видех ни пре ни после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан мл |
| коме ће око по ноћи сребро да топе.{S} И растадоше се оба задовољна.</p> <milestone unit="*" / |
| ако тиха, нешто канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разг |
| “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот ва |
| амо с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онда опет онај тајни гласић у њему, од кога се већ је |
| ављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу благосиљаћу твоју доброту!“ говораше |
| не бој да ћу се заборавити ма у чем.{S} И да ниси госпођа робиња си, и да ниси робиња жена си, |
| смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господин десет талира: чети |
| на коња.{S} Покајах се, али доцкан.{S} И насмејао бих се, али ми не даде зебња шта ће од вас д |
| жду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметним очима и кр |
| њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуца |
| а места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и он |
| то мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ крупног црвеног <pb n="120" /> мерџана, што |
| својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска у своју чељуст |
| вичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговор |
| тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к че |
| да — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као |
| х: „слава теби, Боже мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето |
| нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, |
| ог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се не загрцну као неко дете. <pb |
| звикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бро |
| госпођо шта одзив рене: „живога Бога!“ И не треба нам бољи одговор.{S} Не бојмо се!“</p> <p>„У |
| !{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза пт |
| а док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита |
| смо!{S} Напред за нашим царем, напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, |
| не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе, ако |
| јатељица, стара Српкиња Станија, шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе |
| амо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Марги |
| овео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љу |
| Него ходи да видиш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, л |
| ра у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она мах |
| ике: „ељен гроф Аладар!{S} Дај чардаш!“ И Цигани почеше да удешавају жице.</p> <p>У томе Манда, |
| ом да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребрном престолу. <pb n="119" /></p |
| о се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче лаганим гласом, али онако мало као по |
| не...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После поноћи Рајко поче |
| и силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање управља.< |
| како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда |
| аџарској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, к |
| у: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“</p> <p>„А р |
| <p>— „Ваља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је с |
| кви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и сре |
| рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n="22" /> |
| же само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се господе лице засветлило.{S} Ништа на |
| змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас на обали више Гроцке."</p> <pb n="222" /> < |
| еви туку.{S} Биће да су се у старо доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајев |
| ети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бурније.{S} Учини му се ч |
| овако свежим поветарцем, који оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатк |
| рда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало |
| и Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда ре |
| мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек глас |
| воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео |
| плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једн |
| сунчаног зрака осветли се душа Рајкова и онај тајни глас у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред |
| и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт |
| али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш св |
| сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на коме стари деспот Ђурађ слуш |
| лаката.{S} Требало би времена док би га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих вез |
| ећи поред Рајкова ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковче |
| Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала |
| а и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Али ко сте ви у тој чудној ношњ |
| ?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Буд |
| , час на десно, час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској |
| умори ме лаганом смрћу, само одржи њега и подигни га, и сачувај га онима, који су њему мили.{S} |
| столом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан |
| ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на Рајка, као да му тако даде разумети шт |
| еспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом |
| по манастирима школа, где се учи књига и летургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такв |
| тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, борба веровања са неверовањем.{S} Уз |
| госпођо; не сумњај се; уздај се у Бога и веруј у моје српско поштење!“</p> <p>Ударише Рајку пл |
| адосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу доко |
| привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n="225" / |
| оследњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p>Маргита се, сва б |
| е доиста не познајеш?....{S} Твој слуга и твоје псето познали су ме одмах!...{S} Господо, зар н |
| едно као два верна <pb n="149" /> друга и сав терет да делимо подједнако.{S} Ко се од нас двоје |
| ање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар има да каж |
| ше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „Гледаш ме шта рад |
| “</p> <p>— „Нећу ти крити, госпођо, да и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан |
| прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађош |
| ој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Б |
| к не можете земљакињу своју оставити да и даље у потурченог Циганина Бекри-Бекира робује!“</p> |
| очевидно узбуђена, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и |
| вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати нећете ако што будете видели!“</p> <p>„ |
| која се спрема да скочи, али се савлада и рече :</p> <p>— „Маргита грофица од Нађ-Бање — робиња |
| — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши |
| помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циган |
| >„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <p |
| Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, ко |
| биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана светлост од вилинске лепо |
| е пред самим ћесаревим послаником, овда и онда зауставио би се па казивао што има да казује, он |
| дала крупним својим очима, које би овда и онда протрла прстима као да се увери да не снива. .</ |
| ни речи говорили.{S} Он би се само овда и онда окренуо да погледа да ли млада Маџарица није у с |
| ла на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, те да се |
| роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на лов, по гудурама велик |
| што баш близу њега зашкрипе.{S} Погледа и не хте очима да верује.{S} Учини му се да се она стен |
| се узела бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну г |
| није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начин |
| аиђоше на друга гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, |
| нутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо бл |
| Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да |
| његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114 |
| може да запева.{S} Млађа би се господа и сама раздрагала па прсла у гласно клицање, а стари би |
| заплакало, млада робиња од њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто н |
| два велика лава као да су се усред хода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако п |
| рноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на д |
| хвати он; и запали повелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по кор |
| ао да се мало поткрепи, после оног чуда и белаја што га снађе.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ђу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Царев |
| рац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте ви двоје млади овак |
| одмах у другу собу!“ рече Маргита блеђа и од самог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. |
| госпођа.... опрости, Бога ми си госпођа и сад, и ако се мучиш као робињица!{S} Молим те, би ли |
| мука у оковима била сам стала сама кожа и кост.{S} Он навали да ме храни сутлијашем.{S} На моју |
| ћа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Маргитино, која, онако преб |
| киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко |
| купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пође |
| ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево сам те узео на душу као свети ама |
| {S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у |
| тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S |
| о пространог дворишта од караван-сераја и кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики з |
| се једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S |
| да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у |
| беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир |
| ског чардака пушке пуцају.{S} Скелеџија и његови људи даваху абер сељанима у околини, да им је |
| ита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти свој венчани <pb n |
| вости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то нека |
| мљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, |
| Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руме |
| {S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам |
| д себе одгурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грех |
| ауш-баша <pb n="4" /> у Београду дочека и у Цариград допрати царског поклисара.{S} У Београду ј |
| да једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња н |
| троје по странама рад заштите посланика и свите његове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чес |
| к, који се навикао на друштво пустиника и на млеко што га они од сељака добивају.{S} Он лежи об |
| остретну врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе н |
| > <p>Маргита се приљубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом |
| н на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткива |
| небу, погледа око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно зве |
| поздраву, да на мах неста зебње у Рајка и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци ст |
| века.{S} Требали су му да проведу Рајка и Маргиту кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сам |
| искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да склап |
| , седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у богато маџарско руво, са широ |
| мучи, није Турчин, него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је с |
| око које су се највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави ве |
| ="212" /></p> <p>„Гледајте само, слатка и милостива госпођо,“ узе Ружа да говори; „гледајте сам |
| тве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то питате?!...{S} Та како да |
| асним облицима, и ова млада жена, витка и танкострука, с лепим лицем од сунца препланулим и са |
| ам Бог помогне, ово се ваља на нас мука и невоља!“</p> <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је |
| „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шт |
| робра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк бо |
| асину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на тенани како |
| Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се опет видимо!" рече |
| оле под земљом!{S} Хвала Богу!{S} Хвала и <pb n="159" /> теби, дете моје!“ додаде старац, па се |
| и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> <p>„Ама вреди да поломе мамузе.{S} С овог |
| исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S} Предао си младост моју старцу једном. |
| нда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног прест |
| тек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стоја |
| бе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајал |
| о исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и |
| њихова рода и од њихове вере запиштала и закукала, а они — просто ни малим прстом да мрдну!{S} |
| мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог |
| ачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој с |
| ке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те да је |
| и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола |
| вога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећо |
| намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и |
| ој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једн |
| а у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Мар |
| а ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, |
| ода и у сред рикања уставила, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељус |
| ца га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се лепо види румени лук горње усне од до |
| адужио ма чим, ево си ми богато платила и преплатила твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад |
| итом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. <pb n="227" /></p> |
| На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њен белутак беше прошаран |
| своје седе косе, скине се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигањ |
| летеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом будише мир успаваног села. </p |
| те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb |
| кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф |
| х орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, кој |
| и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размакнуто.{S} И онај низ |
| <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско тк |
| Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: |
| онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству губи у милини на догледу на |
| ласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио, чело наоблачио.{S} Дохва |
| то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се човек гласно насмеје?" |
| аље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву |
| ло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на |
| пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Ра |
| S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу |
| а распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Марг |
| шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све |
| авезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ |
| поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n= |
| е Циганин а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бе |
| е сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} Одјури све на прстима кроз дв |
| и онда седе на стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели |
| {S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни игр |
| се носе, и тишину делим с овим стенама и зидинама.{S} Нема пустињиштва које пустињик не би мог |
| је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било склоништа од погледа људских, нема склони |
| ка постеља са меканим свиленим перинама и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које |
| рече она са несташним осмехом на уснама и у онима, „па са медом овако мирисним, и млеком тако с |
| м седела, и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с |
| дана на тешком месту сам, не са маштама и сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} |
| цама, чачкалицама, свакојаким зделицама и дрангулијама, те га као кићанке бију по бедрима, па с |
| а владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше прислоњена у |
| етрпана пехарима, кондирима, скрињицама и ковчезима.{S} Маргита дохвати прву скрињицу од сребрн |
| амењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало ни |
| а сама, намештајући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је.. |
| о из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео лас |
| прислоњени гвоздени оклопи са шлемовима и са дугим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало |
| се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матер |
| е.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких тканина.</p> <p>„Не брините се, г |
| а беху два повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке |
| планинским ланцима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда бил |
| ом, поврх овога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, |
| ико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак ј |
| и сутон застираше брда и поља пред њима и свуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред |
| уца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим млађима паде на Рајкова прса и плак |
| зе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није ми брат, није ми верен |
| .{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад заштите послани |
| а <pb n="15" /> Рајко закуца на вратима и преко патера запита: би ли стари господин допустио да |
| шта мумлаш!“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је гр |
| иродно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива |
| дим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке |
| а јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Мартине,“ говораше му М |
| а и узглавницима, кадифеним покривачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене гроф |
| коњиц са ситном главом, паметним очима и красним облицима, и ова млада жена, витка и танкостру |
| х шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!.... |
| а четврти ступањ, на коме беху поређана и ланцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напо |
| гурну. „Како да закољем човека и пијана и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред |
| ода и по зидинама, и загрме сва дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз |
| слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о српским манастирим |
| м и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву. |
| хвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да прође к |
| на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледај добр |
| ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не з |
| ћаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој |
| млада жена у црни тешки плашт завијена и црном копреном по лицу покривена, па немо гледала у м |
| о.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза насл |
| зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то споменима на л |
| један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити Богу за Рајка.</p> </div> <div type="ch |
| уке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико смо суза м |
| ече младић па се подиже са онога камена и пређе те се заклони за чесму.</p> <p>Озго са брда дол |
| нежно скиде руку његову са свога рамена и рече:</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем! |
| о румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, онда је лак |
| је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубав |
| је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се |
| <pb n="106" /> говораше Маргита збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула ниј |
| p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то |
| и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа |
| не овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што |
| под града, па се осећаше хитра као срна и свежа као тица на грани.{S} Вераше се по рушевинама о |
| би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.</p> <p>„Ех, у мо |
| милина?!{S} За што да ти не буде присна и најприснија, рођена и најрођенија... за што да је јак |
| сти.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било више од двадесет и две год |
| говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, др |
| ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре |
| на у два разбијена стара лонца два пуна и лепа бокора босиљка. „Шта си платио за њих?“ упита га |
| је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто мал |
| о кад би нежна кћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, п |
| да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се отимљу на доброг |
| </p> <p>Маргита сва дрхташе од узбуђења и само узвикиваше: „ ах да силног блага! ах да силног б |
| не трепавице пала од оног драгог камења и бисера, што га ено тамо на трпезама.{S} Него хајдмо д |
| } Па онда враћајући му се пуна усхићења и са пуно поузданости рече: „еј, мој витеже Рајко, сад |
| у очи, погледима у којима милина, чежња и туга усисаваху у себе погледе његове, и онда полагано |
| их кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког златног посуђа.{S} И да није |
| а: а шта ли би на то рекли Бан Страхиња и Краљевић <pb n="24" /> Марко?!{S} Завукао се био сав |
| и српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одлучио се да, чим се господа у Ни |
| Спусти се на под под ноге Душанова коња и намисли да ту будан ноћ проведе. </p> <pb n="138" /> |
| Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од многих кола. <pb n="212" /></p> <p>„Гледајт |
| да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско око срце запали, а рука |
| него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист |
| ећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад с |
| па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да он |
| таког чуда жива остала?!“</p> <p>— „Па и не могу све да вам причам.{S} Не можете ви замислити |
| вездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела да овде |
| тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.< |
| , да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да робује у потурченог Циганина!{S} |
| наш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмелица нећеш никад ништа ни знат |
| товао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград по нарочитом послу, од кога |
| ходник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једни |
| ако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се п |
| амештани калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перј |
| гред растапала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаво |
| , наш велики Боже!{S} Госпођо, предобра и премила наша госпођо грофице!{S} Дајте милостиву руку |
| подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише д |
| танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем само још више изнош |
| .{S} У другима нађоше цветове од бисера и грање од драгог камења, обоце, гривне, просто да се н |
| у горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола пал |
| просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних скриња и скрињица, од свакојаког |
| бисера и бројанице од смарагда, сафира и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој |
| а је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од |
| игани свираху, врева од живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њ |
| пет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, |
| г пријатеља, кога ћу ти може бити сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чу |
| по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништа, и ника |
| Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Стена се опет о |
| о неку крупну псовку.</p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немој |
| има својим млађима паде на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од закле |
| плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те |
| м живим напором окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} |
| д мехове.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с ру |
| срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „ево си погана звери у мојој руци! могла би |
| е жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима |
| Није то; није то; него ме за грло хвата и дави луда мисао, да већ можда никада ни видети нећу о |
| на десно, прођоше многа гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које с |
| десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Бож |
| опља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од пр |
| нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бањ |
| тање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном во |
| !“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p |
| нутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам од како се смркло обишао |
| ике повиле се под теретом крупног цвета и наднеле над руменим кровом од чесме као нека џиновска |
| а онако млада, онако красна, онако вита и утегнута, онако као заливена у турском седлу, како, п |
| у се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином. |
| 117" /> уз гусле пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам |
| мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо срезаних усан |
| и да му превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо |
| да!{S} Па то господство, и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>П |
| кав су ти род њена младост, њена лепота и њена милина?!{S} За што да ти не буде присна и најпри |
| лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса заборавља и сва се мисао о господству гу |
| аде да гледа растужена у старог деспота и у два лепа а слепа млада деспотовића. </p> </div> <di |
| етих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и рекох му: „е |
| де жене, те ми силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, |
| преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаш |
| ише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Беки |
| ила.{S} Видећеш у њој пуно лепог дрвећа и наћи ћеш пуно хладовине!“</p> <p>— „Да видиш већ сам |
| p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Ружа се прва врати. |
| тајанственошћу којом она дубока мирноћа и онај танки сутон застираше брда и поља пред њима и св |
| као нека џиновска кита од зеленог лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука |
| ноћу на двор Нађ-Бању.{S} Старог грофа и не бејаше дома, али му беше млада грофица.</p> <pb n= |
| едне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још са |
| че погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мисл |
| и били; живели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зем |
| звучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с неба просипали дажд |
| толове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах |
| , него неслога српска и немаштина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то |
| часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинова.{S} Учинило м |
| ге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгл |
| би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим |
| ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да откида! “ Маргита се ту устави па |
| дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, како ће да пропадне господство њ |
| руком у чело, стропошта се поред старца и просто цикну:</p> <p>„Ах, авај мени!...{S} Ево Турака |
| а.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су пријатељи од вајкада. |
| ачи, утекоше гости, Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворниц |
| же.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прич |
| м ову белу ружу, знак твога чистог срца и знак своје чисте љубави према теби!“</p> <p>Па онда м |
| а пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, |
| ма.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето |
| а ковчега, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и |
| руне, <pb n="113" /> два пребијена мача и два поломљена буздована.{S} Прилике ове беху све у ве |
| ни рундов скочи на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим г |
| живог разговора и звека од пехара, чаша и судова на столу.</p> <p>Кад њих троје дођоше већ до с |
| ад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ |
| х!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздрав и поклон царевом чаушбаши, слушам га! “ одговори Цигани |
| е тек пре четири године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле |
| живо благослови.{S} Беше то некакав жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и р |
| рски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с |
| о пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на мо |
| њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудра |
| Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребаци преко њега, као да га хоће да з |
| положено, разастре црвени плашт Рајков и на њему убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још ни |
| мири он диже главу, погледа кип Душанов и рече полагано: „опрости ми царе господине!{S}" Па онд |
| 28" /> њему преда.{S} Од Рајка чистијег и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила |
| Сад нека дођу људи, нека затворе ковчег и залију онај од олова!“ —</p> <milestone unit="*" /> < |
| .7"> <head>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим н |
| рђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега п |
| ине били царичини перивоји пуни шареног и мирисног цвећа, а сада ето крта зова, коју су ветрови |
| ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђене дебелим |
| каквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баб |
| а, а лепо у богате шаре од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је снис |
| издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног организма; па онда кад погледа |
| лу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицама, па са с |
| ања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне п |
| оно није више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем |
| ком су гласу.{S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" / |
| штољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије притврђен |
| .{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Ра |
| збавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна комедија овде на добро сврши!“</p> <p>„Али, |
| , који кад отвори рекне му: „гледај сад и добро утуви своју суђеницу да не погрешиш?{S}" Кроз д |
| ајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад и нема!“ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| ти да се теби вратим.{S} А вала баш сад и да умрем, слађе ћу умрети после овога што од тебе чух |
| беху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо и |
| <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <p |
| стегне сву памет своју, погну се напред и гледаше жудно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је л |
| а се жена подиже, па да би појачала вид и да би сигурније сагледала ко то долази, наднесе леву |
| и.{S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</ |
| е Гроцке."</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „ |
| S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ков |
| дло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја |
| ету дражност.{S} Застиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну с |
| 183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме, знам, брзо заборавити... |
| } С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га мало спремите!“</p> <p>— „Ох, |
| n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломили јатагане бор |
| нуло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господ |
| а дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ниш |
| ји сељаци помолише опет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих с |
| Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада |
| да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртваца.{S} По дивној месечини пошли су све |
| о и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз |
| сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} |
| дговор на моје молитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле д |
| вод, који мало час па букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћема |
| амичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике дуж три четвртине круга, а п |
| позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те п |
| е хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина |
| ари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдр |
| шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, мој Рајко! што не остах с тобом у |
| кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право чело, које |
| ава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не м |
| исокој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе косе, округла, мрка и зажарена лица, одевен у бо |
| за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као |
| сарево.</p> <p>Стари барон Арпад устаде и приђе Рајку, потапка га по рамену, говораше му нешто |
| ти.</p> <p>„Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици |
| м, Рајко беше простро своје мало сиџаде и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док |
| евац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној р |
| разбијани крчази, разбацане клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама. |
| аху кукурекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвени |
| на њу, и саме скристалисале.{S} А овде и онде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове ст |
| илично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која |
| далеко од њега одмакла, отварајући овде и онде по неко ново аковче.{S} Па онда враћајући му се |
| гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе заставе, турске, буг |
| {S} Него ми се некако чини да сам негде и некад слушала, да ваши краљеви нису добро пролазили!" |
| и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрст |
| веде два најбоља лекара.{S} Нека поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже |
| на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па онда гласом пуним |
| утра.{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких пол |
| и.{S} Није дуго потрајало док ето Манде и њене Сокице у двор.{S} Стари господин сазва нас све у |
| бе поуздао да ми помогнеш да до слободе и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати |
| ати се Мартин носећи велику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и |
| н златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и ј |
| лиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама |
| ођо, ама су оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице |
| учно појање црквено, те му потресе срде и на очи натера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и п |
| нас учи, вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још |
| с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и послуша за неколико тренутака.{S} Доиста се чуо неки |
| о баци шубару у вис, она му хитро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{ |
| ику чинију воде и оцта од руже.{S} Дође и Ружа с убрусима, превојима и пуно некаквих меких ткан |
| што кажем.{S} Позваше га унутра.{S} Уђе и стаде близу самих врата и поче овако:</p> <p>„Ево сам |
| онда стаде поред Рајка, који нешто теже и спорије дисаше.{S} Гледаше га неизмерном нежношћу.{S} |
| и оним погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна |
| ренутака, па се <pb n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“< |
| жаше као пањ на земљи.{S} Рајко се диже и гледаше га мирно за <pb n="56" /> неколико тренутака, |
| едам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кр |
| "</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња |
| ећма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се |
| „Душан те гледа!"</p> <p>Рајко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рук |
| а да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и |
| бисера, па се спуштају низ моје образе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драг |
| p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га сад нов ужас обузе.{ |
| <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима |
| зања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Кр |
| адује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам свет |
| се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу |
| ави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, гд |
| е могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и ре |
| е крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p |
| Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохват |
| узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпођо! |
| вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутку у |
| а да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; трећег |
| лим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноћ |
| бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коњ |
| е своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се би |
| врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и вик |
| це, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје |
| сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном к |
| ав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} |
| <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ смучил |
| а ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слоб |
| сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти |
| ислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она м |
| далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ков |
| ед, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која |
| ломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио уло |
| ам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше му |
| Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало ја |
| се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у оној |
| овек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за које |
| му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи пуст |
| а није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и |
| њих залетео на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, |
| и, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што му тако то |
| , славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Сећаш ли се, |
| орлове, соколове, лавове, вукове, змије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки |
| Рајко осети како му срце закуца бурније и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за |
| лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе |
| м дахом, и млаз од воде као да гласније и веселије бућкаше у каменом кориту.{S} Доле у Крушевцу |
| оше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе да побојава да ће се он |
| олитве биле су све нове и све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је мо |
| и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се |
| сто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Марги |
| .{S} Збиља, Рајко.... ето смо нас двоје и под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под |
| се ево престо разглавио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини о |
| сву грозност свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту |
| де своје гуњче, сави га у двоје у троје и положи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> < |
| > <p>Тек су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према про |
| овине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, соколове, лавове, вукове, змије и |
| вратоца, која су некуда у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су он |
| иту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обем |
| царевину брани.</l> <l>Он му купи данке и хараче </l> <l>Што ђе отме да питања нема,</l> <pb n= |
| црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а лепо у богате шаре о |
| о средини дворане стајале су три високе и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за чита |
| > није ништа ни мислио; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да |
| ме, по свој прилици царичине, краљевске и деспотске.{S} Она трећа трпеза у прочељу беше од угла |
| оге заставе, турске, бугарске, маџарске и млетачке.</p> <p>Са онога прага, на коме се најпре он |
| {S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; и |
| у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> |
| да сам силазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... |
| је моје молитве, нити да види моје муке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од ње |
| , па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </di |
| свој двор уђе!“</p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силн |
| повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За не |
| идим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа |
| није.{S} Као да га неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полаг |
| И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка |
| ра танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S |
| > <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше |
| опошта на под; мало не заплака од бруке и срамоте своје; дуго држаше лице своје скривено на рук |
| именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да по |
| једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама миловаше ластавицу |
| вица погледаше поносито у своје дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p |
| ваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла своју кришку, док не би видела да је Р |
| се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту н |
| ицу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и нав |
| те, али у обојице очи беху дубоко упале и — очним поклопцима поклопљене, као да оба беху слепа. |
| ве друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по неким |
| ним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрв |
| ли су поређани високи столови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, сл |
| илима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови |
| стабла; и његов сабор није од властеле и владика у господским столовима, под кубетом саборне ц |
| крилом закриљује од сваке нечисте силе и сваке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно к |
| цу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између |
| срћући од умора, стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угл |
| ма, мојим уздасима, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога ц |
| ам у том помогнем, распитивах пријатеље и нађох да може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овд |
| ече Маргита; па онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и б |
| гом белом брадом, у црној ризи до земље и са црном камилавком од грубога сукна на глави.</p> <p |
| га бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју оставити |
| ог ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на који наступаше.{S} Прођош |
| своја уста, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жед |
| а се сва као стресаше. „Ух, пре нека ме и самсови растргну, пре нека умрем сваком другом смрћу, |
| онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све п |
| е ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу |
| /p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p |
| утра у пећину, он пође за њом а за њиме и старац.</p> <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из |
| пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог пустињика:</p> <p>„Рајко, брзо хватај тво |
| p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо по твој |
| љаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну ст |
| кали рукаве до рамена, завалили турбане и сарколе, витлају дугачким татарским камџијама, напуцк |
| о, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас уч |
| сиљка, свака стена румена; и саме вране и свраке нису му се више чиниле да су тице злослутице, |
| олове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дворане стајале су тр |
| од Нађ-Бање може само да ти руку стегне и речима срећу зажели.{S} Али то није ни десети део, о, |
| ресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица на сту |
| светли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било по шес |
| т, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прич |
| склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве |
| нце, само — не тражи ништа више од мене и не ударај ме камџијом кад ми дође да се заплачем.{S}" |
| , што немам млађу сестру, лепшу од мене и срећнију од мене!{S} Бар бих се могла понадати да те |
| , која ће Тисом па Дунавом да носи мене и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у |
| нуо да му помогнеш.{S} Што си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опро |
| м црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у |
| едног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жерав |
| алеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> </div> <pb n="177" /> <pb n=" |
| ко отвори она сниска врата од растовине и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прили |
| што на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега, |
| којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у г |
| ед стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули.{S} Мало час па она поч |
| “</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај а |
| су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с |
| Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Марг |
| јково.{S} Замоли све друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>К |
| ки од кадифе, понеки од тканине сребрне и златне жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперваж |
| ост свога положаја, све своје и телесне и душевне муке.{S} Видех, бадава све, нема ту помоћи ни |
| сти да њене топле усне нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, |
| S} Она гледаше на небо у неколике ситне и бледе звезде и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Па он |
| м.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царичине, краљевске и деспо |
| дели змаја, <pb n="158" /> са три круне и са три главе и са пуно три пара крила; како су поломи |
| у њему умуче.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише. |
| <p>Рајко се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, |
| , окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се да се није што незгодно д |
| утуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се жудно напи |
| бих да се од двора чује свирање, певање и усклицавање, баш као да су сватови, а ено виде се и о |
| ху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица по ледини, азурни зефири с |
| то канда мени шапуташе.{S} И што урлање и лавеж све то ближе долажаху, све то разговетније чух |
| ка млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од сребра, |
| акнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да плати ову луду |
| ше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље |
| а, симпатички одазивље и само оно стење и камење у порушеноме двору српскога цара; али се ти њи |
| им скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама те овај паде н |
| аше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавица!{S} А |
| д чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напуни му њима уста као чепом, те сад већ не могаше н |
| ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде |
| да никада ни видети нећу ове дивне горе и планине!“</p> <p>„О, Рајко, Рајко!“ викаше га озго Ма |
| као прст, па син навалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда р |
| ња.</p> <pb n="98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се д |
| степеници, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степени |
| око себе, загледа се у оне далеке ватре и пусти се у слатке и тужне и опет слатке мисли. </p> < |
| је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња! |
| иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморна.{S} Не хтеде се одвајати од Рајка ник |
| ротре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега да окреће и не |
| е, баш као да су сватови, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.< |
| неко узе за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном глав |
| вере у мене!{S} Може бити баш да ме се и побојаваш!{S} А тако ми образа и српског поштења ево |
| о корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао |
| е у све саставке своје.{S} Разбудише се и такнуше срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред |
| >Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људског у даљ |
| пође два три корака низ косу, устави се и опет ослушкиваше.{S} Па се онда окрете према старцу и |
| Напред ћемо сви ако Бог да!“ Поклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још је |
| је земље вратила.{S} Мислим да ће ти се и „госпођа грофица“, у оном двору тамо, умети господски |
| усти главу на Рајково гуњче, намести се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчег |
| ред чесму.{S} Скиде шубару, прекрсти се и узе живо да умива лице своје бистром хладном водом, к |
| понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом.</p> <p>„Мартине, познај |
| чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посадише ме на ластавицу |
| ан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј се и на моју грешну старост, отвори ми очи да у овоме тешк |
| те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараш |
| {S} Дед’ нам причај што!“ „0, грозим се и да погледам натраг!“ рече Маргита, па се сва стресе. |
| ину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да |
| пела!{S} Мало по мало па осећах како се и сама претварам као у неку звер.{S} Завадих се с Богом |
| мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у руку: „хвала ти светли господине!{S} |
| тешко укратко описати, али у коме су се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жи |
| ку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава |
| опет прну у вис, те да се зрак потресе и фијуком зајечи кад се сребрни таламбас витих крила њи |
| лаву размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циг |
| е бег на сузе сељачке, згрну оне дукате и оне слепачке грошеве, и заповеди да ме обесе ето овде |
| ате!" прихвати Рајко, па се онда окрете и рече нешто на турски Хасан-аги Зулуфлији, и пође напр |
| м близу пећине.{S} Стена се опет окрете и паде на земљу са већом силином но пре, као да хоће да |
| е Бог довео да у последњем часу спасете и господина свога и кућу своју! “</p> <pb n="196" /> <p |
| S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам Бог опрости; |
| дворници нико други осим Рајка, Маргите и Мартина. </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| говори.{S} Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица ње |
| ем.{S} Волим пред ногама моје племените и добре госпође погинути, него поред оних циганских вра |
| је пећине, па ме после ви мртва скините и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те мол |
| е за што.{S} Него ме милостиво пуштајте и опростите ми!“</p> <p>Док то патер превођаше Рајко ви |
| н није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да значи.{S} Помисли |
| "191" /> према сваком тако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хи |
| ћа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас! |
| и какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мало на ову плочу!“ рече |
| децо, приступите слободно.{S} Ако бисте и турске вере били приступите.{S} Уморни путник, ма кој |
| ост од надежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну х |
| побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите од мене нечастивог, који ме ет |
| ено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која с |
| и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти |
| вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад пр |
| е дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив први ћу вам казати: ус |
| више грофица!{S} Нешто сам далеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам |
| и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишта како Маџарица стоји поред Циганина, с |
| да се она стена с крстом полагано креће и на својој осовини љуља.{S} Протре очи да види боље.{S |
| , али му се све поче око њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јас |
| ла је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало. |
| з сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис н |
| оких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су о |
| су од црне кадифе, и оне дуге трепавице и оне дуге и право повучене обрве, и оно сниско а право |
| рви пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у ли |
| погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је |
| и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — не тражи ништа више од мене и не удара |
| се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и |
| из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању |
| же.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не трепташе док он описиваше троглавог Арапина.</p> < |
| па се тужна загледа у његово бледо лице и склопљене очи.{S} Узе умакати своје прсте у сирће од |
| лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепота и милина стаса забор |
| ешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за се |
| у пуно слугу, који насипаху празне боце и кондире вином, да буду готови да се носе у велику дво |
| ребрне паре, требаће вам за ваше слепце и просјаке! а не бих вам овог бунџију поклонио, да ми д |
| а ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадо |
| а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру |
| пођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој кћери моја!“ |
| шко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветли |
| неразумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно |
| ор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом |
| дну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда већ Рајку поста |
| унаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у неком наступу заноса да виче: „напред! напр |
| !“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онак |
| Нешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанствен |
| /p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаше, а Рајку се промени |
| руке и ослушкиваше.</p> <p>Ослушкиваше и Рајко, ослушкиваше и старац.{S} Њих се двоје погледаш |
| ика испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да види очи њене.</p> <p>„Срећа те нисам |
| </p> <p>Маргита се ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побл |
| в усколеба срце његово.{S} Више осећаше и нагађаше, но што разумеваше, шта старац сумња, и би м |
| Поломише се Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето б |
| час неразумљиво.{S} Срце му брзо куцаше и ватра му беше образе <pb n="219" /> подузела.{S} Марг |
| гитиних.</p> <p>Рајко ућута.{S} Слушаше и гледаше само како Маргита дише.{S} Не смеде да се мак |
| час српски час маџарски, као да се беше и сама претворила у сиву голубицу.{S} Као да су кроз он |
| ца ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапала у росу којом се трава свуда |
| ла да овде слатко заспим, па да се више и не пробудим!“</p> <p>„А твоја земља, Маџарска?!“ пита |
| “</p> <pb n="54" /> <p>Али Циганин више и не слушаше шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до јед |
| кира да сухо грло овлажи.{S} А већ више и не мишљаше да нуди чутуру своме ортаку.</p> <p>„Могао |
| уда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прс |
| иташе она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка |
| , побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту негде и твоја ластавиц |
| 02" /> пред собом, обадвоје се уставише и занемеше од чуда.</p> <p>Озго са сред среде свода спу |
| ојом да се попне по стени, коју су кише и снегови углачали, и онда њих двоје стадоше на највиши |
| ш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Те |
| лободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и сва она млада господа на ноге.{S} Старац господски ма |
| прекидом не би разбудио, него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док по |
| паше под, на који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опаз |
| рце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати |
| а те талире, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... |
| и, којом одговараху сваком покрету душе и срца, — са деликатно срезаним носом за који би рекли |
| сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од људи са свим близу пећине.{S} Ст |
| оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад |
| ју верну жену?{S} Не срамоти свој образ и не греши своје душе?“ рече Рајко, па онда одби старче |
| таше он.</p> <p>„Не знам то; а можда би и то ваљало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још |
| {S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у двор, и онда, онда би могла да |
| о, раздраганост срца његова ускипела би и Рајко би се окренуо чаушбаши :</p> <p>„Честити чаушба |
| ихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сеља |
| } Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама својим у д |
| их ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигл |
| и кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши мило било да га гледа.{S} Па би се онда стар |
| то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и бацакаше |
| ијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз то се би |
| и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је |
| p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћнику! “ и напи се, и мало што се н |
| о, на твоме гуњчету сниваћу само о теби и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, х |
| — „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му женско о |
| са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, тебе ћу да љубим, а Циган |
| моја госпођо, унутра у моју собу!{S} Ви и не знате шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја п |
| драви врат, па га онда тапкаше по глави и тепаше му: „моје верно псето, мој верни стари Кондоре |
| миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и |
| је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи им |
| и се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали били !{S} Али |
| рофица.</p> <pb n="50" /> <p>Кад кошеви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Ал |
| обриса њиме лице и руке и онда га разви и остави да се на зовином грању суши.{S} Он сам седе на |
| бема рукама миловаше ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да |
| извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је |
| ећима подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли проло |
| ојој светлуцаху у драгом камењу крстови и у златном покову еванђеља, прекрсти се трп пута побож |
| „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њихови мачеви, па би и главе своје дали би |
| S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је позна |
| репашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и бројанице од |
| ц.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљив |
| абом женскињу, нејакој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и с |
| ири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p> <p>— „Хајдмо одмах у другу собу!“ рече Марг |
| нете чистим ваздухом.{S} Тако сте бледи и тако дрхћете!“ рече Ружа Маргити, која ћуташе па се с |
| од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује |
| Протрљај, молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! |
| тиме обрати пажњу на страхоте које види и од којих стрепи.</p> <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га |
| онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до колена, а ру |
| чног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се цареви гости ни на шта не потуже. |
| збиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући руком на младог коњаника, допустио себи да |
| м како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри људи!{S} О, мој Рајко |
| све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узб |
| ош и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да зап |
| сам се у циганској <pb n="77" /> черзи и родила.{S} Од тешких мука у оковима била сам стала са |
| мносив млаз, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ив |
| з, који постајаше све тамнији и тамнији и ако се на њ само небо својом мутноплавом ивицом насло |
| и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нек |
| и је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна колико је он нев |
| ако ти то говориш?!" питаше Рајко, који и не слућаше о чему Бекир мисли.</p> <p>— „Ето како: за |
| а престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Кру |
| е.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена |
| о чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе ср |
| у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити стас дише. „Вала,“ говораше сам у себи, „ни дивн |
| четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} П |
| ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на глави?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Гов |
| ова блиставост узвишени господин царски и краљевски посланик вели: „хвала ти, али од тога сад н |
| Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S |
| а по рамену, говораше му нешто маџарски и заврши рекав три пут српски: „напред! напред! напред! |
| ву у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Сад се тек Рајку учини да ј |
| ти не паде кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој |
| уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет некако као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је |
| Кћи земље маџарске!" рече она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и |
| љи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела |
| о корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> наизменце |
| ти комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p> <p |
| аци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И још у |
| руге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи |
| да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да в |
| пља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему |
| крдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза сто |
| љени лавови с орлом на штиту приближили и саставили, од њих би се склопио био велики један царс |
| ге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили и са Хасан-агом.{S} И ево ти вели мој пресветли господи |
| еше нешто погаче, млада црна лука, соли и млада сира.{S} Прихватајући се помало Маргита говораш |
| рече: „хвала вам, господо, простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушниц |
| Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп |
| рац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. < |
| овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка најв |
| и божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="160" /> учинио, да коме ћу |
| n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стен |
| ита.{S} Плоча се вину на својој осовини и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном уз |
| Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је поди |
| <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео |
| кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ зап |
| Устаде патер Амброзијус у мртвој тишини и тек се накашља, а двокрилна се врата расклопише силни |
| !“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог витеза!“ шапат |
| ји дан од санџак-бега поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од сан |
| и слуге, а показали сте ми се као верни и нежни пријатељи!{S} Хвала вам на доброти вашој; опрос |
| на и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није |
| и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на по некима од њих.{S} Владала је нека |
| застаде за неколико тренутака у забуни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, |
| своје трепавице, и таман „ударише бубњи и свирале, — чауш викну, Дабулана рикну, — Хазуралах! к |
| саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> |
| о био, па се свежом водом заливен крепи и подиже.{S} Благим погледом гледаше у старца и благо с |
| аке ружне помисли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да света |
| Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се мо |
| час умих, а сада — сада кривооки Татари и црни Арапи поје овде упорне мазге и ћудљиве и грозне |
| а земља, Маџарска, и... — ти, мој добри и верни витеже! “</p> <pb n="176" /> <p>„Е, само кад си |
| од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>"Метнуо сам |
| ичаше о српским манастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако ск |
| главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо п |
| олуга држи!{S} Тешко би нама било да си и њу одвалио!“ рече Маргита па се сва као стресаше. „Ух |
| сти неколико пута; „о, Господе, који си и милостив и свесилан, смилуј се на ову децу!{S} Смилуј |
| и поред њега,</p> <p>— „Ене сад, зар си и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким |
| ан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} |
| ка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о |
| задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не |
| нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо.{S} Али што си осрамот |
| ет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S |
| се жена промени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Ра |
| замке припремљени, те у њих брзо ухвати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напоро |
| халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не |
| цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у ви |
| егне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати на оне сребрне купе, до |
| аџарска господа.{S} Узеше се договарати и разговарати.</p> <p>„Мој братац!“ узе патер осмешкују |
| распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да му буде на бољој згоди |
| на да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе М |
| леге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас |
| о ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од |
| дуго остати, а неко може доћи па однети и теркије и чутуру !“ рече Рајко као да му објасни што |
| арац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет настави: „посад |
| а му помогнеш кола оправити, натоварити и кући отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S |
| се наћи жена, вредна да ти и по лепоти и по доброти буде мио друг у животу!...{S} Збиља, Рајко |
| , јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме |
| ведио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остав |
| ојим сузама, смилуј се његовој младости и чистоти срца његова, и смилуј се ономе добром старцу |
| а његовим лако пробијаше румен младости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатн |
| пи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горск |
| им од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред |
| ве око себе, те све затрепти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет он |
| Пијани гости узеше да кликћу од радости и да пљескају.{S} А млада невеста, сва пребледела, <pb |
| е назад поврнут.</p> <p>Већ по виткости и лепоти стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изглед |
| ак, а ти си млађи, па по божјој милости и можеш га дочекати !“</p> <p>„А кога то мислиш оче?“ п |
| гог камења.{S} Сва трептим од светлости и блистам се од радости и тако ступам пред олтар једне |
| огледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да |
| ци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у лицу, благосиљаше два млада витеза, |
| да сте ви тамо где сте у великој срећи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробил |
| ек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> <p>— „Та само да с |
| ш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у који ће се наћи жена, вредна да ти и по лепоти |
| човек Рајку; „побојах се нећете ни доћи и ево чак узех премишљати да ниси погинуо!{S} Гледај па |
| кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми се од тебе растати ваља.{S} Бога ми, д |
| топу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало пога |
| S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месе |
| <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи су |
| до витештва, — ово троје, и не знајући и не осећајући, чинили су три струне, којима је ово див |
| совина, те Аћим растоварује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко |
| “ промрмља Циганка у љубичастој кадифи и подиже према Мартину стегнуту песницу.</p> <p>„Овде, |
| малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још з |
| даље!“ рече Рајко попев се по степеници и покушавајући да плећима подигне ону плочу. „Да смо џи |
| е самсова дохватише.{S} На левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} |
| муковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзи |
| ћи и великој сјајности; да управо Турци и нису вас заробили, него сте се ви договорили с неким |
| рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају од својих уста да сироти |
| се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, госпо |
| ћи отерати!“ Оде сиромах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се поз |
| а мирисним, прстима, миловаше чело, очи и образе Рајкове, па онда ће шапатом да запита:</p> <p> |
| ну се брк Циганину, загрејаше му се очи и заиграше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто би |
| /p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Марги |
| сељаци угледаше, а они куд који, бегај и не обзири се ! „Змај, крилати змај, цар змајски, бешт |
| греби, па хватај зубма стену, па њушкај и копај под, па опет скочи; па циче просто да се помаме |
| овде не нађу.{S} Тако...{S} На, хватај и овај зембил... и ову тикву с водом...{S} Дед’, дед’ б |
| ко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле није његов чист |
| етлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од леве пе |
| ју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш |
| може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго не могу вам примити!"< |
| аше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливене па позлаћене |
| а десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, зага |
| од кога сам!{S} Хоћу да се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Ср |
| ина.</p> <quote> <l>„На граници турској и арапској,</l> <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l> |
| , да може што разабрати у оној потмулој и неразговетној вици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће |
| омила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S} То је стари п |
| о платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све тамнији и там |
| која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с он |
| се, док не попију све!“ говораше сељак и посрташе мало на лево па на десно.{S} Очевидно беше м |
| шаље!“ И онда покида сав други босиљак и разастре га око главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа |
| а причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лаз |
| банице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63 |
| аха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле д |
| ад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину никад н |
| и: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и |
| али чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, ха, х |
| А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гудалом по |
| а и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са |
| с никада није био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте с |
| ницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и удараше песницама о сто, као да су се помамили.{S} От |
| p>„Ако нећу теби, који си божји угодник и без онога што си мени и овој страници добра <pb n="16 |
| ло час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p> <p>„Да ли бих мо |
| милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас не зна ко |
| пет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{S} Нико од вас |
| или на маховинасто стење стари пустиник и Рајко.{S} У зрацима сунчаним, а под мирисним <pb n="1 |
| ише није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копрен |
| Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика кора |
| би кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, и образ народа од кога сам!{S |
| ко, да му здрављу нахуди.{S} С тога сам и хтела прво да видим тебе и твога Мартина, па да га ма |
| други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и |
| м налбанта; а <pb n="41" /> мајстор сам и од мегдана, и пеливан сам!{S} Хоћеш да се бијемо?!“</ |
| девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“< |
| гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти м |
| } Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господ |
| ниси робиња жена си, жудиш за завичајем и за слободом својом.{S} Вала три пута си ми света!{S} |
| ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да полагано провуч |
| ам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и |
| м; она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S |
| глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир доведе жене, те ми силом сипљу мл |
| аше.{S} Дуго су са све већим напрезањем и притајивањем свога дихања ослушкивали, да ли се што и |
| њца, па се ниско пригну над самим пањем и оштро га посматраше, као да броји прстенове његове ст |
| им ватру, да чистим ковачницу, да перем и да кувам, да чекићем кујем потковице и клинце, само — |
| по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред њега седи Маргита.{S} Оклопила руке на своја |
| а се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обеси о ону гвоздену чакљу па |
| ају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико ораха.{ |
| а.{S} Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је |
| его сте се ви договорили с неким младим и лепим везиром, да вас тобож силом одведе, а сад <pb n |
| ост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се |
| т.{S} Могу да не умеднем да те послужим и подворим како треба док смо заједно, али се не бој да |
| S} Одмарајући се ношаше се све тужнијим и тужнијим мислима.</p> <p>„Што ћу ето да умрем лаганом |
| бити ништа!" говораше Рајко све тишијим и тишијим гласом.</p> <p>Тек су прешли оно велико придв |
| ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод |
| раг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, |
| е Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не бејаше у том часу |
| у стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, по |
| о је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> т |
| округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двој |
| сребра стражарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима |
| ича, да се разговараш са царем змајским и да те змајеви однесу на крилима својим у Вилиндар, гд |
| удешаваше тихо ћеманета.{S} За дугачким и широким столом, који се чисто угибао под сваковрсним |
| S} Тако му се нешто ражали, да с тешким и дубоким уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице |
| х хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме најпре хладним клештима шт |
| жљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Ка |
| стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> |
| е и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје |
| ука, с лепим лицем од сунца препланулим и са очима од којих би сунце преплануло, и овај красан |
| дубоке мисли занесен, корачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кол |
| но.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним и благим погледима.{S} Па онда склопи трепавице и држаш |
| отвореним чељустима и са мало спуштеним и одуженим вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њ |
| некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи п |
| а би се онда стари Турчин својим мирним и озбиљним лицем окренуо маџарској господи и показујући |
| о гледаше за младићем, који се сигурним и лаким кораком пењаше уз гомилу цигала и камења.</p> < |
| разговора.{S} Сад ће ваља да већ скорим и пола ноћи па треба наш посао да гледамо!“</p> <pb n=" |
| ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно се, ето хвала Богу, њим |
| <p>„Чујеш ли самсове?" питаше га тихим и устрептаним шапутом на ухо.</p> <p>— „Не чујем?“ одго |
| „Рајко,“ поче Маргита својим најмекшим и најслађим гласом, „Рајко, ето мога двора.{S} Тамо ног |
| Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпосле пустио на веру, да |
| тигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све т |
| 89" /> <p>— „Гробом моје мајке... небом и земљом моје отаџбине.... заклињем се!“ говораше Марги |
| а !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>М |
| риђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Б |
| <p>Узе патер Хијероними да врти главом и онда опет удари у маџарске бубњеве.{S} На то ће стари |
| е спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац |
| е чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Вазд |
| де у планини, па ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пун |
| то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу пот |
| „ако си ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађем |
| си човек по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име с |
| сенкама, него са живом женом, и младом и красном.{S} Не би ми било чудо, да се показало да је |
| да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће м |
| онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она |
| им челом, орловским носом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке |
| , један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у угарско руво од загасите чохе, уђе у |
| ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, к |
| и му се она о десно раме, и са слободом и поверљивошћу сестринском према брату своме, наслони с |
| .</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено загледала у криста |
| м срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да чуваш ову свету ос |
| ротро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Ка |
| n="35" /> млаз, који се с оштром звеком и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких |
| ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-б |
| </p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен |
| , паде на колена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, г |
| е нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хладовином заклони мраморну чесму од сунца, |
| ла обучена у белу свилу, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог каме |
| е у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже!{S} Госпођо, пр |
| е њихов разговор, дотакнув патера руком и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, |
| амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и остани поред мене, да прихватиш да |
| ом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог тихо шапуташе.{S} Да ли тај шапут долаж |
| вао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком попу, који се ваља да родио негде |
| е — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један |
| ак шпански штилет, са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела |
| сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско по |
| е би завадио мањ санџак-бег с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од љу |
| е, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђош |
| љи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасном и несигурном осветљењу од лојане свеће и ватре с огњишт |
| атних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у златним корицама и ико |
| један позлаћен престо са златном митром и златном штаком.{S} Пред самим тим престолом, и управо |
| знам!“ рече Маргита усколебаним гласом и нешто као устежући се.</p> <p>„Оно тамо горе ритови с |
| совима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бојажљиво.</p> <p>— „Неће, дете моје, неће!{S} Сад ће |
| о зна какав би ми се дух са белом косом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа |
| а је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велик |
| питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n=" |
| иде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p |
| био нимало жедан на онако хладовинастом и мирисном уранку, али опет рече:</p> <p>— „Хоћеш ли ме |
| и, а на ледини обраслој сниском, густом и мирисном травом, Рајко беше простро своје мало сиџаде |
| уво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих шалвара, кафтана и чизама хитро ис |
| то јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска госпо |
| јим у Вилиндар, где пробавиш понеки дан и ноћ, па се тек опет у пећини створиш?“ питаше ме санџ |
| по рукама.{S} Молила сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам с |
| Обилић, Милан од Топлице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кул |
| ="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и |
| е пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу.{S} К |
| које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само да ду |
| ден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ланцима |
| од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на округл |
| онаку Мустаф-агином, па се сад слободан и срећан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину |
| за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Р |
| дан златан цекин, метну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„ |
| осподствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младог гуслара!{ |
| S} Неће ваља да тако млад и тако красан и тако због ничега умрети!" <pb n="213" /></p> <p>„Ах, |
| узимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо шта ћемо. <pb n |
| велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, ист |
| 6" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи пред оном младом и лепом женом |
| се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и онда узе причати све по реду како га је, како рече, н |
| ц доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав блед, подиже у вис обе руке, које дрхтаху као пру |
| раше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се доста разговетно зачу вика је |
| к нас води!“ рече Рајко радосно узбуђен и пође напред. </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка |
| узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док би |
| не жице, а сваки уз то бејаше постављен и оперважен зибелинима.{S} На плаштовима су били понаме |
| еви и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаш |
| . знаш да си ми као брат, а овако рањен и више си ми!“ говораше Маргита нежно. <pb n="211" /></ |
| осподствено кружио, ни зец који погурен и сав усплахирен скакаше од џбуна до џбуна.{S} Сва су м |
| г цара Душана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда |
| а довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изра |
| } Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни |
| "</p> <pb n="222" /> <p>Узалуд и Мартин и Ружа наваљиваху да одустане од свега тога. „Немојте т |
| ао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душана, т |
| е да се не поуздах у Бога, и ево се у њ и уздам!“ рече он скромно.</p> <p>Заћуташе опет обадвој |
| необично дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма в |
| ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да га овде сахране! “</p> <p>— „Ух!“ рече Рај |
| у Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио п |
| ној чесми <pb n="31" /> духом прогледао и видео дивне призоре прошлости и загонетне визије буду |
| еба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> чов |
| ироких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина гр |
| сом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нема ништа. „ О, немој |
| нка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “< |
| ртина ! “</p> <p>„Вала да си ми заискао и половину не бих се смео цењкати.{S} Ето, дај длан у д |
| а.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и не |
| ца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсовима, или б |
| о је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако |
| ава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p> |
| !{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очима својим опет јед |
| који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко обријано лице некаквим белим убрусо |
| на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово |
| голубице, где си?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег |
| е баш високо, и пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} По |
| тави:</p> <p>„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у |
| гне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо и нема пута, него се тера преко равнице, а по трагу дру |
| <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево и сад чујем лавеж и скамукање њихово !{S} Еј тешко мени |
| -Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом, која у њеном турском ру |
| послу љуљаше се то на десно то на лево и дуго не могаше да удеси струне како му уху требаше.{S |
| } А чим поче да свиће он окрену на лево и подаље од колског пута те кроз њиве и поља и испод др |
| а гуја уједе.{S} Отегну песницу, и лево и десно удараше <pb n="135" /> око себе, као да се бори |
| парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врат |
| во весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под притиском неке зле слутње.</p> <p>— „Весеље?{S} Т |
| им рукама, говораше нешто маџарски живо и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачај |
| е то полагано, озбиљно, свечано, готово и нешто мало тужно.{S} Гледаше у Рајка неким замишљеним |
| , како ће да пропадне господство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све |
| одно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту слободу чистом љубављу за себе да веже!{S} Ах, што |
| ргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена и пуна неке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „ |
| аме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лице младога човека, ко |
| “</p> <p>— „Да видиш већ сам се зажелео и шуме и шумског хлада.{S} Ево два дана како се возимо |
| укао, тако Рајко беше заглунуо, занемео и задрхтао.{S} За неколико тренутака <pb n="88" /> није |
| а зачу се на вратима од ковачнице весео и гласан поздрав: „сабанахиралах, мајсторе!“</p> <p>„Ал |
| ваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у лице с оним великим |
| нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости која му притис |
| ки писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добри мој Мартине, и сви ви, који сте ми били слуге, |
| по више ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb |
| дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, кој |
| о; заборавио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Марги |
| ва, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље сви |
| а, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме |
| како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још с |
| , као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> <p>„Кондор, Кондор, Кондор!{S} |
| гаре по столичицама око огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију поса |
| грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли о |
| ијатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, ево ко ће |
| и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="2 |
| и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој оста |
| на?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав п |
| ке да тако и говориш а некмо ли да тако и радиш!“ рече Рајко сав пренеражен. „Комшија, тебе кан |
| једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију. |
| светлост без тебе.{S} Ходи!“ рече Рајко и одмах пође напред.</p> <p>Узани ходник у зиду савијаш |
| и.{S} Ето, дај длан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов. |
| де кроз тај отвор у ходник, али и Рајко и Маргита на свој ужас опазише при оној слабој а црвенк |
| екај молим те, госпођо!“ прихвати Рајко и доиста се мало застиде; „ако ме питаш да ли сам обеге |
| вис на оно место, где су недавно Рајко и Маргита тако лепе снове о лепшој будућности сновали.{ |
| анчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те тво |
| е од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и м |
| ини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, те њу више и не узима на ум.{S} Отиде |
| апитај се: како би радио Краљевић Марко и како би радио Бан Страхиња на твоме месту? па онда ра |
| евину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислима, него |
| <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван |
| ргита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у |
| маџарска!“ понови Рајко, а беше га мало и зачудило што га она тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не |
| близујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени |
| окрете Циганина на прса и мало по мало и не без муке, веза му руке на леђа!{S} Није дуго траја |
| “ рече Рајко малко збуњено а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна |
| оме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" /></p> <p>— „Богме ће господа |
| а повисока млада раста, којима и стабло и грање и лишће беху од сувога злата, а жирке његове од |
| > <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чеш |
| адине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облак |
| а њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко |
| мерном нежношћу.{S} Узе опет да му чело и очне поклопце превлачи мирисним прстима својим.{S} Оч |
| ревину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај га, кака |
| ђоше мрави од узбуђења.{S} Беше му мило и опет некако тешко.{S} Пригну се и пољуби старца у рук |
| е просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки ц |
| и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала ти госпођо!{S} Бог нека те чује |
| им белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и са ста |
| од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим срцем, ведрим челом и светлим образом и |
| да одмах дођу!{S} А ти сам врати се амо и викни Ружу своју!“</p> <p>„ Али... молим те... не пре |
| S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзију |
| S} Хоћеш да се бијемо?!“</p> <p>„Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Ра |
| рамена, да се надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад |
| столова!{S} Не пита се сад више ко смо и шта смо.{S} Него да се са нашом заједничком несрећом |
| ко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо |
| радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подземне сувоте под овај м |
| сирће од руже, па му онда њима полагано и нежно превлачаше чело и трепавице.</p> <p>„О Мартине, |
| ура у дубине оне мудрости; узе полагано и више самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а |
| е узима на ум.{S} Отиде за тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све ико |
| пре посниско, али право и лепо срезано и осењено густом кестењавом косом.{S} Погусте и дуге ве |
| Стари се гроф жени?!“ викну она гњевно и сва пренеражена, па онда паде натраг на ону клупу.</p |
| ом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прел |
| под земљом <pb n="174" /> били заједно и ево нас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз |
| даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама.{S} Тек би се од ча |
| ког ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n="228" /> ње |
| редавати!{S} Ево вам цвећа!“ рече нежно и жалостивно стара Ружа и положи своју руку на раме Мар |
| Села би поред мене па би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо прогово |
| еванђеља, прекрсти се трп пута побожно и шапатом рече: „о часни крсте и свето еванђеље, одбите |
| .{S} Гледаше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{ |
| ем се!“ говораше Маргита мирно, озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није би |
| >„Мартине,“ говораше му Маргита озбиљно и свечано; „био си нам свагда веран слуга.{S} Тако ти с |
| ту устави.{S} Ћуташе и гледаше озбиљно и невесело преда се; бејаше мало побледела а углови од |
| >„Вала госпођо!“ прихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бит |
| } Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да ро |
| и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} Беше то некакав жив и креп |
| као бачени тамо <pb n="116" /> немарно и небрежљиво.{S} На доњој степеници од престола седела |
| тну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом:</p> <p>"Госп |
| Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно. „Рајко, који ми се довде показао као в |
| нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она |
| о час па она подиже трепавице те уморно и жалостиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни |
| а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно.</p> <p>— „Комшија!“ прихвати Рајко; |
| ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, |
| н попа воли! “</p> <p>Насмеја се гласно и сам патер Хијероними, и насмејаше се сва господа кад |
| гнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено високоблагоро |
| ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно витешки довео у дом мој, да ме <pb n=" |
| у несрећу. „Бесна крв маџарска, а бесно и господско колено.{S} Од многог поноса никоме лепо да |
| !{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S} Она је |
| лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох с |
| теже да дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} |
| вуда око њих.{S} У даљини мало на десно и право пред њима неразговетно <pb n="169" /> се видело |
| да у Рајка, па онда сави главу на десно и гледаше у црвену чизму у широкој бакрачлији.{S} Марги |
| овелико парче труда и махаше њиме десно и лево и пођоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једн |
| добри час да буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српс |
| > <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајку као да са неке свете цркве з |
| учне зглавке припијаху доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уск |
| човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми |
| пода маџарска световати.{S} Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласни |
| свој убрус; скиде га са зове, сави лепо и метну у џеп од свога гуњца.</p> <p>„Како лепо мирише |
| ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свим |
| мо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве |
| лан у длан!“ рече Рајко и замахну добро и опали својим дланом у длан циганинов.{S} Удесише да Р |
| рог водовода.{S} Него ето ћемо се скоро и растати, а ништа нам ниси причала о твоме робовању у |
| и видео њена два велика ока како бистро и бодро светлуцају. <pb n="64" /></p> <p>Кад већ беше л |
| одазва моме звиждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук |
| неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господ |
| једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим мислим |
| господскога рода.{S} Веле познаје се то и по њеној лепоти, и по њеној доброти.{S} Сад било да т |
| и везана?!{S} Не може то.{S} Било би то и грехота пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је ов |
| њига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа трпеза у заче |
| урвине, ето вам планине, ето вас, а ето и ваших паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам |
| она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ломи стену.{S} Првих дан |
| на коње, па на кочијаша и некако срдито и зловољно лајаше крупним и промуклим гласом, као да је |
| не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад ма |
| сечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и усклицавање гостију.{S} Па онда неко повика да се ути |
| Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{ |
| !{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{ |
| нема ништа?{S} Што ми не говориш просто и отворено; што ме не питаш право?" прихвати Рајко живо |
| ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није она моја мајсторица.{S |
| светли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако |
| а стари би се барон Арпад само осмехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар |
| а око себе, погледа у Рајка и онда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо и |
| онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одма |
| тарац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која ј |
| г сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с киме нег |
| ери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, |
| ер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове |
| најволели да заједно станују цар-Лазар и <pb n="9" /> царица Милица.{S} А њих су се двоје мног |
| к у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола |
| н унакрст <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} |
| чакљу?“ „Видим, видим!“ увераваше патер и не гледајући у вис. „Само хајде, свршуј!“</p> <p>— „Е |
| из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучка договорили, да поделе благо нашег јадн |
| зло навлачи!“</p> <p>Осети да му се мир и крепост у срце враћају.{S} Али не смеде ни погледати |
| клупе; овде и онде понеки сељачки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо с |
| гу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са |
| еној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја н |
| и ни за тебе ни за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека ро |
| вилене тканине, привезане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђе |
| њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да те |
| ог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг у буре.</ |
| овде опрости!{S} Дај да се... као брат и сестра... пољубимо!“</p> <p>Она се хитро диже, повуче |
| своју.</p> <p>„Да делимо право као брат и сестра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт се |
| нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко |
| се сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор |
| све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова земља и оно небо!{S} Зар то није да се |
| дљива.{S} Није му било више од двадесет и две године.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред |
| од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} |
| естивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, загушљив од дима |
| у скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драг |
| авио Турке и самсове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да |
| а право чело, којега су мирну строгост и свечану лепоту густе витице црне косе сенком својом с |
| а не види.{S} Савлада своју радозналост и оста у столу, погледајући час у Маргиту час у ону тај |
| поведам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај |
| них очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад |
| еговом понашању, она његова замишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није |
| ко белу нежност, на тако топлу снежност и на тако свету дражност.{S} Застиде се сам од себе и з |
| а на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и гроз |
| а пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, п |
| заном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко |
| а пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Ци |
| га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле |
| аџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" |
| и се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца уб |
| <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто кажем.{S} У Св |
| о дуго на чесми; остави наковањ и чекић и клинце, догега до на место са кога се чесма видела, и |
| ромени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циг |
| заветујем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету пропо |
| Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скамучући !{S} Молим те метни ухо на сам |
| ра!" говораше му. „Овде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита |
| , уђе у собу.{S} За њим се ушуња у собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујућ |
| > <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша!{S} Мартине, Мишк |
| и и гледаше у таваницу.{S} Окрете главу и виде како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се с |
| диже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта вел |
| страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога за |
| ко пута, склопи руке на оружје у силаву и стаде на сред капеле мирно.{S} Није да се молио Богу, |
| молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дете живи!{S} И он чу моју молитв |
| а је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} |
| пски поп, да га доведу да очита молитву и гроб прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима с |
| а ми дете живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила |
| ме старац пустити, а волела бих да могу и онда да пород тебе будем, да појахам сиву ластавицу, |
| е првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хладној туђинској нези пре |
| мраморну чесму од сунца, те да у хладу и на миру бистром струјом бруји чудесне приче о слави с |
| аше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку |
| срдњу.{S} Срдио се на маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говор |
| земље маџарске, и предаће те твоме роду и твом завичају!““ <pb n="80" /></p> <p>„Кад разабрах т |
| извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њ |
| еколико сам пута покушавала да се глађу и жеђу уморим, али кад већ клонем и обамрем Бекри-Бекир |
| ђали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад |
| га овде видите, похитала сам своме мужу и своме завичају.{S} Аладаре, зар ме доиста не познајеш |
| стрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и уображава да нешто зна!“< |
| лим и своје сестре од стричева, Павлију и Анђелију...“</p> <p>„Што говориш као да си дете!{S} П |
| аде.{S} Диже се страшна вика од гостију и запомагање од Манде Циганке.{S} Али нико од гостију д |
| дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами ду |
| ала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она |
| рекох а учини ми се да чујем вику неку и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да ви |
| е није његов чисти поглед пао на толику и тако белу нежност, на тако топлу снежност и на тако с |
| таче се о зембил у оном мрачном ходнику и +напипа руком ону тикву с водом.{S} После неколико тр |
| пијани старац, па се окрете према Рајку и гледаше га за неколико тренутака.</p> <p>„Могао би би |
| n="85" /> онда диже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се |
| да ли сам обегенисао где какву девојку и да ли сам се верио, то нисам и ако у нашој земљи има |
| брављена!“ Повуче <pb n="96" /> за алку и врата се отворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им |
| <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хо |
| еш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело |
| , устаде, узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити |
| амог рањенога Рајка, па га узе под руку и поведе. „Мартине, преклињем те, пошљи одмах овог часа |
| говораше с пуно ватре; подиже леву руку и погледаше по њој горе у висину, као да гледа у крстат |
| ани <pb n="225" /> прстен на твоју руку и ево ти дајем ову белу ружу, знак твога чистог срца и |
| је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому весео и поносан, као да се љубио лицем у л |
| ка ми бар памет преврне, те да у лудилу и не знам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онд |
| {S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господство, е да би се зажелео да цара служи.{S} Пође |
| отова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас онде пред ногама господаревим! “</p> <p>„Па |
| ше небројено пута његову маџарску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Н |
| ити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живи |
| са главе своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног д |
| ла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, как |
| то одмах ни опазио, него казиваше песму и даље.{S} Али кад Краљевић Марко осече прву главу Арап |
| > <p>"Метнуо сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето |
| Рекох Турцима: „док ви одаберете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме |
| сито уздигнутом главом, крочи у дворану и гласно и чисто усклицавајући викну:</p> <p>„Њено висо |
| с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да се сетиш... и ти |
| зарумени у образима, поклони се, пригну и подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светл |
| творио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један висок |
| е степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искићени ро |
| тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао би |
| једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, |
| /p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше |
| , и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара |
| ад мени за љубав пођите овуда у околину и наберите пољска цвећа.{S} Хоћу да сваки од вас, који |
| лира у четири потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, пр |
| пет стопа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и |
| прелије.{S} Па онда рече Ружи, Мартину и свима својим маџарским слугама: сад мени за љубав пођ |
| ше на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, црна сотоно, не знам те шта |
| и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" |
| отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што не паде.</p> <p>„Не бој се!{S} Ходи само да |
| у десно, час у лево.{S} Маргита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, зми |
| е развуку у осмех.{S} Али се не осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Тре |
| је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у как |
| ад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како је најбоље |
| велике чутуре.{S} Све то метну пред њу и око ње и наваљиваше на њу да се прихвати.{S} Она се ж |
| друге да се уклоне и да оставе само њу и Ружу саме поред мртваца.</p> <p>Кад осташе саме, онда |
| ти!“</p> <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљ |
| а и у Маргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за |
| ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици много више, него што то овај господин п |
| чини ни цар у Стамбулу ? “</p> <p>„Цару и не треба.{S} Мени треба!{S} Ваш бих ти казао и за што |
| евцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасла, каква сам госпођа била и куда |
| оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећи |
| е се са свим гола и узме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прок |
| и се на своје место запе ногом за асуру и стропошта се на Рајка.{S} Гласно се сам себи насмеја; |
| нда Циганин мало устави.{S} Наже чутуру и опет се добро напи, као да се мало поткрепи, после он |
| } Циганин промрмља нешто па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш бра |
| гњишта и мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па |
| и да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на са |
| х паса, па тражите.{S} А да знам где су и то знам, и казаћу вам: „ено су у божјој руци!“ На пак |
| е заветовао да умре певајући.{S} Чак су и маџарска господа сама од себе стала да га слушају, а |
| ладак глас!{S} Та прво сам вас по гласу и познала!{S} Слатка, слатка моја госпођо !“</p> <p>Па |
| својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по м |
| , са пуно тешких златних ланаца о врату и по грудима.</p> <p>Кад оне речи Мартинове пројечаше, |
| а млада жена тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој н |
| ће да свака млада жена највише о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> с |
| S} Рајко, ма шта да буде, твоју доброту и твоје витештво никад, никад, никад заборавити нећу.{S |
| мало са главе шубарицу; „на бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц з |
| ан враћа у завичај да види мајку, браћу и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога |
| а Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p> <p>„Е ба |
| {S} Коњи касаху ржући, а кола звекетаху и зврктаху свима лотрама, као да ће сваког часа да се р |
| асно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не |
| ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> |
| у замишљам да може бити нисте при новцу и за такву работу.{S} Ако нисте, онда ево друга начина: |
| опет настави: „посадише ме на ластавицу и доведоше амо.{S} Рекох Турцима: „док ви одаберете гра |
| “ На пакост, наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад |
| а теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, |
| ада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топло |
| без силног напрезања, сав црвен у лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи |
| а човека.{S} Окрену цев горе у таваницу и одапе.</p> <p>Пуче пуцањ, погасише се скоро све свеће |
| оред капеле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико |
| д зелене кадифе ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долаз |
| је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорно да одговара Циганину на његову вику, |
| ра и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, |
| ера сузу.{S} Он се диже, скиде шубарицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, |
| </p> <p>Старац весело додаваше чутурицу и Маргити и Рајку, напивши се и сам, па онда опет наста |
| ваше.{S} Па се онда окрете према старцу и Рајку, бледа као крпа, отворила уста, разрогачила очи |
| да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам м |
| >Кад би се она два златна лава што ричу и они усправљени лавови с орлом на штиту приближили и с |
| Ељен Силађи!“ викну промукло стари гроф и удари песницом о сто.{S} Гости прихватише усклик и уд |
| } Зајецах гласно, раширих руке, потрчах и — скочих у Мораву! "</p> <p>Маргита се ту устави.{S} |
| ?!“</p> <p>Гракнуше пијани гости у смех и у кликтање и у пљескање.</p> <p>„Мартин ће скупо да п |
| о измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињски понос.{S} Ето, нека прихвати <pb n= |
| е све било запремљено гомилама и младих и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз ци |
| ре, нека се пале свеће за душе и твојих и њихових покојних док талира траје.{S} А?... шта велиш |
| клопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелин |
| х румених покретних уста два низа белих и ако неравних зуба.{S} Не беху „као бисер“, али додава |
| 4</head> <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз каменит |
| а чисто покриваше кадифом својих топлих и меких погледа.{S} Он се живо а застиђен подиже.{S} Бе |
| румени лук горње усне од добро срезаних и за човека доста малених уста.{S} Лице му је било обли |
| сите боје у лицу и црних очију, — црних и светлих, али без душевне топлоте, као да нису два дев |
| читав рој од некаквих џиновских златних и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром |
| } Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и дра |
| исам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце вит |
| погледах га у очи, познадох га, вриснух и пробудих се! “ — „Биће да свака млада жена највише о |
| гита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су горе на градском зиду поред ватре.</p |
| дговори Рајко.</p> <p>Накашља се старац и два и три пута.{S} Поћута мало, и опет се накашља и о |
| ељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и збуњен.</p> <p>У том се д |
| адом животу заспала није.</p> <p>Старац и Рајко остадоше да преноће поред оне ватрице испред пе |
| очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у |
| а, моја добра стрина Круна, удри у плач и у кукњаву; <pb n="130" /> а мој стриц Павле као стена |
| та, ударив живо гласом на ону другу реч и махнув руком као и да покаже, како доиста од тога нем |
| лачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео д |
| 5" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда |
| па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси |
| азују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки пос |
| на шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, одви мало врхом од копља ова врата |
| тле би ти могао лепо код нас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти ка |
| ремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> < |
| и шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S} И после то се само у конаку Бекр |
| џији скелу позлатити.{S} Па већ видећеш и сам ! “</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP189 |
| но натраг у планине...{S} Знаш, понећеш и ону заставу..“ и онда опет обнесвесну.</p> <p>После п |
| беше?!{S} А сад, биће ти доста да видиш и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мо |
| јко од Расине, вратићеш се да ослободиш и усрећиш свој народ.{S} И онда... онда ће доћи и дан у |
| } Молим те, би ли хтела да се ослободиш и да се у завичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је |
| ва јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало ус |
| о да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса не пригњечиш...“</p> <p>На ове по |
| ала теби, госпођо, што тако лепо мислиш и желиш.{S} Али од свега тога не може бити ништа.{S} Не |
| на.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Рајко мало устави; поћута, |
| х ковчега горе, па да се мало прихватиш и одмориш, а у том ће ваља да и старац доћи по нас!“</p |
| е Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по |
| .{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радозна |
| да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говор |
| а; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накриви ка |
| о засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици царич |
| толико благо у својој руци.{S} Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за н |
| l:id="SRP18920_C3.2"> <head>2</head> <p>И Маргита се осећаше не само узбуђена, него и растужена |
| простите ми и с Богом остајте!“ </p> <p>И онда оде право у коњушницу да опреми своју сиву ласта |
| ни гроб у овој гори да покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p |
| кнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напус |
| разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И не могаше да одвоји очи од ње.{S} Учини му се да тек |
| го како Бог да!“ прихвати Рајко.</p> <p>И онда пођоше натраг у лево.{S} Пролазећи поред капеле |
| цну као неко дете. <pb n="36" /></p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе ус |
| мо у планинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к с |
| Ружо, дај ми мој ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Мар |
| а вас опет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси п |
| Хвала Богу на добром знамењу! “</p> <p>И онда корачаше даље ћутећи у све гушћи мрак неких тесн |
| ад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста полетео на својој танкој сивој л |
| стриц Павле рекао на све ово?!“</p> <p>И онда би узео да премишља шта ли би му стриц рекао, па |
| видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на колена пред један у стени гр |
| а, грофица Маргита од Нађ-Бање!“</p> <p>И онда се склони на лево и дубоко поклони пред Маргитом |
| наче, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна с |
| адна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде опет да буши стену.</p> <p>С муком удараше |
| е свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а радознало ослушкиваху.{S} |
| погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвено |
| и ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет загледа у сребрни млаз, који са |
| ајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широ |
| и!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке и ослушкиваше.</p> < |
| маџарску господу и на оног црног попа. „И то су ми нека господа !“ говораше сам у себи; „и то м |
| ле дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш само у твоме џемадану, и што |
| и нека господа !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреп |
| о ће само пре да ми дода плашт свој! “ „И веруј, би се секли!{S} Али су њихови и плаштеви и њих |
| е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избав |
| а душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се замишљено заглед |
| тице обори очи, те му погледи падоше на ибрик.{S} Није био нимало жедан на онако хладовинастом |
| душе његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече |
| мени у лицу па журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циган |
| лић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жут |
| не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је |
| е сави хитро као видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не |
| , подиже у вис и рече тихо:</p> <p>„Пун ибрик, пуна срећа да Бог да теби и свакоме твоме помоћн |
| ћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако подиж |
| да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и мајкине душице Руж |
| оложи га на оловни ковчег до саме горње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па |
| Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезањ |
| , показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ |
| ко се на њ само небо својом мутноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида |
| сти се и пови се гипко телом до на саму ивицу од оловна ковчега, само као да боље чује певача и |
| мог копља, провуче некаква дугачка црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане |
| врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напред, час у десно, час у |
| ас: „чардаш! чардаш!" хоће младожења да игра чардаш с неком бароницом.{S} Он дежмекаст, она деб |
| та сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ понови Р |
| рне.{S} Не знаш ти какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је |
| јаним клештима наморава да пред Турцима играм.... ех, не могу вам од зазора ни казати како.... |
| прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и великим чардашем, он би ме |
| тарих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гомилице |
| ганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш |
| ево.</p> <p>„Та зар не провидите лукаву игру старог лакрдијаша Мартина?{S} Шта сте се следили и |
| страшном клетвом заклео све, који буду игумани његовога манастира на Светој Гори, да не такну |
| ом вином, и најпосле пустио на веру, да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „С |
| јку да пође с њоме, а кочијаша упути да иде у штале.</p> <p>У соби Ружа узе свећу па загледа до |
| јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се |
| нда, која дотле узалуд гураше Сокицу да иде да опет заузме десну наслоњачу, устаде, узе своју к |
| уцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пређе |
| е теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на Косово, већ — појаха својега лабуда, посе |
| у се промени боја у лицу. „Бога ми, ово иде нека ломњава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јес |
| овај красан млад човек, којега невиност иде до простоте, а чистота осећања до витештва, — ово т |
| ник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце |
| .</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, |
| у натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да |
| ог старца!{S} Ох, куда ли нас двоје сад идемо?!“</p> <p>„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам |
| урова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смрти младог овог вит |
| заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циг |
| па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокиц |
| и и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, у |
| му; шта бих сад без њега радила!...{S} Иди види, можемо ли се у собу вратити!"</p> <p>Ружа оде |
| а ћу му по неком великом послу доћи.{S} Иди сад!{S} И Бог ти на помоћи био !“</p> </div> <div t |
| крији робује !“</p> <p>— „Е шта ћеш?{S} Иди па спавај; ваља сутра рано полазити!“ рече патер.</ |
| не и ковчег Рајков у Србију.{S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти до |
| том рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо о |
| журно дохвати и котлић и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам |
| ко као лист од божурова цвета!“</p> <p>„Иди, слатка моја, иди клекни и моли му се нек не да смр |
| Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турцима!{S} А ето сад опет ударише пси у ла |
| ки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срце |
| ти све на широко кад ми се, ако Бог да, из Маџарске здрав и светао вратиш. <pb n="163" /></p> < |
| ма је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од рамена спуштаху пошироки рукави од дебе |
| о њега да окреће и несвестица га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О дец |
| ва црна ока, која свагда право гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, |
| } Лак и благ поветарац дуваше отуда.{S} Из најближе шуме с ону страну долине, стуб од белога ди |
| ењене дугим тамноцрвеним ћерамидама.{S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је |
| ки шешир и по гдекоја женска марама.{S} Из села и у даљини чуо се топот од коња и звркат од мно |
| лазове беле светлости, која са свода, а из неких цеви, падаше овамо под земљу, па целу дворану |
| но у своме наручју на сребрном столу, а из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вре |
| >Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени |
| отови да се носе у велику дворану.{S} А из те дворане, кроз мало ошкринута двокрилна врата, дол |
| едном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен пламен лиже </l> <l>А трећа му проговара |
| у да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва го |
| е да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе к |
| на госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n="71" /> да се спасе ако буде |
| дворана и готово <pb n="114" /> као да из сваког оног оклопа уз зидине одјекиваше узвик: „напр |
| иво кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час онако тужно плакаше, са |
| пуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у в |
| воздену чакљу па запали.{S} Цар би онда из Раванице видео како као нека звезда трепти над његов |
| године потурчио, дошав и сам од некуда из Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необи |
| јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога ропства, <pb n |
| него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, мојим |
| p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам |
| них усана прсну у дажду од крупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рај |
| но скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сах |
| S} Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади |
| пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео А |
| ужи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</ |
| е и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димњака.{S} Дан се дизао и будио усп |
| ше речи да проговори, него га погледима из сузних очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рај |
| вно болесна, тако се укоченим погледима из разрогачених очију загледала у ону шарену гомилу, ко |
| није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који се завукао био, спусти га |
| крдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога Србина кога |
| понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче стара |
| каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прав |
| — те речи падоше на срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} |
| да захвали.{S} Овде ти некадашња робиња из дубине душе захваљује.{S} Рајко, ма шта да буде, тво |
| ах ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве кр |
| е него две живе душе.{S} Па онда пробра из оба бокора два најлепша струка и стави их у десну ру |
| са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковчега, али не могаше ни с њима много да учини |
| напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те топлоте у те разливала?!.. |
| века.</p> <p>„Чекај!“ викну она, пренув из мисли, и подиже обе руке у вис као да заустави млади |
| ица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се |
| ше као укопан.{S} Прођоше га мравци кад из чатрље зачу пиштање и гласно плакање оне жене.{S} Ск |
| ергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И сад из очију Маргитиних сипаше ватра гњева, и она махну рук |
| види да свањива дан, у који ће од некуд из ових планина, усред Шумадије, да се дигне човек, да |
| осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни ходник а с њиме и глас старог |
| ног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове беле св |
| „Хоћеш ли ме пустити да се напијем воде из ибрика?“</p> <p>Она се сави хитро као видра, лако по |
| мар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> <p>Ст |
| !“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опростила!.. <pb n= |
| не руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја?{S |
| и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пу |
| њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да јави |
| тањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који |
| ио добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Ружо, |
| е полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше како т |
| ће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — к |
| му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да |
| се са те столице, па овога часа напоље из овога двора у чергу, да не нађеш пут у тамницу!“ И с |
| е њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, који с |
| тобож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у |
| ш за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог старог порушеног гр |
| а кола скочи доле Рајко, дохвати најпре из сена своју дугу пушку, па онда хтеде прихватити Марг |
| ти добра два сахата на колима, па да се из Сегедина стигне у двор грофа од Нађ-Бање.{S} Управо |
| га и ко други одрешио, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> |
| отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Сегедина у два разбијена стара лонца два пуна и лепа |
| Циганин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехов |
| рати у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме о |
| затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд |
| Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да са запаљен |
| ивачима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко с |
| е крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к робињи |
| водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недар |
| S} Стара и узана калдрма, која долажаше из вароши, повијала се поред ње горе уз брдо, док се ни |
| о шапуташе.{S} Да ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаш |
| пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него одмаче мало своју главу од лица |
| неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у ону окр |
| ак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и подуже одмар |
| ана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухв |
| мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио улом колико за своју |
| то на два три места стрче кроз зидине и из рушевина?“ питаше она старца, седајући поред њега,</ |
| ној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— |
| нда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у но |
| т и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и лица.{S} |
| е у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и онда г |
| Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски |
| одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и |
| на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, |
| рата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном |
| рац посланик, окренув се млађој господи из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мен |
| високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не видимо, јер г |
| врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су пор |
| Мартин: „лажу, лажу; нису се они макли из Сегедина; него су се онај црни патер и она црна кучк |
| „Брзо отвори оно моје сиџаде и додај ми из њих конопце!" рече Рајко младој Маџарици која већ бе |
| речи.</p> <p>Стигоше мало после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куц |
| пред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што тако лупњавом б |
| ове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун |
| реведеш!{S} Видиш, ова се кула види чак из задужбине цар-Лазарове, беле цркве Раванице.{S} Сећа |
| његове.{S} А млад човек прихватив ибрик из њених руку, мало га одли, подиже у вис и рече тихо:< |
| довитог деспотовића, и о записима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле по |
| ино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало час па она подиже трепавице |
| зорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом; подупре врх о |
| {S} И хвала Богу, ето смо сви троје као из гроба у живот васкрсли!“</p> <p>„Али ако се Турци вр |
| > <p>„Госпођо," узе Рајко да говори као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; |
| Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну старац строго; „ |
| ли кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им бе |
| м већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће |
| о јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг |
| а је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, како га је |
| мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као чауш-баша <p |
| асмеја се старац срдачно; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћ |
| стајаху ошкринута, и на која се улазило из те <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара. |
| е надскакујемо, надтркујемо и да гађамо из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распо |
| но се, ето хвала Богу, њиме сад враћамо из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} |
| свога дихања ослушкивали, да ли се што из пећине чује.{S} Али се више ништа није чуло.</p> <pb |
| } Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"</p> <p>Маргита се подиже м |
| би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и светиња |
| аван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса с Рајком.</p |
| о у двор, она пуцаше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи н |
| прекиде га Манда љутито; пала међу нас из ноћи као из црног пакла!“</p> <p>„Молим!“ викну стар |
| а, коју ће пречасњејши патер Амброзијус из великог хришћанског милосрђа да напије садашњој Руме |
| а се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе, да се смилује на вас и рад вас на мене, |
| ла сам се по цео дан и по целу ноћ Богу из гласа и на коленима, купала сам се у сузама, па ништ |
| дрвене цеви, цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине |
| човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јаб |
| д самога себе.{S} Трже десну руку своју из деснице Маргитине, скиде њену руку са рамена свога, |
| естао да куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушал |
| у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ рак |
| е.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове |
| е брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и |
| и не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари и све видарице рекоше: |
| с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала са св |
| аде грофу да из њега три пута сркне.{S} Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром |
| вратом, које густа грива покриваше.{S} Иза њих друга два златна лава беху се пропела у вис, па |
| фтанима и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на |
| отресе Турака.{S} А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} |
| е <pb n="99" /> леве певнице у сами зид иза олтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од неку |
| још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина!...{S} Чудо, како ми се нека тежина на |
| погледима и оном благошћу, диже и отиде иза наслоњаче своје матере.</p> <p>„А ти, гадна црна ма |
| ао једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који поста |
| ма на глави, али без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с ве |
| о огњишта, пустио и женскадију да стане иза мушкиња, а нас момчадију посадио би на земљу право |
| препаст, гласно викну: нећу!{S} Тек се иза нас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им |
| е Маргита па показа руком на оно што се иза овог растављеног престола подизаше уз зидину.</p> < |
| астир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребр |
| се све на прстима повуче од ње и склони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи м |
| S} Њен смех зазвекта као сребро а откри иза оних румених покретних уста два низа белих и ако не |
| е руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</p> <p>Врисну Сокица.{S} Манда |
| вати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове чесме; и окре |
| гог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледала, по једна |
| и?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше |
| ље низ брдо.</p> <p>Он сам застаде мало иза њих свих.{S} Стојаше као укопан.{S} Прођоше га мрав |
| ухо уз стену прислоњено, да ли се тамо иза стене што збива; друга половина слушаше истом такво |
| ритови с ону страну Дунава; а оно тамо иза њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја |
| овде онде светлуцају, и у оној зори што иза те ноћи руди.{S} Причаћу ти све потанко кад се врат |
| лавуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пу |
| д твоје господе и стадох у оном забрану иза караван-сераја под звездама на небу, сетих се што ј |
| не костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на свој |
| ђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано небо па се |
| о што не проговоре: ето њих двоје одмах иза ове стене!{S} Па онда појуре <pb n="154" /> напоље, |
| што му по крилима положено беше.</p> <p>Иза овог златног престола под се подизао на две степени |
| м неколико пута у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <p |
| за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој св |
| га света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе |
| а, чим се господа у Нишу мало поодморе, изађе пред њих да се е њима опрости.</p> <p>На путу до |
| ло пажљиво, али са свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Мар |
| ита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око |
| у у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш је |
| , али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мртва тишина.</ |
| ој одаји караван-сераја.{S} Мало час па изађе патер из одаје у ходник и удари се прсима у прса |
| абе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше т |
| чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обучена у белу свилу, с расплетеном и низ плећа |
| чке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми се да миришем тамњан.{S |
| Рајко зазвижда.</p> <p>Али Маџарица не изађе.{S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад н |
| {S} Отмар тресну своју столицу на под и изађе из дворане, кршећи кроз зубе маџарске псовке.</p> |
| може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{S} Сила Бога не моли.{S} Нисам мис |
| тим срце!{S} Па онда мој стари господин изађе напред, те моме младожењи прибоде на прса један н |
| дно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе вртити главом |
| иџаде пребаци преко другог, па полагано изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На та |
| д живота, само да тако заједном с тобом изађем пред нашега доброг оца на Вујну!“</p> <p>Маргита |
| високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече Рајко меким гласом у коме |
| Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико не одговараше.{S} Зачу се само |
| } Ако никога нема зазвиждаћу, а ти онда изађи па журно за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о ј |
| > <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајк |
| о.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану иза |
| раво к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресула |
| у превијем рану.“</p> <p>Маргита и Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степ |
| мах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму ра |
| </p> <p>Али се већ мрак ухватио био кад изађоше на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну мал |
| пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од |
| А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му |
| „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, сахрани ме негде овде |
| тало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут да по мраку не би залутао.{S} А чим |
| пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога нема зазвижд |
| а самом уласку од пећине.</p> <p>Старац изашао беше мало пред пећину, али се одмах врати.</p> < |
| да познаш твоју госпођу!“</p> <p>У том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинам |
| ико пута преклињала да ти дође па да те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне зв |
| вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља да ће дати да се сад и ова гадна ко |
| гледам да ти послужим, те да се ропства избавиш, ако би нам Бог помогао!" говораше Рајко мирно |
| : доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избављена из турског ропства, витештвом овога младога С |
| свету, после смрти, буде слободно да се избере понешто са овога света, чега тамо да се сећамо, |
| старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике по |
| мом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише ме љуто <pb n="76" /> камџијом док опет не обамр |
| е после потурчио што га на вашој свадби избише?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Т |
| ан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да изближе гледа свога цара, а Маргита остаде да гледа рас |
| и рубина.{S} Отворише другу скрињицу и избројаше у њој седамдесет и седам златних прстенова, у |
| ица.</p> <p>„Нећеш?!“ дрекну Циганин па избуљи очи на њу. „Вала ћеш да играш и мали и велики па |
| нуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна |
| ни новци!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са |
| а!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз вра |
| четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и прев |
| едан пут и други пут да главу расхлади, извади из свога гуњца убрус те убриса зној са чела и ли |
| из чесме у каменито корито пред њом.{S} Извади из недара танки убрус, обриса њиме лице и руке и |
| мали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јани |
| е вреће (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место зап |
| х споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, |
| од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које је око в |
| икну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади и подиже у висину низове крупнога бисера и броја |
| S} Па онда иди преким путем у Београд и извади од турске власти допуст, да мирно сахранимо Рајк |
| вачнице на зелену ледину. </p> <p>Рајко извади из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу |
| аше о врата неколико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му |
| ица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапато |
| пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда |
| стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изванредне лепоте, али у обојице очи беху дубоко упале |
| ајвеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Цариград |
| Али се синоћ патер Хијероними направио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зл |
| стриц све и старо и младо око огњишта, изведе Марка на среду те пред свима: „прошао си данас п |
| металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: |
| успаваног бди.{S} Него га Маргита брзо изведе из тренутне забуне, показав руком танке млазове |
| ици чекаће да се добро смркне па да нас изведе!“</p> <p>„Он ти рече,“ прихвати Маргита, „да на |
| и у линијама, у којима су тако правилно изведена, и у гипкој покретљивости, којом одговараху св |
| кулу, па онда сутра <pb n="155" /> дан изведоше пред санџак-бега.{S} Некакав новајлија, дошао |
| е пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постављен |
| је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером.{S} На сред пл |
| у којој све бели кринови сребрном жицом извезени беху; однесе га и простре пред мрамором на ком |
| доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови и лавови, који с |
| доручницима лепо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито |
| у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска круна, на којој је |
| нађује, није нама од стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> |
| о своје прсте.{S} Даде се као неко дете извести на степенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} И |
| Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегеди |
| ј чудној ношњи! “ питаше старица, па се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> |
| ајко !{S} Сад ће стићи лекари, па ће те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ће |
| урекањем које се разлегаше; овде и онде извијаше се танак стуб од дима из широких дрвених димња |
| ики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом |
| ла је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак који беше назад поврнут.</p> <p>Већ по |
| а куца и спустио руке, она би му из њих извила копљасто длето и буздован-чекић, па кушала да ло |
| има много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена б |
| p>»Да ми нису ове широке турске чизме,“ извињаваше се млада Маџарица Рајку, „видео би ти како б |
| а гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пред очи свакојака привиђања.</p> <p>„Некада су, |
| , цеви од сребра бистру воду из мрамора изводиле; некада су с ону страну ове зидине били царичи |
| чинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчина, как |
| ита се била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свеж |
| наје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј, грофице од Нађ-Бање, еј |
| је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „к |
| дзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог безобразника што блене у моју |
| и прљаве крпе, обмота у њих десну руку, извуче из жеравице већ усијане кљеште, па онда право к |
| зи да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџана из тајанственога збега у који с |
| ламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ планину, побацаше |
| о је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цар |
| стаса, и по оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и про |
| угим копљима у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме |
| аштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и |
| > <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха |
| а, скаменила и позлатила, тако природно изгледаху са отвореним чељустима и са мало спуштеним и |
| о крпа, отворила уста, разрогачила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} |
| а букну у пламенове и живо кликтање.{S} Изгледаше Рајку као да из оног ћеманета, које мало час |
| и! “ дрекну Циганин па већ запенуши.{S} Изгледаше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у |
| } Очи му се разгореше топлом ватром.{S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку она |
| пенице.</p> <p>Двориште беше празно.{S} Изгледаше као неко пусто разбојиште.{S} Оборени столови |
| ним кандилима, неки ниже други више, те изгледаше као да под сводом лебди читав рој од некаквих |
| ешто шапуташе, па се опет осмејкиваше и изгледаше тако срећна.{S} Рајко, као неком тајанственом |
| велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки разглављени и у делове своје раст |
| е госпођа <pb n="133" /> ђевојка," — не изговори тако полаганим шапатом, да се овај утапаше у т |
| е сва стресаше од како он помену авет и изговори онакву клетву.{S} Него на све то сав одговор б |
| радосној раздраганости патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај |
| са тихим осмехом; „запалио би ме те бих изгорела!“</p> <p>— „Збиља, да запалим парче труда!{S} |
| м с ово двоје младих да у лудо главе не изгубе! “</p> <p>— „Оче!“ прихвати Рајко смерно скинув |
| залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани |
| дох, одох у облаке, залута моје ћемане, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кора |
| е, изгуби се Борчија, изгуби се чардаш, изгуби старац кораке, ударише пијани гости у смех!...{S |
| ти.</p> <p>Па дође нас кад престаде.{S} Изгуби се и последње неразговетно одјекивање говора људ |
| /p> <p>— „Слушао си, ваља да, да хајдук изгуби и срећу, и мегдан, па и живот, чим пусти да му ж |
| ли како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од беснила турског, постао духом видов |
| тиву тебе.{S} Веровала сам да си силан, изгубила сам била веру да си милостив.{S} Знала сам сам |
| уз брдо, док се није у трави од ледине изгубила.{S} Од широких мраморних плоча, које су јој те |
| не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њем |
| лија куцну руком Рајка, који се сав био изгубио слушајући за њ неразумљиви говор маџарске госпо |
| в је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Бо |
| зином и својом ситном а паметном главом издавала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било пог |
| д мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремић |
| бледорумене лако уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљиво |
| ли му око усана обиграваше осмех, те га издаваше да мисли на нешто што га весели.{S} Па онда оп |
| им краљевима?" питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад |
| жене, које су се стидљиво заклањале за издајнички облачак од танке турске ћерћелије.{S} Носила |
| рно сахранимо Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба |
| а ковчега, загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежа |
| е к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу пуно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше о |
| рштањем онога кандиоца што пред вратима издисаше.</p> <p>Њих двоје уђоше ћутећки унутра.{S} Рај |
| и позајми свој нож.{S} Ти, оче, и Рајко изиђите овога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад ту |
| као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, преко кога се у |
| адамо.{S} Знамо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> |
| него сам с њоме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла са |
| дник у зиду савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним |
| е катанце.{S} Може бити отвориће нам се излаз на светлост ! “</p> </div> <div type="chapter" xm |
| на трпезама.{S} Него хајдмо да тражимо излаз на божје сунце!“</p> <p>Узеше са светњака у капел |
| има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник |
| мо!“ рече Маргита; „али унапред знам да излаза нећемо наћи!{S} По сну, који сам ноћас снила, пр |
| ислима, него да пођемо одмах да тражимо излаза из овога подземнога двора.{S} Ако није друкчије, |
| и жива човека на улици.{S} Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју |
| дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и кидисаше на кола и коње што та |
| d>7</head> <p>После тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S |
| рзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики |
| {S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, лепо дете, само се осмејкује, па |
| е Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим |
| јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} Протрљај, молим те, своје очи, па види и |
| хових узлепрша.{S} Ништа се оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господст |
| го ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајко доиста поле |
| у све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почешће и под |
| змеђу златних лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, кој |
| ила су она на која њих двоје дођоше.{S} Између сваких <pb n="104" /> двојих врата беху уза зид |
| одземног ходника, у коме сте ви били, а између двојих гвоздених врата!“</p> <p>„Па то ће бити,“ |
| тку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина.{S} Гурну Бекира обема рукама |
| е послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње ивице од врата и њиховог оквира и не без ј |
| амим тим престолом, и управо на средини између њега и оне трпезе са царском круном, стојао је ј |
| а највише зачудило, беше што по средини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, |
| астов пањ!“ рече Рајко, замишљен ставши између она два лава а пред самим пањем.</p> <p>Маргита |
| ну зидину до куле.{S} Разговараху нешто између себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај |
| тајући Маргиту на тај плат, нека си бар између златних лавова и сребрних орлова, између пустог |
| скинут и спуштао се у снежнобелу долину између две снежнобеле груде, по којима се танка бела ће |
| је по Београду слушао о последњем рату између султана и ћесара.{S} А старац њему причаше о срп |
| l:id="SRP18920_C2.9"> <head>9</head> <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, |
| о, а већ сам да се из тако чврстих веза измигољи није било ни мислити.</p> <p>Кад се по други п |
| а, ево ми сијну, таман да се све славно измири, и њихов господски а рекао бих и — твој сиротињс |
| али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, беже, амана ти! лепо он нас учи, |
| в с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне Фишеклије при |
| ицу.{S} Као да су кроз онај тихи сутон, изнад којега се на небу бледе звезде запаљиваху, и кроз |
| пру зидину својим гвозденим плећима.{S} Изнад њих су овде и онде биле уз зид прикуцане многе за |
| и од воштанице, како се оним отвором, а изнад самог копља, провуче некаква дугачка црна игла, к |
| е гробница старе господе од овога града изнад нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их |
| по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје |
| па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ посл |
| S} Из оне старе, дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке ст |
| S} Чак и слободу делим с орловима, који изнад овог виса воле да се носе, и тишину делим с овим |
| че:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S |
| фте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повијаху у г |
| коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За њим уђе Маргита.{S} Плоча се в |
| S} Погусте и дуге веђе лепо се повијају изнад два црна ока, која свагда право гледају; из њих с |
| , скроман, као да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бо |
| та. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потресе тако, да му здрављу нахуди.{ |
| > <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко тебе посла с таквим порукама овамо на |
| ћи после дугог страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о вра |
| а!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да з |
| p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом причом.</p> <p>— „И |
| и то видела?“ прихвати старац очевидно изненађен онаким питањем, па онда одмах мирно настави: |
| и и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од стране Сарацена са извесном на |
| га српског цар-Лазара, на својим рукама изнео госпођу своју, царицу Милицу.{S} Знаш шта вам каз |
| млека, у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и |
| “</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној зд |
| једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све то метну пр |
| плака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе горе, два ме самсова дохватише.{S} На левој миши |
| вану однесу старом Дунаву, Дунаво ће те изнети на песак земље маџарске, и предаће те твоме роду |
| ке да, ником ништа не казујући, помогну изнети ковчег на најближи вис космајски.{S} Чекали су д |
| амења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево од старог |
| и му то ништа не поможе, и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана |
| ратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песницом у њих.</p> <p>„ |
| цом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија цар |
| рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњиц, беху т |
| агледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су с |
| , с митром на глави, с прстом у руци, с изразом неке племените одважности и радосног поноса у л |
| ови од дебеле и већ поцрнеле растовине, изрезане у свакојаке шаре, слике и прилике, у орлове, с |
| .{S} О мој слатки завичају, да ли ћу те икада очима видети?!...“</p> <p>И онда се невесело опет |
| себи. „Ко зна!...{S} А ко зна да л’ ћу икада <pb n="171" /> видети и оног доброг старца на Вуј |
| их: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац н |
| ењем, и пуно књига у златним корицама и икона у злато и драго камење окованих.{S} Она мало нижа |
| е су две велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим среб |
| тима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Бого |
| еликим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху зла |
| је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митре беше пр |
| готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Рајко се побоја да није излу |
| 98" /> <p>Маргита најпре и не гледаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо н |
| тим полагано и све на прстима до самог иконостаса, погледаше све иконе редом док не дође пред |
| S} У два велика гвоздена светњака, пред иконостасом, гореле су две велике жуте воштанице.{S} Пр |
| о па Маргита устаде.{S} Приђе па пољуби икону богородичину, али не побожним целивом, како то ск |
| све иконе редом док не дође пред велику икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју. |
| Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прогон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја јед |
| ца, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо |
| ило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— |
| госпође, не знам како би се свршило!{S} Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу р |
| е и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, који се у |
| ет старац; „вала, Господе Боже мој, сад ил’никад; умудри ме шта да радим с ово двоје младих да |
| ни чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни |
| ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <p |
| даље. „Изађох пред пашу, повиках: „Алах-ил-Алах Мухамед ресулах! “ потурчише ме; поклони ми паш |
| а ли тај шапут долажаше из срца његова, или са лева рамена његова, то не знађаше ни сам; али зн |
| брањаше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира |
| .{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам тебе, а мисли ми се о |
| ко из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> |
| бацати комадићима од ћерамида и цигала, или и сувим коњским ђубретом, на ону сјајну господу.</p |
| } Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не може да зами |
| о причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити да види моје |
| срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> с |
| ставицу, дотле би и Турци са самсовима, или бар самсови без Турака, стигли овамо.{S} Ако нам св |
| од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојо |
| овори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <pb n="73" /></p> <p>„Кћи зем |
| калпаци са челенкама од сребра и злата, или и са перјаницама од орлова и соколова перја.{S} И ј |
| ђе: живети па љубити онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она ро |
| ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајд |
| Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити |
| купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље пос |
| коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу ја |
| може, а друкчије ил’ се ваља предавати, или — мрети!"</p> <p>Овај мирни говор поврати мир у душ |
| као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветовао да умре певајући.{S} Чак су и м |
| ече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> |
| Гњевно викну по турски: „овамо, кучко, или ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе |
| и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до р |
| ставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} До |
| е дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или — као да се журила да заклони велику једну тајну од |
| сам ноћас снила, пре ће бити да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде о |
| рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} |
| ина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те д |
| Манда одвуче старца и кћер, и кроз два или три тренутка не остаде у дворници нико други осим Р |
| {S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо горе у врата под са |
| ило да вам то причан; уверих се да њега или и нема, или да баш неће да чује моје молитве, нити |
| ња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да ти срце зебе у часу |
| онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија |
| мо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, |
| ји се ваља да родио негде међу Хрватима или Словенцима, те разумевао и говорио српски.{S} Патер |
| } А можда се боји да га иза каквог грма или џбуна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред по |
| си л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Како се гипкост њена уз тебе у оном |
| на у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или две, а наш ће краљ опет да завојшти на Турке.{S} А |
| га пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на коме Рајко |
| њих узеше гласно усклицавати, а двојица или тројица скидоше калпаке, махаше њима <pb n="10" /> |
| . <pb n="139" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, |
| , а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо |
| моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости |
| из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вина ил’ ракије, дај ако се може да одржимо живот, |
| рикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у |
| аву своју.{S} Паде у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи д |
| них врата у зиду силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су |
| {S} Зачу се само као неко тихо звиждање или као пиштање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да јед |
| с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер сте |
| а, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, ни жива човека на улици.{S} Тек на са |
| > <p>Прођоше кроз гомиле веселих и више или мање пијаних сељака.{S} Успеше се уз камените степе |
| 39" /> Турци су нашега старца или убили или у Крушевац одвукли да га у тамницу баце, ил’ у прог |
| го да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше о |
| хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу З |
| чан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ питаше Маргита све шапутом, |
| мо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на друга гвоздена врата, |
| зеленим кожним корицама, па са сребрним или златним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном |
| ма који сад већ мирно почиваху под овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло |
| трећега дана уставила би се на четвртом или петом ударцу.{S} Четвртог дана није могла да подигн |
| ем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да проведу Ра |
| рчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — „Блене у |
| да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се |
| ају тога пута чека неко неизмерно благо или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вук |
| повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— „На сабљи |
| из села видети и разумети.{S} Кроз сат или два доћи ће двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} |
| рчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихвати |
| у и родбину.{S} Као да га негде на путу или на крају тога пута чека неко неизмерно благо или не |
| она се не макну с места.</p> <p>„Хоћеш или нећеш?! “ цикну он опет па тресну ногом о земљу.</p |
| му се најпосле на овој очи зауставише. „Или ме старе моје очи варају, или баш никад не видех та |
| џарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним н |
| људи даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече |
| се на њ осмејкиваше.{S} А старац узе да им прича шта се све десило од како се растадоше, па се |
| , да им траке на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, |
| да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста довикује: „овамо, напред! к |
| а поведе и за њих оседлане коње, и нека им обећа што год затраже, само да одмах дођу!{S} А ти с |
| вис обе руке, које дрхтаху као прут, па им свечано рече: „закуните ми се свим што вам је на ово |
| учи.{S} Претоварио кола неком грађом па им прсла осовина, те Аћим растоварује љуто кунући и кол |
| ероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихватити |
| /head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ј |
| крају другога дана прокопавања нестаде им и последње капи воде, и осташе само са неколико орах |
| отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> ни Краљевића Марка, ни |
| вели нам: слушајте царске људе и будите им покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошл |
| да се крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из се |
| <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им старац.</p> <p>Рајко уђе први, провукав се готово на |
| од свега тога. „Немојте тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испу |
| ахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће |
| аше ни с њима много да учини; врхови би им се или извили или затупили после неколико удараца, ј |
| ворише.{S} Влажан и хладан ваздух удари им у лице из оне просторије.{S} Рајко рече Маргити, да |
| дрављају.</p> <p>„Е, господа веле да си им се доста напричао, и да си ето баш лепо завршио.{S} |
| а сељака с хлебом и вином.</p> <p>Тежак им беше растанак.{S} Баш се све троје заплакаше. <pb n= |
| ра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче стиди да п |
| виде да се устручавају да му приђу, он им за чудојасним гласом разговетно викну:</p> <p>"Не бо |
| еђу себе маџарски и по свој прилици мио им беше онај поглед на околину.{S} Рајко прекиде њихов |
| ивиш... опрости ми рану смрт своју, ако им се жива нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је ма |
| RP18920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зид |
| е лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи засенуше.</p> <p>Маргита сва дрхташе од узбу |
| на велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ј |
| ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово !“</p> <p>Па се онда |
| можеш ми се ваља да поверити... збиља, има ли гдегод жена коју волиш?“</p> <p>„Како да нема?“ |
| ало" рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то ку |
| си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У последњем рату |
| киња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; г |
| чаности, глас Маргитин; „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Марги |
| живо шапутом казиваше: „ходи да чујеш, има неко с ону страну врата!“</p> <p>Рајко приђе и посл |
| Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се |
| иждању.{S} Него ви за то и не знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет |
| вораше: „смеје се мојој неумешности.{S} Има жена право!{S} Види да сам гејак!“</p> <p>„Смејеш с |
| тургија, али нема школа за витештво.{S} Има ли такве шкоде у вас?!“</p> <p>— „У нас,“ рече Марг |
| двојица да вас пропрате кроз Венчац.{S} Има тамо сад хајдука, који ће да пуцају на саркол јанич |
| ема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква баба видарица?!“ пита |
| ј јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли |
| нуто, ономе ко ослободи Шумадију, те да има чиме довршити васкрс целог српског народа.{S} Ето т |
| и као из сна пробуђен и тек осетивши да има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео |
| опље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом |
| шао да овде негде у рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чу |
| „Стари људи казују да овде у планинама има негде велика царска остава, — све бачве пуне злата! |
| та Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, |
| е чутура не покаже празна.</p> <p>— „Та има у њој нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је |
| у врата, па онда рече: „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> ил |
| ца Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има на левој страни... како да кажем... баш онде где јо |
| ве !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо |
| их зидина, као оно што кажу да Цариград има!{S} Па онда баш треба из близине да видите кулу ову |
| ли тек само пола од свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су с |
| српски сељаци пођу у најближе село, где има српски поп, да га доведу да очита молитву и гроб пр |
| Рајка на Космају, на оном изданку, где има змајев престо.{S} Спреми све што треба и чекај нас |
| обе велике воштанице, па пођоше да виде има ли онај мрачни ходник гдегод каква излаза или бар к |
| но: „наш будући кардинал од винове лозе има реч!“</p> <p>Устаде патер Амброзијус у мртвој тишин |
| ем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до |
| : па тебе или никако и нема, или ако те има, ти немаш ни милости ни <pb n="217" /> сажаљења!{S} |
| ко у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве с |
| ој земљи?!“ А сад видим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не |
| што хоћеш, али си ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена гор |
| ћеш се да и у овој <pb n="121" /> земљи има људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</ |
| се верио, то нисам и ако у нашој земљи има пуно лепих и добрих девојака!“</p> <p>„Знала сам да |
| ти тек понешто кажем.{S} У Светој Гори има манастир деспота Ђурђа Смедеревца; у цркви иза олта |
| утка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е |
| оље довољно бити оружје што га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека на |
| уже и крина мед купи ?{S} А пустињаштво има пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за |
| а једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну Рајко; „ако си ришћанска душа, кумим т |
| ало врхом од копља ова врата, да видимо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Ошт |
| а и онда зауставио би се па казивао што има да казује, ономе загрејаном и знојавом католичком п |
| т жива чежња да чује баш све што гуслар има да каже, стапале.{S} Оба младића беху у лицу од изв |
| , шта ти зовеш школом витешта?{S} У нас има по манастирима школа, где се учи књига и летургија, |
| се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кр |
| говоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље од тв |
| т погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам добри |
| ну?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што ти то дете кријеш од мене?! |
| те моје, “ узе старац благо да говори, „има сладости у сваком животу, само кад човек уме да се |
| мој Мартин.{S} Одмах дај Манду овамо. „Има ли твоја Сокица младеж на левом колену?“ питаше је |
| Маргиту, па онда онако узбуђен викну: „има ли овде живога кога ?“</p> <p>Вика његова узе да се |
| му тешко да се на ногама држи.</p> <p>„Има некакво весеље у двору?“ питаше Маргита живо и под |
| дај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад смо ето „сиротиња раја.“ Оп |
| и лавеж паса у даљини.{S} Окренух се и имадох шта да видим!{S} Чета Турака на коњма и читава р |
| е буде грофица помела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неко |
| бије ногама, себи не да прићи.{S} Море имадоше више муке с њоме него са мном. „Хајде у Крушева |
| дурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше ту пуно слугу, који насипа |
| осно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p> <p>У том часу докотр |
| буде!“ рече Рајко радосно и поносито. „Имај надежду у Бога и имај веру у мој српски образ!“</p |
| а сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге имају слободу <pb n="205" /> и такве лакрдије да збијај |
| ан калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у в |
| а, него само две црне маслинке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, |
| " /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица |
| идиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је к |
| била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је |
| блага!{S} Е баш се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега |
| љале само маште и сеновите варке, па су имали муке да не поклизну; а ти си био пет дана на тешк |
| едох у хану да оставим моје теркије.{S} Имам у њима нешто чисте преобуке па рекох: могу у мајст |
| тако!“ говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајк |
| ац.{S} Моја Расина није далеко одавде и имам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној роб |
| ето „сиротиња раја.“ Опет, хвала Богу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљ |
| гу, имамо ми по нешто што ви немате.{S} Имамо ми нашег Краљевића Марка, па Милоша Обилића, па С |
| подигне ону плочу. „Да смо џинови и да имамо пун ковчег барута, па овде не би могли пролом учи |
| .</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о |
| и Мартине ? “ Дође Мартин, надзорник од имања. „Дај неколико момака; извуците на двориште овог |
| ди у твоме народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} |
| и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> А, сад вид |
| епо и пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опт |
| најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу да Цариград има! |
| уднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полаган |
| пиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царски |
| према чесми и пусти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било |
| а се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „Та већ |
| у караван-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла |
| е Рајку, витезу без замерке — Маргита.“ Имате ли гдегод босиљка, Мартине?!" </p> <p>— „Немамо т |
| Молимо...{S} Молимо... покажите ви шта имате тамо где вам срце куца!“</p> <p>Сад се тек диже у |
| е.</p> <p>„Е, госпођо, и треба тако кад имате своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и |
| отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи па нек нам |
| лажне пријатеље.{S} Ако ме ко нападне, имаће ко и да ме брани.{S} Ако не би ти хтео, Мартине, |
| бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њиме главу да ти се мозак н |
| зумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S |
| орње ивице.</p> <p>„Ето ти под главу да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац |
| и што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, и |
| вати она брзо; „не смејем се теби, који имаш око да спазиш цвет, него се <pb n="37" /> смејем к |
| хватити: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-сер |
| ао да се увери да не снива. .</p> <p>— „Имаш ли што би желела одавде собом да понесеш?"</p> <p> |
| n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда старица узе да ј |
| уби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сироти |
| дом и лепом женом.</p> <p>„Како ти беше име?“ запита га она.</p> <p>— „Рајко,“ одговори он; „зо |
| а ће му родити два сина, који ће његово име са славом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је |
| ти и праштамо.{S} Али што си осрамотио име које носиш, не можемо ти опростити.{S} Него од сада |
| тебе стане, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„ |
| ити: <pb n="63" /></p> <p>„Хајде сад, у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести. |
| ованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Тројице и силом часнога прста, на Коме је Хри |
| Навуци све то преко твога рува, па да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку с |
| и је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре иза |
| га за пасом има.</p> <p>„Хајдете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ реч |
| о: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога Бога напред.{S} Држ’ се, госпођо, моје руке |
| ло лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш |
| с, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S |
| т у његовоме животу учини да у његовоме имену има као почетак од некакве песме. „Рајко!{S} Боље |
| е једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину у Маџарској заробио. |
| titlepage"> <quote> <p>ПОСВЕЋЕНО</p> <p>ИМЕНУ</p> <p>МИЛОВАНА ВИДАКОВИЋА</p> </quote> </div> <p |
| ами прозвали Краљевићем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи. |
| стране Сарацена са извесном намером да импедимента процесији <pb n="25" /> нашој у град Конста |
| гвоздена врата, па онда и на трећа.{S} Ина њих улажаше Рајко да у просторијама, које затвараху |
| ам ништа и не осећам ништа.{S} Па као у инат онда ми тек долажаше, да све то с већим болом осећ |
| са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала суморн |
| сећи пушта, ако строгој анализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логик |
| дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да са мачевима не може ништа |
| и мали!{S} Хеј, Маџарице бесна!{S} Него искај, млади мој ортаче, имаш какав кајиш?{S} Стегни њи |
| пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет |
| окреће, дркће му црна кожа на образима, искезио зубе, па режи као бесно псето.{S} Али она се не |
| стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим камењем, и поред сваке митр |
| бро осветљену дворану, које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курј |
| ј мањих и већих златних крстова, богато искићених бисером и драгим камењем, и пуно књига у злат |
| едела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје |
| , са дршком позлаћеном и драгим камењем искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто |
| латним пафтама, <pb n="108" /> а дршком искићеном понеким драгим каменом.</p> <p>Него ово двоје |
| ли.{S} Онде, у присоју под оном стеном, ископаше гроб за Рајка.</p> <p>Кад већ гроб би доста ду |
| ним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скелу конопцем, ви |
| ед свих шалвара, кафтана и чизама хитро искочи — он онда пусти скелу низ Мораву.</p> <p>Њих дво |
| ују да поштено мислиш, витешки осећаш и искрено говориш.{S} Видим те много млада за тешки посао |
| ника доби.</p> <p>„Ето, ако си мајстор, искуј ми ова четири талира у четири потковице!" рече Ци |
| оли се Богу, приложи цркви што ко може, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо сва |
| мање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо и младо око огњишта, извед |
| од какве ватре око које се беху чобани искупили.{S} Рајко гледаше целу ону велику, а нејасно з |
| је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас све, па у поље да се пред њим бацамо кам |
| да дигнеш нешто од онога блага, њиме да искупиш војске колико ти год треба, те да своју земљу о |
| огдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно ви |
| борне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, к |
| да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет ј |
| ко га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао |
| рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује |
| уди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље раз |
| лаву да имаш.{S} Лези ту па се одмори и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо пор |
| разусум, ефендија!“ одговори Циганин па испаде на праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси |
| ковице не посребре, твоја штета!{S} Ако испадне добро, да ми платиш за сваку по овакав талир, а |
| е свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па |
| из близине да видите кулу ову!“</p> <p>Испеше се сва господа за њим на ону зидину до куле.{S} |
| ан тим претходним, и ако врло површним, испитом, узе да маџарској господи шапутом а на латинско |
| ве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево |
| >„Е, Рајко,“ рече му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као пти |
| ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргит |
| :</p> <p>„Пусти ме, Рајко, да се код ње исплачем!"</p> <p>Рајко се све на прстима повуче од ње |
| е од мрког, жутог и зеленкастог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњ |
| доба и овуда тукли.{S} Него ходи да се испнемо на тај змајевски престо, да видиш нешто што ће |
| опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала и тебе љубила.{S |
| : образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки прстенови.{S} Рајко осети како |
| видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана жабе су невесело креке |
| ога црвен силав с пиштољима и ханџарем; испод сплава, изнад и десног и левог кука, лепе сребрне |
| је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо, и пре поснис |
| ину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ниско погнут провући некуда уну |
| ?“</p> <p>Вика његова узе да се пролама испод свода, удараше о зидине, па се у потмулој грмљави |
| д свега онога што све има под сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали |
| ђе први, провукав се готово на коленима испод огромне камене плоче што изнад њега висаше.{S} За |
| в жив и крепак старац, са бистрим очима испод густих веђа и руменим образима.</p> <p>„Куд сте в |
| ловачки нож! “</p> <p>И Мартин припаса испод атиле ловачки нож.{S} Замоли Маргиту да каже Рајк |
| Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држаље, узе једа |
| панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима |
| е од колског пута те кроз њиве и поља и испод дрвећа жураше се напред а све правцем уз Мораву.< |
| није жив!“ па се сељак гласно насмеје и испод трепавица погледаше поносито у своје дугачке и та |
| аше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</p> <p>„Да нису тамо господа маџарска |
| , напред!“ И његова се вика узе да ломи испод свода и по зидинама, и загрме сва дворана и готов |
| о...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Р |
| ом и белом брадом и са срдитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибе |
| идана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто мало са средине груди размак |
| и будио успаване људе на посао.{S} Озго испод зидина градских зачу се куцкање чекића о наковањ. |
| ом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Мар |
| који наступаше.{S} Прођоше и ону стену испод које су из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да ј |
| била умила на бистром планинском извору испод града, па се осећаше хитра као срна и свежа као т |
| </p> <p>А на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом по |
| нде светлуцаху лиске од лискуна.</p> <p>Испод ове стене у заветрини, а на ледини обраслој сниск |
| оживљава и умор односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дет |
| рудничким планинама има неки Светогорац испосник, за кога народ прича да чуда чини.{S} Не знам |
| м и сам није ти лако било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, |
| анастирима на Св. Гори и о светогорским испосницима.{S} Разговараху се тако скоро сву ноћ. </p> |
| да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то |
| ко се трже и не дотакнув се оне сласти, исправи се, покри лице рукама и — побеже од Маргите.{S} |
| тле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и |
| а Турака на коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених с |
| е срдито гуске и патке, што, дуж брлога испред кућа, беху задремале; излетеше пси из авлија и к |
| >Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до њ |
| завирује у мрачну дубину онога ходника испред њих.{S} А Рајко живо кресаше и живо гледаше да в |
| миришем тамњан.{S} Долази од те стране испред нас.{S} Овде ће бити негде нека светиња!"</p> <p |
| о остадоше да преноће поред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је |
| редини између она два лава, што ричу, и испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и р |
| а из далека угледају.{S} Ваља да пошљем испред вас људе који ће дати знак да сте наши! “</p> <p |
| нас момчадију посадио би на земљу право испред себе, дохватио гусле, превукао неколико пута, па |
| ноплавом ивицом наслонило беше.{S} Него испред тога сниског зида од збијене магле светлуцаху ов |
| То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старог посланика корача.{S} О рамену носи |
| нози стојећи замишљено загледала у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безглас |
| уга велика гвоздена врата, која се беху испречила те затвараху ходник.{S} На њима беху три тешк |
| те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме |
| оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и |
| ће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало босиљка.{S} |
| стите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапут |
| топал, загушљив од дима воштаних свећа, испуњен паром од пецива и пића. <pb n="202" /></p> <p>Г |
| подски обучена у доламе, на којима су у испупченом везу извезени били двоглави орлови, кринови |
| осмајских висова.</p> <p>На самоме врху испупчила се стена, гола и без маховине.{S} Овде онде њ |
| ита врисну и мало <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај |
| и Мартинове пројечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром оков |
| има.{S} Све друге иконе беху поцрнеле и испуцале и само се светлуцаху златни и сребрни окови на |
| амо да ће доћи, знамо да ће изићи некуд исред Шумадије, само не знамо <hi>кад</hi> ће.{S} Нека |
| у те дохвати њену, која беше хладна као иста стена.</p> <p>А стена се опет пови на осовини.{S} |
| х!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти бесови, па греби, па хватај зубма стену, па њушкај |
| да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p>„Стан |
| а срце Рајку као зрна из пушке, па се у исти мах растопише у сладак мелем.{S} Рајко осети како |
| је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, као што беше онај у пећини.</p> <p>Прођош |
| гледају; из њих светао отворен поглед, истина, не сева претњом, али као да гласно казује: <hi> |
| убрзо оженити младом и лепом девојком, истина од простог рода, али која ће му родити два сина, |
| {S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где н |
| — „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаше Р |
| у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друго, |
| и, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Рајко о |
| је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада видео ни овакве грошеве ни овакве |
| и три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њени |
| >„Молим те, оче, стрпи се док ти све по истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се |
| учинио, да коме ћу?{S} Баш ћу ти све по истини казати!“ одговори Рајко.</p> <p>Накашља се стара |
| ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да ра |
| , очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, како |
| у.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до сада |
| евин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у |
| ересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па |
| но заинтересован овом причом.</p> <p>— „Истину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже би |
| олажаше на сну да ме храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно з |
| ево од оне велике у средини, а на онако исто посниској коцки мраморној, као оно Рајков цар.{S} |
| росторијама, које затвараху, нађе онако исто по неколико катова широких полица, а на њима мртва |
| укама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом Мајке Божје.</p> <p>Р |
| {S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, млада једна |
| .</p> <p>— „Не чујем?“ одговори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону с |
| ом суду милостив био!“ викну Рајко тако исто свечано.</p> <pb n="89" /> <p>— „Гробом моје мајке |
| и мене брига обузимље!“ прихвати Рајко исто тако сетан и озбиљан; „није вајде, ваља да гледамо |
| од ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, |
| у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако в |
| потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у |
| ше по оним талирима.</p> <p>„А би ли то исто било да се на челик-потковицу поспе растопљено сре |
| љна.</p> <milestone unit="*" /> <p>Тога истога дана позно у ноћ ето га Рајко пред врата од Бекр |
| ице, а по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико |
| на Косово, напојио свога лабуда баш на истом том каменом кориту, над којим се ето мало <pb n=" |
| м послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио |
| ц.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе истом брзином којом му срце куцаше: „не бој се, не бој |
| стене што збива; друга половина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у ње |
| а мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде изме |
| да чиним ?!“</p> <p>— Да чекате док се истрезне!“</p> <p>„Кад ће то бити?!{S} Они могу да оста |
| Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али м |
| ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу за |
| велике жуте воштанице.{S} Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кан |
| икону на којој Богородица држаше малог Исуса у наручју.{S} Ту се она спусти на колена, а душа |
| р не познајеш грофицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну р |
| ем: седам година живећу о хлебу и води, ићи ћу босонога од села до села, да свету проповедам: к |
| хну руком Рајку, дајући му знак да може ићи.{S} Рајко се поклони старцу и изађе. „Ех, шта ћеш?{ |
| а бољем месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војво |
| и и оног доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} |
| нас, и ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не |
| ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бурад пуна! “ говораше |
| љаци донели ово вино да ме поткрепе, да их у смрти не осрамотим и да ме за смрт причесте; а оно |
| , па тек да <pb n="226" /> се крену, да их сељани не би опазили да кроз њиве и поља носе мртвац |
| шест талира предаду њему — патеру, — да их он подели сиротињи за здравље ћесарево.</p> <p>Стари |
| и о њима причала, па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S |
| пар црвених а широких турских чизама да их навуче.{S} Она му се сад у свему покораваше као дете |
| да утврди мир међу царевинама, а не да их поново завађа и то због чега него због једне робињиц |
| о исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабу |
| како она, у сну, прикупља усне, као да их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{ |
| о се растадоше, па се прекидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале |
| , послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи.{S} Али опет не знам поуздано.{S} За оно тамо |
| видиш да би они радили.{S} Не можеш да их стигнеш, али можеш бар из далека да трчиш за њима!"< |
| ори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и |
| воје стојаху позадуго пред стеном, која их раздвајаше од пећине и ослушкиваху не би ли што чули |
| Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у |
| ги загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених |
| т, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа невесело и бојажљиво горе у таваниц |
| ко врата и на својим грудима носила, па их, натопљене хладном водом, полагаше на врело чело Рај |
| одасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред др |
| ше сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене к |
| тера <pb n="181" /> своје коње даље, па их заустави на подножју умке, да ту чека млади пар путн |
| брзо овамо !“ викаше стари пустињак, па их крепко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном |
| е нека рука полагано пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко |
| аше као прави нечастиви; избуљио очи па их све у ковитлац окреће, дркће му црна кожа на образим |
| е!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чу |
| иже и окренув се Рајку и Маргити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече М |
| ово су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши |
| ровући некуда унутра у мрак.</p> <p>Кад их старац доведе пред тај отвор, дубоко узбуђен и сав б |
| , преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о кам |
| струне како му уху требаше.{S} Најпосле их удеси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n |
| воје клеште па, мало посрћући, отиде те их завуче у жеравицу.</p> <p>„Слободно! слободно! говор |
| па их онда склопи, подиже увис, држаше их тако склопљене као да се Богу моли, па онда се спуст |
| а.{S} Па онда склопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одле |
| е ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</p> <p>„Хвала Богу! р |
| </p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану ле |
| ну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке бакрачлије. „Него да видиш, какве су такве |
| г; прелише им гробове сузама и оставише их да на њима пољско цвеће цвета.</p> <pb n="229" /> </ |
| о, ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оста |
| шћућурила на земљи поред мехова, па би их овда и онда повукла да духну у жеравицу на огњишту, |
| нађу његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше |
| оба бокора два најлепша струка и стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од |
| рује љуто кунући и кола и мајстора који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћ |
| жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} Удари два три пута песниц |
| е они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да говори мирно, али и опет |
| гиту, па онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш вел |
| утака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге Циганинове све до ко |
| главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио си их овде негде у овим урвинама!“ „Видите да овде нису; а |
| е драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће |
| ци, отвори заклопче, диже аспре и пусти их да падају као плева; сиђе на четврту степеницу, отво |
| а јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходите, ходите, слатка моја госпођо, унутра |
| ти онако слатка уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није т |
| дан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости ми, бабо, молим те, и не брукај ме тако за |
| да л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљ |
| и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их |
| е већ до самих двокрилних врата, Мартин их руком устави, па онда шапну <pb n="200" /> Маргити: |
| к, светомрзац, бега од њих у пећину, он их мирно посматраше за неко <pb n="70" /> време, па кад |
| шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу и скачу уз њу скаму |
| м!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране и измоле. „Немој нам га, б |
| д знам шта значе оне неколике цеви, што их видех горе у зидинама од града! “рече Маргита; па он |
| велики нови новцати сребрни талири, што их у Нишу од посланика доби.</p> <p>„Ето, ако си мајсто |
| ош су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине растављаше.{S} Дуго су са све већим напрез |
| за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јави |
| и потковице!" рече Циганину и положи му их на длан.</p> <p>Циганин их загледаше, преврташе их, |
| е до врата од оне спаваће собе, ошкрину их, завири и онда махну руком Маргити да дође.</p> <p>" |
| ам овде добрих познаника.{S} Распитивах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју |
| х се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до |
| гита. „Нисам ништа!“ рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S |
| даш!{S} Чујеш, Маџарице бесна?“</p> <p>„Их, да грдне бруке да тако и говориш а некмо ли да тако |
| је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Ула |
| у силазио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петач |
| који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до послан |
| оји је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке цветове и гране.</p> <p>Од прилике д |
| ом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али ма |
| ијан, покушам поново срећу да бегам.{S} Ишла сам целу ноћ, нисам ни сама знала куда.{S} Гладна, |
| и без оружја.{S} По даље иза ове гомиле ишли су растројено и полагано чауши с великим тојагама. |
| под од саме дворане.{S} Ти су ступњеви ишли целим кругом дворане.{S} Прва два ступња била су з |
| екаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима и с |
| берете грану и наместите све што треба, ја да се мало помолим своме Богу <pb n="157" /> овде на |
| је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да пустим змијурину да по |
| уке и моје сузе; он се окренуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме уси |
| ас продра мој старац: попе, питај мене, ја сам им кум! хоће се они, хоће, само се ово момче сти |
| . „ Ти си спасла мога смука, смук мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> |
| да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „може им се! немају они <pb n="126" /> |
| ице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заједно и ћу |
| овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је пра |
| бе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, д |
| твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже мој, слава те |
| говори он тако исто шапутом.</p> <p>„О, ја их чујем!{S} Ето их с ону страну ове стене.{S} Гребу |
| д би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека моли Бога за |
| "> <head>5</head> <p>„Бога ми, госпођо, ја сам ти рањен?“ рече Рајко мирно задевајући празан пи |
| си тако мене и задругу нашу осрамотио, ја и задруга можемо ти и опростити, и ево ти и праштамо |
| од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, али то своје |
| са овога света, чега тамо да се сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећа |
| ква сам госпођа била и куда ето доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох з |
| !“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив |
| то да значи.</p> <p>— „Ех, па не знаш, ја како!“ рече Циганин, па узе да мига и да се криви на |
| е могу вам од зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, поку |
| а веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му поднесох усне, погледах га у очи, познадох га, вр |
| срећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши стари тако тешко згреши |
| е видарице рекоше: нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу |
| мерно скинув шубару. „Опрости ми!...{S} Ја из ове пећине жив изаћи нећу, а ти ако жив останеш, |
| ши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p |
| ома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш |
| е ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас |
| више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — Сад нека дођу људи |
| ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети његов долазак, а ти си мл |
| ет сребрне грошеве и Турци присташе.{S} Ја се спустих на колена, помолих се Богу из дубине душе |
| ио један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам |
| е рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, |
| ин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога витеза и да му превијем ра |
| !...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, па ослушкујем шта ће |
| ћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој спас!“ одговорил |
| усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јада |
| то своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало |
| гити запита их: „шта мислите?“</p> <p>„ Ја сам се смислила!“ рече Маргита мирно и готово хладно |
| емља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет те |
| оркиња, као са дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робињ |
| ше мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине; она их подиже и погледа |
| невесело и бојажљиво горе у таваницу, а ја кроз таваницу у облаке, одох, одох у облаке, залута |
| се, госпођо, моје руке ако се бојиш, а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има с |
| с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох да огледам да ти послужим, те да се ропства из |
| и испавај док нам старац не дође.{S} А ја ћу ено тамо поред оног оклопника пред царем Душаном. |
| нати шта да ради те да те награди.{S} А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, |
| соше ме њене трепавице.{S} Она трепне а ја клецнем; она на лево пође, на лево се окренем и ја; |
| </p> <p>— „У добри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Р |
| онда чула?!...{S} А питаш ме откуда га ја знан?{S} Па познао сам га чим сам га видео.{S} То је |
| лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њима поклоне чиним!{S} Него, није то тамо моја зарад |
| лике долазила на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> < |
| срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу да такве сузе лије!{S} Немој, |
| >„Госпођо," поче Рајко; „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја как |
| ник у зиду од леве певнице.</p> <p>„Ама ја тебе чеках.{S} Не хтедох у светлост без тебе.{S} Ход |
| горе мени своме господару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ пи |
| ла на мисао, да си ти некада ја ли цара ја л’ царицу, у двору царевом дворио!“</p> <p>Насмеја с |
| ако пуни доброте и милости!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што ва |
| због мене тако млад гинеш.{S} Немам шта ја теби да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је прост |
| што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу. <pb n="48" /></p> <p>Повик |
| е најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па и не |
| ће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, Боже |
| ући.</p> <p>„Нема друго, него одмах сад ја идем да растурим лажне пријатеље.{S} Ако ме ко напад |
| риви мало своју шубару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти каж |
| ти!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам грофица Маргита!{S} Е, лепо; грофица Маргита има |
| ма пуно сладости и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу т |
| рске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с веверицама делим.{S} Чак и слободу делим с орловим |
| а.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: да се поделе сиротињи, нека мол |
| , а ја ћу његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мр |
| е и завичаја дођем?!"</p> <p>„Не бих се ја смео поуздати у се да се не поуздах у Бога, и ево се |
| аџарица Рајку, „видео би ти како бих се ја друкчије винула коњу у седло.{S} Али како ћеш с овак |
| бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Рајко. „У нас се крштене душе не про |
| Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје ма |
| нин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се |
| та она сама у себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у |
| она на лево пође, на лево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} |
| ево се окренем и ја; она десно, десно и ја, као сунцокрет за сунцем!{S} Занесох се, занесох се |
| е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрдије!" рече Маргита мирно. „Избавље |
| сутра и показати, и без тога меда, који ја за горске пчеле чувам, и без тих ораха, које ја с ве |
| н луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излуд |
| пева чему ван песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам |
| дина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ < |
| оме што може бити, али ми се чини да ни ја тебе никад, и да бих хтео, заборавит’ не могу!{S} Ев |
| и о нашем добром старцу!{S} Али нећу ни ја да спавам, хоћу само кости да одморим.{S} Седи ту сп |
| ете се старцу: „бадава, оче, не знам ти ја то!{S} А и како ћу?{S} Ти видиш да сам прост сељак!“ |
| а сва пренеражена.</p> <p>— „Не знам ти ја казати где су сада господа маџарска!“ понови Рајко, |
| гон у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „ |
| че гудалом по струнама.</p> <p>„Нећу ти ја ноћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а ка |
| те га додавати на оне сребрне купе, док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мр |
| шта се овде збива!{S} Ходите унутра док ја пошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто у |
| те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о цар-Лазару и царици Милици |
| >„Притврди своје срце, госпођо!{S} Знам ја како ти можеш храбра да будеш!{S} Даће Бог, све ће д |
| чинио што си то патеру поверио!{S} Знам ја, вели, има племенитих људи у твоме народу.{S} У посл |
| на младог, онда ево овај бокор поклањам ја грофици, а овај други носи, па од њега нека госпођа |
| <p>— „Ако су они били господа, била сам ја госпођа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, |
| поздрави, поклони и дарови.{S} Сад сам ја овде сигурнији и силнији од санџак-бега у Крушевцу.{ |
| е народу.{S} У последњем рату, имао сам ја, вели, у мојој војсци и Србе драговољце.{S} Откидају |
| си ти патио хиљадити део онога што сам ја овде препатила, та клао би га зубма а не ножем!“</p> |
| стотинити део оних грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало п |
| јом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти с |
| ичам?!...{S} Ко +није сам патио што сам ја патила, или ко није очима гледао моје муке, тај не м |
| е му Маргита.</p> <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћем |
| ко је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да |
| о на Борчију да га рукама удави. „Нисам ја крив, милостиви грофе! “ брањаше се Борчија; „него е |
| велика господа, не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја р |
| хо, хо, хо!</p> <pb n="53" /> <p>Видим ја, хоће мој ортак одмах велики чардаш!{S} Чујеш, Маџар |
| то мога двора.{S} Тамо ногом кад крочим ја сам госпођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још сло |
| силазим ни у коју варош.{S} Мојом ногом ја одавде крочити нећу; мањ да ме понесете силом на рук |
| име божје да пођемо!“ рече Рајко. „Ево ја ћу најпре изаћи да видим да нема кога.{S} Ако никога |
| “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај |
| чини да овај попа теби само смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} |
| да остајеш само у твоме џемадану, и што ја да лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ва |
| рави на прави његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу т |
| гаш, ја те доведох у ову клопку, па зар ја да останем да жив тебе мртву на души носим?!...{S} Н |
| где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} Успр |
| аваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми се некако чини да сам негде |
| ега тога не може бити ништа.{S} Не могу ја ни часа часити на твоме двору, него да видим само да |
| ти па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана исп |
| ве тренутке, кроз какве сам у оном часу ја душом својом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од је |
| да ћемо... или боље да кажем <hi>да ћу ја </hi> своје кости овде оставити!“</p> <p>— „Ми Срби |
| ања рече:</p> <p>„О Ружо слатка, шта ћу ја ако он умре!“ — „Неће ваља да умрети!“ прихвати Ружа |
| лепе земље маџарске, па да видиш шта ћу ја од тебе да начиним! “</p> <p>— „Ама, ходи, молим те, |
| то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде на овај миндерлук испод про |
| ј миндерлук испод прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да |
| барона.</p> <p>„Хе, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грли |
| главе своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плаш |
| p>„Госпођо, немој да плачеш!...{S} Нећу ја умрети...{S} А баш и да умрем, па ништа !....{S} Ист |
| одно! говораше му робиња немарно. „Нећу ја ноћас ни мој врат а камо ли груди обнажити пред тим |
| Ил’ би твој смук мене прогутао, ил’ бих ја њему главу размрскао !“ рече Рајко.</p> <p>— „Еј, бо |
| викну Циганин као пун пуда. „Та не бих ја њу дао ни за какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих |
| има и срца и памети; „госпођо, док бих ја нашао и довео ластавицу, дотле би и Турци са самсови |
| н-серај на одмор! “ </p> <p>— „Имао бих ја овде вама пуно да казујем.{S} Не би стигла за све ни |
| болан Рајко! па да си га убио прво бих ја сада висио на грани, а ви би двоје скапали доле под |
| екоше ми. „Заветовао сам се,“ прихватих ја, „да за седам година не силазим ни у коју варош.{S} |
| о!"</p> <pb n="100" /> <p>„О, ти мислиш ја сам се молила Богородици!?{S} Није, него сам с њоме |
| > <p>„Па куда ћемо ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, |
| че:</p> <quote> <l>„Голубане....</l> <l>Ја опремих своју ластавицу,</l> <l>Хајдмо сада у поље К |
| она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање, жена грофа Аладара |
| е крену.</p> <p>„Причекајте," рече им; „ја сам већ ударио белеге које ће сељаци оздо из села ви |
| аво што говориш, госпођо!“ рече Рајко; „ја те наведох да бегаш, ја те доведох у ову клопку, па |
| сам ја домишљао!“ рече Рајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Мили |
| да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог |
| па наже чутуру и добро повуче.</p> <p>„Ја да црних калуђера, е баш брате знају каква треба да |
| обро повуче и настави да прича:</p> <p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} К |
| ема њима па рече са свим мирно:</p> <p>„Ја сам Маргита, грофица од Нађ-Бање!“</p> <p>— „Била си |
| грма, нигде липе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с |
| управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке |
| мци, на врху које има засађено неколико јабланова.{S} Са врха те умке до у сами двор грофов нем |
| их то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а |
| е већ било село кад се на оној умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху з |
| посадимо на зелену траву под оним тамо јабланом.</p> <p>Маргита му се насмеја, али га послуша. |
| {S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у нешто мало дужу но ширу коцку, |
| тири стопе висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погну |
| извијен био.{S} Круна, скиптар и златна јабука с крстом лежали су доле поред престола као бачен |
| ели су сад о оно нешто ораха и неколико јабука.{S} Од три ораха, које би узео из зембила, Рајко |
| ика и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве мале и велике чутуре.{S} Све |
| л бацио, само да дуже потрају.{S} Али с јабукама не могаше то исто чудо да чини, те да се једу |
| дну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Прихватише се својски и не мислећи шта <pb n |
| нако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би загризла сво |
| висок, на њему велика златна јабука, на јабуци велики двоглави орао од сребра, погнуо се, рашир |
| ашта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је с |
| се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !...{S} |
| ..{S} Збиља, не дај Боже да овде умрем, јави мојима у Расину, и старцу на Вујну...{S} Пошљи пар |
| душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> <p>Нико |
| рло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старцу на Вујну!...{S} О, моја добра госпођо, коли |
| ми обиђи гроб молитвом и поменом.{S} А јави мојима у Расини!“ Саже се па с пуно побожности пољ |
| а у главно здање водила, као да хоће да јави своме господару радосну вест, али се на средини ст |
| . „ О, немој да ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} В |
| о се у мисли које су биле више снови на јави него озбиљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је |
| а јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, али само као војвода Ра |
| о ?!“ Тек неко од господе рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекну |
| дитим погледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} |
| ма.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам беше очевидно узбуђен и |
| о. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на |
| <p>„Ништа за то.{S} Моја се земља мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром с |
| ајко невесело; „ја помислих да ти се то јављала наша српска царица Милица, која је била тако до |
| ко било.{S} Свецима и испосницима су се јављале само маште и сеновите варке, па су имали муке д |
| уначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле под прстима правог песника одјекнуле би |
| дрвене столове око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију |
| учју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отвори трепавице па га уморним |
| S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре видело се чело не баш високо |
| ове!“ Ја да си видела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи крш |
| ечи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све |
| и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се ма |
| дела оне бруке и онога јада!{S} Моли се јадан Марко па све прсте да поломи кршећи их, „опрости |
| !“ цикну старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, |
| р испава.{S} Ко зна на какве ће се нове јаде и невоље разбудити!“ говораше сам у себи.</p> <p>И |
| нашег цара, — близу тебе, госпођо моја, јадна млада и лепа и добра жено!“</p> <p>И онда отиде о |
| тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, ба |
| акивали тек ових последњих дана!{S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама |
| и не би суђено да завичај видиш!{S} Еј, јадна жено, баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у |
| а би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — |
| у притискиваше срце при помисли, да она јадна жена, онако млада и лепа и онако добра, оста да р |
| .{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; |
| е усијаним клештима вући по паклу!{S} О јадна кћери, како си од таког чуда жива остала?!“</p> < |
| .{S} Завадих се с Богом..“</p> <p>„Како јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запреп |
| а подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кукавна!{S} Ох, не желим ни свом душманину да п |
| засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, јадна жено! не бој се, дете моје, доћи ће о |
| ори ову гробницу, шта ће да буде од ове јадне жене поред нене?!“ Сав се стресе од ужаса, али не |
| ма, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p>„Па немој се тако препадати!{ |
| ово !{S} Еј тешко мени!{S} Шта ћемо сад јадни Рајко?“</p> <p>И онда се опет подиже, склопи руке |
| о погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" реч |
| кантар док га не претегне!“ Узеше моји јадни сељаци помаљати и по који дукат, те га додавати н |
| а се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ће с |
| ајснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким уздахом, и однесе је |
| им уздисајима само понављаше речи: „еј, јаднице моја, баш ти не би суђено да завичај видиш!{S} |
| кучка договорили, да поделе благо нашег јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово тр |
| иш?“ питаше ме санџак-бег. „Ко шта може јадној раји?{S} Она као дете сироче радује се да чује п |
| марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да пође за мном да се жива у |
| баше Хасан-аге Зулуфлије вели ти: да ту јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати |
| грозних мука што сам ја у оној зверској јазбини претрпела!{S} Мало по мало па осећах како се и |
| те избави?{S} Зар да те самсови вуку у јазбину оне црне звери?!{S} Предај се мојим бистрим тал |
| Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам д |
| крупан као крупан орах, а они други као јаја голубија.{S} Пред круном беше положен унакрст <pb |
| вљати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „бад |
| а рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун чу |
| о, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Са |
| ну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило се у двориште преко једног |
| рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри |
| вцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде трептаху над мрачном масом, која под |
| инило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах у себи и зарадовах се.{S} |
| S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} |
| речи да проговори.{S} Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, и |
| кидаше само да их понуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо |
| вице од врата и њиховог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> < |
| а, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прса н |
| све по реду оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарс |
| или баш никад не видех тако младоликог јаничара !{S} Добро си ми дошао, аго!“</p> <p>Њих се дв |
| ским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, али без оружја |
| е параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, коју само очајање дати мо |
| да отвори врата.{S} У том викнуше Рајка јаничари оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад ве |
| пође напред.{S} Хасан-ага даде заповест јаничарима и чаушима да се устроје по странама рад зашт |
| ега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол са главе своје, па онда подиже дијаде |
| ад хајдука, који ће да пуцају на саркол јаничарски чим га из далека угледају.{S} Ваља да пошљем |
| ести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких ту |
| заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изн |
| другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка и узеше рујно вино пити, Маргита поче полагано да |
| пију, док не зовну у дружину Сибињанин Јанка!{S} Веруј, тукао се и он за вас као и многи други |
| огледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, н |
| :</p> <quote> <l>„Кад се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну |
| ила, — сваки оде своме завичају, — оста Јанко на бијелој кули, — и са њиме госпођа <pb n="133" |
| ....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда Рајко поче ла |
| себи, „ни дивна ћерка од Божуна Бана а Јанкова госпођа девојка, није лепша од ње!“</p> <p>Тек |
| а Косову, бранећи од турске сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову |
| и с Краљевићем Марком, час са Сибињанин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела |
| д стрица, кога смо били звали Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у |
| Сибињанин Јанком...“</p> <p>„Сибињанин Јанком?!“ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш |
| знао о <pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку.... |
| а станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по томе, што је |
| ита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа |
| о од вас не може да ме позна?{S} Силађи Јаноше, зар сам толико остарела да ме не познајете?{S} |
| оде рече: „дух се јавио, вампир, авет!“ Јао да сте само видели!{S} Дрекнуше сељаци: „беште, ето |
| урци да вас пламен његов не дохвати!{S} Јаох, браћо, изгибосмо!{S}" Поломише се Турци низ плани |
| да он хоће да чује молитве?!“</p> <p>— „Јаох мени, моја слатка и милостива госпођо, како то пит |
| Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао |
| тако тешко Богу згрешила да те пси као јареб гоне и да те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ |
| , који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{ |
| ли стигао да ослободи род ришћански од јарма турскога!“</p> <p>У радосној раздраганости патер |
| га обузе, из које прену тек кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?! |
| есницу.</p> <p>„Овде, господо," зачу се јасан, а сада и пун свечаности, глас Маргитин; „овде, г |
| е био тако сладак, тако мек и опет тако јасан. </p> <p>„Улазите унутра и не бојте се!“ рече им |
| } Почеше лепо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајк |
| /p> <p>Лавеж паса и вика од људи све се јасније чујаше.</p> <p>„Ама немојте тамо, ако Бога знат |
| епо и полагано, па пођоше све јасније и јасније, све гласније и гласније, док се Рајко не узе д |
| !“ па се онда окрете гостима и поче што јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Марги |
| о неколико пута, па <pb n="128" /> онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало н |
| ини, узе говорити нешто маџарски својим јасним а уздрктаним гласом, и онда седе на стену, покри |
| ећу главу Арапову, онда већ Рајку поста јасно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S |
| аву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле рекао да је |
| !“ рече Рајко меким гласом у коме се, у јасном металном звеку, мешало и нешто поноса. <pb n="7" |
| е није било плаво него сиво; Копаоник и Јастребац замотавали су главе своје магловитом копреном |
| воје магловитом копреном; ни орлова, ни јастребова није се нигде могло видети; још мање јата ди |
| уно звезда.{S} Свеж поветарац дуваше од Јастрепца.{S} Нигде никога.{S} Рајко зазвижда.</p> <p>А |
| ва није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића од брвана |
| !{S} А мене Турци стегоше; витлају голе јатагане око моје главе; „казуј где су?“ веле: „сакрио |
| е Турци низ планину, побацаше и пушке и јатагане, оставише и коње и конопце.{S} Ето биће ту нег |
| а пуно три пара крила; како су поломили јатагане борећи се с њиме, и како су устукнули тек кад |
| его стегнем срце и стиснем зубе па и не јаукнем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се уси |
| тито, па махну сејменима да ме воде.{S} Јаукнуше моји сељаци, па брже боље повадише <pb n="156" |
| људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто замишљен.</p> <p>Био ј |
| иш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да ј |
| мехнуо и рекао: „красно момче!{S} Добар јахач а и коњ му добар!“ Патер Хијероними превео <pb n= |
| рану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња од мегдана.{S} Ту се просто |
| било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајка, који |
| пирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пођ |
| витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко зас |
| ећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> < |
| д би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куцању срца њеног.</p> <p>И Рајко се беше сав пре |
| јаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска |
| јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа |
| или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није ти посе |
| молим те, своје очи, па види и кажи ми, је ли ово доиста злато, а оно тамо сребро ?! “ <pb n="1 |
| себи говори, рече: „ама и ја се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред |
| стезања. „Волео сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину |
| викну сељака.</p> <p>„Молим те, брацо, је ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S |
| ванаест сребрних престола владичанских: је ли грех да поштен млад човек без икакве непоштене за |
| !“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овам |
| ог овог витеза!“ шапатом <pb n="215" /> је преклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут |
| воју песницу.{S} Покушао <pb n="148" /> је са неким од краћих мачева, које пробра из оних ковче |
| о, храбра сам као какав Србин витез!{S} Је л’ ти то боље по вољи?“</p> <p>— „Само кад си се раз |
| вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш т |
| его због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право |
| ас да сте покорни док не дође земан!{S} Је ли?{S} Хајде на вешала с њиме!“ викну бег љутито, па |
| из златног пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са л |
| егова сунчевом топлотом напајала?...{S} Је л’, каква се топлота из њега и каква милина из те то |
| Рајко, немој да се шалиш са мном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у |
| бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, да ником казати нећеш?!“ питаше Рајко.</p> |
| у животу не осетих.{S} Не знам ни да л’ је то управ туга, или нека жудња и чежња.{S} Гледам теб |
| не може да послуша свога господара, ал’ је теже срцу одолети, <pb n="8" /> да не иде на бој на |
| о кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} А мене воли |
| па се пљесну рукама; је ли ово сан, ил’ је јава?{S} Анчи, Марушо, децо, овамо те!{S} Овамо !... |
| ли жив гроф од Нађ-Бање ? !“</p> <p>— „ Је ли жив?{S} Како да није жив!“ па се сељак гласно нас |
| дугачке и танко усукане брке.</p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Ка |
| и у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је |
| _C2.7"> <head>7</head> <p>„А гле, каква је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој |
| шу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш каква је то гадна звер !{S} Да си ти патио хиљадити део онога |
| Маргита.</p> <pb n="182" /> <p>— „Каква је то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок |
| отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није |
| утака било смркло пред очима, као да га је неко буздованом у главу ударио.{S} Не могаше ни да м |
| м и покретним ноздрвама.{S} Наусница га је <pb n="6" /> тек мало нагарила и остављаше да се леп |
| ука откова срце моје од окова у које га је страх везао био; моја памет, која мало час хтеде да |
| ом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у брзо право очајавање понело да хвата.{S} Изломио ј |
| вога сужња, заробљеног Турчина, како га је хранио белим хлебом и појио црвеником вином, и најпо |
| и онда узе причати све по реду како га је, како рече, нечастиви три пута искушавао, како је тр |
| лаго или нека изванредна срећа, тако га је радосна жудња вукла некуда — и сам није знао куда, и |
| и само га брже изнураваше.{S} Рајко га је држао као за земљу прикуцана.{S} Маџарица му додаде |
| црвеног <pb n="120" /> мерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у сне |
| истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је |
| ead> <p>Није мислио да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је д |
| обе руке на велики и широк мач, којега је држак у крст извијен био.{S} Круна, скиптар и златна |
| у Цариград по нарочитом послу, од кога је зависило хоће ли се истом закључени мир одржати или |
| рке, ево се Маргита теби привенчава, да је од сад твоја и овога и онога света.{S} Стављам ти св |
| {S} Стигао беше извештај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргит |
| суру... овде, двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики |
| е моли, да покрене срца ове господе, да је ропства ослободе!“</p> <p>Диже се старац, скочише и |
| онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни! |
| ених усана отргао.{S} Веруј ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <p |
| у сну нешто тако невино осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неко |
| !{S} Како оно рече патер Хијероними, да је она од велика господска рода, властелинка, кнегиња, |
| не хтеше да чују што им ја говорим, да је право или да те отму ил’ откупе, ја рекох у себи: „м |
| , и по лицу, и по стасу, и по кроку, да је од господска рода!{S} Па то господство, и онака лепо |
| и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени Халил-бег Махмут-беговић <pb n="51" /> платио о |
| уђера, е баш брате знају каква треба да је ракија!{S} Жестока!{S} Валах да <pb n="45" /> спусти |
| аплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Рајка.{S} Са свечаном мирно |
| ризла своју кришку, док не би видела да је Рајко загризао своју.</p> <p>„Да делимо право као бр |
| тави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јаднице моја!“ рече опет са тешким |
| на друга жена за коју сам ја мислила да је света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Еф |
| питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циганина не вреди питати, |
| мишљеност и суморност учини се свима да је баш подозрива.{S} Није му испало ни до Крушевца ни у |
| јурину да полагано провуче главу, па да је буздованом размрскам!“</p> <p>„Не, не, не!{S} Никако |
| е радује се да чује понеку бајку, па да је и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам с |
| один види, он ће вратити невесту, па да је мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчи |
| у, само кад човек уме да се удуби па да је нађе.{S} Зар пчела само са руже и крина мед купи ?{S |
| и по трећи пут оженио !{S} Ово мора да је нека пометња!</p> <p>Хасан Зулуфлија куцну руком Рај |
| кола за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака |
| мом двору видиш! “</p> <p>— „Ма шта да је не може бити твоја брука и срамота!{S} Казуј, молим |
| у. „Гроф Аладар од Нађ-Бање биће сад да је мојих година!{S} Нисам слушао да се и по трећи пут о |
| из пећине овамо ушли.{S} Опазише сад да је она и с ове стране обележена онаквим истим крстом, к |
| већ у тренутку, у коме га запе, виде да је грехота убијати пијана човека.{S} Окрену цев горе у |
| Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме левом наручју загрљену држи, и да је |
| с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да вама зло какво чине! |
| дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену покривен својим малим гуњцем и да поред ње |
| е људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја логика каже: „отерајмо га |
| и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој и светлој господи; али оно друго н |
| ни!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је тако!{S} Није право да ти на твоје женско раме прима |
| се изви из Маргитина загрљаја, и узе да је очима мери.</p> <p>— „Зар да ме Кондор позна, а ти д |
| вах их о оној робињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре |
| Маџарске, — заробио.{S} Сви ми веле да је нека необично добра душа, и да не може бити да није |
| му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и |
| аргита дише.{S} Не смеде да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испав |
| вети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да је у тебе срце и чисто и јако. „Ево га нађох!“ говорах |
| па као да га нестаде.{S} Учини му се да је остао само с њом сам у свеколикој васељени.{S} И онд |
| да онда проструји кроз Шумадију, те да је као неку цркву тамњаном окади.{S} На све то и на сва |
| де за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају запоји.{S} Немаде куд, већ мораде |
| и то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те |
| астави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, гарава моја голубице, |
| s"> <note xml:id="SRP18920_N1"> Биће да је то царица Милица са својом сродницом калуђерицом Ефи |
| гима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је то каква стара малвасија којом су се наши стари јуна |
| ладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p>„Какви самсови, кћери моја |
| ратити.{S} Нишки паша нешто као рече да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пр |
| , не могах; сетих се што ти оно рече да је и грехота и срамота; него му стадох чизмом на прса и |
| адан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет стопа у дужину, д |
| ло после лекари из Сегедина и нађоше да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Марг |
| ди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце <pb n="16" /> које су му неке |
| сно да она тихо и равномерно дише, и да је заспала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим |
| своме левом наручју загрљену држи, и да је њена глава наслоњена на срце његово.{S} И још је неш |
| А она кучка зна да га је омађијала и да је он сиромах у њеној мрежи.{S} Није дуго потрајало док |
| Кажите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој |
| штај од Мартина, да је најмио лађу и да је у Сегедину све готово.{S} Маргита нареди да с њоме п |
| а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мислио сам како да вам у том помогнем |
| <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је о |
| г пехара, водом запаја?....{S} Је ли да је вредно било залутати?...{S} Макни мало са лица њена |
| , удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, |
| атно срезаним носом за који би рекли да је дивна копија у слоновој кости са статуе какве јелинс |
| дважности.{S} Сад се тек Рајку учини да је дивно лепа.</p> <p>„Децо, у урвинама и што би било с |
| ијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> <p>У истом |
| пала.{S} Не хтеде се одмах прекидати да је наглим прекидом не би разбудио, него све лакше и лак |
| просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживети да је виде просечену ?!</p> <p>Оно мало погаче већ су поје |
| кнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он имао неки узрок за то!“ <pb n="142" /></p> <p>— „ |
| ве један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе господе од овога града изнад нас, и о |
| а у бару испред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говор |
| ан песме нема станка.{S} Али ја знам да је Хуњадија Јанош од наше горе лист, а знам најбоље по |
| е знам поуздано.{S} За оно тамо знам да је цар Душан.{S} Еј, капе!“ И Рајко отиде опет да избли |
| а!“ рече усправивши се. „Мислила сам да је то можда пањ на коме сте ви Срби секли главе вашим к |
| старац, па састави веђе; „како јадан да је убије?!“</p> <p>„Бога ми, да не би госпође, не знам |
| ујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или близу нас! — Не, не ; немој да т |
| шаран крупним црвеним гранатима, као да је стена упрскана џиновским капљама крви, које су се, п |
| логлав, сав уздрхтан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољ |
| која ћуташе па се само стресаше, као да је у грозници, и ломљаше грчевито своје прсте.{S} Даде |
| ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жутог воска, а <pb n="194" /> не од злата.{S} Па |
| јаше крупним и промуклим гласом, као да је и сам већ неколико ноћи пио и певао те промукао.</p> |
| у немом чуду у Рајка.{S} Рајко, као да је чуо шта она сама у себи говори, рече: „ама и ја се п |
| престо до њега, и онда ту клону, као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— |
| само како се сви очистише!..{S} Као да је вихор ветар духнуо па их као плеву и прашину однео!. |
| и не дочека Рајкова одговора.{S} Као да је жеравицу на главу ставила, тако живо скиде дијадему, |
| ног лишћа и бледожутог цвећа.{S} Као да је нека тајанствена рука хтела да танком и мирисном хла |
| задубла у неке дубоке мисли.{S} Као да је душевно болесна, тако се укоченим погледима из разро |
| сле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да |
| тога првог и бујног излива суза као да је ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="22 |
| чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало к |
| чила очи, изгледаше престрављена као да је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари с |
| и сребрних светлица.{S} Сам свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине канди |
| д сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна |
| астиде се сам од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није |
| казаном радошћу.{S} Чинило му се као да је робовао у конаку Мустаф-агином, па се сад слободан и |
| се ту устави па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног |
| се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешког неког облака.</p> |
| да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега пукао, тако Рајко беше заглунуо, зан |
| њу, коју није слободно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слобо |
| а горе изгледа <pb n="168" /> ми као да је мраморни престо цара змајског, и на овој простирци о |
| ше о накиту и снива!“ рече Рајко као да је некакав <pb n="141" /> старац пун искуства; „а колик |
| руге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена румена; и саме вране и свр |
| урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на каквој осовини.{S} Испод ње се могао човек ни |
| рекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуши, или као да се заветова |
| он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на |
| ом и шкрипутом жица стаде чардаш као да је сабљом пресечен.{S} Осу се лупање песницама о сто и |
| ремићемо га," говораше Мартину, "као да је племић од ове старе господске куће.{S} Ковчег од угл |
| иже и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Маргите муња севнула, и као да је гром поред њега |
| } Па стари се гроф жени!“</p> <p>Као да је гром поред ње ударио.{S} Маргита скочи са клупе на к |
| сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осети жеђ за том слашћу, и као са нек |
| ано знао шта би му стриц Павле рекао да је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху |
| те нећемо моћи путем одмицати; него да је зовнемо да седи с нама на миру док твоји људи не дођ |
| т, док ви не смислите на тенани како да је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога би |
| } Не би ми било чудо, да се показало да је дух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се п |
| о Страхињи мени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога |
| е Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче нагло да бледи и жути.</p |
| нија, рођена и најрођенија... за што да је јаком својом мишицом не загрлиш и на мушка своја прс |
| је хајка!{S} На звериње нема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми |
| авесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си |
| една ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опет освануо дан, а нашег старца нема!{S} Ст |
| ом Маргиту у лево плеће, и диже руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дох |
| ихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела о |
| о тамо ударимо! “</p> <p>„ Рекао бих да је глас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ го |
| нема ништа од ње!{S} Ја му се молих да је придигне, па ма и богињаву и слепу, само нека ми дет |
| е света Марија Магдалена, док не чух да је она зове Ефимијом!“</p> <p>„Е, онда неће бити што са |
| а наша ортаклука!“</p> <p>— „Да знаш да је не бих одврнуо да није за хатар нашем ортаклуку!“</p |
| <p>— „Баш нисам.{S} А откуда ти знаш да је то цар Душан?“ рече Маргита мирно.</p> <p>„Ниси чула |
| свим поуздано, окренув се Маргити; „да је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет др |
| ораше Циганин облизујући се.</p> <p>„Да је додамо мало и твојој мајсторици!" рече Рајко погледа |
| к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозора, овда и онда, затрептавала звездана с |
| ита дође до младе Циганчице.{S} Погледа је оним широким и меким погледима својим, у којима не б |
| ана!“ викну Рајко запрепашћен и погледа је чисто са сажаљењем. „Па шта си ти то онда чула?!...{ |
| оње цареве на овој чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио с |
| ке чудне слутње. „Ко зна,“ рече, „можда је мој старац од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је |
| црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готова на свако зло.{S} Начиниће гунгулу и убиће вас |
| била њена љубављу зажарена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{ |
| е, узме да носи твоје витешко име, онда је и право да ме са свим заборавиш!“</p> <p>„Вала госпо |
| ализи данашњи инцидент подвргнете, онда је неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, |
| онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшном клетвом заклео све, који буду игумани његов |
| под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи мле |
| преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и викну сад |
| то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он |
| Уморни путник, ма које вере био, свуда је под божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако п |
| ко главе Рајкове као венац.</p> <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладн |
| и: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пит |
| ад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако |
| а мени јавља ватром својих ритова, а ја је поздрављам ватром свога срца.{S} А за ово опет теби |
| је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати м |
| ља да од ове хладне стене.{S} А и твоја је рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва не |
| сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване трепавице пала од оног драгог каме |
| а, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје земље вратила.{S} М |
| амо са неколико ораха.{S} Маргита, која је иначе тако разговорна била, ућутала се и постала сум |
| нећеш да предаш!"</p> <p>Маргита, која је мало час села на земљу, диже се сад у висину.{S} При |
| јављала наша српска царица Милица, која је била тако доброга срца, па би се над твојом судбом з |
| видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране обгрлила.{S} Видећеш у њој пуно л |
| на својој танкој сивој ластавици, која је својом брзином и својом ситном а паметном главом изд |
| уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, као да хоће да ја |
| од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше |
| сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, седео је на зе |
| ра, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом, златом и ситним бисером. |
| једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи после дугог страдања и |
| де свога друга, него због неправде која је у судбини!{S} Је л’ тако?!“</p> <p>„Не може да је та |
| ој сирочади, правди и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S |
| кад си се разведрила, па не мари, нека је како год хоћеш.{S} Дугачке су те ваше маџарске молит |
| тајем.{S} А већ није нам друго!{S} Нека је хвала Богу који нас, ето, пред твој двор срећно дове |
| могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, шта велите?!“</p> <p>Гракну |
| есно док не видиш светлост ! и сад нека је Бог с вама!“</p> <p>Зачуше и лавеж паса и вику од љу |
| ак-бега у Крушевцу.{S} А за све то нека је хвала прво Богу, а после моме пријатељу смуку, који |
| : „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" /></p> <p>Али у самом тренутк |
| ебу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика у пећини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још |
| Рајка.{S} Са свечаном мирноћом издавала је заповести за његову опрему.</p> <p>„Опремићемо га," |
| и окови на по некима од њих.{S} Владала је нека света тишина, прекидана само прштањем онога кан |
| ој постељи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага |
| 14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње |
| се.{S} Пред чатрљом Циганиновом стајала је као кип робиња његова, па наслонив главу на десну ру |
| једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза њега плашљиво на златне лавове погледа |
| ву стопу виша од оне друге две, стојала је на ногама од црног углађеног мрамора, застрвена је б |
| од сребра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и дра |
| ајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је турске папуче од жутог сахтијана, извијене у вршак к |
| уна лепоте, мирноће и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{ |
| лтара.{S} У ходник у томе зиду допирала је од некуд светлост нека, много јача но што је била он |
| оча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене п |
| двоји уста своја од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пун |
| шала да ломи стену.{S} Првих дана могла је и да обије по <pb n="150" /> које зрно од стене; тре |
| т година.{S} Мало подаље од њега седела је на земљи, а наслонив <pb n="11" /> се леђима на плет |
| г лица.{S} Лево од старога грофа седела је у трећој наслоњачи жена већ у годинама, црне масти, |
| а једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном |
| м искићеном.{S} Поред њега десно седела је, у онако исто високој и богато искићеној наслоњачи, |
| велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најширој зидини од разваљеног града.{S |
| лопљене, као да оба беху слепа.{S} Цела је прилика била пуна лепоте, мирноће и нежности, и имал |
| некадашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време ј |
| о наслона од сребрног престола.{S} Била је бела у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху п |
| >Кад се на капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник д |
| дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на п |
| и широке трпезе.{S} Она у средини била је скоро за читаву стопу виша од оне друге две, стојала |
| .{S} Она мало нижа трпеза у зачељу била је од углачаног плавог камена, са млазевима од златног |
| t="*" /> <p>После неколико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седе |
| за чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави |
| пога летњега дана године 1699 пролазила је по рушевинама од некадашњега двора и града Кнез-Лаза |
| ви?!“</p> <pb n="101" /> <p>— „Говорила је српски, али није имала круну; него је била обучена у |
| ак од танке турске ћерћелије.{S} Носила је широке жуте шалваре од неке полусвилене тканине, при |
| у, а на повисоком и танком врату носила је низове од бисера и драгог камења, што својим севањем |
| загрливши га и пољубивши га, издахнула је.</p> <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једн |
| тер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.</p> <p>„Е, Рајко,“ рече му |
| тања нема,</l> <pb n="132" /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> |
| осећајући, чинили су три струне, којима је ово дивно летње вече на вису космајском допуњавало т |
| ја нису била врло малена, али на којима је било пуно неке чудесне милине и у линијама, у којима |
| ивој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, да |
| е некаквим белим убрусом.</p> <p>С њима је ишло и неколико Турака у дугачким зеленим кафтанима |
| м прате сваки његов корак.{S} По прсима је притегао џемадан од црвена сукна, из којега се од ра |
| ну, „на дому зову „Страхињом", ван дома је познат као „од Расине Рајко“.{S} Ја га зовем „Амиџа- |
| идите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово д |
| а од црног углађеног мрамора, застрвена је била плаштаницом, која је била дивно извезена свилом |
| у, која се прилично одржала, прислоњена је била овде и онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред |
| вала бедуинско порекло своје.{S} Милина је било погледати га онако млада, онако красна, онако в |
| овање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубави.</p> <p>Па онда стаде поред Рајк |
| } Него није она моја мајсторица.{S} Она је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени ви |
| p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напр |
| едан невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком сну, неће се разбудити; а то бар није грех |
| рикну као лав да сва црква зајеча: „она је моја, за веки векова, амин!“ Е онда ме загрли; ја му |
| веди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет |
| е да се макне да је не разбуди. „Уморна је јадница!{S} Нека се бар испава.{S} Ко зна на какве ћ |
| ац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече : „голубице моја, |
| реврнути пехар од углађенога сребра, па је онда спуштао као неку топлу месечину на целу дворану |
| p>Гроф тресну своју наслоњачу о под, па је превали, и онда — удари песницом Маргиту у лево плећ |
| {S} Она дохвати девојку за обе руке, па је просто као неко маче баци иза себе на под до зида.</ |
| ао да су угледали сен царице Милице, па је усклицима витешки поздрављају.</p> <p>„Е, господа ве |
| дина, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А она кучка зна да га је о |
| само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, где је |
| Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. „Како да закољем човека |
| ш! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, па је погледа зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је на |
| у ставила, тако живо скиде дијадему, па је брже боље у ковчег баци.{S} Па онда посрћући крочи д |
| ји људи не дођу,“ рече Рајко старцу, па је онда викнуше. <pb n="75" /></p> <p>„Какве су оно оло |
| } Камо да те боље видим кћери моја!“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пун |
| , а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да је из заноса разбуди.</p> <p> |
| ганину, везаћемо га, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је |
| ушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и снује но |
| еби, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црним очима узме да |
| ој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57 |
| опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла својом руком у кришке и не би заг |
| до до ноћас не видех ни у сну!“ Маргита је по свој прилици није ни слушала.{S} Она гледаше на н |
| кроз Венчац до Космаја.</p> <p>Маргита је сама спавала у пећини, а старац и Рајко седели су го |
| у воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од среб |
| дотрче сви као без душе.</p> <p>Маргита је лежала мртва.{S} Клечећи поред Рајкова ковчега, загр |
| свећа.{S} Да мало приштедимо.{S} Доста је нека нас води та светлост у твојој руци! “</p> <p>Ра |
| ка у кадифене завесе од постеље. „Доста је што могу да је одавде погледам...{S} Знаш како ми је |
| , веридба, свадба, женидба, удадба, шта је управо не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда |
| рука и срамота!{S} Казуј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој |
| уј, молим те, шта је?“</p> <p>„Ето, шта је!“ прихвати Маргита горко; „мој стари гроф, ког сам т |
| месту и није могао погинути!{S} Их, шта је песама мој стриц знао о <pb n="131" /> војводи Сибињ |
| ево ће ми одмах лакнути!{S} Него... шта је то?!“ рече Маргита сва усплахирена, па сави главу ма |
| и оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Маргита, пружив руку према трећој прили |
| аци се усплахирише и запиташе: „ама шта је то ?{S} Шта се то десило ?!“ Тек неко од господе реч |
| ајко који силно узбуђен викну: „ама шта је то?“ и ако ни сам не знађаше коме управо то питање у |
| сто па бризну плакати.</p> <p>„Ама шта је све ово, госпођо?!{S} Овај се свет врти око нене.{S} |
| обоце, гривне, просто да се не зна шта је лепше, богатије и сјајније.{S} Просто им већ очи зас |
| :</p> <p>„Чекај молим те!{S} Ко зна шта је тамо!{S} Пре него што одбијеш и тај трећи катанац, о |
| молим те, Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мир |
| е на далекој ивици видика; „знаш ли шта је то?!“</p> <p>— „Не знам!“ рече Маргита усколебаним г |
| баш и не бојим.{S} Сад ћемо видети шта је !“</p> <p>Па онда Рајко узе живо да удара буздованом |
| Рајка, као да му тако даде разумети шта је велики чардаш. „Него, како ћеш и да знаш, млад си!{S |
| ј!“</p> <p>— „Е, а мо’ш ли погодити шта је то?“ „Не могу, братац мој! него казуј па свршуј!“</p |
| ам у њему изгубила; а ни ја не знам шта је све његова земља у њему изгубила! “ </p> </div> <div |
| уком на прилику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ |
| ми очи да у овоме тешком часу видим шта је твоја света воља!“</p> <p>И старац се онда спусти на |
| мо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме на |
| <p>— „Хајде да сиђемо да разгледамо шта је све то!“ рече Маргита.{S} Али пре него што ће са <pb |
| „Махни се пања него казуј ако знаш шта је ово?“ рече Маргита па показа руком на оно што се иза |
| S} Звизну и други пут и трећи пут. „Шта је сад наопако?!“ мишљаше <pb n="58" /> Рајко у себи, п |
| ва три пута песницом у њих.</p> <p>„Шта је бре?!“ дрекну изнутра Циганин не отварајући.</p> <p> |
| ошљем децу да зовну Мартина!“ И старица је просто увуче унутра у кућу.</p> <p>Маргита рече Рајк |
| цара Душана.{S} Ето, погледај га, какав је то соко !{S} Него — ми имадосмо па изгубисмо и сад с |
| уку.{S} Она је стеже у својој и, пустив је, рече: „сад, хајде, напред, води како знаш!“</p> <p> |
| ога сад не може ништа да буде.{S} Његов је посао да утврди мир међу царевинама, а не да их поно |
| а може да буде.{S} Ево како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и |
| какав се чардаш овде игра!{S} Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, п |
| е, слатка госпођо!{S} Приберите се; Бог је добар, па ће вам помоћи да учините крај свему овом п |
| надежде!"</p> <p>— „Немој тако!{S} Бог је добар па ће нам помоћи!" рече Рајко сад већ с велики |
| <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно уснила?“ питаш |
| ..{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из златног |
| на једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме и ис |
| прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, к |
| новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у о |
| ка пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и п |
| елику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, скине с |
| увати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његову зл |
| ил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на овој |
| побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да м |
| а од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње ј |
| ба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а п |
| се с њиме, и како су устукнули тек кад је змај почео да пушта модар пламен.{S} Ето мени кроз к |
| е опет плашљиво осмехне.{S} Не знаш кад је лепша!{S} Чини ми се занесоше ме њене трепавице.{S} |
| ="SRP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p |
| ни дубљим уздасима окадити.</p> <p>Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући |
| „док си причала ја све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њено |
| слепљени син уз гусле пева.</p> <p>„Кад је воља божја да тако млада мреш, говораше Рајко, спушт |
| “.{S} Ја га зовем „Амиџа-заде".{S} Млад је; али се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{ |
| а које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у дру |
| иште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремљено гомилама и младих и старих сељак |
| ад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, а пола ноћи лако ћемо дочекати! одговори |
| мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем просто д |
| доброг старца на Вујну?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су |
| прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румени мерџан залутао био?...{S} На каквој се ча |
| и јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ |
| емљена онаквим оловним ковчезима, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки. |
| азбуди.</p> <p>— „Па нема, госпођо; све је то просто!{S} Него опет, послаћу момке нека трче од |
| ица шаље ми ено звездани поздрав, и све је добро!““</p> <p>Доиста се ово господи маџарској прев |
| а, убриса га рукавом од кошуље и додаде је Циганину.{S} Овај се напи као што би се жедан бистре |
| мехова.{S} Рајко одврте чутуру и додаде је Бекри-Бекиру.{S} Циганин промрмља нешто па наже чуту |
| ти говориш као да си видовита.{S} Овде је око нас по земљи пуно пљоскица од лискуна, а наш нар |
| љати ни у Руднику ни у Кривој Реци, где је дворове имао у којима је радо становао, него је све |
| ва ми се соба окреће...{S} Госпођо, где је Маргита ?“ „Ево Маргите поред тебе, Рајко !{S} Сад ћ |
| ку и поведе доле у велику дворницу, где је сад лежало тело Рајково.{S} Замоли све друге да се у |
| ве бачве пуне злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао |
| од заната, па ми срдито рече: „ено где је, иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече |
| оњ би га сам од себе однео на место где је остава.{S} Рад бих био да огледам своју срећу.{S} Ак |
| ођи пред нама, одведи нас у дворану где је гроф, отвори врата и викни да сви чују: „ево је гроф |
| и, да са запаљеним трудом остане ту где је, а он сам уђе унутра.{S} Кресну овде, кресну онде; в |
| ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненадни појав не потре |
| сабаиле ударати на скелу!“</p> <p>„Где је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину. |
| јадна да се завадиш с Богом?!“ прекиде је старац запрепашћен. <pb n="78" /></p> <p>— „Па тако; |
| своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> < |
| че са првог акова, загњури руку, подиже је у вис и пусти да млаз од златнога новца цури натраг |
| {S} Не да се старац омекшати.{S} Подиже је са колена, па је пред свима нама пољуби и само рече |
| живи!{S} И он чу моју молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да |
| , баш ниси среће имала! “</p> <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир ј |
| ичај вратиш?! “</p> <p>Млада жена, које је лице само сунцем преплануло било, сад пребледе као к |
| његова два сина, два деспотовића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме ц |
| из ормана најтање свилене тканине, које је око врата и на својим грудима носила, па их, натопље |
| брна кутија, у кутији тајно писмо, које је сам стари деспот на кожи писао.{S} У њему вели како |
| „Знате ону проклету Циганку Манду, које је син био негда свирач у Борчије, па се после потурчио |
| ма, какве је Рајко већ видео, а за које је мислио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима |
| бало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, али некако не могаше да подеси како ј |
| право не знам; али да је весеље, весеље је!“ И онда сељак, све подскакујући, оде у село да нађе |
| тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Сегедин да се тамо венчају.{S} О |
| оје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са белом косом и |
| Ружа изађоше у предворје.</p> <p>„Боље је ходите амо на степенице да дахнете чистим ваздухом.{ |
| о ?! “ питаше Рајко; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и т |
| да иде да откуп саставља.{S} С тога ме је стриц прозвао „Страхињом“.{S} А његова сина Марка ми |
| ми, оче, да је она будна била, па да ме је очима својим гледала, <pb n="162" /> не би мене неча |
| {S} Волим и своју стрину Круну, која ме је очувала, волим и своје сестре од стричева, Павлију и |
| Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву јазбин |
| . „Не знам како да ти кажем!{S} Стид ме је од тебе, да оваку бруку у мом двору видиш! “</p> <p> |
| левој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} |
| нож мога мужа није убио човека, који ме је турског ропства ослободио и часно и поштено и пуно в |
| ц од туге за мном и умр’о?!{S} Волео ме је !“ <pb n="186" /></p> <p>Уиђоше у село.{S} Коњи каса |
| е био добар.{S} Он мене гони од како ме је из наручја матере моје отргао.{S} Али, молим те, Руж |
| другом правцу натраг!"</p> <p>„Нешто ме је страх да идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је |
| е си?{S} Дај ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да мир |
| их могао да пробијем ову стену страх ме је прво, што бих видео, био би леш његов!{S} Њега су Ту |
| јко пун задовољства, па се диже. „Време је, да погледам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к л |
| Гроф се одвезао у Арад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи |
| Тројице и силом часнога прста, на Коме је Христос распет био, и силом Богородичиног сна, који |
| ead>5</head> <p>Онај део стене, на коме је био урезан крст, нагнуо се у пећину као да је био на |
| <pb n="124" /> Рајково, и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздени |
| злата!{S} Нико не зна где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим ср |
| руво, са широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаће |
| спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча |
| <p>Између онога оловног ковчега по коме је Маргита легла, положив себи под главу гуњче <pb n="1 |
| се многокраки позлаћени светњак, у коме је горело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту |
| рука хладна! “ рече он.</p> <p>„О, мене је страва нека ухватила.{S} Као да ми неко на ухо шапућ |
| се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Хајдмо!“ рече Маргита.</p> <p |
| о бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од надежде!"</p> <p>— „ |
| је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се зарумени |
| не, то нећу! то не могу!{S}" Неверовање је било јаче од веровања; горчина је била јача од љубав |
| Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло притврђено како треба, опипа сваки кајиш св |
| “ рече опет са тешким уздахом, и однесе је у велику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најп |
| > <p>Подиже је у своме наручју и однесе је као што би млад пастир јагње понео.{S} Она само отво |
| за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гледајући је з |
| свод као да је био сребром покован, те је светлост од стотине кандила хватао у се, као какав п |
| тиво погледа у Рајка.</p> <p>„Жао ме те је јадни мој витеже!...{S} На какве те труде стављам!" |
| познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха!{S} О хо, хо, хо!“ церекаше се |
| да заспи, и опет га је умор савладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад |
| ="188" /> зидине од капије.{S} Двориште је било широко и пространо.{S} Сад је све било запремље |
| едну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђ |
| ње.{S} Туркиња, Чивутка, Рацкиња, ко ће је знати!{S} Видим има очи, има стас.{S} Каже ја сам гр |
| лу низ воду отиснусмо.{S} Знам ухватиће је, али ће имати штете и дангубе.{S} Сад смо на невољи |
| стремила сам само даље и даље.{S} Сунце је већ било прилично одскочило кад угледах реку. „'Го ћ |
| P18920_C2.16"> <head>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једног |
| нема више од пола сахата.</p> <p>Сунце је већ било село кад се на оној умци под јаблановима за |
| узе своју кћер љутито за руку и одвуче је и посади на њено прво место.</p> <p>Маргити, која се |
| ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Камо скелеџија?!“ викну Рајко |
| у се полагано над њеном главом, гледаше је из близа у обрве, у очи, у уста њена.{S} Осећаше как |
| че.</p> <p>Седе опет поред ње и гледаше је.{S} Она поче нешто спорије и теже да дише.{S} Пови с |
| жну и слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном туго |
| ли ону звезду што прелете небо?“ питаше је Рајко неким радосним трепетом и шапутом.</p> <p>„Вид |
| /p> <p>„Видиш ли те ватре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици в |
| Сокица младеж на левом колену?“ питаше је <pb n="195" /> гроф.{S} "Има!“ рече Манда. — „Па што |
| оја Ружо, о чему ти то говориш?“ питаше је Маргита. „Где је гроф?{S} Страх ме да га мој изненад |
| аво је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред ковчег Рајков и како обе руке пребац |
| , наиђоше на твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да |
| и се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би царица, чим с |
| ена лепота, онда је лако могућно, да би је свако витешко срце заволело.{S} Рајку се <pb n="125" |
| ратили у Расину у моју родбину, која би је чувала и пазила као аманет, док ви не смислите на те |
| е у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе — обуч |
| S} Дајте да одем да га питам за које би је паре предао вама да је поведете као слободну?{S} Циг |
| де у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после неколико дана испратили у Расину у м |
| ад видим!...{S} Сад те разумем!{S} Теби је све то тамо свето.{S} Имаш право!{S} Дај ми твоје гу |
| е о врату; преврети се три пута, пољуби је и онда је десном руком притисну на гвоздена врата и |
| чнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име бо |
| дном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} Она га не пушташе из свога загрљаја, него |
| ој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и добра Ружо!“</p> <p>„ Ал |
| ле Рајко угаси своју воштаницу и остави је у куту од малих оних врата. „Ко зна колико ће нам ду |
| ог оквира и не без јаког напрезања одви је од прилике за пола палца.</p> <p>Никакав зрак светло |
| аше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, неки с отвореним уст |
| и!" па онда загњури руку у буре, извади је пуну сребрнога ситног новца, и пусти га да са танким |
| p>„Могао би бити!“ настави даље; „млађи је од мене; биће да је и лепши од мене!...{S} Хеј ти, г |
| естит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашој било пуно дечака и момчадије.{S} Сваког празни |
| о је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих педесет година умр’о и наредио да |
| па немо гледала у мртвачки ковчег, који је покривен црном чохом лежао пред њом.</p> <p>Шајку ск |
| оследње мраморне степенице на под, који је све ситним шареним камичцима био ишаран у свакојаке |
| џарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шап |
| овечуљак у дугачкој, црној долами, који је сваки час брисао своје знојаво и запурено а глатко о |
| ворио српски.{S} Патер Хијероними, који је пратио посаобину као секретар, преводио је његово ка |
| ића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдити да га теби |
| од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок |
| им, Маргита оживљаваше као цветак, који је од жеђи на суши клонуо био, па се свежом водом залив |
| младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у коме су се и осећање до |
| врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почињао.{S} Погледа у звездано н |
| људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми неколике сељаке да, н |
| иво и ватрено.</p> <p>Млади Рајко, који је неколико корачаја испред свите ишао, окрете се и јед |
| изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти |
| ироки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога старца падао на престо.{S} Један је |
| ем и теби за поњаву додајем плашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— |
| мне сувоте под овај малени градић, који је и онда слабо коме у очи падао.{S} Па онда је страшно |
| очи на њој.{S} Окрете се Мартину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} И |
| Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године потурчио, дошав и сам од не |
| оку његовом измакло није: ни орао који је високо под небом господствено кружио, ни зец који по |
| муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рекло: па тебе или никако и |
| но; „а ко то тако из тебе говори? да ли је то госпођа, или робиња, или кћи земље маџарске?!“ <p |
| и како му удари пламен у образе. „Да ли је волим ма за трунку?“ питаше сам себе, и онога часа н |
| уштај врата! “</p> <p>„Аох! да грдна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало |
| о поверљиво уза те приљубљује... шта ли је слађе: живети па љубити онако слатка уста, или упрет |
| ру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</p> <p>— |
| вим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом ст |
| инке.{S} Није имала венац на глави, али је била обучена у белу свилу, а на повисоком и танком в |
| мучило.{S} У души ми беше помрчало, али је хвала Богу сад опет све светло преда мном.{S} Не бој |
| } Циганка му нешто шапуташе на ухо, али је он нестрпљиво одгурну и рече: „торњај се од мене, цр |
| " /> више не виде да се заплаче.{S} Али је почешће наређивала да је оставе саму поред мртвог Ра |
| показује да има своју вољу.</p> <p>„Али је ово мајсторски!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и |
| аше се Борчија; „него ето та слуга, или је пијан или луд, блене у младу па не зна шта свира!" — |
| се питам, је ли ово сан, или машта, или је ово све у истини пред нама јава!“</p> <p>— „Хајде да |
| : „иза ових врата има нека шупљина; или је опет ходник, <pb n="143" /> или каква одаја.{S} Идем |
| нак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у Стамбол, нека види силу и господ |
| !....{S} Истина баш не бих волео да ми је гроб овде у бари где нема ни липе ни раста.{S} Еј, с |
| какав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприснији и најмилији род.{ |
| Рајко са тихим уздахом рече: „баш да ми је да седнем... ноге ми клецају!“</p> <p>„Ево лези на о |
| ти!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу, какву никада до сада у ж |
| одговора чежњи својој, знала сам шта ми је дужност.{S} И онда си пустио да ме аждаја агарјанска |
| ати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у св |
| тину, истину!“ настави Маргита. „Кад ми је најтеже бивало, па бих, окупана у сузама, заспала по |
| му ведра, „сад сам се исплакала, сад ми је лакнуло.{S} Осећам се лака као птица, и храбра као с |
| </p> <p>„Како лепо говориш!{S} Слађе ми је да те слушам него да овај мед у устима топим! “ рече |
| ух слаб а плот јака.{S} Тек опет жао ми је што се преварих!“</p> <p>Сад Рајку ударише пламенови |
| ј кћери моја!“ прихвати старац; "ево ми је сад тешко што те наведох да причаш!“</p> <p>„Немој д |
| рече Маргита, па се сва стресе. „Ово ми је први дан среће после тако дуге, дуге, и тако страшне |
| хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не јавише!“ говораше старац и сам |
| ркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него мл |
| а је одавде погледам...{S} Знаш како ми је?... као да си ме увела у неку цркву! “</p> <p>Врати |
| {S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетиће |
| >„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову посаобину.{S} Али вам се молим, с |
| шљиваше поче да говори:</p> <p>„Лепо ми је у служби вашој; поносно ми је да пратим ћесарову пос |
| оспода !“ говораше сам у себи; „и то ми је неки духовник!{S} Лист од њихове горе затреперио, че |
| људи, који знају за Бога.{S} Ето то ми је доста!“</p> <p>Док он то говораше она спази да јој т |
| алеко веће и много више, и нешто што ми је много драже.{S} Ја сам верна љуба од Расине Рајка! — |
| он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она тако мил |
| убазник, није ми никакав род, и опет ми је милији но да ми је и љубазник и вереник и најприсниј |
| е што онако млада робује, а по мраку ми је светлила светлост господског образа ових витезова ов |
| ди, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У задрузи је нашо |
| ну као да му одобрава.</p> <p>„Е баш ми је жао, што нас двојица не можемо да се разумемо!“ рече |
| Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге заплачем!{S} О |
| не срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Рајко, да видиш! “ и извади |
| p> <p>„Могао си леп новац добити, да си је њеном господару на откупе понудио ! рече Рајко.</p> |
| е, о Боже! <pb n="190" /></p> <p>Сам си је ти довео да име свога мужа од бруке спасе!“ И онда с |
| е нема у свем Алаџа-Хисару!{S} У ком си је манастиру наточио, вере ти?“ </p> <p>„Вере ми моје, |
| ђе.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутура — ето баксуз !{S} |
| p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. „А мени се ето већ сму |
| , иди па га питај! “ “</p> <p>„Таква ти је она!“ рече Циганин чисто као жалећи се на своју неср |
| наведох да причаш!“</p> <p>„Немој да ти је тешко, добри оче; ево ће ми одмах лакнути!{S} Него.. |
| м да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо жени која ће то витештво и ту с |
| брих девојака!“</p> <p>„Знала сам да ти је срце витешко; сад знам да ти је и слободно.{S} Благо |
| </p> <p>— „Еј, мој Рајко, зар ово да ти је награда за твоју витешку службу?!" говораше Маргита |
| ри моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека |
| да праштам и опет ћу да кажем: нека ти је просто!{S} А прости ти мени што ће младост твоју пре |
| } Дед’ Рајко!{S} Тако синко!{S} Нека ти је на здравље!“</p> <p>Па онда и старац добро повуче и |
| е све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ Смилова се бег на сузе сељачке, згрну оне |
| } По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћеш и брашнени |
| <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ питаше га не са бригом, него са задов |
| ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пун бриге и забуне.</p> <p>„Еј, м |
| > <p>„Рајко, хајде да бегамо!{S} Где ти је ластавица?!{S} Оче, нема ли где да се сакријемо у ов |
| <p>„Видим, видим, све боље видим где ти је школа за витештво!{S} Твој стриц мора да је био <pb |
| о је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој цар Душан!“ па Маргита показа руком у пр |
| ономе тајном гласићу; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног С |
| о му тако товаран дође.</p> <p>„ Ако ти је празна, могао си је оставити у хану!{S} Празна чутур |
| сабље главу Јанкову!“</p> <p>— „Ако ти је неко од твојих на Косову погинуо, еј вала му!“ па Ра |
| 1" /> старац пун искуства; „а колико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, |
| иш онај ред високих јабланова? е, то ти је пут који из села у двор води, а сам двор одавде не в |
| ипе!{S} Ако видиш по неки јаблан, то ти је све.{S} Да није да понека шева прне с пута у вис, и |
| пет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српски и носила круну на г |
| е.{S} Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Ра |
| да веран слуга.{S} Тако ти свега што ти је мило, буди ми у овоме часу веран пријатељ!{S} Пођи п |
| е ни речи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита свој |
| о да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво.</p> <p |
| идемо у лево!“ рече Маргита; „старац ти је довикнуо да се држиш десно.{S} Мора бити да је он им |
| ћу ти сад главу размрскати!{S}" Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и п |
| . „Ево сад што ћу да ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да |
| о осмејкиваше, да је милина била видети је.{S} Од тога осмеха као од неког сунчаног зрака освет |
| сти се у мисли.{S} Није имао гусле нити је био слеп, али у њега као да је било срце једнога гус |
| ди из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.</p> <p>„Е, сад у име божје да пође |
| } Али корачајући поред Маргите и држећи је за руку не скидаше својих погледа с лица њена.</p> < |
| све ће добро бити!“ рече Рајко храбрећи је.{S} Али му и самом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњ |
| ф доиста виде тај младеж.{S} Од те ноћи је стари господин постао други човек.{S} Узео је да пиј |
| уо!{S} Гледај па хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешт |
| очинског саучешћа гледаше, па гледајући је збораше више као самом себи: „кћи земље маџарске!... |
| , коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, те се растопи, као да је од жуто |
| и низ плећа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, |
| " Дохвати је за косе и повуче.{S} Чауши је прихватише за руке и помогоше Циганину да је одвуче |
| ти кажем : отпрати је у завичај, предај је у руке њеном мужу; нека види да њена чистота није по |
| ајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би |
| склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи звезду |
| права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана жута |
| ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Ра |
| тила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и бри |
| да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</p> < |
| енише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако светла, |
| о дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па |
| ити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, у |
| штаници, стојала царска круна, на којој је блистао крст од пет алемова, од којих онај у средини |
| рио.{S} Маргита скочи са клупе на којој је седела, и притисну обе руке на своје слепе очи.</p> |
| ва била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара грофових са својом породиц |
| рје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика |
| ма к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На |
| овијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један калајиса |
| вима од златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царс |
| мо се!“</p> <p>„Учинило ти се.{S} Одјек је поновио само твоје речи!“ говораше му Маргита.</p> < |
| своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно румен |
| д било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљакиња, од ваше горе лист, а ет |
| како: санџак-бег је овде нов човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајт |
| а донесе благослов за венчавање.{S} Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па пр |
| ="SRP18920_C1.6"> <head>6</head> <p>Тек је млада робиња унела воду у ковачницу и тек поче упорн |
| очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик водом и подметнула котлић, па се з |
| загонетне визије будућности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{ |
| само љуљала то на десно то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони |
| г и племенитијег срца није било.{S} Док је жив био дивила сам му се.{S} Сад га љубим.{S} Не мог |
| pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу ј |
| ује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко рече.{S} Много му сме |
| подиже четири талира.</p> <p>„Нека вам је хвала светла господо!{S} Ово за службу до данас, и а |
| јадног старог господина!“ Ето тако вам је!{S} Од ово три дана весеље је, а сутра ће зором у Се |
| , па се опет насмеја.</p> <p>„А што вам је вечерас све село пусто?!“ <pb n="187" /></p> <p>— „К |
| чано рече: „закуните ми се свим што вам је на овоме свету свето, да никада и никоме казати неће |
| еш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разгледа најпре је ли седло п |
| ете сад у име Божје за мном, и нека нам је сам Бог у помоћи!“ рече стари Мартин, па пође напред |
| ао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта |
| с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понуди |
| ала сам се на њеном крилу, ижљубила сам је и ево ме сад са оживелим и храбрим срцем!{S} Не знаш |
| и даваху абер сељанима у околини, да им је нека велика невоља.</p> <p>„Вала, госпођо," рече Рај |
| 8920_C1.2"> <head>2</head> <p>Ваљало им је проћи поред западне зидине од града.{S} Уз ту зидину |
| ћудљиве и грозне камиле своје!{S} Овом је белом калдрмом некада шетала царица Милица са својих |
| онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену старчевом |
| ни су сад сви трештени пијани.{S} Пијан је чак и патер Амброзијус, а већ знате нашем господину |
| анин Јанком, час са Голубаном.{S} Таман је бледа зора почела да свиће, а он рече:</p> <quote> < |
| х Османа!{S} Ха, ха, ха!{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је с |
| ставити!“</p> <p>— „Ми Срби велимо: сан је лажа а Бог је истина!....{S} А што ли си тако ружно |
| шћу.</p> <p>„О, сан није био ружан; сан је био пун лепоте и милине, али, бојим се, ружно ће да |
| закључени мир одржати или не.{S} Султан је пратио из свога сараја Хасан-агу Зулуфлију да као ча |
| друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је донео у руку његову пријатну топлоту, коју је на гру |
| у чему.{S} После неколико сахата Мартин је већ био отпутовао.</p> <p>А Мишко његов донесе из Се |
| рац носити као кап воде на длану.{S} Он је стар, ал’ је добар, добар, већ до слабости добар!{S} |
| } Мислили смо свиснуће.{S} Од муке звао је и Манду да му гледа у пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Он |
| овима највеће господе маџарске, путовао је као изванредни посланик ћесара и краља угарског у Ца |
| о је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилич |
| ије и змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од ка |
| е падаху му по плећима; у десници држао је го мач, па њиме показивао у напред; главу беше мало |
| овијао царски венац; у левој руци држао је крстасту заставу, од које тешке кићанке падаху му по |
| о сам му хладне крпе на рану и привезао је!“ говораше Мартин шапутом.{S} "Него, ето видите, обн |
| м бисером.{S} На сред плаштанице стајао је велики златан крст сав посут драгим камењем, које та |
| и оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на |
| У зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном шт |
| у и с другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прси |
| знао шта ће од жалости за вама.{S} Слао је људе у Цариград, потрошио грдне паре, па ништа.{S} М |
| пуно црвеним концем извезеним.{S} Имао је на себи уске чакшире од загасито плаве чохе опточене |
| сове; заборавио и живот и смрт.{S} Знао је само да пред њим стоји Маргита, и да га својим лепим |
| ео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа ј |
| S} На све то и на сваку ситницу обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свег |
| ко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и замишљен.{S} Изгледао је као да је поки |
| дине.</p> <p>Красни овај младић корачао је пред самим ћесаревим послаником, овда и онда заустав |
| ио пун воде.{S} О ону страну јарка ишао је повисок бедем, утврђен јаким палисадима.{S} Улазило |
| е је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба |
| све страшније и грозније муке.{S} Дошао је најпосле дан, у који је моје слабо и очајно срце рек |
| да умрем лаганом смрћу не марим, право је!{S} Али што наведох ову јадну жену <pb n="152" /> да |
| тарац весело; „ко ће као Бог?!{S} Право је рекао псалмопевац Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш |
| > <p>— „Нису то никакви труди.{S} Право је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој |
| ас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рајко, много се шт |
| чу далеко и да се брзо врате.{S} Управо је и не губљаху из очију.{S} Видеше је како клече пред |
| отвори врата и викни да сви чују: „ево је грофица Маргита од Нађ-Бање!“ <pb n="198" /></p> <p> |
| е куцкање чекића о наковањ.</p> <p>„Ево је иде!“ рече младић па се подиже са онога камена и пре |
| ше постојано у лице Маргитино и пажљиво је напајаше хладном водом из златног пехара.{S} Мало ча |
| атка моја госпођо!{S} Ви не знате какво је врзино коло овде!{S} Ох, како да вам кажем?!{S} Па с |
| /p> <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна |
| а скочи на ноге; „устајте, господо, ово је доиста глас грофице Маргите!“</p> <p>„Шут, шут, шшш! |
| пред Богом и срамота пред људма!{S} Ово је овако доста за нашу потребу!“</p> <p>„0 ти не знаш к |
| страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} Ово је у истини и сребро и злато!{S} Нисам истина никада до |
| ј ми руку твоју.{S} Страх ме је!{S} Ово је канда нека гробница.{S} Чини ми се да миришем кости |
| >Реци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бе |
| Шта сте се следили и укопали?{S} Та ово је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе гос |
| грошеве ни овакве дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага а |
| сад се тек разабирам!“ рече Рајко; „ово је подземна оружница онога града била!“</p> <p>На треће |
| , на који Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре св |
| ловима, под кубетом саборне цркве, него је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И |
| ве имао у којима је радо становао, него је све то, полагано и кришом, дао да се донесе у подзем |
| е мирно.{S} Није да се молио Богу, него је тако само стајао, миран, скроман, као да беше занеме |
| а је српски, али није имала круну; него је била обучена у црно као калуђерица, а тако је била и |
| у!“ рече му Маргита. — „А, то не, много је господска!...{S} Куд ћу ја тамо...{S} Него ево овде |
| онда отиде у своје горње собе.{S} Дуго је тамо остала.{S} Ружа, пуна бриге, одлажаше чешће све |
| е вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој суз |
| мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се вра |
| осом, дугом брадом и дугом косом, седео је на престолу, наслонив обе руке на велики и широк мач |
| ала за себе и подалеко од других, седео је на земљи Циганин, па ковао клинце за потковице.{S} Н |
| е у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гусле казивао му, как |
| 02" /></p> <p>Горе у самом зачељу седео је у високој наслоњачи стари гроф, седе браде и седе ко |
| ри господин постао други човек.{S} Узео је да пије много више но пре, постао је љут и прек.{S} |
| ше у мерџан на своме длану.</p> <p>Хтео је нешто друго да каже па се уставио.{S} Мерџан је доне |
| ерџана, што га је око врата носила, био је раскинут и спуштао се у снежнобелу долину између две |
| нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње |
| о мирно али с потресеним гласом.{S} Био је блед; у очима му збиља и туга уједно; обрве саставио |
| а зврктаху широке сребрне мамузе, — био је средина, око које се она гомила повијала час напред, |
| водом.{S} После неколико тренутака био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, |
| апред, много нешто замишљен.</p> <p>Био је и невесео и по готову срдит.{S} Невесео од жалости к |
| онда настави пуна збиље и сетности „био је дан кад се од старца растависмо; и била је ето једна |
| , дебеле и влажне зидине изнад ње избио је читав џбун зовина дрвета.{S} Танке стабљике повиле с |
| шају, а честити Хасан Зулуфлија уставио је целу пратњу да топот од копита коњских не прогута ни |
| д је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде у ову оставу смести и оружја и један део |
| , и онога на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле |
| пратио посаобину као секретар, преводио је његово казивање маџарској господи.</p> <p>Од урвине |
| а!“ </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздр |
| о очајавање понело да хвата.{S} Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из |
| Изломио је своја два мала ножа, сломио је и свој велики нож из сплава, а није у стени начинио |
| аве чохе опточене црним гајтаном; носио је пресне опанке и чарапе високе скоро до колена, а леп |
| своја уста довикује: „овамо, напред! ко је Србин и српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јуна |
| ?{S} Дед’ овамо, право и само право! ко је лепши, ја или онај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, |
| споди из своје свите; „шта оно рече, ко је она?!“</p> <p>„Мени се учини да рече: „ја сам Маргит |
| умљу вашем подвргнете питање просто, ко је њега нама наметнуо, ако посмотрите непрекидно хвалис |
| а помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из великих богиња?{S} Сви лекари |
| рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни |
| Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и своме дому ве |
| разбуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко м |
| репом.</p> <p>„Мартине, познајеш ли ко је ово ?!“ питаше Ружа.</p> <p>Мартин гледаше за неколи |
| и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с веселим узбуђењем, па накриви |
| убару.</p> <p>— „Откуд ја могу знати ко је!“ рече Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш |
| ију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и онда сваки пође своме селу и |
| <p>„О Мартине, зар нема нико у селу ко је вичан ранама ?{S} Има ли какав стар човек или каква |
| а који их начини и волове теглиоце. „Ко је <pb n="129" /> с Аћимом?“ запита мој стриц. „Нико! с |
| се, дете моје, доћи ће он!“ </hi> — „Ко је тај „он“ ?“ — ја бих се ослободила да запитам. „Твој |
| би нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озб |
| ад ми се што смучи!“</p> <p>„Валах, ако је нећемо пити што си је и доносио?" прихвати Циганин. |
| се да говори; „светла господа веле: ако је да ко коме поклон чини, не можеш ти њима, него они т |
| : „помози нам Боже и Богородице!{S} Ако је тамо нека нечиста авет, нека се расточава пред вашом |
| бих био да огледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Цигани |
| еким пркосом самом себи рече: „вала ако је само слатко, па баш нека је и грешно!“ <pb n="137" / |
| {S} Него ето да просецамо стену, па ако је не просечемо, онда ти кад видиш да сам мртва ради шт |
| Не беше то ни Циганка ни Туркиња, и ако је пред Циганиновом чатрљом седела, и по турски у жутим |
| сподо!{S} Ово за службу до данас, и ако је много, опет може да се каже да је за службу великој |
| сам своју мајку, волим, је и сада и ако је давно умрла.{S} Волим и своју стрину Круну, која ме |
| истини испричам, па ме онда суди и ако је право баци се на ме и каменом!“ рече Рајко узбуђен и |
| била онако румена и онако светла, како је румена и светла била њена љубављу зажарена лепота, о |
| а из планине, па као узгред прича, како је у лугу видео Аћима Главоњу како се мучи.{S} Претовар |
| а платна можете најбоље да видите, како је град некада имао двојаких зидина, као оно што кажу д |
| аћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како се ви њему не би хтел |
| ече, нечастиви три пута искушавао, како је трећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је |
| вети !...{S} Сећаш ли се, госпођо, како је лепо на Космају ?!....{S} Збиља, не дај Боже да овде |
| {S} Еј, јадна, јадна моја госпођо, како је мало среће Бог вама дао, баш вама, који сте <pb n="1 |
| ени се најлепше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљ |
| рахиња савладао бесног Влах-Алију, како је Милош на Косову показао ко је вера а ко је невера; и |
| : како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савладао бесног Влах-Алију, како је Мил |
| рост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно!“</p> <p>— „Не подаји се таквим |
| } Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} Како се невесео загледао у младо |
| видиш кад донесеш.... знаш оно.... како је погодба.... четвртину.... половину.... како беше?!{S |
| еху оне <pb n="93" /> сузне очи... како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипко |
| . како је топао дах усана њених... како је пуно милине у гипкости овог вилинског стаса, што се |
| же, искупи се око гуслара да чује: како је Марко укинуо свадбарину, како је Бан Страхиња савлад |
| села до села, да свету проповедам: како је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја м |
| дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мирисна сва ова околина!{S} Чисто бих волела |
| епу главу, да ову мало подигне.{S} Како је мало по мало запајаше, виде да је готово у своме лев |
| растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господствен овај старац, како је озбиљан и тужан!{S} |
| ако је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и страшна светиња.</p> <pb n= |
| да беше занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свем |
| Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како мио и племенит, ти би тек |
| гроф, ког сам толико пута хвалила како је добар и како ме воли, хоће сутра да се венча, и то с |
| е.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду сл |
| не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила.</p> <p>Мало |
| плеву и прашину однео!...{S} Знате како је то чудно било.{S} Ја стојим на вратима од наше куће, |
| ако су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како чудном милином њен гипки и вити |
| Ружо, казуј ми одмах све шта је и како је?!“ говораше Маргита са нешто мало више мирноће.</p> |
| би нас после питао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у |
| тите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би |
| спот на кожи писао.{S} У њему вели како је његов син деспотовић Стеван, изгубив очњи вид од бес |
| ао, али некако не могаше да подеси како је најбоље.{S} Узе да се на себе самога срди. „Е баш са |
| лим и храбрим срцем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје |
| и широки прстенови.{S} Рајко осети како је клонула са свим онако на њ наслоњена и чињаше му се |
| екир поносито. „Хоћеш да ти причам како је било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго |
| рад с Мартином, коме је све причао како је било.{S} Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад |
| чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Мартин спор!...{S} Тек опет хвала му; шта бих с |
| јасније могаше:</p> <p>„Сви знамо како је грофица Маргита као неблагодарна куја, незадовољна с |
| о је страшна твоја немилост и опет како је велика твоја милост !{S} О, само не дај ми Рајка смр |
| толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу прол |
| јући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај твој мерџан!“ рече Рајко нешто као за |
| нда тихо и разнежено рече:</p> <p>„Како је дивно звездано небо изнад нас!{S} Како је лепа и мир |
| ста.{S} Еј, славна Шумадијо !{S} Некако је милије и умрети у теби, а некмо ли живети !...{S} Се |
| било?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони |
| дости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „него још ти |
| и се пропињу да дохвате звезде.{S} Тако је извезен био и онај велики и широки јермелином постав |
| своју царевину и своју господу.{S} Тако је било и у нас за нашег цара Душана.{S} Ето, погледај |
| а обучена у црно као калуђерица, а тако је била и она друга жена за коју сам ја мислила да је с |
| и: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Београда до Крушевца.</p> <p>Али ево с |
| } А сутра опет ваља рано ранити; далеко је тиха вода Дунаво !"</p> <p>Маргита отиде у пећину те |
| се жени од Сибиња Јанко </l> <l>Далеко је цуру запросио,</l> <l>У Божуну граду бијеломе,</l> < |
| "213" /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је т |
| илији род.{S} Нико од вас не зна колико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински |
| ладао те је заспао.{S} Није знао колико је дуго спавао, али кад отвори очи виде да је по рамену |
| ни шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и мила!{S} Каква си несмел |
| ових у Маргите са свим нестало.{S} Нико је <pb n="221" /> више не виде да се заплаче.{S} Али је |
| агледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим јасно и поуздано знао шта би му стриц Павле |
| ред оне ватрице испред пећине.{S} Рајко је испричао старцу све како је било у Крушевцу, а после |
| елом путу од Београда до Крушевца Рајко је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19 |
| и ево сад путем од Крушевца у Ниш Рајко је са свим други човек.</p> <p>Јахао је напред сам и за |
| P18920_C2.13"> <head>13</head> <p>Рајко је с великом вредноћом прегао на посао.{S} Али га је у |
| е она мирно али и свечано.</p> <p>Рајко је међу тим био скинуо седло и узду са ластавице, протр |
| мо има ли светлости тамо!“</p> <p>Рајко је послуша.{S} Оштри врх од копља завуче између горње и |
| то твоје срце казао буде.“</p> <p>Рајко је говорио мирно али с потресеним гласом.{S} Био је бле |
| зачуђено; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се |
| ихвати Рајко озбиљно и невесело, „тешко је да се говори о ономе што може бити, али ми се чини д |
| <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар због које је на њу и чекао, ал |
| о оном поноситом гипком ходу, изгледало је да то није <pb n="34" /> нека обична и проста жена.{ |
| ма у гвозденим рукавицама.{S} Изгледало је као да су се џиновски оклопници, у пуноме ратничком |
| <p>С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју г |
| на Бекри-Бекира робује!“</p> <p>Трајало је мало подуже док је патер превео све оно што Рајко ре |
| најпре онако у чуду зауставише, ваљало је силазити преко четири врло широка мраморна ступња, п |
| е носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и како радиш!“</p> <p>Ту се Р |
| и почешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Ра |
| оведе ластавицу за улар.</p> <p>Постало је много мрачније, те Рајко мораде изаћи на колски пут |
| од сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта.{S} Ваздух беше топал, з |
| Пред иконама Исуса и Богородице горело је уље у великим сребрним кандилима.{S} Све друге иконе |
| буна шпијуни турски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици |
| час на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n= |
| е.{S} У округлој зидини од дворане било је дванаест гвоздених вратоца, која су некуда у друге х |
| божјим небом добро дошао!“</p> <p>Било је тако пуно срдачности у том поздраву, да на мах неста |
| n="14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} По |
| да се слива само у срца људска.{S} Само је <pb n="23" /> Рајко јахао и даље напред, много нешто |
| ику дворану.</p> <pb n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув |
| носим да ми се нађе рад лека.{S} Нећемо је ноћас пити.{S} Ја је сркнем само кад ми се што смучи |
| с друге стране ове три трпезе поређано је било по шест престола од сребра.{S} На свакоме од њи |
| не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини |
| каква излаза или бар краја.{S} Очевидно је било да се ходник повија у круг.{S} Пођоше најпре на |
| од прозора!...{S} Куд ћу ја тамо... оно је,“ па се Рајко опет насмехну, само да Маргиту охрабри |
| у Циганин; „не, ако си ми ортак!{S} Оно је лудо, поносно, љуто и бесно и без тога!{S} Него није |
| е дукате, али видим ово је злато, а оно је тамо сребро.{S} Их, да силна блага ако су сва та бур |
| ику у средини, „не знам шта је, али оно је тамо цар Душан!“</p> <p>„А шта је ово?“ запита Марги |
| насмехну, само да Маргиту охрабри, „оно је тамо ваља да постеља... младе невесте!“</p> <p>„То ј |
| !{S} Дај ми твоје гуњче.{S} Тако; добро је.{S} И боље је овако!{S} Ко зна какав би ми се дух са |
| кинуо седло и узду са ластавице, протро је мало рукама својим и чешагијом и одвео је на једну л |
| ек сви гости узеше викати: „е, е, е, то је много!{S} Доста лакрдије!“ „И ја велим: доста лакрди |
| е и у пећину закопајте!{S} Ето беже, то је све што те молим, а све друго нека ти је просто !“ С |
| њих, где су се небо и земља састали, то је — твоја земља Маџарска!“</p> <p>Маргита живо удари р |
| ије много требало!{S} Ко није пијан, то је она црна змија Манда и њена кћи.{S} А Манда је готов |
| ај тамо Бенглер-бег?...{S} Ја! тако, то је право, тако се ваља!“ <pb n="207" /></p> <p>Диже се |
| авове и сребрног орла помислих: ето, то је царски престо !{S} А оно се ево престо разглавио у к |
| е Маргита.</p> <p>„Е да ти кажем!{S} То је наш цар Душан!{S} Чула си за српскога цара Душана!“ |
| широј зидини од разваљеног града.{S} То је стари пустиник давао знак најближем селу под брдом, |
| а познао сам га чим сам га видео.{S} То је он и нико други!“</p> <p>— „Кад си ти видео цара Душ |
| олико је он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина з |
| неке врбе, где неки људи чекаху.{S} То је био Мартин, који је успео да за велике новце најми н |
| оме није право, марш са моје земље!“ То је било одмах после Васкрса.{S} Послаше тобож некога у |
| заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“</p> <p>Праћена Рајком, као |
| оћи ћу да те пробудим!“</p> <p>— „Па то је преко света!{S} Гледај само где ти је далеко твој ца |
| суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је Мандина најмлађа кћи Сокица!“ прихвати мој Мартин.{S |
| и другима каже.{S} Што ти знам рећи то је да нисам светац, него грешник пред Богом!“ Ове би се |
| и његов значај.</p> <p>„Што ја волим то је да ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш |
| насмеје него да се заплаче!{S} Него то је баш оно о чему хтедох да те питам.{S} Била си госпођ |
| мах Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искуп |
| чека млади пар путника.</p> <p>„Ето то је пред нама Нађ-Бања!“ рече Маргита Рајку, показујући |
| ва гомила кућерака трском покривених то је село; а видиш онај ред високих јабланова? е, то ти ј |
| тебе дворити.{S} Све што овде хтедох то је, да те склоним да те не бију ветрови.{S} Него није п |
| то царству новог Ћуприлића! “</p> <p>То је онај повисок и вижљав младић, што испред самог старо |
| “ упаде му живо у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене с |
| те извидати!" рече му она.</p> <p>— „То је добро.{S} Па ћемо онда заједно натраг у планине...{S |
| се у Сегедин на венчање!“</p> <p>— „То је истина! “ рече Мартин очајавајући.</p> <p>„Нема друг |
| а постеља... младе невесте!“</p> <p>„То је моја постеља... слободно лези... знаш да си ми као б |
| ледам своју срећу.{S} Ако је нађем, ето је и теби! “</p> <p>Осмехну се брк Циганину, загрејаше |
| себе и онда бегај преко границе.{S} Ето је од тога доба моја робиња!“</p> <p>Овде сад беше згод |
| аша земљакиња, од ваше горе лист, а ето је робиња!{S} Знам да сте ради да је ослободите.{S} Мис |
| тину, који је био с њиме, па рече: „ето је она моја суђеница!{S} Иди види чија је!“ „Па то је М |
| акленце.{S} У десну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџа |
| хоће да згњечи онај прамен сутона, што је из пећине дрзнуо да завири у ону црну гробницу, или |
| горе лист, а знам најбоље по томе, што је прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија |
| а моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гроб поред његова.{S} Сахраните ме овде, поред њ |
| } Иза тога баба баци нешто у ватру, што је пукло као гром, сва се кућа затресла, а кухиња се ди |
| а твоју ластавицу и доведоше је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ласта |
| у делове своје растурени престо.{S} Што је Рајка највише зачудило, беше што по средини између о |
| м од себе и збуни се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно вид |
| просипали дажду од симпатије на све што је живо.{S} И овај мали коњиц са ситном главом, паметни |
| о је било у Крушевцу, а после и све што је по Београду слушао о последњем рату између султана и |
| раја под звездама на небу, сетих се што је наш покојни стриц, Бог да му душу прости, нама момча |
| ше Рајко мирно и просто као о нечем што је са свим обично.</p> <p>Она сеђаше у седлу као да се |
| ћем Марком, не због имењаштва, него што је он од све момчадије био најјачи.{S} Није било лако н |
| некуд светлост нека, много јача но што је била она у капели.{S} Хтеде одмах да пође да види от |
| биљне и хладне мисли.{S} Али пре но што је сагледао Мораву с ову страну Ниша, Рајко је са свим |
| ти Рајко човек, који има око за оно што је лепо и господско!{S} Та стена горе изгледа <pb n="16 |
| него све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била |
| е, и онога часа нађе да треба да то што је она тако безазлено казала, исправи на прави његов зн |
| и нежности, и имала је у себи нешто што је растуживало.</p> <p>„Ко је ово?{S} Како је господств |
| па се онда устави да рекне:</p> <p>„Што је право, право!{S} Дао си ми ватре ватром од ракије; т |
| ле свакојаких мука првога дана, и пошто је поломио своје ножеве и исекао своје руке, и видео да |
| утом.{S} "Него, ето видите, обнесвеснуо је!{S} Бојим се рана је на злом месту ! “</p> <p>— „Еј, |
| час да Бог да!“ узвикну старац; „добар је Бог децо !{S} Камо да те боље видим кћери моја!“ па |
| , кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала да ти дође па да те изба |
| и, онда... ево ти мој мали пињал; оштар је као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да |
| пропиње у вис да скочи у напред.{S} Цар је имао на глави шлем, по коме се око чела повијао царс |
| кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлазио својој цркви да проведе по који д |
| ли знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час наслон |
| S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце закуцало |
| <p>— „Не, не, чуо сам ја добро; одговор је био: <hi>живога Бога! </hi> Ми ћемо ево у име живога |
| ају.{S} О, слатка моја госпођо, сам вас је Бог довео да у последњем часу спасете и господина св |
| ека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних поганих Сарацена избавио !{S} А ваља |
| омчадије.{S} Сваког празника, — а у нас је, не знам да л’ знаш, пуно празника — искупио би нас |
| ј се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син |
| олико ти је леп и китњаст тај сан, опет је он само уморна сенка, која је на твоје успаване треп |
| ше самом себи понављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окре |
| т се накашља и онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко |
| е бој се; није грех, није грех; а сласт је, сласт, сласт!“</p> <p>Као да је омађијан Рајко осет |
| е.{S} Али ето, и сам признајеш, младост је лудост а ђаво не спава!{S} Видим и сам није ти лако |
| >„А разумеш ли оно што се каже: младост је лудост а ђаво не спава?!“</p> <p>„ То знам! “</p> <p |
| оче.{S} Није ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега |
| ко се беше сав претворио у слух.{S} Већ је и напустио био сваку наду, да може што разабрати у о |
| м и рекав:</p> <p>„Кажи господи: на ову је кулу Голубан, верна слуга српског цар-Лазара, на сво |
| опрати царског поклисара.{S} У Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спа |
| и.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године поту |
| м по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па |
| е у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету а |
| .3"> <head>3</head> <p>У караван-серају је те вечери владало прилично узбуђење међу маџарском г |
| иште од грофа његову златну бурму, коју је од венчања с вама носио; баци је у ону кључалу воду, |
| ео у руку његову пријатну топлоту, коју је на грудима њеним у себе упио, и која сад са длана ру |
| ичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир, пре неку годину |
| овка циганинова.{S} Учинило му се да му је робиња необично дуго на чесми; остави наковањ и чеки |
| питаше Рајко гласом који издаваше да му је криво.</p> <p>— „Шта вас ја знам кад сте!{S} Него ми |
| о клинце за потковице.{S} Највише да му је било тридесет година.{S} Мало подаље од њега седела |
| а, само као да боље чује певача и да му је ближе.{S} Загледа се најпре у Рајково лице и не треп |
| а онда усред таквог триумфа осети да му је грло суво, те дохвати чутуру и опет повуче добро.</p |
| лико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циг |
| а му је то исто казивала.{S} Па онда му је слала и друге Циганке, да му гледају у воду, или и у |
| ви се грохотом насмејете.{S} Па онда му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у суд |
| ледају у воду, или и у длан, и свака му је то исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му |
| ти!{S} Тек, шта ја говорим?!{S} Нека му је по хиљаду пута слава, што вас је из чељусти оних пог |
| <pb n="127" /> честит човек!{S} Нека му је лака земља!{S} Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Ка |
| мене, ја вас, а Бог све нас.{S} Нека му је слава!“</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| адости и пламен узбуђености.{S} Цела му је појава била пријатна и допадљива.{S} Није му било ви |
| а човека доста малених уста.{S} Лице му је било обликом као округла јабука, која се слила у неш |
| о је био кипео од веселости.{S} Срце му је било <pb n="19" /> пуно необичне милине; очи су му с |
| астог плетива исплетене.{S} На глави му је сниска шубара од црне јагњетине.{S} Испод шубаре вид |
| ресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрно |
| руку да је и по други пут удари, али му је у исти мах Рајко дохвати својом левом руком.</p> <p> |
| да је баштина његове задруге; свако му је дрво изгледало као да је кита босиљка, свака стена р |
| {S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро на двору.{S} С тога би ц |
| илази низ кулу, сетан невесео, тешко му је што не може да послуша свога господара, ал’ је теже |
| ој вечери диван поглед.{S} Чаробност му је порасла тајанственошћу којом она дубока мирноћа и он |
| стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово:</p> <p>„Слатка моја Ружо и добр |
| киде њену руку са рамена свога, одгурну је обема рукама својим, али тихо, од себе, и крочи неко |
| скелу а он, одрешив уже од коца, отисну је, скочи у њу, зграби оба весла а Маргити рече, да сло |
| н а чутуру дохвати обема рукама и метну је себи на колено.</p> <p>„Пре четири године бејах свир |
| своје, па онда подиже дијадему и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета ре |
| да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у моје Маруше лице глатко као лист од бо |
| очију миловаше нежно.</p> <p>Пред зору је Рајко почео опет да бунца.{S} Час говори с Краљевиће |
| дна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стар |
| ој се госпођо!{S} Баш сам сигуран да ћу је убити!{S} Само се ти склони мало!“ </p> <p>„Никако! |
| до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим каницама за себе и онда бегај преко границе.{S |
| в човек, тек је од скора дошао, сиромах је и дрхће за паром.{S} Дајте да одем да га питам за ко |
| родаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем туђе кошуље, па се хлебом храним, |
| осним трепетом и шапутом.</p> <p>„Видех је!“ одговори она.</p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ р |
| загрљени у гомилице певаху, а већина их је седела уз дрвене столове око остатака од печених јаг |
| су све мртвачки ковчези.{S} Их, шта их је!{S} Да ћутим, да се оно господско дете не поплаши!{S |
| л’ му смемо прићи ?! “</p> <p>У том их је и старац опазио.{S} У место да као какав полудивљи п |
| какве откупе!{S} А шта мислиш пошто бих је могао продати?!“</p> <p>„Шта те ја знам!“ одговори Р |
| аписима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Ва |
| пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с вр |
| мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у седло, привезах је мојим кани |
| онављати оне речи: „плот је слаба а дух је јак, “ па онда чисто са очајањем окрете се старцу: „ |
| онда рече: </p> <p>„Плот је слаба а дух је јак!{S} Разумеш ти то?“ </p> <p>Рајко га гледаше пун |
| ead> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па је дрмаше, као да хоће да |
| ас Милисава кнеза из Доње Букве!{S} Баш је он!“ говораше старац више сам себи; „ он то довикује |
| ога ми, мал’ не рекох нешто!....{S} Баш је <pb n="18" /> велим грехота оставити ону младу вашу |
| с Циганином и Циганин са мном.{S} А баш је од Бога грехота, а од људи — Бога ми, мал’ не рекох |
| односи, није тешко бити испосник, и баш је слатко бити пустињик !“ </p> <p>"Дете моје, “ узе ст |
| и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p |
| лава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са г |
| молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну долазила, говорила српс |
| p> <p>„А је ли овде у двору?“</p> <p>— „Је ли овде у двору? — Како да није у двору!“ одговори с |
| удно у далеке ватре на обзорју.</p> <p>„Је ли то доиста Маџарска?!...{S} Рајко, немој да се шал |
| као да заповеда. <pb n="17" /></p> <p>„Је ли, братац!" упита патер Рајка изненадно; „ а ко теб |
| хватај пут.{S} По ноћи је превалило.{S} Јевросима ти је спремила у бисаге нешто рубља, а наћи ћ |
| p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здрављу да Бог да да се оп |
| ве своје дали били !{S} Али како ћу ја, један сељак, да дижем и теби за поњаву додајем плашт, к |
| из мртвих у живе!{S} Дед’, кћери моја, један гутљај!{S} Тако, нека ти је на спасеније!{S} Дед’ |
| да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молимо... покажите в |
| <p>У који час то Маргита рече и устаде, један крепак човек са проседом брадом и косом, одевен у |
| е прадед или чукундед моје старе мајке, један Кемењија, погинуо на Косову, бранећи од турске са |
| Београду је Мустафа-бег Алаџа-хисарли, један од најбогатијих спахија турских, своме старом при |
| оплице, Љутица Богдан и Краљевић Марко, један за другим искупише на белој кули Сибињанин Јанка |
| се својим уснама хтеде дотаћи њезиних, један други глас у души његовој викну му: „Душан те гле |
| па позлаћене некакве људске прилике.{S} Један висок човек у владичанском окруту, с митром на гл |
| <p>А стена се опет пови на осовини.{S} Један сутоњски прамен паде из пећине унутра у мрачни хо |
| танка кошуљица на грудима затрепери.{S} Један се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеш |
| о више но пре, постао је љут и прек.{S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} |
| рамена онога старца падао на престо.{S} Један је младић склопио своје руке на десном колену ста |
| ћности.</p> <p>Тек је почело да свита а један млад човек дође пред чесму.{S} Скиде шубару, прек |
| уско и дугачко платно, па даље иза њега један снизак и раван тамносив млаз, који постајаше све |
| и момци напунише све пехаре редом, онда један старачки а промукли глас озго <pb n="201" /> са з |
| па пала низ плећа.{S} Рајко застаде за један тренутак збуњен, како ће да је у таквом положају |
| ћа спуштеном косом.{S} У руци је носила један диван тек расцветан пупољак беле руже, а на једно |
| во је маскарада!“ викаше оздо иза стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим з |
| есну руку своју грчевито је била стисла један листак хартије.{S} На њему је маџарски писало ово |
| а зовином грању суши.{S} Он сам седе на један камен према чесми и пусти се у мисли.{S} Није има |
| n="151" /> <p>Тамо је најпре спусти на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет |
| е то плоча?“ питаше Рајко показујући на један поширок бео камен, на који Маргита већ седе.</p> |
| {S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека видеше зидине од некаквог |
| знате.{S} Има овде од непамћених година један смук, добрих десет стопа дугачак, који се навикао |
| доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од златне тканине, у којој све бели |
| пред, те моме младожењи прибоде на прса један накит у облику срца, а сав од рујног рубина, и он |
| ди, па звездом звездама јавља да се роб један у слободу враћа.{S} Хвала Богу на добром знамењу! |
| деси, и поче да гуди неописано жалостив један <pb n="52" /> увод, који мало час па букну у плам |
| >И старац се онда спусти на колена пред један у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве |
| Циганин их загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, |
| ама — дугачки неки ковчези од олова све један до другога; „а, ово ће бити да је гробница старе |
| е, ето вампира, ето авети!“ па онда све један преко другог!{S} О, сачувај ме Боже, остарела сам |
| шкире, одвезаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, |
| ом суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан глас, који је поздрави са: „помози |
| оштрица, тек колико да има држаље, узе један буздован у десну руку, па с новом надеждом на бољ |
| ој мишици и сад ми се познаје где ме је један зубима докопао.{S} Извукоше ме на обалу!...{S} Еј |
| оне трпезе са царском круном, стојао је један златан стуб, тако своје четири стопе висок, на ње |
| зачељу ових сребрних престола стојао је један позлаћен престо са златном митром и златном штако |
| <p>„ А, ово не може бити друго, ово је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? ј |
| </hi> Од обрвских саставака полазио је један прав нос са прилично широким и покретним ноздрвам |
| ајближем селу под брдом, да му се пошље један или два поуздана човека.{S} Требали су му да пров |
| к без икакве непоштене замисли притисне један невин пољубац на топла, реци баш на слатка, уста |
| ше треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети аманет чува ?!{S} Учинило ми се да |
| <p>Озго са сред среде свода спуштао се један гвозден ланац, о коме је висио велики један и пош |
| } На обнаженом повисоком врату савио се један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито |
| p> <p>Око дворишта од двора повлачио се један јарак, који је био пун воде.{S} О ону страну јарк |
| цну петом у пету, зазвекташе мамузе, те један пут те други пут, а ја гледам у трепавице младине |
| али нећу нож да поганим.{S} Пих, скоте један! “ и пљунух му три пута у лице!{S} Нека га !{S} Х |
| још неколико корачаја напред и угледаше један мали и сићушан бледи пламичак, који <pb n="97" /> |
| > <p>Кад већ беше лепо свануло угледаше један чардак поред Мораве и на води испод њега скелу.</ |
| <pb n="109" /> царски скиптар и мач, и један и други просто засути драгим камењем.{S} Ту беху |
| арској народној <pb n="3" /> ношњи, а и један дежмекаст човечуљак у дугачкој, црној долами, кој |
| се овде у ову оставу смести и оружја и један део његова блага.{S} Не хтеде га остављати ни у Р |
| Тек је пре десетак дана стигао овамо и један и други, па предали та писмена патеру Амброзијусу |
| раха, које би узео из зембила, Рајко би један и појео, а два кришом натраг у зембил бацио, само |
| степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи на длан и преврташе г |
| екадашњим градом, и да поред ватре седи један старац са дугом белом брадом, у црној ризи до зем |
| и пут од њега подиже, Маџарица му пружи један дугачак нож, који је извадила из некаквог зембила |
| е руци носила котлић, а у другој велики један калајисани ибрик.{S} На голим ногама имала је тур |
| тавили, од њих би се склопио био велики један царски престо.{S} А овако изгледаше то као неки р |
| н гвозден ланац, о коме је висио велики један и поширок златан обруч; са обруча се о златним ла |
| } Чујеш ли ме бесна Маџарице, хоћемо ли један?{S} Хајде да ово мајкино момче види што не би ни |
| ци, у пуноме ратничком округу, поређали један до другога, да чувају стражу и да подупру зидину |
| ати.{S} Она се жудно напи млека, одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. |
| окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не остављ |
| х грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни један гутљај од жупскога лека!“ </p> <p>Старац весело д |
| помеша ту воду с некаквим вином, напуни један воловски рог и даде грофу да из њега три пута срк |
| ђ-Бање, жена грофа Аладара!““ проговори један од њих.</p> <p>— „Грофа Аладара!.... грофа Аладар |
| се види да сте царевину имали!“ Отвори један повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу д |
| и твоја српска сеја да те оките, ево ти један стручак од баба Станије, старе и сироте једне Срп |
| трук босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, који ти незнана наша пријатељица, стара Српкиња |
| стави их у десну руку Рајкову. „Ево ти један струк босиљка од твоје Маргите, а ево ти један, к |
| она опет мирно.</p> <p>Циганин дохвати један чекић, баци се њиме на њу, па срдито дрекну :</p> |
| био је с водом поред ње.</p> <p>Дохвати један златан пехар, исплакну га и насу воде и онда јој |
| о да заустави младића. „Чекај!... чекај један часак!...{S} Ниси ли ти... пре неки дан... прошао |
| оз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један пут у моме злосрећном животу глас моје молитве !{ |
| их спрема да приме или и да даду сладак један пољубац.{S} А онај гласић у њему сад шапуташе ист |
| испред орла на штиту, стојаше поснизак један, право и равно пресечен — растов пањ.</p> <p>„Шта |
| гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак један и повисок старац, — с руменим образима, белом на |
| /> или каква одаја.{S} Идем да донесем један буздован те да обијем ове катанце.{S} Може бити о |
| вина слушаше истом таквом жудном пажњом један тихи гласић, који у њему самом и од њега самог ти |
| више мој стари чича, него млад и красан један витез.{S} Час ми се чини да га познајем а час да |
| чим се смркне, заповедила да се гвозден један котарац напуни лучем и катраном, да се све то обе |
| длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Рајка и рече му: |
| ској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свету амајлију!“ |
| шеве, и заповеди да ме обесе ето овде о један од ових грмова!...{S} Деде, кћери моја, гутни јед |
| е он невин и племенит био.{S} То је био један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта |
| широким златним пасом, о коме је висио један кратак шпански штилет, са дршком позлаћеном и дра |
| Кад би знали како је мој живот био само један ланац горких несрећа, ви би ми опростили.{S} Све |
| змајеве.{S} У свакоме столу лежао је по један широки плашт, понеки од свиле, понеки од кадифе, |
| другу страну овога знамења стојао је по један висок оклопник, са сребрним оклопом на прсима, са |
| и седам златних прстенова, у свакоме по један алем драги камен, крупан <pb n="118" /> као лешни |
| х загледаше, преврташе их, све један по један, узе их тобож мерити на длану леве руке, звекну ј |
| везаше сребрне грошеве, те све један по један на сиџаде пред санџак-бега. „Аман, беже, поклони |
| сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг и широк мач, већином у зеленим кожним корицам |
| е свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} Вала као |
| Хајде, добро; али што не притиснеш бар један невин пољубац на њена уста?{S} Она је у дубоком с |
| ој, мраморној коцки, био је начињен цар један на ватреном коњу, који се пропиње у вис да скочи |
| разе и низ моје грло; стас сам утегла у један панцир од драгог камења.{S} Сва трептим од светло |
| еклињаше Маргита, те Ружа одмах отиде у један кут од собе, спусти се на колена и узе се молити |
| кроз разграђену ограду од врљика уђе у један велики забран, који је одмах иза коњушница почиња |
| лони иза леве певнице.{S} Како седаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, ко |
| едеревца; у цркви иза олтара има у зиду један тајни ужљеб, у ужљебу сребрна кутија, у кутији та |
| ечаше, патер Амброзијус испусти из руку један велики воловски рог, сребром окован а пун вина, к |
| у, прекрсти се, провуче прсте кроз косу један пут и други пут да главу расхлади, извади из свог |
| беху и сами дубоко узбуђени и погледаху један у другога, не знајући шта да почну. <pb n="81" /> |
| пропела у вис, па предњим шапама држаху један дугуљасти штит онако полошке.{S} Са средине штита |
| е једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два бокора !“ упитах је. „Синко, ја перем |
| есели.{S} Па онда опет настави:</p> <p>"Један пут пред вече ето ти нашег Краљевића Марка из пла |
| id="SRP18920_C2.14"> <head>14</head> <p>Један сахат позније лежала је Маргита на покровцу једно |
| ћом кочијаш заустави своје коње.</p> <p>Један велики црни рундов скочи на коње, па на кочијаша |
| то његов занос бејаше све већи.</p> <p>Један пут узе да као уз гусле попева:</p> <quote> <l>„О |
| ружив руку према трећој прилици.</p> <p>Један висок леп старац, са широким челом, орловским нос |
| ом пролазила!...“</p> <p>„Па онда... од једанпут као да нека невидљива рука откова срце моје од |
| ечи.</p> <pb n="92" /> <p>„Што ти је од једанпут рука тако хладна?" шапуташе Маргита својим топ |
| јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у та |
| једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69" /> да се могло звати одмором.{S} Журах |
| е га не са бригом, него са задовољним а једва прикривеним осмехом, као оно млада мати кад тобож |
| груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну у оном сребр |
| , као да је неко ножем у срце ударио, и једва промуца:</p> <p>— „Рајко,... воде! воде! хоће неш |
| клопи трепавице и држаше их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве з |
| је извадила из некаквог зембила, па му једва чујним шапатом рече:</p> <p>„Закољи га!“</p> <p>— |
| ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p>Једва су учинили седам или осам корачаја, па наиђоше на |
| одломи један комадић погаче, па поче да једе с њоме липов мед. „А, “ рече она са несташним осме |
| један истински беспрекорни витез.{S} Ја једина знам шта сам у њему изгубила; а ни ја не знам шт |
| један светац не хте да ми помогне, она једина не остављаше ме, него ми долажаше на сну да ме х |
| жите слободно свима да га љубим и да је једина моја срећа на овоме свету у томе, што је мој гро |
| је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могла топлијим сузама облити ни дубљи |
| Тек на самом излазу из главне, и управо једине, улице сеоске у алеју од јабланова, опазише једн |
| ишта у овим урвинама, онда нас само Бог једини чудом каквим спасти може, а друкчије ил’ се ваља |
| !...{S} Та како да не верујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко |
| прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не би га могл |
| од њушкања самсовског.{S} Доиста, само једини Бог чудом својим може да вас спасе !{S} О Господ |
| мо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти ћеш ме |
| <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ваш сладак глас!{S} Та прво сам вас по |
| игни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све грозне с |
| леву страну, везана жута <pb n="33" /> једна шамија, која не могаше у своје меке савијутке да |
| исти са нашега пута!“</p> <p>Бадава.{S} Једна лопта или некаква гужва удари баш на оно место на |
| у друге ходнике и просторије водила.{S} Једна од тих вратоца била су она на која њих двоје дођо |
| као да му се душа поделила у двоје.{S} Једна половина слушаше кроз ухо уз стену прислоњено, да |
| е је виноград?" питаше Рајко, коме нова једна мисао сину.</p> <p>— „Ето га у брду!{S} Није дале |
| „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у по ноћи и к |
| ање врбове пиштаљке.{S} Па онда, као да једна снежна грудва или нека мекана лопта, удари високо |
| /> се леђима на плетер од чатрље, млада једна — Туркиња.</p> <p>Била се задубла у неке дубоке м |
| кој и богато искићеној наслоњачи, млада једна девојка, загасите боје у лицу и црних очију, — цр |
| ово младолики јаничар, већ је ово млада једна госпођа из земље маџарске, која бега из турскога |
| !“</p> <p>У том часу докотрља се с брда једна каменица и зачу се љутита вика и псовка циганинов |
| у Анадол пошљу!"</p> <p>„Баш сам ти ја једна несрећна жена!“ настави Маргита све тужнија. „Не |
| пасуљ, хоће ли вас наћи.{S} Она му куја једна причаше, како је њему све узалуд што ради, како с |
| дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грања горела је на највишој и најшир |
| >— „Не знам ти ни сам казати!{S} Велика једна милина растопила ми је срце у чудновату неку тугу |
| колико дана пловила је Дунавом повелика једна шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада же |
| капију уђе одмах с лева била је сниска једна кућица, у којој је становао надзорник добара гроф |
| е мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и брига за Рајком, бор |
| а не погрешиш?{S}" Кроз долап се видела једна сиротињска соба, али добро осветљена.{S} На једно |
| ије засветлише; „у нас је цела властела једна велика школа за витештво.{S} Син учи од оца, брат |
| у којој је уз зид према прозорима била једна по сниска а велика постеља са меканим свиленим пе |
| едаше у један сто, погледи му падоше на једна узана вратóца, која стајаху ошкринута, и на која |
| м сваком другом смрћу, само да ме гадна једна змијурина не гута полагано као жабу неку!{S} Рајк |
| ни живота, да Рајко осети како га чудна једна ватра загрејава и како му срце узе куцати све бур |
| Циганина ћу да бијем!{S} Како сме псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ С |
| у се и осећање достојанства и неизмерна једна туга и опет жива чежња да чује баш све што гуслар |
| заједно и ћуташе.</p> <p>Мало после па једна сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом |
| љи, а на црвеној поњави, лежала је лепа једна и врло млада девојка, готово са свим нага. „Гледа |
| умци под јаблановима зауставише проста једна кола, у која беху запрегнута три обична сељачка к |
| пред себе, рекао би човек да је ово све једна безгласна и безживотна пустиња!“ говораше Рајко.< |
| ла, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Бо |
| еда к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још |
| една шајка.{S} Пред крманошем седела је једна млада жена у црни тешки плашт завијена и црном ко |
| адашњега спољњег зида градског, била је једна чесма од белог мрамора.{S} У оно су је време још |
| чесму.</p> <p>Озго са брда долазила је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јо |
| ци господи да се мичемо даље!{S} Ово је једна робиња коју је овај Циганин, по имену Бекри-Бекир |
| сима неким из књига и листина, којих је једна одаја, рече, доле под земљом пуна пунцата. „Вас д |
| ј сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једна стара жена. „Пошто да ми продаш један од ова два |
| сет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тихо ћеманета.{S} За ду |
| ијашице, напоље одавде!“</p> <p>Диже се једна граја, којој се прави значај не могаше да ухвати. |
| ство њихово и царство српско, и како ће једна страшна црна ноћ све да застре као мртвачким покр |
| том изашла беше на врата од оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Р |
| мила шћерца од Божуна бана, а некмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места |
| ореним устима, али на која не могаше ни једна реч да изађе.{S} За неколико тренутака владаше мр |
| уста, или упрети љубећи их?...{S} Лудо једна! је л’ ти она род какав?{S} Није ти сестра, није |
| нина Бекри-Бекира !“</p> <p>„Тако, кујо једна!“ викну Циганин задовољно, па онда усред таквог т |
| е топлоте у те разливала?!...{S} Будало једна, прави би човек с мушким срцем та слатка уста већ |
| е су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n="30" /> су давно разнесене па замење |
| плашљиво на златне лавове погледала, по једна од злата саливена кошута.</p> <p>Кад би се она дв |
| бра.{S} На свакоме од њих стојала је по једна владичанска митра, искићена иконицама и драгим ка |
| ваке митре беше прислоњена уз престо по једна владичанска штака, понека од седефа а понека од с |
| се од старца растависмо; и била је ето једна ноћ; и ето нам ове зраке казују да је на пољу опе |
| о од њих, па онда Рајково копље удари у једна друга велика гвоздена врата, која се беху испречи |
| двора и града Кнез-Лазарева у Крушевцу једна шарена гомила од Турака и ђаура.</p> <p>Крепак је |
| ш како је?{S} Бога ми као да су живи па једнако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на саб |
| да проведе по који дан.{S} А опет би се једнако бринуо како му је царица и је ли му све добро н |
| молитву и подиже је!{S} А Маруша му се једнако и на глас молила: боље да је и закопа, него да |
| удо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је сваку јабуку секла |
| белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана кал |
| је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> |
| га гвоздена врата и најпосле стигоше на једне степенице од камена, које су водиле на више до је |
| убац на топла, реци баш на слатка, уста једне поштене младе жене, па ћеш чути шта ће ти казати! |
| поново завађа и то због чега него због једне робињице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад б |
| .1"> <head>2</head> <p>Ван вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са |
| ди да њена чистота није посукнула ни од једне помисли твоје; врати ми се амо и сам са чистим ср |
| и, а ено виде се и осветљени прозори од једне велике куће!“ рече Рајко.</p> <p>„Терај право у д |
| е беху сви заједно с патером око сниске једне софре, притиснуте кондирима са црвеним жупским ви |
| етачке, све буре до бурета, па повезане једне с другима гвозденим ланцима.</p> <p>„Биће да је т |
| дежде, и сребрн талас од чисте и невине једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију. |
| рви девојачки занос, чист пламен невине једне љубави, погасио буром мојих уздаха и даждом мојих |
| стручак од баба Станије, старе и сироте једне Српкиње, и Бог да те прости!{S}" И даде ми оба бо |
| нуди гутљајем неког јаког црног вина из једне мале чутуре.</p> <p>„Е, децо моја!“ поче старац в |
| анин устаде па већ посрћући отиде те из једне костретне вреће (арара) у сувом куту иза мехова и |
| чима и завесама, које се са таванице из једне позлаћене грофовске круне спуштаху — а Рајко са т |
| анастира на Светој Гори, да не такну ни једне аспре од тога блага, него да га с благословом њег |
| осито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; з |
| ђе, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево једне прилике, пала овде међу нас као с неба...“</p> <p |
| це од камена, које су водиле на више до једне гвоздене плоче у таваници од ходника.</p> <p>„Ову |
| се од радости и тако ступам пред олтар једне велике цркве.{S} Ту пред олтаром погледам ко ми ј |
| .{S} Кресну овде, кресну онде; виде и с једне и с друге стране три реда камених широких полица |
| и да осветли дворану око себе.</p> <p>С једне и с друге стране ове три трпезе поређано је било |
| зазора ни казати како.... ја онда опет једне ноћи кад он беше трештен пијан, покушам поново ср |
| у на тебе, док сам год жива, са љубављу једне благодарне кћери мислити.{S} И на самртном часу б |
| емао за Маргиту преноћиште, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девој |
| те, брижљивошћу једне мајке и умешношћу једне танкоруке и окретне девојке, она обема рукама мил |
| их и старих сељака и сељанака, од којих једни играху уз циганска ћеманета, други загрљени у гом |
| Маргиту, али се ова, без његове помоћи, једним скоком, као хитра срна, спусти на земљу.{S} Рече |
| ати и стеже ноге Циганинове.{S} Па онда једним живим напором окрете Циганина на прса и мало по |
| агосиљаше два млада витеза, који се над једним ћивотом беху чврсто загрлили.{S} Доле поред њихо |
| аси.{S} Похиташе брже па се нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових вра |
| у једну велику округлу просторију, под једним високим и широким сводом као под неким кубетом.{ |
| но нешто мало времена што проведоше под једним грмом, заложивши се мало хлебом, једва <pb n="69 |
| азећи кроз капелу Рајко се заустави под једним од најснижих кандила да је се нагледа. „Еј, јадн |
| корачаја испред свите ишао, окрете се и једним скоком скочи до ње и до посланика.{S} Побојао се |
| слатку неку песму, и не прекидаше је ни једним дахом, баш као да је хтео да се њеном тугом угуш |
| е на застави везује, или да им пољупцем једним на балчак од сабље, сабље посвећује, — шта си ти |
| онда подиже руке у вис, склопи их живим једним пљеском и рече: „о, хвала теби, наш велики Боже! |
| ead>12</head> <p>Враћајући се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Марг |
| ерију, опаса је брзо широким и дугачким једним стамбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој об |
| везане уз витки стас и танки пас узаним једним стамболијским шалом, притврђеним спреда са две с |
| нцима повезана аковчад.{S} Отрже силним једним напором заклопче са првог акова, загњури руку, п |
| а двокрилна се врата расклопише силним једним ударом, Мартин, са поносито уздигнутом главом, к |
| мом срце бурно куцаше.</p> <p>Последњим једним живим ускликом и шкрипутом жица стаде чардаш као |
| лицу и са крупним знојем на челу, Рајко једним скоком искочи на леву обалу Мораве, привуче скел |
| <pb n="55" /> <p>У истом тренутку Рајко једним скоком долети те стаде између робиње и Циганина. |
| показа руком лево од себе.</p> <p>Рајко једним кроком дође до њих. „Окована су гвожђем!“ рече, |
| па се загледао у лице младога гуслара с једним изразом, који је тешко укратко описати, али у ко |
| тобож мерити на длану леве руке, звекну једним о камен један на ледини, па се онда загледа у Ра |
| у његове усне и по трећи пут, пољуби их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да |
| ио да су мртвачки.{S} Сад је видео да у једнима од њих леже смештена копља, у другима мачеви, а |
| нађоше пред једним кандилом, које изнад једних сниских растових врата гораше сад већ последњим |
| на коме је Рајко седео, водио је пут од једних од оних гвоздених вратоца у зиду доле на под од |
| ђоше напред корак по корак.</p> <p>„Ево једних врата!“ привика Маргита живо, и показа руком лев |
| а њих двоје стадоше на највиши врх њен, једно поред , другог.{S} Беше у оној дивној летњој вече |
| је сигурно у завичај оправите.{S} Ето, једно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и си |
| у ?!“ рече Марко. „Одмах сикиру у руку, једно осје на раме, па право у луг Аћиму!{S} Да му помо |
| е сећамо, ја ћу изабрати <pb n="183" /> једно једино — да се сећам тебе и твоје доброте!{S} Ти |
| tone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="67" /> <p>„Кам |
| женски стас?!{S} А колико ли више треба једно чисто и јако срце, да се један велики и свети ама |
| вој успламтели образ уз образ његов, за једно тренуће, склопи очи, и пусти да њене топле усне н |
| док ја не прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми |
| е робиња, нека робиња буде госпођа, све једно; мари ти за то тај твој цвет и она шева и ова зем |
| за мене, баш као да нас и није!{S} Све једно; нека госпођа буде робиња, нека робиња буде госпо |
| С ону страну ковчега на трави лежало је једно празно бело стакленце.{S} У десну руку своју грче |
| може ништа, Рајко се присети те пресече једно копље испод самог оштрица, тек колико да има држа |
| вог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин дадоше једно другом миг да се не одмичу далеко и да се брзо вр |
| нас!“</p> <p>У зембилу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три |
| ево моје руке!“</p> <p>У мраку наиђоше једно на друго.{S} Обема рукама својим обеси му се она |
| /p> <p>Њих двоје одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у |
| (арара) у сувом куту иза мехова извади једно ћемане.{S} Враћајући се на своје место запе ногом |
| дних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опрезно пипаше под, на кој |
| х онда намешташе <pb n="86" /> по земљи једно поред другог на самом уласку од пећине.</p> <p>Ст |
| лева; сиђе на четврту степеницу, отвори једно аковче, извади један златан цекин, метну га себи |
| занемео, видевши изненада како је човек једно грешно ништа, а како је Бог велика, свемогућна и |
| за мном!“</p> <p>То рече, узе чутуру о једно раме, сиџаде пребаци преко другог, па полагано из |
| разговетно <pb n="169" /> се видело као једно уско и дугачко платно, па даље иза њега један сни |
| виде да на ланцету нема чепа, него обло једно заклопче, продрма га обема рукама, отвори га, и о |
| „овде, господо, има <pb n="204" /> само једно место, које грофица Маргита може да заузме, јер ј |
| ас под небом заједно, и свуда смо верно једно уз друго стојали, можеш ми се ваља да поверити... |
| /></p> <p>„Ах, ти не знаш, колико је то једно чисто сунце од човека!...{S} Него како је твој Ма |
| рак бејаше тако густ и црн да не могаху једно друго видети.</p> <p>— „Рајко !“ дозиваше га Марг |
| ељу Рајкову!"</p> <p>Њих двоје шапутаху једно другом своје бојазни, да не буде грофица помела п |
| ево твоје Маргите!"</p> <p>Сахранише их једно поред другог; прелише им гробове сузама и оставиш |
| и са стамболијским турбанима, а иза њих једно десетак јаничара са сукненим сарколима на глави, |
| доспех, ја падох на земљу као мртва.{S} Једног се дана хтедох заклати, па ми он истрже нож из р |
| довит, чим би гусле у руке дохватио.{S} Једног дана седео је уз колено свога седог оца и уз гус |
| остављајући слободан пролаз тек само за једног човека, који би од малених врата у зиду силазио |
| <p>У том се доста разговетно зачу вика једног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... мор |
| чава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну старац сав поражен; „да Бог да га вуци ж |
| и Маргита већ седе.</p> <p>„Ово је гроб једног надзорника имања, који је ваља да пре својих пед |
| па ми он истрже нож из руку.{S} Другог једног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом К |
| о споменима на лов, по гудурама великог једног добра што га гроф имађаше у Сибињској.{S} Беше т |
| видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш куд си наумио! “ </p> <p>Че |
| њоме прође једна злосрећна робиња црног једног Циганина!{S} Ја, Боже мој, што ли су ти наши ста |
| лавова и сребрних орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуд |
| гвоздених полуга, што су се пружале од једног зида до другог у сва четири правца, висили су мн |
| се добро смркне, а Циганин да узајми од једног кујунџије лонче, у коме ће око по ноћи сребро да |
| це сеоске у алеју од јабланова, опазише једног сељака који, у некакве дубоке мисли занесен, кор |
| ћеш сад да скочиш!“ рече Циганин, па из једног другог корита дохвати неке влажне и прљаве крпе, |
| и у прву од оних споредних сувота,те из једног ковчега извади једно старинско копље и њиме опре |
| орлова, између пустог једног престола и једног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који |
| еху утврђене беле воштанице.{S} Поред и једног и другог златног раста, стојала је, и управо иза |
| госпођа грофица хоће да босиљком окити једног сиромашка Србина младог, онда ево овај бокор пок |
| у и метну је на своју главу и с осмехом једног сујетног детета рече Рајку: „шта велиш, нисам ли |
| шта Рајко говори.{S} Диже се, отиде до једног корита, у коме беху свакојаке ковачке алатке, пр |
| исадима.{S} Улазило се у двориште преко једног дрвеног моста, који се на ланцима могао привући |
| оле се посадише на шареном сиџадету око једног белог убруса, на који Рајко положио беше нешто п |
| го је то сабор од сељака искупљених око једног грма!{S} И његова највећа мука, коју мучи, није |
| че Рајко, као згрозив се, „како можеш с једног гроба да погледаш на свој двор?{S} Молим те, уст |
| ко уздрктљиве ноздрве не издаваху живот једног високо затегнутог и врло осетљивог нервног орган |
| у дружини чувенога мајстора Борчија.{S} Једнога дана рече нам Борчија: „хајде, седајте у кола, |
| ећна жена, којој је судбина наменила да једнога дана поред тебе стане, узме да носи твоје витеш |
| ти и без тога млека, које ја добивам за једнога мога горског пријатеља, кога ћу ти може бити су |
| их наоружа и нека ти их преда да с њима једнога дана у Србију пођеш.{S} Неће проћи година или д |
| ене!{S} Бар бих се могла понадати да те једнога дана својим зетом зовем!“</p> <pb n="175" /> <p |
| а ми квариш моје снове на јави, који ће једнога дана да буду на јави истина.{S} Вратићеш се ти, |
| ио слеп, али у њега као да је било срце једнога гуслара, те мраморна чесма поче да му изводи пр |
| graphic" /> <head>1</head> <p>Пред вече једнога лепога летњега дана године 1699 пролазила је по |
| кога одавно меркам, не би ли нашао себи једнога дана смену на овоме месту.{S} Него, док не пође |
| ло село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближега од космајских висова.</p> <p> |
| ебу бледе звезде запаљиваху, и кроз оно једнозвучно журно зујање и жврчање скакаваца и бубица п |
| златног песка у њему.{S} На њој је, на једној богато извезеној плаштаници, стојала царска крун |
| тињска соба, али добро осветљена.{S} На једној сниској постељи, а на црвеној поњави, лежала је |
| ис, и да није погдекоје чапље, да се на једној нози стојећи замишљено загледала у бару испред с |
| ој људској величини.{S} Десно од њих на једној, нешто мало снижој, мраморној коцки, био је начи |
| престола подизаше уз зидину.</p> <p>На једној широкој и повисокој коцки од мрамора беху саливе |
| о трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јаблано |
| овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" /></p> |
| ошуље повијаху у гужву, беху голе.{S} У једној је руци носила котлић, а у другој велики један к |
| узбуђење међу маџарском господом.{S} У једној широкој одаји посадили се беху сви заједно с пат |
| је лепша од ње!“</p> <p>Тек то рече а у једној половини душе његове угаси се светлост те поста |
| нда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат меда, |
| шлемом на глави, са сребрним наџаком у једној а сребрним штитом у другој руци.{S} А на пола хв |
| од сељака добивају.{S} Он лежи обично у једној одаји од подземног ходника, у коме сте ви били, |
| рече Мишко; „видех их у српскоме шору у једној малој сиротињској кућици.{S} Изађе преда ме једн |
| да до тада Рајко није стојао тако близу једној младој и тако дражи пуној жени.{S} Никад дотле н |
| прихватих: „немојте људи! све једно је, једном мрети ваља; него молите се бегу да ми учини мило |
| н тек расцветан пупољак беле руже, а на једном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори в |
| ришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као |
| са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, која је кипела, као кад би нежна кћи по |
| како то скромни Хришћани чине, него са једном ватром, са једном страшћу, са једном љубављу, ко |
| га, као да га хоће да загрли.</p> <p>Са једном малом китом ивањскога цвећа и дивљег каранфила и |
| онде по која сиротињска чатрља.{S} Пред једном, која је стајала за себе и подалеко од других, с |
| приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећином, у стени под самим некадашњим градом, и |
| већ не знам ни шта свирам.{S} Удари ме једном Борчија гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, је |
| та, док ти сакупимо драговољце, опет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда |
| љубила беше уз Рајка и чврсто се држаше једном руком за његову руку а другом за раме његово.{S} |
| ђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном руком преко наслона од сребрног престола.{S} Бил |
| о дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div type= |
| аре цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше на |
| Можемо и то.{S} Али сад дођох по другом једном послу!“ рече Рајко, па махну мало главом на Цига |
| тан од трепета, као да је пред страшном једном светињом, пригну главу и... пољуби је у уста.{S} |
| ан вароши усред једне ливаде под старом једном липом чекаше их човек са оседланом ластавицом.</ |
| крочила у десно, те стојаше пред трећом једном сликом, која беше намештена лево од оне велике у |
| нека опет заслужи!“ Шта се опет десило једном другом моме брату од стрица, кога смо били звали |
| амена малахита, а беше застрвена просто једном хрпом од златних кондира и пехара, од сребрних с |
| е сутра да се венча, и то с киме него с једном Циганчицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још |
| ају!{S} Ах, да сам те очима својим опет једном угледати могла, земљо моја!“ <pb n="170" /></p> |
| нај тајни гласић у њему, од кога се већ једном препао био, поче да шапуће: <pb n="134" /></p> < |
| што.{S} Не; чекај!{S} Хтела сам те већ једном питати: где си ти учио школу витештва?!“</p> </d |
| тале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славуј певаше тужну и слатку неку пе |
| орело ваља да четрдесет воштаница.{S} У једном куту дворане једна гомилица Цигана удешаваше тих |
| вде смо као у гробу и смрт седи негде у једном од ових столова!{S} Не пита се сад више ко смо и |
| иде у пећину те по мирисном сену, што у једном куту беше положено, разастре црвени плашт Рајков |
| зме чарати у ватру и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заи |
| и и затвори пећину.{S} Њих двоје беху у једном мрачном узаном ходнику.{S} Мрак бејаше тако густ |
| и онака лепота и она младост да робују једном црном Циганину!</p> <p>Па онда би његова жалост |
| аџарица стоји поред Циганина, ставши му једном ногом на прса.</p> <p>„Еј, злосрећнице!" зајеча |
| а крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуза зазвркта, трже онај шп |
| и лица.{S} И онда приђе полагано бурету једном на трећој степеници, отвори заклопче, диже аспре |
| т позније лежала је Маргита на покровцу једном пред пећином, а поред ње се беху посадили на мах |
| убила.{S} Предао си младост моју старцу једном.{S} Нисам ни на то роптала.{S} И ако нисам могла |
| а најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му уведох синовца у свој конак |
| евцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако нежно |
| са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесвесну |
| ј господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите ми |
| зо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очим |
| <l>Вазда сједи троглав Арапине,</l> <l>Једном главом вихар ветар диже,</l> <l>А из друге мавен |
| "14" /></p> <p>„Турске ми вере, само је једноч руком ударих!{S} А ево нећу ни толико !{S} Поздр |
| лу старчевом нађоше једно парче погаче, једну или две прегршти ораха и три четири јабуке.{S} Пр |
| едан повећи ковчежић.{S} Извади из њега једну високу дијадему.{S} Баци доле јаничарски саркол с |
| {S} Један пут на некаквом весељу угледа једну Циганчицу.{S} Стадоше му очи на њој.{S} Окрете се |
| лазећи у гроб ставила на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како |
| рукама својим и чешагијом и одвео је на једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к в |
| нашем ортаклуку!“</p> <p>Посадише се на једну асуру подаље од огњишта и мехова.{S} Рајко одврте |
| ну га себи на длан и преврташе га то на једну то на другу страну.</p> <p>„Хвалимо те Боже!{S} О |
| чизмама! “ па погледаше са седла то на једну то на другу црвену чизму и намешташе их у широке |
| но пружаше уз њих, па их брисаше час на једну час на другу страну.</p> <p>„Ко има тамо?“ викну |
| дно видети, и као да је дрзнуо да сазна једну страшну тајну, коју није слободно сазнати.{S} Не |
| ико пута.</p> <p>Рајко извади из недара једну троуглу кожну амајлицу, која му о црном свиленом |
| аливена у турском седлу, како, подигнув једну руку у висину, погнув се мало унапред по коњићу с |
| е на тај вис.{S} Под самим градом опазе једну малу ватру.{S} Рајко мишљаше да ће је бити какви |
| у другој дрвеној здели сат меда, изнесе једну костретну врећицу старих ораја и лешника и другу |
| на муке и уморила једну свету старост и једну невину младост... ох, како је то и горко и грозно |
| се као да је крив што је дрзнуо да види једну светињу, коју није слободно видети, и као да је д |
| а знам по неку....{S} Хоћеш да ти кажем једну како се Јанко оженио?...{S} Хајде баш!...“ И онда |
| не и онда њих двоје угледаше пред собом једну малу а прилично осветљену капелу.{S} У два велика |
| ог коњаника, допустио себи да каже само једну реч: „бињеџија!“</p> <p>А и у маџарске би се госп |
| да сваки од вас, који сте моји, баци по једну киту у гроб оваквог витеза.</p> <p>Ружа и Мартин |
| Павле као стена хладан, па тек само по једну: „не може!...“ „нек се потруди, па нека опет засл |
| топа у дужину, две стопе у ширину и бар једну стопу у висину просећи!{S} Да л’ ће моћи и доживе |
| тако отворио беше оба кљуна своја.{S} С једну и с другу страну овога знамења стојао је по један |
| а, њу ћемо одвести па је сакрити овде у једну кућу коју ја знам, одатле би је моји људи после н |
| савијаше у лево од олтара и излажаше у једну велику округлу просторију, под једним високим и ш |
| су прешли оно велико придворје и ушли у једну велику собу, у којој је уз зид према прозорима би |
| о; „,ја велим најбоље је склони се ти у једну од ових одаја, ја да обијем и трећи катанац, да п |
| врећицу старих ораја и лешника и другу једну сељачку шареницу пуну јабука.{S} Изнесе некакве м |
| ли — као да се журила да заклони велику једну тајну од турских погледа.{S} И ништа се више не з |
| частог мрамора, па онда пружао у широку једну заравањ од руменог мрамора.{S} Од прилике на сред |
| идина, које се наслањаше на високу кулу једну.</p> <p>„Ево, да сад изађемо на ово платно!“ рече |
| амените степенице.{S} Уђоше у пространу једну и добро осветљену дворану, које зидови беху искић |
| једне мисли, стапали у чудесну и дивну једну хармонију.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| е бистром хладном водом, која на дрвену једну цев шибаше из чесме у каменито корито пред њом.{S |
| ; „лажеш! криво ти је што видиш поштену једну жену поред поштеног једног Србина!{S} Али нећеш к |
| кнеза Лазара, а прислоњена уз обрушену једну зидину, која по свој прилици бејаше остатак од не |
| а ноге.{S} Гроф пун гњева крхаше грозну једну теретемку, тресну једном ногом о под, те му мамуз |
| говораше им она; „пустите ме да имам ту једну утеху, да сам испунила последњу жељу Рајкову!"</p |
| и из недара дугачку кесу, а из ње чисту једну белу крпу, у којој беху лепо увијени они велики н |
| ађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шуму растову, зачуше како од скелеџијског чардака |
| ајко сад трљаше очи, уштину се у мишицу једну, па другу, скиде шубару, прекрсти се, провуче прс |
| а, подигни га !{S} Учини ми само ту <hi>једну једину</hi> милост, па да те благосиљам за све гр |
| е могаше то исто чудо да чини, те да се једу и да их опет једнако у зембилу има.{S} Маргита је |
| па се сва стресаше као да је грозничава језа ухватила.</p> <p>„Ја да скота једног!“ викну стара |
| е помеша с оним халакањем Турака, да ме језа подухвати и сва се стресох!{S} Шта ћу јадна и кука |
| је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ рече Рајко |
| „А знаш ти болан..." па поче да запиње језиком и трепће очима; „а знаш ти болан.... да је мени |
| рску сабљу и говораше за њ неразумљивим језиком тако страсно.{S} Не беше то ни Циганка ни Турки |
| аџарској господи шапутом а на латинском језику говори :</p> <p>„Ко нама, о великомоћна и сјајна |
| патер Хијероними изговори на латинском језику китњасту беседу како овај младић жели да се оних |
| е цркве зазвони сребрно звоно, па му се јека стопи у милозвучно појање црквено, те му потресе с |
| те самсови као мрцину вуку?!...{S} Ах!“ јекну Маргита и онда оно севање од узбуђености око лепо |
| пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва дрхћући од гњева; „ако ваше слуге има |
| ужичке, да се у њима напоји мирисом од јела и борова, па да онда проструји кроз Шумадију, те д |
| а је једна млада жена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на лев |
| огледе своје!...{S} Што се бојиш?...{S} Јелек је прикопчан, тесно прикопчан!...{S} А куд је оно |
| е један низ крупног црвеног мерџана.{S} Јелек од загасито зелене чохе па срмом, која је одавно |
| : за мали чардаш Маџарица мора да скине јелек и кошуљу до појаса, а за велики све, баш све, ха, |
| оћас пред тим младим човеком скинути ни јелек, а камо ли кошуљу до појаса, па ма ме убио! “ реч |
| уши!... воде!“ Узе грчевито откопчавати јелек са грла и са груди својих, промуца још једном да |
| ући ћерћелију на грудма и закопчавајући јелек, мало порумене.</p> <p>„Како је... крупан овај тв |
| ам!{S} А сад, Маџарице, устај па скидај јелек и кошуљу за мали чардаш!“ Па Циганин превуче гуда |
| та слатка уста већ до сада пољубио, тај јелек распучио, тај вилински стас пригрлио... веруј, не |
| са грла и са груди беху покидана, и сам јелек и танко турско ткиво испод њега са грла и нешто м |
| ово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад са грла и са груди беху покида |
| и по турски у жутим шалварама и црвеном јелеку одевена била.</p> <p>Дотрча Циганин с чекићем у |
| , које зидови беху искићени роговима од јелена и главама од медведа и курјакова, све то спомени |
| копија у слоновој кости са статуе какве јелинске богиње, да бледорумене лако уздрктљиве ноздрве |
| Како ћеш запевати пред лицем краљевских јелчија а царевих гостију?“ рекао би запрепашћен <pb n= |
| о нама, о великомоћна и сјајна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толик |
| Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер би нас после питао шта је радио и како је говорио о |
| м; али знађаше да није са десна рамена, јер је ту лежала њена рука, на коју она баш мало час на |
| товали су цео тај дан скоро без одмора, јер оно нешто мало времена што проведоше под једним грм |
| ли или затупили после неколико удараца, јер стена бејаше од оне чврсте врсте од које се жрвњеви |
| да ти не замери што си од друге цркве, јер си добар и имаш дух витешки.{S} Исплакала сам се на |
| стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће се убрзо оженити младом и лепом девојком, истина |
| ећи пут истина поклизнуо, али пао није, јер га је Душан од њених усана отргао.{S} Веруј ми, оче |
| ема за што да је, а није ни на хајдуке, јер их овуда нема.{S} Чудо ми је да ми сељаци ништа не |
| о, које грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога му |
| обраћао је он пажњу маџарској господи, јер му се чинило да свега тога нигде ван Србије нема..< |
| д вајкада били ту намештени па зарђали, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намеш |
| а му је казала да све то ништа не мари, јер њему стоји у судбини тек сад срећан да буде, јер ће |
| слободну?{S} Циганина не вреди питати, јер ми вечерас сви рекоше да је он одбио велике новце < |
| не би мене нечастиви занео да клизнем, јер из њених очију, рекао бих, трепти и светлост и свет |
| у јадну жену не такнеш ни малим прстом, јер ћеш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме |
| ориш као да си дете!{S} Правиш се само, јер ти је мука да признаш!“ рече му Маргита нестрпљиво. |
| двор води, а сам двор одавде не видимо, јер га заклања она шумица, која је двор са три стране о |
| 99" /> у куту од собе своју дугу пушку, јер ће му у случају невоље довољно бити оружје што га з |
| ва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У ње је срце заку |
| е да је боље да се ти у Београд вратиш, јер он даје друге пратиоце.{S} Већ смо о томе говорили |
| нема где да сакрије, онда ваља мрети, — јер ја се Турцима жива не предајем! “ рече Маргита.{S} |
| говори он; „зову ме и „од Расине Рајко“ јер ми је задруга у Расини.“</p> <p>„Рајко,“ поче она т |
| товића, које је маћеха њихова, проклета Јерина, послала зету своме цару Отмановићу да их ослепи |
| о је извезен био и онај велики и широки јермелином постављени плашт, који је са рамена онога ст |
| е отимљу на доброга старца на Вујну.{S} Јес’, слутња ме осваја, као да је смрт близу њега или б |
| о би цео узбудљиви призор са три речи: „Јес, валах, бињеџија! “</p> <p>Тако је било путем од Бе |
| о је један луд сан!{S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадв |
| уда у свити маџарске господе ?“</p> <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро с |
| праг.</p> <p>— „Питах твоју мајсторицу, јеси ли мајстор од заната, па ми срдито рече: „ено где |
| а гудалом по плећима: „хеј, што гребеш, јеси л’ полудео?!{S}" Ништа ја.{S} Ћутим па гледам у њу |
| ару!“</p> <p>„Ама ја дођох да те питам: јеси ли ти баш прави мајстор?“ питаше Рајко.</p> <p>— „ |
| {S} Рајко, молим те, јесам ли ја будна? јеси ли ти будан?!{S} Да нисмо обадвоје излудели?!{S} П |
| еш закукати да сав Алаџа-хисар чује!{S} Јеси л’ ме разумео Циганине?" говораше Рајко срдито. <p |
| ста пољуби...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина |
| ми моје, не смем ти казати.{S} Видим те јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> |
| амо смућка што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да |
| Давид: „кто Бог вели, јако Бог наш; ти јеси Бог, творјај чудеса!“ Моји добри сељаци донели ово |
| авалио да се што пре и одене и огреје. „Јеси ли ти онај светац о коме луда раја прича, да се ра |
| сам је!“ одговори наш Краљевић Марко. „Јеси ли му се понудио да му помогнеш?" питаше га отац. |
| па се онда загледа у Рајка и рече му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребр |
| ати чутуру и опет повуче добро.</p> <p>„Јеси ли је купио или на сабљи задобио?" питаше Рајко.</ |
| тро приђе и продрма га за руку.</p> <p>„Јеси ли при себи Рајко ?{S} Шта ти је витеже млади?“ пи |
| ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним кру |
| о; "не знам, мањ’... чекај молим те!... јест, мањ ако то не буде деспот Ђурађ Смедеревац са њег |
| ном...{S} Је ли то доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} |
| , слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то сте ви!..{S} О Боже, о Боже! <pb n="190" /></ |
| Овамо !...{S} Али шта ће ми они?!...{S} Јест’, слатка, мила и добра моја госпођо!{S} Јест’, то |
| ..{S} Мандо, како се зваше онај?!...{S} Јест Румели-Бенглер-бег.{S} А да није то тамо Бенглер-б |
| приче о слави старих сунчаних дана.{S} Јест, и приче о сладости негдашњих меких месечина, када |
| ни љуља.{S} Протре очи да види боље.{S} Јест љуља се и повија се, али му се све поче око њега д |
| тренутке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет |
| ад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми је био честит човек и добар Србин.{S} У |
| да са ње. „Бадава," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад он |
| тени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу ову стену и лају помамно.{S} Велика је вика |
| љах пуче чоха. „Зар баш тако?“ питаше. „Јест тако нам очију, лепо нас учи да ено вам покорни!“ |
| кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно плаштеви велике господе и вел |
| репти од радости и од топлоте!"</p> <p>„Јест, тако је!“ прихвати опет онај тајанствени шапат; „ |
| кад зајеча јасан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору |
| репи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен образ, и мој образ, |
| Изгледао је као да је покисао.{S} Оно и јесте нека тиха а прилично хладна кишица почела да роми |
| ветли господине!{S} Баш си научио што и јесте најлепше у нашем говору.{S} Напред ћемо сви ако Б |
| е мој, слава теби! “ и потрчах да видим јесте ли живи.{S} И хвала Богу, ето смо сви троје као и |
| , и по њеној доброти.{S} Сад било да то јесте било да то није, тек је то Маџарица, ваша земљаки |
| ља, Маџарска?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опе |
| њава оздо уз планину!“ рече он.</p> <p>„Јесте, синко!{S} Баш као да је хајка!{S} На звериње нем |
| > <p>„Јесам!“ рече Рајко мирно.</p> <p>„Јесте, сад се добро сећам!“ прихвати она.' „Видела сам |
| је требала свећа да ме позна! “</p> <p>„Јесте, ви сте и нико други!{S} Ваше јединствене очи, ва |
| м, који се чисто угибао под сваковрсним јестивом и пићем, седело је бар двадесет и четири госта |
| зумљивим.{S} Али кад поче да плаче и да јеца, он се полагано маче од ње, спусти се нечујно низа |
| сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто грцајући од плача.</p> <p>Рајку се најпре |
| неко време док се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи |
| аљује!...{S} Ено ње горе где од радости јеца, а мени је овде дошло да се од неке нејасне туге з |
| м подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:</p> <p>„Није |
| ена пред старим послаником и кроз горко јецање, а са грчевито склопљеним рукама, говораше нешто |
| рупних суза из крупних очију и у гласно јецање.</p> <p>Старац и Рајко беху и сами дубоко узбуђе |
| а стену, покри лице рукама и узе гласно јецати, готово онако исто као оно у капели пред иконом |
| Ништа ти га не разумем.{S} Што ти је те јецаш?{S} Казуј за Бога шта ти је?!“ проговори Рајко пу |
| е божје, слатка моја госпођо грофице !" јецаше сиротица стара Ружа.</p> <p>„Нисам више грофица! |
| А, тако ли је?{S} Лакрдија, маскарада!“ јечаше промуклим гласом стари гроф. „Молим, молим Румел |
| дног громогласног сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли б |
| ог сељака: „ој, хој,хој, Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо |
| , Јоване... море Јоване... ој, чујеш ли Јоване!{S} Моли бега да савијемо у лево да не удара хај |
| ришћанска душа, кумим те Богом и светим Јованом, јави нам се и помози да одавде изађемо !“ </p> |
| по три пута те заклињем Богом и светим Јованом, казуј нам се!{S} Ако си авет, у име свете Трој |
| старац више сам себи; „ он то довикује Јовану кнезу од Богдања!{S} Није друго иду с неким Турц |
| кве бакрачлије!“</p> <p>„Хвала ти брате Јово !{S} Поздрави ми Јевросиму, хвала и њој!{S} У здра |
| е опет видимо!" рече Рајко, пољуби се с Јовом, који му бејаше некаква својта, па онда поведе ла |
| та збуњена и готово збиљски у бризи, да јој се памет преврнула није.</p> <p>Рајко сад трљаше оч |
| реклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на двору остане ? !{S} В |
| на Рајкова прса и плакаше у глас.{S} Да јој је био једини брат од заклетве, или син јединац, не |
| омела памећу.{S} Али не имадоше срца да јој се противе ма у чему.{S} После неколико сахата Март |
| ју запоји.{S} Немаде куд, већ мораде да јој својом левом руком прихвати густу косу и лепу главу |
| од бруке спасе!“ И онда старица узе да јој љуби обе руке и заплака се љубећи их.</p> <p>„Ходит |
| онако на њ наслоњена и чињаше му се да јој се живот баш гаси.{S} Тако му се нешто ражали, да с |
| </p> <p>Док он то говораше она спази да јој танка тканица није у реду.{S} Извуче онај низ мерџа |
| свећом пред оним вратима, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо ша |
| их једним дугим, дугим пољупцем, као да јој тешко беше да одвоји уста своја од његових.{S} Дрхт |
| их склопљене и једва дисаше.{S} Као да јој је душа одлетела у ројеве звезда, да тамо тражи зве |
| а такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све кри |
| рече ни речи, само се сва стресе као да јој дође наступ од грознице, и окрете главу на другу ст |
| ас молила: боље да је и закопа, него да јој остави лице богињаво.{S} Па и њу је чуо.{S} Ето у м |
| озбиљно и свечано.{S} Учини се Рајку да јој глас никада није био тако сладак, тако мек и опет т |
| завукао био, спусти га у руку Рајку да јој га придржи, а сама, намештајући ћерћелију на грудма |
| кова, не мрдну.</p> <p>Ружа се сагну да јој подигне главу и онда врисну: „еј, црна жалости наша |
| ачио.{S} Дохвати своју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их |
| н пехар, исплакну га и насу воде и онда јој приђе.</p> <p>Маргита је лежала и главом и једном р |
| анинама !" <pb n="218" /></p> <p>И онда јој поток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} |
| пет својим очима видим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком |
| своје цвеће ни за које паре не дам!“ Ја јој онда испричах што милостивој госпођи треба мало бос |
| ати прву скрињицу од сребрне срме, која јој под руку дође, отвори је па узвикну упрепашћена: „Р |
| је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет и пет година.{S} Ја је носим да ми се нађе |
| ј свему овом покору!“ говораше Ружа, па јој, у једној саћи од калаја, додаде воду. <pb n="192" |
| мед у устима топим! “ рече Маргита, па јој онако уморној очи затрепташе топлом ватром, а лице |
| ву високи сукнени саркол јаничарски, па јој онда додаде пар црвених а широких турских чизама да |
| <p>— „У нас,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела власт |
| зненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула је хиљадама топлих пољубаца.< |
| о себе, загледа се подуго у Маргиту, па јој врло тихим гласом рече : „ако се деси... јави старц |
| рена показиваху њене беле зубе.{S} Коса јој се пореметила па пала низ плећа.{S} Рајко застаде з |
| ла у лицу као неуглачано сребро; и уста јој беху побледела и полуотворена показиваху њене беле |
| то јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини, па је кријем и отимам од тебе!“ А о |
| га часа заборави своју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом |
| .{S} Ту се она спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клеч |
| на један од оловних ковчега, подметнув јој под главу опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к |
| о светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од лев |
| маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи да |
| > нека обична и проста жена.{S} Али кад јој лице сагледате, нешто малко дугуљасто али лепо слив |
| какви козари наложили били.{S} Али кад јој приђоше ближе, опазе да ватра гори пред једном пећи |
| <p>Ружа је гледаше само шта ради и све јој се већа туга и хладнија зебња на срце наваљиваше. „ |
| /p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ружо, моја драга и д |
| она...“</p> <p>„Чекај, молим те,“ упаде јој опет у реч Рајко; „је ли та жена, што ти је на сну |
| храбри! “ </p> <p>„Истину велиш?“ упаде јој у реч Рајко изненађен и пуно заинтересован овом при |
| страни... како да кажем... баш онде где јој срце куца, један плав младеж.{S} Молимо...{S} Молим |
| к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих па |
| се разабра да то Маргита јеца.{S} Приђе јој полагано, крстећи се као да светињи некој приступа, |
| амбулским <pb n="57" /> појасем, поможе јој обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу |
| у име божје, у седло.“</p> <p>И поможе јој да се намести.</p> <p>»Да ми нису ове широке турске |
| о што ће ти милије бити!“</p> <p>Поможе јој руком својом да се попне по стени, коју су кише и с |
| да у име божје полазимо!“</p> <p>Поможе јој да навуче неку стару антерију, опаса је брзо широки |
| сама паде на колена пред Маргитом; узе јој опет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колен |
| брне пафте у облику два бадема.{S} Руке јој до изнад лаката, где се бели рукави од кошуље повиј |
| како Маргита стоји поред њега, а крупне јој се сузе низ образе ваљају.</p> <p>„Госпођо, немој д |
| p>Па онда је посади поред ватре, изнесе јој у једној заструзи млека, у другој дрвеној здели сат |
| да као да јој од једанпут муња сину, те јој показа шта се све крије у тајанственој појави овога |
| се није од њега одмицала.{S} Нареди те јој Ружа извади из ормана најтање свилене тканине, које |
| Усправила се, подигла главу у вис, лице јој пуно озбиљности, али и пуно мирне одважности.{S} Са |
| ој очи затрепташе топлом ватром, а лице јој се озари новим осмехом.</p> <p>— „Хе хе хе !“ насме |
| а дише.{S} Пови се мало на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто |
| ну Маргита, па се пљесну рукама, а срце јој се следи. „Где си рањен, јадни мој Рајко?!“</p> <p> |
| /p> <p>„Смејеш се мојој простоти!" рече јој гласно а сав поцрвене од стида.</p> <p>„Није, није! |
| а, и више да би Маргиту ослободио, рече јој: „а знаш ко ће то бити?{S} Сад се сетих да сам слуш |
| Дижи се са тога места, дете моје!“ рече јој благо.{S} И Циганчица се без речи, освојена и оним |
| поред тебе!“</p> <p>— „Не бој се!“ рече јој Рајко, па узе и даље да ослушкује.</p> <p>Али га са |
| и ибрик.</p> <p>„Иди сад!{S} Иди!“ рече јој Рајко. „Циганину кажи да сам те питао, уме ли он да |
| /p> <pb n="59" /> <p>— „То си ти!“ рече јој Рајко. „Небо тебе види, па звездом звездама јавља д |
| {S} Ходи само да ми будеш сведок!“ рече јој, па је узе за руку и поведе доле у велику дворницу, |
| n="94" /> <p>„Не бој се, госпођо!“ рече јој; „ево мене!{S} Нешто ми се смучило.{S} У души ми бе |
| још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, паде јој око врата и пољуби је у образ; Ру |
| >„Закољи га!“</p> <p>— „Иди жено!“ рече јој Рајко изненађен, па је руком тихо од себе одгурну. |
| разгледамо све ово чудо око нас!“ рече јој Рајко, па онда с њоме заједно сиђе с последње мрамо |
| , па ти се причињава да их чујеш!“ рече јој старац.</p> <p>— „Није, није оче!{S} Чула сам, ево |
| .</p> <p>„Не брините се, госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу с |
| аш ме шта радим, моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, |
| арицу и поклони се пред Маргитом и рече јој узбуђеним гласом, али топло и смерно:</p> <p>„Хвала |
| а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо даље!“</p> <p> |
| ући, узе подскакивати око ње.{S} Лизаше јој час руке, час обућу, па онда као слеп потрча, што б |
| ластавицу по гриви и по глави и гукаше јој час српски час маџарски, као да се беше и сама прет |
| ет љубити руке по стотину пута, љубљаше јој колена и скуте, и плакаше горко.</p> <p>„Еј, колико |
| е јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета |
| тапкаше ластавицу по врату и намешташе јој чупу од гриве изнад чела и тепаше јој нешто маџарск |
| ечала са склопљеним рукама.{S} Потекоше јој сузе низ образе, и онда поче гласно да јеца, просто |
| би ме тако нежно и мило гледала, очи би јој засузиле, па би тихо проговорила: <hi>„јадна жено, |
| ена, права и вита као јела.{S} На глави јој је небрежљиво, и мало више на леву страну, везана ж |
| аповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од |
| ријатељи од вајкада. "</p> <p>„Заповеди јој оче,“ рече Рајко, „заповеди јој да иде да се испава |
| Бејаше се у лицу јако променила: образи јој спласли, очи дубоко упале, испод очију црни широки |
| је срце закуцало јаче и топлије; образи јој се заруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је |
| дна ли је то нека змијурина !{S} Колики јој је језик!{S} Мало ме њиме не палацну у образ !“ реч |
| едаше у иконостас него у њега.{S} Учини јој се да се он винуо некуда високо и далеко мислима, т |
| ан се дубок уздах оте из њена срца, они јој потамнеше, па рече тужно: „узалуд је што бих хтела! |
| к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и говораше мирно али са уздрхтаним гласом |
| оже бити да су већ у Стамболу! одговори јој Рајко.</p> <p>Маргита притегну узде па устави ласта |
| обући и кафтан од зелене чохе, намести јој на главу високи сукнени саркол јаничарски, па јој о |
| атре тамо?“ питаше је Рајко, показујући јој руком ватре на далекој ивици видика; „знаш ли шта ј |
| огледе своје за неколико тренутака, очи јој севаше као у тигрице која се спрема да скочи, али с |
| од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахо |
| ревлачи мирисним прстима својим.{S} Очи јој се напунише сузама.{S} Узе кршити руке своје, па их |
| она у чуду; веђе јој се саставише и очи јој засенуше као да је на њих пала од некуд сенка тешко |
| пустила у неке дубоке мисли.{S} У души јој је беснила тешка једна борба: борба срдње на Бога и |
| хоће да покара свога синчића, а у самој јој је ствари мило што он показује да има своју вољу.</ |
| ме разговарала као обично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти |
| бично, изјадала сам јој се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од |
| се, причала сам јој ко си ти, рекла сам јој, да ти не замери што си од друге цркве, јер си доба |
| , витеже, дај ми твоју руку!“</p> <p>Он јој пружи своју десну руку.{S} Она је стеже у својој и, |
| вно потамнела, свакојако ишаран, утегао јој беше витки стас њен око паса, али мало на више свил |
| ијутке да прикупи густу црну косу, него јој падаше низ плећа у коврџастим таласима, који се као |
| аруменише, очи жарко засветлише.{S} Ако јој је у истини отаџбина била онако румена и онако свет |
| прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу стиже.</p> <p>Свираше т |
| е пева?!“ питаше Маргита и осећаше како јој се срце размекшава.</p> <p>— Не знам!“ рече Рајко; |
| Благо њему на ономе свету!“</p> <p>Како јој звечаше глас слатко, пуно и топло!{S} Учини се Рајк |
| SRP18920_C2.4"> <head>4</head> <p>Рајко јој приђе ближе, а старац је узе за обе хладне руке па |
| е осмехну и не рече ништа.</p> <p>Рајко јој поврати ибрик.{S} Требало је сад да пређе на ствар |
| миришем кости мртвачке ! “</p> <p>Рајко јој пружи руку те дохвати њену, која беше хладна као ис |
| телинка, кнегиња, што ли?{S} Вала могло јој се одмах видети и по очима, и по лицу, и по стасу, |
| p> <p>И опет она не рече ништа.{S} Само јој мало задркташе усне као да хтедоше да се развуку у |
| у неки занос, у коме или није чула што јој он говораше, или не могаше речи да проговори.{S} Бе |
| на, у гомилу.{S} Као да и не чујаше што јој Циганин ковач срдито и све јачом и јачом дреком дов |
| ро, гледај; не заборави онај младеж што јој као звездица на левом колену стоји!“ викаше баба.{S |
| ти то дете кријеш од мене?!“ „За то што јој је осамнаеста година, а знам шта јој пише у судбини |
| оје грофица Маргита може да заузме, јер јој с правом припада, а то је: место поред свога мужа!“ |
| Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казуј шта си ти?!“</p> < |
| видра, лако подиже пун ибрик као да су јој мишице од челика, и додаде му га не рекав ни речи, |
| и пламен од ћумура, а ко би знао куд су јој мисли лутале.</p> <p>— „Не!“ викну Циганин; „не, ак |
| {S} Од широких мраморних плоча, које су јој теме покривале, остала је само једна; друге <pb n=" |
| му се да тек сад први пут виде како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, |
| де како су јој дуге трепавице и како су јој обрве право повучене, и како је бела у лицу, и како |
| дим! “</p> <p>И онда јој приђе, и обасу јој руке пољупцима и окваси понеком сузом.</p> <p>„Март |
| оју арнаутку, огледа јој кремен, подасу јој чанак, подасу оба пиштоља, па их онда намешташе <pb |
| ој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопако, понесох је до мога коња, скочих у сед |
| лежи на поду; обнезнанила се.{S} Скидох јој с врата црвену свилену мараму, везах јој руке наопа |
| , тебе канда хвата ракија? “</p> <p>— „ Јок вала; него ето ухватио ја њу па не пуштам!{S} А сад |
| -бега. „Аман, беже, поклони нам га!“ — „Јок, валах!“ рече бег презриво, па уста те ногом одгурн |
| офицу Маргиту?“</p> <p>„Исусе, Маријо и Јосифе!“ врисну старица, па се пљесну рукама; је ли ово |
| ки цвет на пољу, и сваки џбун дуж пута, још силније замирисао, раздраганост срца његова ускипел |
| твој двор срећно доведе!“</p> <p>— "О, још немој о растанку ни да помињеш!{S} Него опет, и ако |
| покорни, не буните се, не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек! |
| јастребова није се нигде могло видети; још мање јата дивљих голубова; испод погдеког мостића о |
| мојих суза.{S} И опет нисам роптала.{S} Још сам се теби исповедала, теби молила, у тебе уздала |
| цима, о висовима, селима и засеоцима, а још мање о бојевима који су се онуда били, и о јунацима |
| Не смеде више да погледа ни у мерџан; а још мање у оне сенке у које се мерџан губио.{S} Гледаше |
| еним човеком нећу ти поиграти ни мали а још мање велики!“ говораше она упорно и са свим одсудно |
| се могло звати одмором.{S} Жураху се да још за видела изађу на један вис, на коме из далека вид |
| убрзо заспа слатко,</p> <p> како можда још никада у своме младом животу заспала није.</p> <p>С |
| ишту, лајући као да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па |
| p>„Ја да поганих самсова; онаког зверја још не видех!{S} Кидисаше на онај крст у стени као исти |
| рече Рајко. „Него, чекај молим те, има још и друга једна мука!{S} Треба, веле, да се то кује у |
| г страдања и лутања наишла изненадно на још нежнију матер своју, па јој пала о врат и обасула ј |
| Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би поред мене па би ме тако н |
| ли!“</p> <p>„Али ако се Турци врате, па још са самсовима?!“ прихвати Маргита тихим гласом и бој |
| дев тако чудо, све то троје заједно, па још све то троје под рувом јаничарским!“</p> <p>Па онда |
| ађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S} Молила са |
| . „Вала ћеш да играш и мали и велики па још маџарски да певаш!{S} Знаш, ниси хтела ни онда, па |
| о зна!“</p> <p>Кад Мартин отиде Маргита још за неко време својим, од ружиног оцта мирисним, прс |
| и силом сипљу млеко у уста и ко зна шта још те ме поврате.{S} Нит’ могу да утечем, нит’ могу да |
| елек са грла и са груди својих, промуца још једном да се једва чуло: „воде... воде!...“ и онесв |
| притисну на гвоздена врата и викну сад још већма узбуђеним гласом: „помози нам Боже и Богороди |
| у?!...{S} Их, куд је себе Морава! а куд још даље моја Расина!{S} Тамо су негде иза оних планина |
| црна игла, која се у врху цепаше у две још тање а устрептане игле, па кивно боцкаше час у напр |
| ски и не мислећи шта <pb n="122" /> све још може бити.{S} Па онда Рајко скиде своје гуњче, сави |
| "56" /> неколико тренутака, па онда узе још конопаца, натопи их у води и онда увеза чврсто ноге |
| ју слутњу.{S} Отрча јој горе, и нађе је још са сузним очима, али са осмехом на уснама.</p> <p>„ |
| че му: „Јеси ли ти помахнитао?{S} Ко је још поткивао коње сребром?!{S} Валах, то не чини ни цар |
| збуде ко год спава, нек растрезне ко је још пијан, нека распитају и доведу амо свакога, ко ма и |
| о?“</p> <p>„Дед’ молим те, а и онако је још дуго до пола ноћи!" рече Рајко, па онда наслони грл |
| на лево.{S} Уз њега и око њега било је још неколико млађих људи у маџарској народној <pb n="3" |
| Марко без речи и вечере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи н |
| о све лакше и лакше казиваше оно што је још остало од песме, док последње врсте „свадба била па |
| од белог мрамора.{S} У оно су је време још једнако звали „госпођином чесмом".{S} Стара и узана |
| це кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака него настави:</p> <p>„Кад ме вода изнесе |
| и.{S} Не бој се!“ говораше Рајко, па се још мало осмехну само да је умири.{S} Али му лице поче |
| ац, него грешник пред Богом!“ Ове би се још лепо свршило, али ето их моји сељаци да ме одбране |
| !{S} Барон Осман је удовац, могли би се још ноћас погодити, па нека је сутра два венчања!{S} А, |
| а стола један од млађе господе, који се још не бејаше са свим загњурио у вино.</p> <p>„А, тако |
| ћини.{S} Рекао бих да се свађају ако се још и не бију!“</p> <p>И онда опет обадвоје мирно а рад |
| осе сенком својом само размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито о |
| а покрива!"</p> <p>И онда му се примаче још ближе и — пољуби га у уста!</p> <p>Као да је из Мар |
| н у стени грубо урезани крст и шапуташе још некакве молитве за неколико тренутака, па се <pb n= |
| дног дана утекох, али ме Турци ухватише још у самом Крушевцу и доведоше њему натраг.{S} Избише |
| бити негде нека светиња!"</p> <p>Пођоше још неколико корачаја напред и угледаше један мали и си |
| талој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам, господо, простите |
| ницама од орлова и соколова перја.{S} И још у сваком столу беше уз плашт прислоњен по један дуг |
| на глава наслоњена на срце његово.{S} И још је нешто видео.</p> <p>На јелеку њеном горња пуцад |
| ек као сива магла у вис тихо повијала и још тиме спуштала.{S} Никада до тада Рајко није стојао |
| нешто рубља, а наћи ћеш и брашненица и још понечега чега нам је Бог дао!“</p> <p>Рајко разглед |
| >Кад је силом подигоше, она кроз сузе и још једнако јецајући рече лекарима и свима присутнима:< |
| их и дугачких плаштева од меке кадифе и још мекшег зибелина!"</p> <p>„Јест, госпођо, ама су оно |
| чицом!“</p> <p>— „Пих!“ узвикну Рајко и још нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој |
| ита нареди да с њоме пође Ружа, Мишко и још пет момака. <pb n="224" /></p> <p>Па онда отиде у с |
| узе да побојава да ће се они млађи људи још и покрвити.{S} Али их старац уталожи и узе сам да г |
| д оне кућице једна жена у годинама, али још пуно крепка.</p> <p>— „Ружо!“ рече јој Маргита, пад |
| асан глас старчев: „О децо, јесте ли ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и |
| ање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пута преклињала |
| дим, да ако у вас и има много срчаности још више има суза.{S} Никада ја не видех нашу Српкињу д |
| а сигурном знању, да кроз оне дивне очи још дивнија душа гледа.</p> <p>Тек је била налила ибрик |
| ,“ рече Маргита поносито, па јој се очи још топлије засветлише; „у нас је цела властела једна в |
| ве.</p> <p>Рајко му клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне |
| оспођа грофица од Нађ-Бање.{S} Овде сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је с |
| е сам још слободна, или управо овде сам још робиња, која је се помоћу твојом у слободу своје зе |
| го хајдмо сад доле да ти причам што сам још у оној подземној дворани, усред оног блага, смишљал |
| ругу стиже.</p> <p>Свираше тако Циганин још неколико тренутака, па се онда устави да рекне:</p> |
| вати опет онај тајанствени шапат; „него још ти и не знаш колико је <pb n="136" /> она и лепа и |
| појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он тако још збораше, Маргита се беше прегла над најближим бурет |
| и се с великим једним буздованом, Рајко још из даље опази како му Маргита, која бејаше остала с |
| око остатака од печених јагањаца и око још пуних боца.</p> <p>Кад се на капију уђе одмах с лев |
| белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би с |
| драгог камења, што својим севањем само још више изношаше на видик топлоту њеног лица.{S} Лево |
| ебела; он матор, она матора; а он уз то још и пијан, трештен пијан.{S} Хајде почесмо.{S} Накрив |
| дно од тога бирајте, ако не знате нешто још боље и сигурније.{S} Тек не можете земљакињу своју |
| свет погледам, опет видим како на њему још има пуно добрих људи и пуно љубави.{S} Хвала вам до |
| да се у њ није дало гледати.{S} Беше ту још поређан велики број мањих и већих златних крстова, |
| росто засути драгим камењем.{S} Ту беху још и неколике мање круне и дијадеме, по свој прилици ц |
| ти: „хајде, хајде! свршуј само ако имаш још што!{S} Ваља господа да се врате у караван-серај на |
| l:id="SRP18920_C2.6"> <head>6</head> <p>Још су дуго стојали пред оном стеном што их од пећине р |
| е Лазо на Косово зове!“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним |
| , ти би тек онда мене разумела!"</p> <p>Још се више Ружа препаде сутра дан.{S} Стигао беше изве |
| сводовима испод ових рушевина!“</p> <p>Још су се били разговарали кад поче да свита и кад стиг |
| бињи.{S} Сви ми веле да је Маџарица, да ју је Бекри-Бекир, — који је се тек пре четири године п |
| авом по свету да пронесу.{S} Колико год ју је пута призивао, свагда му је то исто казивала.{S} |
| а се у Маџарској и Маџарима хвали, како ју је Србин један пронео кроз Србију на рукама као свет |
| нића Бана, па Рељу Крилатицу, па старог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како |
| , на којој царица преклињаше свих девет Југовића редом, да јој бар један брат од заклетве на дв |
| таху над мрачном масом, која подупираше јужни крај неба.{S} Лак и благ поветарац дуваше отуда.{ |
| ног деспотовића, који уз гусле гуди.{S} Јунак, који је у животу плашт овај носио, неће се срдит |
| све себе питах: „кад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад в |
| ки!{S} Је ли да је као жив? и коњ жив и јунак жив!{S} А знаш ти ко је ово?“ говораше Рајко с ве |
| што ја причам.{S} А видим те јеси ти и јунак и господин!{S} Знам ја, волео би ти да сазнаш о ц |
| смеш ни да се сетиш... и ти си ми неки јунак !...{S} Ниси никада младу жену у уста пољубио, не |
| у рен .{S} Маргита; „то је наш маџарски јунак Хуњадија Јанош! “</p> <p>— „Ене сад!“ рече Рајко, |
| српскога рода!“ Цела та прилика, и онај јунак са изразом одушевљења у лицу, и онај ватрени коњи |
| тао шта је радио и како је говорио онај јунак, и шта се коме најбоље свидело у оној песми.{S} У |
| но; „Бог с тобом, госпођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, |
| ао се и он за вас као и многи други наш јунак, и право је да га се сећате! “</p> <p>„Е, мој Рај |
| епше учинило да је оно, како је тај наш јунак изводио из тамнице свога сужња, заробљеног Турчин |
| се на њ можеш поуздати као на најбољег јунака.{S} Његов ми је стриц једном живот спасао, па му |
| смехну што ова млада Маџарица од онаких јунака начини учитеље, па онда настави:</p> <p>„Оно.... |
| у оно плаштеви велике господе и великих јунака, који су с нашим царевима лицем у лице говорили! |
| тарог Југ-Богдана, па толике друге наше јунаке!{S} Знаш како је?{S} Бога ми као да су живи па ј |
| } А ја знам како ће.{S} Нека одмах купи јунаке драговољце, нека их наоружа и нека ти их преда д |
| pb n="131" /> војводи Сибињанин Јанку и јунаку Бановић Секули!{S} И ја знам по неку....{S} Хоће |
| е чисто да чује како цар виче: „напред, јунаци! напред српски соколови!“ па поче и сам као у не |
| гне човек, да народ ослободи.{S} Његови јунаци не носе сребрне челенке, него само лишће од жиро |
| спођо, Јанко је наш јунак, и наши други јунаци нит’ се жене, нит’ се бију, нити вино пију, док |
| а је жив, и шта би радили онакви српски јунаци какви беху Бан Страхиња и Краљевић Марко.{S} Одл |
| ђа!“ рече Маргита поносито; „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нуди |
| стара малвасија којом су се наши стари јунаци и господа појили!" рече Рајко.</p> <p>Док он так |
| највећа господа маџарска и највећи наши јунаци купили, да им траке на застави везује, или да им |
| ад је ова жена такав јунак, ја какви су јунаци људи у њеној земљи?!“ А сад видим, да ако у вас |
| хвалисање његово са некаквим ове земље јунацима, даже царевима, које он пред Сараценима сараце |
| овио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста до |
| да се љубио лицем у лице с оним великим јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{ |
| е о бојевима који су се онуда били, и о јунацима који сад већ мирно почиваху под овом или оном |
| /> <l>Цурама је срећу заставио,</l> <l>Јунацима скеле затворио!</l> </quote> <p>Али кад се оно |
| Бог, снахо!“</p> <p>— „Добра ти срећа, јуначе!“ прихвати млада жена са свим мирно, па се загле |
| пута у лице!{S} Нека га !{S} Хајде сад, јуначе, ја ћу с тобом и за тобом!“</p> <p>И пођоше заје |
| у срцу, она му живо рече:</p> <p>„Млади јуначе!{S} Спремна сам да пођем с тобом кад год ти каже |
| о: „узалуд је што бих хтела!{S} Еј, мој јуначе, од мене је сад већ одбегла и сама сенка од наде |
| Није било лако ни од шале носити таква јуначка имена.{S} Ваљало је да пазиш и шта говориш и ка |
| лашт, који је покривао господска прса и јуначка рамена?“</p> <p>— „А, сад видим!...{S} Сад те р |
| и отаџбини.{S} Моја је земља румена од јуначке крви и светла од витештва.{S} Знам заволећеш је |
| „ако су они јунаци, и ја сам кћи једне јуначке земље.{S} Ти ми нудиш твоје мало гуњче; за што |
| ко од вас, децо, да се усуди да га тим јуначким именом зове!“ Ја да си видела оне бруке и оног |
| м јунацима, и као да се питао с њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, о |
| S} Немој, госпођо; пусти нека опет сине јуначко срце и нека одгони тај облачак!“</p> <p>„Немој |
| пала по неки панцир од сребра и по неко јуначко срце испод панцира од сребра.{S} Јаворове гусле |
| ном клетвом.{S} Него деде, како доби на јуначкој сабљи ’ваку робињицу ? “</p> <p>„Ево како!“ по |
| онда јасним грлом запевао по неку песму јуначку.{S} Ваљало нам је добро да тувимо што пева, јер |
| пријатељу Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му пом |
| ажарили по зидинама градским и кроз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од |
| а ништа мој брајко; мали си ти за такво јунаштво!</p> <p>Па онда као да јој од једанпут муња си |
| јна господо, јемчи, да преласни и бујни јуноша, дрскост којега толико изненађује, није нама од |
| неизбежна конклузија логике, да је овај јуноша врло, врло подозрив!</p> <p>„Преподобни!“ прекид |
| уцкавају самсове а сами урлају; самсови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека оп |
| Шта ћу сад јадна!...{S} Гледах их како јуре као да су се помамили; засукали рукаве до рамена, |
| коњма и читава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћ |
| погнув се мало унапред по коњићу своме, јури кликћући као млад соко.</p> <p>Чак би и чаушбаши м |
| една сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону зве |
| , госпођо,“ рече јој Мартин; „Мишко већ јури путем у Сегедин.{S} Ја ћу сад да отпашем младога в |
| а овамо!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: |
| њој, она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном сна |
| n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање в |
| S} Изгледаше дивно у <pb n="66" /> оном јутарњем зраку онако узбуђен и онако поносито стојећи п |
| ову?!“</p> <p>Танка сива маглица ранога јутра растањивала се све више и више, као да се растапа |
| ј чесми; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш н |
| RP18920_C2.3"> <head>3</head> <p>Кад је јутро освануло не даде им старац да се крену.</p> <p>„П |
| уњца.</p> <p>„Како лепо мирише ова зова јутрос!“ рече гласно, тек да нешто почне.</p> <p>Она се |
| Сећаш ли се! казивао сам вам о њој кад јутрос близу ње пролажасмо.{S} Цар је врло често одлази |
| а дванаест горских вила, а ја ево чекам јутрос да њоме прође једна злосрећна робиња црног једно |
| оју жену љуби!...{S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобо |
| то сад овде у овоме часу, на овом лепом јутру, под овом првом зраком сунчаном, осећам да си вит |
| <pb n="146" /> што не испусти свећу: — „јух, змија! змија! змија!{S} Спуштај врата Рајко!{S} Сп |
| . робиња!.... турска робиња!.... да сам јуче умр’о, умр’о бих не видев тако чудо, све то троје |
| {S} На глави ми она дијадема, под којом јуче онесвеснух; од ње полазе све витице од бисера, па |
| пко дохвати обадвоје за руке и повуче — к једном отвору у стени од пећине. </p> </div> <div typ |
| па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради како ти Бог кроз то твоје срце казао |
| сажаљења!{S} И онда сам се заверила да к теби више никад не подигнем очи, да пред тобом никад |
| да се диже на ноге, скиде капу, погледа к оној трпези на којој светлуцаху у драгом камењу крсто |
| сад све саме варнице прште.{S} Погледа к робињи и виде како јој низ образе једна суза другу ст |
| на путу до Ниша сви погледаху испод ока к Рајку.{S} Она очевидна промена у његовом понашању, он |
| на бриге, одлажаше чешће све на прстима к закључаним вратима од собе у којој је, па се опет вра |
| твојој мајсторици!" рече Рајко погледав к младој жени, која се шћућурила на земљи поред мехова, |
| S} Па <pb n="87" /> онда приђе гологлав к Маргити, метну руку на срце, поклони јој се смерно и |
| да се помамио; па онда још брже натраг к <pb n="189" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к ст |
| или, Манда му световаше да отиде у Арад к некој старој Влахињи врачари, која може да учини да в |
| старе цркве Лазарице младић пође напред к једном обрваном платну од зидина, које се наслањаше н |
| еднако по народу пролазе.{S} Пође народ к цркви на сабор.{S} Помоли се Богу, приложи цркви што |
| дам мало своју ластавицу!“</p> <p>И оде к ластавици.{S} А Маргита се огрну његовом црвеном каба |
| оклони се и свој осталој господи, приђе к руци и патеру, и још једном са врата рече: „хвала вам |
| а земљу, диже се сад у висину.{S} Приђе к Рајку, положи му обе своје руке на рамена, загледа се |
| ни и нерешљивости, па онда и сама приђе к руци која и њу, као оно и Рајка, живо благослови.{S} |
| е за обе руке и повуче, диже се и приђе к Маргити.{S} Пригну се полагано над њеном главом, глед |
| <p>Рајко се диже, скиде шубару и приђе к руци старчевој.</p> <p>„Хвала ти, оче, по хиљаду пута |
| ргите.{S} Он одмах скиде шубару и приђе к руци старчевој.{S} Маргита сјахав, застаде за неколик |
| собу и онај црни рундов и понизно приђе к Маргити, облизујући се и машући кудравим својим репом |
| ви према теби!“</p> <p>Па онда му приђе к лицу и пољуби га у чело.</p> <p>„Шта то радите за име |
| запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му одобрава.</p |
| , те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљом Циганиновом |
| клече на прса и док још Циганин не дође к себи од чуда, скиде му с руке оне влажне крпе и напун |
| оток суза речи угуши.</p> <p>Рајко дође к себи.{S} Отвори очи и гледаше у таваницу.{S} Окрете г |
| у три пута беше прекрстио, и одмах дође к себи.{S} Сад га гану њен жалостив глас.</p> <pb n="94 |
| је авет неку угледала.{S} Посрћући пође к њима, удари се руком у чело, стропошта се поред старц |
| опет своје гуњче.{S} Отиде за тим доле к оним растовим столовима, изабра један велики плашт од |
| оказа руком у правцу преко целе дворане к оном коњанику на мрамору. „И онда, што ти да остајеш |
| ом оног старог града у Крушевцу, ето ње к мени, на сну праћена још једном женом.{S} Села би пор |
| гуђаше у гусле, лице своје подигао горе к лицу старчевом, а уста мало отворио као да пева.{S} С |
| је моја робиња!{S}" Па онда окренув се к младој жени викну јој оштро: „ха, бре, Маџарице, казу |
| ри час!“ рече патер; „а ја изађох да те к њима зовем.{S} Ходи унутра!“</p> <p>Рајко скиде шубар |
| повио налево унатраг, као да се окреће к јунацима својим и као да им кроз отворена своја уста |
| а руке и помогоше Циганину да је одвуче к чатрљи.</p> <p>За неколико тренутака цела она свита б |
| иш нешто много лепше!“ и онда га повуче к трећој прилици на мраморној коцки, лево од оне велике |
| но изађе.</p> <p>Млад месец се спушташе к западу.{S} На тамно плавом и високо издигнутом небу п |
| ad>8</head> <p>Мало после да се вратише к оној трпези од зеленог камена, што беше претрпана пех |
| е погледима ове столове, па се окренуше к средини дворане и њеном зачељу.</p> <p>По средини дво |
| вукла некуда — и сам није знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија |
| о а нешто мало и срдито. „Нико ме други к вама послао није до жалосна судбина оне ваше земљакињ |
| роз све јунаштво своје кришом погледали к прозорима дворским од биљура, и када је са тих прозор |
| сјајна звезда прелети небо, као да јури к младом месецу на западу.</p> <p>„Виде ли ону звезду ш |
| Узе грош и узе талир па без речи појури к брду.{S} Чим зађе за неко дрвеће, Рајко рече Маргити: |
| е враћају.{S} Али не смеде ни погледати к оном ковчегу на коме млада Маџарица спаваше.{S} Спуст |
| <pb n="58" /> Рајко у себи, па се врати к Циганиновој чатрљи.</p> <p>Кад уђе виде у оном нејасн |
| у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћеретају као да су |
| идине, па се у потмулој грмљавини врати к њима двома, неразговетно понављајући последње две реч |
| т предомисли, те се у бесном трку врати к Маргити.{S} Ова га обема рунама дохвати за кудрави вр |
| ме клечим пред тобом, ево ме дижем очи к теби; кроз сузе моје срце те моје тражи.{S} Чуј један |
| ање и гласно плакање оне жене.{S} Скочи к вратима од чатрље, али их нађе зачепљена изнутра.{S} |
| и ми још у животу?!“</p> <p>Рајко скочи к отвору из пећине и викну: „Брзо оче, дај воде или вин |
| јко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ништа особито!{S} Хајдмо |
| по трагу других кола, правцем на исток к једној умци, на врху које има засађено неколико јабла |
| гове.{S} И онда пођоше низ брдо правцем к чесми, па да изађу на пут у варош.</p> </div> <div ty |
| о пусти погледе своје да лутају правцем к рудничким планинама.{S} Неколике јако светле звезде т |
| !“ па је узе за обе руке и окрену лицем к ватри, те је са пуно очинског саучешћа гледаше, па гл |
| икада више срце моје не занесе молитвом к престолу твоме.{S} Али се ево сломио бунт мој; сломио |
| ачаше лаганим и опет несигурним кораком к селу.{S} Маргита устави кола и викну сељака.</p> <p>„ |
| ове чесме; и окренуо си се био и гледао к мени.{S} Имао си дугу пушку о рамену... <pb n="39" /> |
| знао куда, и к нечему — и сам није знао к чему.{S} Сва му се Србија чинила као да је баштина ње |
| азио на под дворане или из дворане ишао к вратима, <pb n="105" /> — биле су поређане петачке, с |
| ше шта то би.</p> <p>Циганин беше дошао к себи и напрезаше се силно да збаци са себе Рајка, и б |
| ој стари пријатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они к |
| авице већ усијане кљеште, па онда право к робињи да је њима за мишицу стегне.</p> <pb n="55" /> |
| ше Маргита, па сишав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаме |
| тава руља самсова испред њих јуре право к мени!....{S} Стадох, скамених се!{S} Шта ћу сад јадна |
| /> <p>„Право велиш, Рајко; хајдмо право к њему у двор! “</p> <p>У који час то Маргита рече и ус |
| својом, она корачаше господствено право к зачељу.{S} Сви је гости сад гледаху запрепашћени, нек |
| а се скаменио, подиже главу своју право к њеном лицу, њушкаше живо као да усише мирис од овог ж |
| дјури све на прстима кроз дворану право к мрамору, на коме цар Душан јахаше поносито свога коња |
| 20_C1.7"> <head>7</head> <p>„Одох право к Турцима!“ причаше Циганин даље. „Изађох пред пашу, по |
| као да пева.{S} Старац се пригнуо мало к младићима па се загледао у лице младога гуслара с јед |
| !“</l> </quote> <p>Још једном дође лепо к себи.{S} Гледаше пуно отвореним очима око себе, загле |
| /p> <pb n="91" /> <p>Рајко прислони ухо к стени и после неколико тренутака рече: „.јест, гребу |
| м величанствено, показујући Циганки пут к вратима.</p> <p>„0, о, о, грофе,“ јекну Циганка сва д |
| хом лежао пред њом.</p> <p>Шајку скрену к српској обали далеко од села, а под неке врбе, где не |
| на спусти на колена, а душа јој се вину к девојци, мајци божјој.{S} Дуго је ту клечала са склоп |
| она са вриском, који срце параше, јурну к њима, одгурну чауше и јаничаре натприродном снагом, к |
| 9" /> њој, око ње, уз њу, па онда јурну к степеници, која је из дворишта у главно здање водила, |
| кмо ли једна Циганчица!{S} Хајдмо одмах к њему !{S} Нема места данас сузи од жалости, него само |
| не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше она у чуду; веђе јој се саставиш |
| џијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још око |
| ни сутлијашем.{S} На моју несрећу дођох к себи и поправих се, а он онда поново побесни.{S} Уз т |
| тако пита.</p> <p>„Зар ти мене не водиш к њима?{S} Зар ти ниси од њих к мени послат ? питаше он |
| о!{S} Прежи коње!“ викаху, па сви јуриш к шталама.{S} А сељаци се усплахирише и запиташе: „ама |
| </p> <p>Кад осташе саме, онда она приђе ка ковчегу.{S} Дуго и дуго гледаше без речи у мирно лиц |
| . </p> <milestone unit="*" /> <p>Сиђоше ка скели.{S} Једно младо сељаче чуваше је.</p> <pb n="6 |
| на десно и лице јој се сад окрену право ка кубету од дворане.{S} Нешто шапуташе, па се опет осм |
| p> <p>Узеше се за руке и пођоше низ ужу ка колима.{S} Рајко ћуташе.{S} Од силног узбуђења не мо |
| знутра Циганин не отварајући.</p> <p>— „Кабадахија царевог чаушбаше Хасан-аге Зулуфлије вели ти |
| о, па му уведох синовца у свој конак за кабадахију, и пазим га као да ми је син.{S} Поведи га у |
| Хасан-аги дао свога младог а јуначног „кабадахију“ Рајка, да га спроводи и да му помогне да се |
| аше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га прив |
| .{S} А Маргита се огрну његовом црвеном кабаницом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу |
| ом, изађе на врх стене и седе, прикупив кабаницу добро око себе, загледа се у оне далеке ватре |
| де и развио своју <pb n="167" /> црвену кабаницу.{S} А док је он тако спремао за Маргиту преноћ |
| ти шириш своју-шареницу и твоју црвену кабаницу!{S} Већ сам у две прилике долазила на мисао, д |
| {S} Завукао се био сав у црвену сукнену кабаницу, загрејао се, занео се у мисли које су биле ви |
| јко као прекоревајући га.</p> <p>„Море, кабули ти то човече!{S} Не види пророк ноћу!{S} Него де |
| ојаше се они да се због тебе не заметне кавга с Турцима, па одоше својим послом!{S} А ја рекох |
| ни до Крушевца ни у Крушевцу да начини кавгу па је срдит, и без сумње премишља <pb n="26" /> и |
| Ах, чекај!{S} Да пустим мога славуја из кавеза!“ И онда отиде у одају иза ковачнице, извади из |
| бож пристаде.{S} Откова ме, пусти ме из кавеза.{S} Узех радити по ковачници као да сам се у циг |
| отиде у одају иза ковачнице, извади из кавеза птичицу, пољуби је и пусти је кроз врата у ноћ.< |
| ох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, па још окована у ланце по ногама и по рукама.{S |
| {S} Ваш бих ти казао и за што ми треба, кад бих знао да си <pb n="42" /> човек.{S} Је ли вера, |
| ш за сваку по овакав талир, а од блага, кад га нађеш, мени четвртина ! “</p> <p>„Вала да си ми |
| ем, он метне клеште у ватру па ми онда, кад се усијају, месо са мишица и плећа живој хоће да от |
| p> <p>Рајко се побоја да није излудела, кад оно поче да узвикује говором неразумљивим.{S} Али к |
| ед олтаром погледам ко ми је младожења, кад оно није више мој стари чича, него млад и красан је |
| љуспе што падају од змајевских панцира, кад се змајеви туку.{S} Биће да су се у старо доба и ов |
| је то светлост тамо?“ упита га Маргита, кад јој и самој погледи падоше на онај ходник у зиду од |
| >Маргити се поче да стеже лед око срца, кад опази да нигде у селу нема свеће или ватре у кући, |
| на гомилу турске момчадије и дечурлије, кад би ова гласно повикала: <hi>„ха, бре, вур ђаур!“ </ |
| ла?...{S} А куд оно залуташе очи твоје, кад је оно у своме наручју на сребрном столу, а из злат |
| фице од Нађ-Бање, кћери земље маџарске, кад си се ти још смрти бојала?{S} Зар је ниси толико пу |
| на где је и на коме је месту, али веле, кад би човек потковао коња новим сребром у све четири н |
| ?{S} Е, стари наш господар прве године, кад вас Турци одведоше, није знао шта ће од жалости за |
| тију у руку Рајкову давала му на знање, кад год би појачана вика у пећини одјекнула у јачем куц |
| ти свесрдно послужим; ето послушаћу те, кад велиш.{S} Хајдмо да сечемо стену.{S} Друго нам сад |
| псина једна да пиљи у твоје лепо лице, кад је само моје ?!“ Сад што да ти дуљим — извукоше ме |
| из пушке.{S} А радним данима би у вече, кад сврши распоред за сутрашње радове, посадио све задр |
| сиљка.{S} А баба се заплака: „ех, рече, кад милостива госпођа грофица хоће да босиљком окити је |
| шав с кола приђе право к рундову, који, кад чу њен глас, стаде као да се скаменио, подиже главу |
| је!{S} Што је доведоше ни по јада, али, кад хтедоше да пођу, ластавица неће да се макне од пећи |
| {S} Шта оно би с тобом јутрос у пећини, кад муња севну и гром пуче?...{S} Тобож не смеш ни да с |
| одијају.{S} Не знаш ти какви су Маџари, кад се узму да часте и проводе !{S} Него да седнемо мал |
| а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је она очи склопила па се у снове пустила |
| Отишао је седој Влахињи у млади петак, кад се смркло.{S} Баба је наложила велику ватру на огњи |
| е, драга моја, како ћу ја да те познам, кад те не познаје онај који те је грлио?!{S} Ха, ха, ха |
| за мојих.{S} Ранио си ме првом стрелом, кад си ми младој младу и нежну матер отргао, а мене хла |
| предао.{S} Ранио си ме другом стрелом, кад си мој први девојачки занос, чист пламен невине јед |
| .</p> <p>„Ех!“ рече са дубоким уздахом, кад се трже из заноса, „ово се Маргита с Рајком опрости |
| Дајте милостиву руку слузи вашем.{S} О, кад доживех да вас опет својим очима видим! “</p> <p>И |
| моја добра Ружо?“ рече јој Маргита; „о, кад би ти само знала како је он невин, како добар, како |
| огледом испод густих веђа на сну јавио, кад бих заспала на зибелинском плашту каквом!{S} Овако, |
| а, него они теби!{S} Узми паре, брајко, кад си тако лепе среће! “</p> <p>— „Не дао Бог, да ја њ |
| ad>16</head> <p>Сунце је већ било село, кад су њих двоје стигли на врх једнога Дунаву најближег |
| серај!“ рече му патер.</p> <p>— „Добро, кад тако заповедате!" прихвати Рајко, па се онда окрете |
| тке, које код њега проведосмо.{S} Јест, кад кроз сву своју несрећу на свет погледам, опет видим |
| да прихватиш да чуваш ову свету оставу, кад мене нестане.{S} Ја већ видим да нећу доживети њего |
| м и прштањем разбијаше у металном суду, кад је из дубоких мисли изведе један мекан а звучан гла |
| последња силенција угуши претпоследњу, кад у томе брзоруки момци напунише све пехаре редом, он |
| лежим на овом тврдом оловном поклопцу, кад ено ваља да педесет широких и дугачких плаштева од |
| њима за јуначко здравље.{S} Ето видиш, кад оно твоји земљаци, она велика господа, не хтеше да |
| прости, нама момчадији свагда говорио: кад си у неприлици па не знаш на коју ћеш страну, запит |
| је авет утекла би!{S} А <pb n="145" /> кад није авет другога се чега баш и не бојим.{S} Сад ће |
| пањ.</p> <p>„Шта ли му је ово сад?!{S} Кад угледах ове златне лавове и сребрног орла помислих: |
| ем!{S} Не знаш ти како је она добра!{S} Кад се Бог није хтео да окрене на моје толике молитве и |
| ире! “</p> <p>„Бог с тобом, госпођо!{S} Кад смо ми секли главе нашим краљевима?" питаше Рајко г |
| >„Оно.... у неку руку право и велиш!{S} Кад изађох љут од твоје господе и стадох у оном забрану |
| ст и светиња од које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крил |
| енуо од мене, ја се окренух од њега.{S} Кад Бекри-Бекир узе да ме усијаним клештима наморава да |
| ере.{S} Него то је још најмање јада.{S} Кад се позно у ноћ врати, искупи нас стриц све и старо |
| а се полагано креташе озго са града.{S} Кад се свита мало примаче, она се жена подиже, па да би |
| једну ледину у присоју испод града.{S} Кад се врати к ватри, нађе старца и Маргиту како ћерета |
| исто готово од речи до речи лагала.{S} Кад су му тако већ мало памет померили, Манда му светов |
| ...{S} Чудим се како нисам полудела.{S} Кад ме је Бекри-Бекир унео везану у ону мрачну и прљаву |
| наслоњеном на руку у тешким мислима.{S} Кад би он уморен престао да куца и спустио руке, она би |
| оздо од свите, те он похита за њима.{S} Кад већ сиђе к чесми, стаде и окрете се.{S} Пред чатрљо |
| а кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела да му играм што он прозва малим и вели |
| тина новца и оружја, тешка сиротиња.{S} Кад је стари деспот све то чуо, заповедио је да се овде |
| ј нека пуста калуђерска препеченица.{S} Кад је искамџих од калуђера рекоше ми: има јој двадесет |
| да је у Рајка срце престало да куца.{S} Кад то рекоше Маргита пред њима и пред свима својим мла |
| правио изванредно мудар и прозорљив.{S} Кад оно Рајко изађе зловољан из њихове одаје, патер узе |
| пошли су све корак по корак напред.{S} Кад већ измакоше из сеоских атара, онда се носачи почеш |
| полица, а на њима мртвачке ковчеге.{S} Кад из треће просторије изађе Маргита му рече: „чини ми |
| во је да те послужим а и мило ми је.{S} Кад будеш у својој земљи у слави и срећи, сетићеш се да |
| д брвана жабе су невесело крекетале.{S} Кад свита изађе мало у брдо, у једном ниском лугу славу |
| и дуљим — извукоше ме и истукоше ме.{S} Кад се дигох рекох им: „кажите грофу запамтиће он ово ! |
| од његових.{S} Дрхтала је од милине.{S} Кад отвори трепавице, очи јој беху пуне суза.</p> <p>„Е |
| ка?!“ питаше Рајко.</p> <p>— „Јесте.{S} Кад бих се већ морала пробудити, онда бих опет волела д |
| ицавања у здравље паметне Циганчице.{S} Кад и то прође, стари гроф настави:</p> <p>„Сад ево јед |
| броти вашој; опростите ми сузе ваше.{S} Кад би знали како је мој живот био само један ланац гор |
| ли, јер се прва два брзо распршташе.{S} Кад Рајко узе намештати и онај трећи на доњој полузи да |
| ад чела и тепаше јој нешто маџарски.{S} Кад од своје кабанице и сиџадета начини што ужи свитак |
| ијатељ, цар смуковски, право к мени.{S} Кад га Турци и моји сељаци угледаше, а они куд који, бе |
| ла велику ватру на огњишту у кухињи.{S} Кад је стигла поноћ, баба расплете своје седе косе, ски |
| ироким сводом као под неким кубетом.{S} Кад њих двоје изиђоше из ходника, па стадоше на праг, п |
| е одмах се прихватише уз једно брдо.{S} Кад изађоше на врх, и пре него ће ући у густу једну шум |
| вога часа у гору и склоните се мало.{S} Кад турски самсови дојуре у пећину, наћи ће Маргиту с н |
| ном прсту од леве руке златну бурму.{S} Кад отвори врата наиђе на Ружу, која врисну и мало што |
| и кувати неку воду у једном тигању.{S} Кад је вода прокључала, онда баба заиште од грофа његов |
| 76" /> камџијом док опет не обамрех.{S} Кад дођох к себи нађох се у некаквом гвозденом кавезу, |
| усто?{S} Зар код толиких паса пусто?{S} Кад би и пси знали да пију, онда би и они за госама сво |
| нешто промрмља. „Али што да плачеш?{S} Кад те твој господин види, он ће вратити невесту, па да |
| о размекшавале, те још лепшом чиниле, — кад погледате то лице и нарочито оне очи, онда се лепот |
| би...{S} Шта ли сад чекаш?..{S} Јеси л’ кад год видео лепшу жену у Србина или у Турчина ?{S} Ка |
| држаше лице своје скривено на рукама, а кад се мало умири он диже главу, погледа кип Душанов и |
| не гините лудо, још није дошло време, а кад дође време доћи ће и човек!{S} И ако онда будем жив |
| !{S}" Тако говораше Рајко сам у себи, а кад се врати у ходник к Маргити рече јој: „нема овде ни |
| би ме најпре хладним клештима штипао, а кад ја упорно нећу него стегнем срце и стиснем зубе па |
| , и не могаше одмах да нађе одговора; а кад га нађе, не смеде уста да отвори, кад виде како је |
| смо на невољи па нек нам Бог опрости; а кад будеш у срећи и у господству сети се на ово !“</p> |
| , наћи ће Маргиту с ножем у срду !{S} А кад Турци виде да је са мном свршено, неће марити да ва |
| о биће ту негде и твоја ластавица!{S} А кад ја остах сам, ја се прекрстих, рекох: „слава теби, |
| ој жени, на самрти твојој позајми!{S} А кад смрт по мене дође, наћи ће ме да сам пред ногама на |
| ти, и анђели његови нек те чувају!{S} А кад се мене у срећи својој сетиш, помоли се својим чист |
| пет ће једном дан растанка доћи!..{S} А кад тај дан дође, онда, тамо у оном двору, грофица од Н |
| хоће господа нека прихвати црква.{S} А кад би то моји новци били па се ја питао, ја бих рекао: |
| о то на лево, док је Ружа причала.{S} А кад ова доврши, онда она наслони чело на дрвени сто па |
| аше на нас кроз прозор из пиштоља.{S} А кад разбисмо врата нађох је где лежи на поду; обнезнани |
| ут, и грчевито крхаше прсте своје.{S} А кад ветар донесе нов талас од лавежи паса, она као преп |
| после.{S} И није слутило на добро.{S} А кад доведоше сутра дан младу, све излуде.{S} Она младо, |
| цки мраморној, као оно Рајков цар.{S} А кад чу како Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад |
| у од својих уста да сиротињи даду.{S} А кад дође да се битка бије, онда само: напред, напред, < |
| ас да останеш и да спремаш војску.{S} А кад рат почне, онда ћеш ти као војвода Рајко од Расине, |
| ом и јачом дреком довикиваше. </p> <p>А кад маџарска господа наступише баш према њој, она са вр |
| овом или оном каменом белегом.</p> <p>А кад би сунце просуло још топлији жар, те позлатило и по |
| његове !“</p> <p>„Не бојим се ја ничега кад има светлости.{S} Мене је страх само у мраку.{S} Ха |
| двеста сребрних гроша, да је се нагледа кад игра велики чардаш?!“</p> <p>„Велики чардаш?!“ поно |
| ло осетљивог нервног организма; па онда кад погледате у оне крупне црне очи што као да су од цр |
| Хијероними, и насмејаше се сва господа кад им преведе Рајкове речи.{S} Па онда ће патер прихва |
| ивикнуо теби, да ме збиља жалост осваја кад помислим, да ће кроз који дан доћи и дан, у који ми |
| {S} Није дуго трајало од онога тренутка кад оно Циганин приђе с усијаним кљештима да кида месо |
| ић шапуташе:</p> <p>„Како оно сину муња кад се њене усне дотакоше твојих усана! како дивне беху |
| Халил-бег је матора, хладна дртина, па кад је видео, он полуде, полуде, у мало ме ето овде на |
| познајете боље од нас ове људе овде, па кад ваша логика каже да је младић овај подозрив, моја л |
| матраше за неко <pb n="70" /> време, па кад виде да се устручавају да му приђу, он им за чудоја |
| као гуја.{S} Седи тамо у дно пећине, па кад видиш да Турци преко мене мртва к теби скачу, ради |
| арац посланик запита шта Рајко рече, па кад чу приђе к младићу и потапка га по рамену као да му |
| ови јуре њушкајући све мојим трагом, па кад ме из далека опазише ударише <pb n="79" /> у лавеж, |
| свим сигурном ногом, изађе на суво, па кад <pb n="68" /> за ластавицом и Маргита поред свих ша |
| о што би се жедан бистре воде напио, па кад спусти чутуру поред себе на асуру, рече:</p> <p>„Е |
| ово побесни.{S} Уз то се био пропио, па кад је пијан онда је прави сотона.{S} Кад не бих хтела |
| /> Хасан; „него ето, полети на коњу, па кад се добро измакнеш, запевај !“</p> <p>И онда би Рајк |
| има, маше руком да јој што пре дође; па кад јој се примаче, она му живо шапутом казиваше: „ходи |
| а твојом господском беседом!“</p> <p>Па кад се опет посади, настави да говори: „ Јест, стриц ми |
| и; ко зна? можда је Голубан онога јутра кад ће поћи на Косово, напојио свога лабуда баш на исто |
| ли.{S} Срце ми се окрепи и радосно куца кад сам себи кажем: јесте, хоћу да светао сачувам и њен |
| о скаменила, гледајући ово друштво, сад кад виде шта Манда на њене очи учини <pb n="208" /> пре |
| тао вратиш. <pb n="163" /></p> <p>А сад кад си већ и онако понешто видео, да ти тек понешто каж |
| испава.{S} Уморна је.{S} Није чудо, од кад се то путује!{S} А сутра опет ваља рано ранити; дал |
| 3" /> сте код њега у двору на мору, где кад се сетите њега, старца, ви се грохотом насмејете.{S |
| о доиста Маџарска?!{S} Јест, биће да је кад се у њој небо и земља састају!{S} Ах, да сам те очи |
| очешће и подуже одмараху.{S} Свитало је кад су стигли на вис на оно место, где су недавно Рајко |
| ветла од витештва.{S} Знам заволећеш је кад је познаш, јер је и у тебе срце витешко!“</p> <p>У |
| ни речи, нити мрдну прстом, па ни после кад Марко осече и другу па и трећу главу Арапову, онда |
| ујем!{S} Та он једини и може да помогне кад нико други не може!{S} Ко је подигао моју Марушу из |
| урски не вребају.{S} Било је пред подне кад нас овде затвори.{S} По свој прилици чекаће да се д |
| авио у кукове своје и расточио као буре кад му прсну обручи, а по средини остало само сељачко с |
| е јеси некаква убојита делија; бојим се кад <pb n="47" /> ожедниш дигнућеш чету на манастир па |
| о сећам!“ прихвати она.' „Видела сам те кад си застао иза свите; стојао си сам мало по више ове |
| на грчевито задрхтаваху, као оно у деце кад хоће да бризну у плач.{S} Ал’ се још не заплака нег |
| њеви праве.{S} Хладан га зној пробијаше кад помишљаше да је треба најмање четири, ако не и пет |
| од собе у којој је, па се опет враћаше кад би је чула да се миче.{S} На послетку Маргита изађе |
| <head>15</head> <p>У вече тога дана, и кад се већ добро смркло, велика једна гомила сувог грањ |
| се смилује на вас и рад вас на мене, и кад сврших молитву, не дигох се са клечања, него узех — |
| лији жар, те позлатило и поља и горе, и кад би сваки лист на дрвећу, и сваки цвет на пољу, и св |
| Рајко узе викати и одјеке изазивати, и кад га виде како баци шубару у вис, она му хитро приђе |
| га се у ону округлу дворану силазило, и кад погледаше <pb n="102" /> пред собом, обадвоје се ус |
| ну и прљаву јазбину своју у Крушевцу, и кад помислих у каквом сам добру и на каквој нези одрасл |
| ва," рече сам себи, „што јест, јест ; и кад спава лепа је, а шта да кажем кад оним крупним црни |
| анин. „А мени се ето већ смучило !{S} И кад год је намиришем одмах ми се смучи, и да не сркнем |
| } Куд нас беда његова на њ навуче!{S} И кад бих могао да пробијем ову стену страх ме је прво, ш |
| ћеш ме, знам, брзо заборавити....{S} И кад она срећна жена, којој је судбина наменила да једно |
| се били разговарали кад поче да свита и кад стигоше оздо из села два сељака с хлебом и вином.</ |
| хтео да окрене на моје толике молитве и кад ни један светац не хте да ми помогне, она једина не |
| ици.{S} Тек опет ослушкиваше да ли ће и кад ће онај жубор престати.</p> <p>Па дође нас кад прес |
| које нечастиви бега.{S} Кад ме гледи и кад ми говори, као да ме невидљивим крилом закриљује од |
| Треба, веле, да се то кује у по ноћи и кад је млад месец на небу !“</p> <p>„Сад је млад месец, |
| нице и сиџадета начини што ужи свитак и кад га привеза за седло Рајко рече Маргити: <pb n="63" |
| и и сењаци око двора букнуше у пламен и кад ми вичући „Алах—Алах!“ грунусмо у двор, она пуцаше |
| њице!“</p> <p>„Цареви не би били цареви кад би се тако лако завађали.{S} Веруј ми нико се с тог |
| д неки као долап у зиду од кухиње, који кад отво |